Балкански рат

Број 36

СтраИа 566

БАЛКАНСКИ РАТ

**Л «Д~4а !(л.{&иМАЈи~Ј&''1 И/&3)51лл2’<ВЈ »ЖјЖЈЕИИ*®

Врле милосрдне сестре болниде Кола Српских Сес1ара

Ваи ша у рату — Бавреиеиа Брпкиу достојна је као пајка југовнћа Мајке, сестго Царнце Мипице и друга Косовке Девојкз Када је реч о Колу Српских Сестара на првоме се месту мора поменути неуморно вредна и свим бићем предана Колу уважена председница г ђа Љубица, дична супруга старог српског ратника, ђенерала Стевана Ђ. Луковића, у овоме рату команданта дринске диви зијске области. Г-ђа Луковићка већ од више година све своје слободно време посвећује Колу, које је под њеном управом у своме раду показало сјајне резултате. Она је свугде стигла, оиа је све видела. она се за све побринула, њој нишга није било тешкс учинити само да Коло на сваком кораку постигие жељени усВех. Такав рад, а с њим јЧ увек био у пуиом складу и рад свих осталих чланица које су се отимале да не буДу постидне пред својом нредставницом донео је и резултате, који чине част нашем дичном женскињу Упоредо са г-ђом ђенералицом Луковићком дужносг нам је истаћи са захвалношћу хвале достојан рад уважене госпође Милке, супруге г. Гргура Миловановића, државнога саветника На горњој великој слиии, која предс.авља једну групу неуморних болничарки ове болнице у средини је г-ђа Луковићка, а њој с десне стране, под руком, је госпођа Миловановићка, која је билауправник и душа ове болнице. Од рана јутра до мрклог мрака гсспођа А^иловановићка, не знајући ни за у.^ор ни за одмор, лебдела је над болницом и болесницима. Они ће се за живота свога увек захвалношћу сећати ове племените госпође, којој је само превелика љубав према Српству давала

снаге, да може изцржати оне за њене године неиздржиме штрапаце Гледајући како даме, под седим власима, врше тешке и напорне послове с младићском снагом и оду шевљењем, и младе даме нису хтеле бити постидне, и њих је у раду руководило исто одушевљење, иста љубав према рањеним осветницима Косова и Сливниие и ова је болница било најбоље уређена кошница, у којој је сваки знао свој посао, и сви су га вршили како су најбоље знали и умели. Прве београдске госпође у овој болници су биле неуморне просте раднице. Да поменемо г-ђе: Ђурђину Ни.соле Пашића, Персу Јаше Продановића, Милеву ђенерала Дамњана Поповића, Соју удову Аце Борисављевића, Јустина удова Живана Ил. Ђукнића, Делфа Ивана Иванића, Ружа Бранка Михајловића, Зорка д-ра Ђоке Николића, Наталија Ивана Павићевића, Зорка Аце Андоновића па баронпце Гризингер и Шлибен, Лејла Пеџет, Јулијана Николајевна Штрендман и друге уважене даме чија ћемо имена у ндућем броју донети.

1аше воровође потпуковник Сретен Ристић Потпуковник Ристић са београдским пукоМ трећега позива показао је врло лепе успехе у борбама код Зајечара, на Белој Ради и под Видином. Њзгови војници га веома хвале као спремног о.фицира и доброг и правичног старешину, који је код својих војника успео да задобпје и љубави и поштовања,