Балкански рат

број 36

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 575

Топлице Милана и Косанчић Ивана натерали су надмоћнијег непријатеља у дивље бегство, али су тај успех морали платити многим драгим жртвама. У тој бор би 6 октобра као јунак пао је резервни пешадијски поручник Петко Илић, замљорадник из засеока ГариТа, код Прокупља. Петко је био врло отресит и бистар сељак, К01И је знао значај војскз и који је своју л,убав према њој показао спремајући се за резервног офици ра, да као такзв на челу својих Топличана и Косаничана славно падне у крвзвом окршају са петвековним душманином Погребен је са великим почастима у Прокупљу, које ће се вазда поносити овим гробом и зна ним и незнаним гробовима небројених својих најбољих синова, који у ова два рата не жалећи своје животе славно падоше за крст часни и слобоцу златну, ослобођтвајући од Косовч заробљену браћу и бранећи ослобођене од неносите браће Бугара. Слава му! Овјпо — Чесиа Јосово код Призрена као сшшеник папнм офицнрика Треће Прпнје С леве стране Бистрице а поред пута који води за чувену и злогласну Љум., нодигнуто је војничко гро бље које је подељено на четири парцеле. Заузимљиво шћу командаита места гробље је свуд унаколо засађемо ружама и родним дрветима. Изпарцелисано је, стазе су насуте ситним шљунком а с леве и десне стране поред стаза засађено је дивно цвеће а такође и на гробовима палих и умрлих нзших хероја у овом светом рату У првој парцели, с десне стране од улаза, налазе се сзмо два гроба (слика на стр. 280) у којима вечан санак почивају два див јунак, два млада хероја, на чијим је крстовима исписано: „5.7 саас Сриства погибе у 16 год. Мприо С Петровић , из Црие Горе гимназист V године као дтбровољац па Ђезеровом Мосту 4. новембра 1912/“ На другом крсту иише: „Милан Дуланопић, цешадијски поручпигГ. Благо мајкама које су их родиле. Благо држави која има овакве синове! Слава им! Испод гробља удаљено један километар налази се ново подигнута чесма са три луле, висине око 2 Ј /г ме тра и 3 метра ширине. Чесму су подигли инжињерци Шумадијске Дивизи,'е I позива народне војске На њој су, више лула урезане ове речи: „Браћи Призренцима — студенац Косоро —“ с леве стране изреззна је 1389. а с десне 1912 год и ови етихови. „Чувај студснац за освежење, Слушај вечето жубора пој, Мисли на Српотва васкресење Бори се ради за народ свој, У кући нек ти чистоћа веје, И души пеему за варод крој, У срцу љубав нек радост сеје У мишици сила, Бога се бој. Путииче стани одахни дахом! Чуј шта би жубор зборити знао, Да ти се ђедо са богострахом С поносом дично Србином звао. Иди на гору и планину Грмо-ве питај, сваккамен зна, Сгари ти предак ко Србин мину Клицаћеш громко: „Србин со.м ја“\ С леве; и с десне стране чесме на плочама су урезана имена оних официра Треће Армије који су погинули у овом рату. На малој узвишици око чесме подигнут је леп парк са неколико стаза и израђених фигура засађених цвећем.

Ошпцн 1киа и Бшце РЕЗЕРВНИ ПЕШАДНЈСКН КАПЕТАН •Ј- ПроФ. Влача Радић сдАвао пао 17. јуна на регким буквама Скромшг јавни радник и одлични васпитач омладине, профлсор Владимир РаднИ пошао је у рат као резервни норучник и к шандир 1. чете 4 батаљона III. нешадијско! пука Недићеве моравске дивизије другога позива. У озој дивизији бпло је пуно одличних резервпих официра, а ирофееор Влада и као војнички старешииа и кло неуртрашимо храбар ратник био јеједанод најбољих. Покојни Радић био је у свима пословима одличан радник и грађанин. Кад је отпочео рат, он је узео учешћа као резервни официр и оддиковзо се већ у самом ночетку сво.јом иззанредном храброшћу и самопрегоревањем. У боју на Мердарима, он се толико био ангажовао да се још тада била нропела вест да те погинуо. Срећом онда га је та зла коб мнмоишла, али овога пута, у страшном окршају при заузимања Ретких Букава, он је оставио свој честити живот на бојном пољу. Он је био врло драг као друг и пријатељ, али је, још више од тога, његова личност била симаатична личност отменог грађанина и одличнога наставника. Његовојјадној госпођи и сиротој дечици, коју за собом оставља, нека буде извор сиаге у њиховој дубокој жалости за својим родитељем његова најлепша успомена, коју је честити њихов добри отац за собом оставио. Пок. Радић је син чоносне Шумадије. Родио се у Доњој Рачи, у краг.ујевачком округу. Љубав према школи довела га је у Бзоград, где је свршио другу гимназију злопатећч се и послужујући п.) београдским кућама. По свршеној матури ступио је у природно-математички одсек фитозофског фгкултета Велике Школе, коју је свршио борећи се са највећом оскудицом. Чиновничку каријеру почео је као писар Велике Школе, одакле је отишао за наставника Грађанске Школе у Вел. Градиште, па за тим у Прокупље, одакле је 1904., после ноложеног професорског истште, добио за суплента, а 1. јануара 1905. и за професора гпмназије у Пирсту, где је остао до краја свога живота. Радић је био врло способан наставннк, који је у.?кивао љубав и по штовање својих ученака. Поред своје редовне дужности пеко вроме био је заступник директора гимназиј р , Д и ' ректор приватне женске гимназије и уоравник занатлијске школе. На дужностн је увек био ревпосан и тачан. И ако сеоско дете сиромашних роднтеља Радићје био отмен господин, који је одвај ш и благородством своје душе. Учествовао је и у политичком животу и у нрошлој Окупштини био је неко време народни посланик, као заступник пиротског округа, у коме је кандидован као други квалифнковани на листи самосталних радикала. Кхо један од најбољих и најхрабријих коман^ирг чета у рату с Турцима одтикгван је златном медаљом за храбросг и награђен капетанским чнном. У рагу с Нугарима бло је с четом на предстражи на Ретки Буки. Бугари су мучки с великом снагом навалшш на њзгову чету и нагнали је на одступање. Но храбри Пироћани нису одступили без велике невоље, очајнички су брапили сваку стопу земље, а ггоманшр им проф. В лада и овде је, као и довде, био увек у првом борбеном реду, док један непријатељски куршум у зору 17 јуна/не учини крај животу храброг капетана. Погођен у сред срца капетан Втада је пао и непријатељу је одиах било лакше да обезглављену чету потисне. Мртво тело капетана Владе његови храбри планинци, који су„га необично волели, покопали су на самом бошом пољу код села Ракуфа, одаггле га је нородица пренела септембра у Пирот где је погребено уз оггшге .учешђе, Слава јунаку!