Балкански рат

СТ1*АНА 594

БАЛКАНСКИ РАТ

Бро.ј 38

ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

Краљ Никола прокламује на Цетињу присаједињење ослобођених крајева Црној Гори

Момв драгомв кароду Хвала Богу и"прегалаштву савезничких војска, на Балкану је створено ново боље и срећније стање. Балкански народи ослобођени су ропства и нашли су се у колу своје браће и племеника. Храбре војске двије Српске Краљевине - Црне Горе и Србије — у јуначком полету срушиле су преграду, која нас вјековима раздвајаше, и братским загрљајем на Пљевљима, код Сјенице и на Ђаковици објавиле целом свијету, да је Српство на југоистоку Балкана ослобођено. Тако загрљене српске војске браниле су и одбраниле српске тековине у Маћедонији од нелојалних прохтјева нашег четвртог савезника — Бугарске, као и наше старе пуне славе и величине споменике у Старој Србији од најезде заведених Арнаута. Послије свега тога — послије пуне године борбе и јуначких подвига српских — приступило се је разграничењу међу двјема Српским Краљевинама, које је сада братским споразумом довршено, те овим проглашавам присаједињење Краљевини Црној Гори свих освојених области у границама којеЈсу одређене: Према Краљевини Србији уговором о разграничењу, закљученом у Биогра^у; Према Арбанији ријешењем Амбасадорске Конференције у Лондону до коначног разграничења, које ће извршити нарочита комисија; Према Босни и Херцеговини досадашњом границом. Објављујући овај радосни чин Моме драгом Народу, дужност нам је, да се на првом мјесту с пијететом поклонимо гробовима наших витезова, који крв своју пролише и животд свој дадоше за браћу своју, и да одамо хвалу и признање претеклим нашим херојима који ће, увјерени смо, са исто онолико прегалаштва и пожртво-

вања чувати наше тековине. Тетековине и ако нијесу сразмјерне нашим жртвама, и ако смо морали напуштати наш стародревни Скадар и заузето Приморје у интересу јевропског мира, а под притиском јевропских сила, опет су знатне, да можемо с поуздањем вјеровати у сјајну будућност. Будућност наша од нас зависи. Потребаа нам је сложан рад и ред. Ја сам увјерен, да ће Моји нови поданици бити елеменат мира и рада и да ће, прелазећи преко свију заблуда и раздора, које страна владавина међу њих унесе, руку под руку са браћом из старих граница Црне Горе бити надахнути једном истом идејом — идејом среће ц величине миле нам домовине Црне Горе. Ја и Моја Влада уложићемо све своје старање, да им осигурамо личну и имовну безбједност, добро судство, савремено школство и створимо услове боље будућности по свим гранама привреде. Слобода вјере и савјести биће свакоме најстрожије поштована и чувана. То им гарантују Моји лични осјећаји и традиционално начело Мојега дома: „Брат је мио које вјере био“. Мојим поданицима римокатолицима, поред духа широке вјерске сношљивости, којим је Црна Гора вазда прожета, и Конкордат са Св. Римском Столицом јамчи потпуну слободу савјести. Они ће уз браћу православну и муслимане бити јак члан народне нам заједнице и основ снаге наше државе. Припадници Ислама имаће у Мени и Мојим властима сталну заштиту. Они ће исто тако бити вјерни синови отаџбине као и бранитељи своје вјере. Док се законим путем управа нових присаједињених области не утврди, њима ће се управљати према Мојим