Балкански рат

Страна 602

БАДКАНСКИ РАТ

Врој бб

БАЛНАНСНИ РАТ У СЛИЦИ И 1’ЕЧИ —

3. Грци у рату

Краљ Константин и Веницелос на бојном пољу

За време Првог Балканског Рата писано је у Европи много о важности Македонског и Тракијског војишта. Овим војиштима приписивала се, сасвим основано, пресудна важност за исход Првог Балканског Рата. Но ако хоћемо да будемо објективни неможемо не признати да је било неколико врло одлучних и пресудних речи речено и на грчким војиштима. Врховни командант грчке војске био је онда престолонаследник, сада краљ Константин, а његов начелник штаба Данглис. , Улазећи у ратну акцију грчка је војска била подељена у две армије: Главну армију, у јачини од 93.000 људи, 75.000 бораца, водио је сам главнокомандујући. Концентрисана у северној Тесалији овој армији је стављено у задатак да загосподари Солуном. Епирска војска, у јачини од 15.000 људи, а 12.000 бораца, под командом ђенерала Сапунџакиса концентрисала се код Арте са циљем да овлада утврђеном Јањином. Грци су ушли у рат са 87.000 бораца, 378 гопова (168 брзометних) и 72 митраљеза. У току рата формиране су још три резервне бригаде, свака од по 7.000 војника. Осем сувоземне војске Грци су једини од савезника располагали и иоморском силом, јер старе и неупотребљиве две бугарске ратне лађе неспособне да приме борбу, благовремено су се склониле у руско пристаниште. Улазећи у рат Грци су своју флоту, која је и дотле у свету цењена као мала али врло добра ратна флота, поделила на двоје: Флота Егејскога Мора под командом у овоме рату црослављеног контраадмирала Кундуриотиса састојала се из оклопне крстарице „Ђорђе Аверов“, три обалске крстарице, петнајест торпедњача и једне подводне лађе. Флота Залива Арте била је под командом контраадмирала Дамјаноса и имала је шест торпедњача, 3 миноносца и више топовских чамаца. Сами Грци с поносом истичу своје успехе код Еласоне и Сарантополоса. Борба код Сарантополоса (четрдесет провалија) одлучила је рат у грчку корист пошто је турски командант Хасан Таксим-паша побегао са својом војском у Јениџу а кад је и ова освојена у Солун, где се је морао предати. Марш у западну Македонију, победа код Нарбанкеја, битка код Куманоса, јуриш на кланце Кирли-Дербеут и најзад заузеће јаких утврђења

Јањине, све су то лепи резултати стратегиске њтактичке венггине краља Константина, који је ове успехе постигао са сразмерно врло малим жртвама. У главној својој борби код Сарантополоса Грци су изгубили мртвих само 18 официра и 169 војника и рањених 40 официра и 157 војника. Без већег отиора Грци су 13.октобра заузели Кожане, а 16 Верију и на Св. Димитрија Грци су ушли у Солуну коме им се предао командант труске војске Хасан Таксим паша са свом својом војском. У брзо су Грци и Јањину опсели, али је опсада дуго трајала и тек марта и Јањина се предала. Значајна је улога грчке поморске силе у рату Савезника противу Турака и она је ту улогу извршила с пуно части и на велику корист савезничког дела. Услуге грчке флоте велике су, јер је она својом надмоћношћу онемогућила Турке да превлачи нове свеже трупе. Одмах у почегку рата флота је почела да заузима турска сстрва у Егејском Мору, насељена Грцима. Брзо су окупирана Самотраки, Тасос, Псара, Тенедос, Никерина, Мителена. За неколико дана Грци су са својом изврсном флотом освојили сва острва у Јегејском Мору, сем оних, које су Талијани раније окупирали. Грчка флота задужила је директно и Србе и Бугаре превожењем наших војника на Галипоље и под Скадар. У рату, који су изазвали Бугари, Грци су се држали изванредно и цео су свет изненадили, када су тукли Бугаре и готово # уништили армију ђенерала Иванова. Док су Бугари као у воску држали, да ће за неколико дана бигиуСолуну дотле су их Грци енергично дочекали и прешавши у против-напад гонили далеко и тако стекли себи не само Солун, но и Серез и Кавалу. Битке код Кресанских Кланаца биле су ванредно крваве. Оне су се водиле на истим месгима на којима је пре хиљаду годинавизантиски цар Василије победио претке Бугара и стекао у историји име Вулгасоктоноса „Бугароубице“. — Овде су грчки војници показали права чуда од јунаштва. Тује пао пуковник Ђорђе Колоктронис, једини потомак чувеног грчког усташа из ослободилачких грчких ратова од 1821 године. Грчки Краљ Константин срећним исходом и првог и другог рата, који су Грчку не само територијално удвојили, но јој високо дигли углед у целоме свету, постао

Веницвлос у Врховној Команди