Балкански рат

број 36

У СЛИЦИ И РЕЧИ Страна 571

ковића, потпуковник Наумовић је узео учешћа и у овоме светом рагу за ослобођење, али за мало, јер га сустиже болест. И ако је био ровитог здравља, и по савету лекара пије требао да иде на границу, пок Наумовић, који је учествовао у три пређашња рата, није могао одолети своме родољубивом срцу ра узме учешћа и у овоме рату Болеснога су га гренели у Ниш где је у руској болници умро 27. новембра. Као млад официр потпуковник Наумовић је учествовао у српскобугарскоме рату 1885 , када је допао и рана, које је једва преболео. Слава му! ______ 1амк јракк

КОСОВСНН 1СКП1Џ

ј* Машан Ј. Ђурановић КОМАНДАНТ СПУШКОГ БАТАЛИОНА СЛАВНО ПАО НА БАРДАЊОЛУ

Као командант елавног спушког баталиона храбри Машан је рањен већ при заузећу Дечића, апион баталион и сорбу није напуштао, до год је у себи осећао и малс снаге. Приликом јуриша на Бардањол 27. јануара 1913. командант Машан је неустрашимо јурио пред својим војницима у жице пут непријатељских шанчева У томе јуришу храбри Машан задобио је неколико смртних рана али је ипак успео да ускочи у турски шанац. Његови војници су га изнели из окршаја и он је сутра дан од задобијених рана умро у 35 години. Сахрањен је пред црквом сепа Враке, уз почасти какве Црногорци одају највећим јунацима својим. Слава славно палом! ПЕШАДИ1СКИ ПОТПУКОВНИК 1* Коста Наумовић Као гарнизонар нишки потпуковник Наумовић је одређен за команданта 12 пешадијскога пука другога позива са којим је пошао срећан и весео, што му се као старом ратнику дала прилика да на челу војника Цар Лазареве престонице пође на Косово. У саставу Ибарске војске, под командом ђенерала Михаила Жив-

РЕЗЕРВНИ ПОТПОРУЧНИК Љубомир Којовић ВОДНИК 1. ЧЕТЕ 2 БАТАЉОНА, II ПУКА, II. ПОЗИВА Којовић је био један од најбољих официра овога пука Учествовао је у борби на Мердарима, где је лако рањен, али чету није напушгао. Истакао се у борби на Приштини, Фгризовићу и Кракорници. Као најбољег водника у целом своме баташону мајор Мирослав Ј Пилетић одредио је Којовића као водника чете Барбуловићеве те су њих двојица са четом војника за три дана разоружали сву Горњу Реку, преко 20 села у њој, и то све без крви и без отпора. Једино је до борбе дошло у селу Кракорници, где се Којовић сјајно показао. Његове јуначке подвиге у борби на Кракорпици ми смо опширно описали у напису „Свиза једног“ на страни 94, 95. 107, 125 и 123. За јуначке подвиге своје потпоручник Којовић је одликован златном медаљом за храбросг. Учествовао је и у рагу с Бугарима и одликовао се у свакој борби у којој је био његов пук,