Балкански рат

С 1 рана 574

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 36

Јуиацл са кцт, (кна, *ершнИ Ванаинкв, Тетова, Кннеаа, Облакова, Злетова, Ра|нак№ Рца Брегалннце, Ннааа, КанлканЕне Чуне, Црнег Каиена п Грленсккх Цоложаја.

Активнн и рвзврвнн оФаррн пвшад. прз II поша Иаравш Днвнзнјг еа воојр проспаоуш ко^андантап, крабони пуновннкоп Душаноп Васићгп

Ник Ијсковође 'Јленерал Стеван ЛуковиБ На првој страни овог броја доноеимо лнк једног дичног супружанског пара, ђенерала Луковића и Госпођу му супругу. Г-1ји Луковићки смо се з х њен родољубиви рад одужили у чланку о Српској жени, а уважени јој супруг ђенерал Луковић заслужио је ову пажњу не само као стари одлични наш ратник, ео и као човек, који је по својим силама вољно и корисно српској војсци послужио и у ова два рата као командант дринско дивизијске области. И ако човек у годинама њему није било тешко да се одвоји од своје куће и да иде у Ваљево, да прими једну тешку дужност, коју је он вршио на велику корист српске војске и на потпуно задовољство меродавних воршчких кругова. Стари ђеиерал је младићском снагом и одушевљењем старзг ратника неуморно радио и својим радом дао је,- најбоље резултате. Признање му није изосгало, јер је‘за заслуге у овим ратовима одликован орденом Светога Саве другога степена. пуковник Стеван Илић Пуковник Илић у оба рата био је на положају начелника инжињерпје Врховне Команде и са тога положаја много је припомогао нашпм ратиим успесима. Али још внше од тога он је нашој ствари и нашим успесима допринео као српски војни изасланик у Цариграду. На овом важном положају он је провео неколико година иратећи са највећом нажњом кретања и спрему турске војске. Успевао је, да буде благовремено и тачно обавештен о свему што се тицало турске војске. Благодарећи његовоме раду нашој Врховној Команди у многоме су олакшане операције према Турцима, јергмо тачно и исцрпно знали све што смо требали знати о противнику. За велике заслуге своје пуковник Илић је,

а није ©н сам, остао ненаграђен, јер је добио само златну медаљу за ревносну службу. Пуковиик Илић је из чувене 13. класе, која нам је дала најбоље офзцире. Свршио је и виши курс и учествовао и одликовао се у првом рату с Бугарима 1885.

1с1шкм Вкон I Бпивице егешадијоки мајор Богосав Марјановић Славно пао на Чупином Брду. Храбри мајор Мзрјановић као командант првог батаљона, осмог пешадијског пука другога позива, борио се под Једреном, док овај силни град под моћним ударцима друге српске армије није пао Бугарима у руке. У награду за пожртвовање своје мајор Марјановић, као и многи другк знани и незнани витезови наши, добио је од браће Бугара куршум у своје племенито срце. У крвавом боју на Чупином Брду 26. јуна мајор Богосав славно је пао око 3 часа по подне, када је свој батаљон зодио на јуриш. Сахрањен је био у Куманову у порти нове цркве Св. Тројипе, одакле га је породица пренела у Пожаревац, где је 30. јула свечано погребен Мајор Марјановић јс био одличан официр и прави јунак. За заслуге је награђен мајорским чином и одликован златном медаљом за храброст. РЕЗЕРВНИ пешадијски поручник | Петко Илић КОМАЧДИР ЧЕГЕ у 2. БАТАЉОНУ, 2. пука, 2. ПОЗИВА Мучким нападом на трећи пук другог позива на Мердарима Арнаути су успели да потисну наше трупе док није приспео други пук другог позива, који се на глас о мучком нападу форсираним маршем кренуо из Куршумлије под командом свога храброг команданта пуковника Душана Васића. Снажним налетом потомци