Балкански рат

број 36

У СЛиЦИ И РЕЧИ

Страна 567

В1јш ра»! — Прелазак проко граннце Понсћ је давно превалила. Широким сребрнастим сводом небеским плови месец над пољем покривеним шаторима, под којима се одмара војска. Ватра под шаторима погасила се и само по која жеравица што засветла пгд поветарцем који брише преко поља и означава долазак зоре. Под шаторима леже један до другог војници покривени разнобојним ћебетима. Ноћна их зима прибила једног до другог и тако грејући се међусобно, спа вају и сањају о кућама, о деци коју су оставили и пословима који очекују руке њихове. Све је мирно! Само стражарев кашаљ покздшто одјекне по ноћној тишини, те казује да овде има живих душа Наједаред се зачу из далека коњски топот Све ближе и јасније, док се у праскозорју не појави коња ник. Неколико речи измењаних са стражарем, сјахива ње и одлазак под шатор командантов —- дело је од неколпко тренутака, и онца опет настаје мртва тишина. Али не за дуго. Таман је онај, кога је коњски топот тргао иза сна, понова наместио главу да заспи, а ноћну тишину проломи глас трубе Узбуна ! Под шаторима наста живот; грозничави живот војника, који се на врат на нос облачи и спрема. А труба само пишти кроз праскозорје и као да жури и саму зору да што пре заруди. После неколико минута, војска је била уфронћена Војници још по мало буновни, иису у стању да скоцентришу Мислк, али инстинктивно осећају да је ту оно што се чекало. Из даљине се указа комдндант према средишту војске и грмну гласом полупромуклим и узбудљивим : — Мирно ! Настаде тајац да одма буде прекинут командантовим гласом : Војници! Синоћ је наш врховни командант. Његово Вели чанство Краљ, објавио рат Турској. Нама је указана част да први пређемо границу и потражимо непријатеља! Војници! Одсудни је час дошао. Ја се надам да се нећемо осрамотити пред Краљем и Огаџбином и да ћемо сви до једнога знати да вршимо своју дужност. Помолимо се дакле Богу, викнимо „живео КраљР , живела Огаџбина!“ па напред у име Вога!!! И, опет један тајап, тренутни тајац и онда се не бо проломи од узвика: „Живео Краљ! Живела ОтаџбинаН Један пут, два пут па и трећи пут и онда и опет тајац. Све упрло очи у команданта А он оћута један тренутак и онда, као да се трже из мисли из неке даљине, исправи се и поче командовати : Мирно! Нож на пушку! Капе скини! На молигву! И очита се оченаш. Очита се онако како га чи тају само они који су пред највећом опасношћу како га читају на смрт осуђени. И опет команда „мирно! ‘ и остале команде које је сваки извршавао а нико није ухом слушао, док се не заврши све оним тако простим а тако страшним тако судбоносним : рНаиред марш\“ Јоаа ЈЈдамовиђ

Ашивдар — СрпскоЈ војоцн пред полазак у бој Онога дана када је објављен рат Турској, престолонаследник Александар прочитао је прокламацију српској војсци на граници, и после прочитане прокламације, Престолонаследник је држао говор официрима и војницима. У томе говору поред осталога он је рекао и ово: „Полазимо сгопама Великог Карађорђа, који је први започео ослобођење подјармљеног Српства, а које је ослобођење наставио Милош Обреновић, и продужио краљ Милан Обреновић. Ми као нотомци ових славних наших прецака имамо дужност да продужимо њихово свето дело и да га славом увенчамо“. Овај говор престолонаследников изазвао је урнебесно клицање целе војске ,,Живео“. Одмах после овсг говора српска војска јурнула је преко турске границе и за неколико дана уништила турску силу.

!| »ш српско Јадрапе — НарвдОа Ивмандзнта Нлбанског Одреда ар. 21. II пктобар 1812. На страни 28 . донели смо наредбу ђенерала Бо же Јанковића, којом је он као командант Треће Армије поздравио и објавио осталим трупама своје Армије излазак српске војске на Јадране, а овде доносимо наредбу команданта Албанског Одреда зт полазак на тај тежак пут, који је српској втјсци донео нову славу. Та наредба у целости гласи: Јунаци! Маша Шумадијска Дивизија добила је да изврши још само један напоран али и важан задатак Ви сте тукли ненријатеља код Подујева, Тенежцола и пред Приштином, ви сте издржали најтеже маршеве преко дивље скопске Црне Горе и опасног качаничког теснаца по најгорем времену, по некад без хлеба и без добре обуће и задивили сте своје старешиие пожртвовањем, дужношћу, трпељивошћу и одлучном храброшћу. Ми смо освојили многе плодне долине и заузели многе лепе вароши, али нам је остало још да избијемо на српско Јацранско Мор >, те да нашој Огаџбини отворимо слободан пуг за цео свет. То је наша неодољива тежња, због тога и рат водимо, јер ћемо самотако нашу Отаџбину учиниги богатијом и срећнијом. Прикунимо сву своју снагу и јуначки поднесимо нове напоре и нове оскудице, које нас чекају, покажимо да Шумадинцима нема у целој војсци равна у издржљивости трпељивосгл и храбрости. Нека нико не заборави да право јунаштво није само храбро тући мрског непријттел.а, него и мушки подносити оскудицу и умор. У овим приликама дисциилина мора бити најстрожија. Нека нико не смеће с ума, да ће се сваки преступ казиити најстрожијим казнама јер од најмањег нереда може произаћи велика несрећа. Ни један војник несме сгановницима ништа дирнути, па ма каква оскудица била. Све што буде требало, команде ће куповати и плаћати. Ми смо предходница нашз Дивизије, од нас десно другим путем наступа Дринска !изизија. а лево Моравска, Наш Врховни ^Командант и наша Огаџбина с нестраљењем очекују да се појавимо у летом и топлом српском приморју. Иапред, јунаци, с нама је Бог! камандант потнуковник. Дим- 1 Були^ с. р.