Балкански рат

Стрлпа 614

паМансгси РАТ

Бгв.т $1

Потпуковник Јеврем Лазић, командант IV коњкчког пуна Великог Кнеза К Константинозића сл својим штабом у Битољу — после борбе.

Но +» на бојном бољу: Официри IV. коњичког пука крај огња, спремају ручак после 4 марша, у канти из које се поје коњи у селу Асанову — сада Арсеново џ. — код Битоља. I; СРПСНА ВОЈСНА — Како о њој суде странп стручњацн „Српска војска је, по моме мишљењу, најозбиљнија и најбоља војска на Балкану... Ја могу да говорим са толико више независностл и у толико боље, што сам пратио борбе свих главних балканских војсака. Србин

је од истог грубог и примитивног штофа као иБугарин, и са исто толико издржљивости у трпљењу и храбрости пред смрКу, али он има над Бугарином једно огромно морално пр имућство: Србин је, у пуном добром смислу те речи, цивилизовано биће. Он је финији, интелигенгнији, вештији да маневрише но његов противник, а ипак уноси исто толико храбрости и бујности. То није Монгол, него Словенин. У организацији трупа осећа се тп више духовно стање. Организација је безмерно брже схваћена. И команда, из истих разлога, изгледа ми да показују исту надмоћност 1 *... Елен де Пеленрен 4 Р ■*‘Чј — Српска војска је толико одлична, да ја немам речи, којима би могао изразити своје дивљење о њој. Ја сам видео испред Флорине једну српску дигизију у покрету, и тада сам се уверио о храбрости, вештини и издржљивости српског војника. Ја вам ово не говорим као новинар, већ као резервни официр, јер сам и сам учествоваоу прошлом рату. Ои. Мелас (Гр.р Битољска битка је дело српске војске, које је достојно поштовања.., Имало је да се одбаци отпоран непријатељ са јаког,добро спремљеног положаја и савладају тешке теренске препреке. И Турци су.се добро тукли. Они нису подлегли само бројној надмоћности, него и бољем вођству и уметности храбре српске војске, која је овде дала највећи успех целог балканског рата“. “ т ОћепШеикеиапС 1шшание1. А д т ■■ „У кумановској битци, која је трајала два дана, продужила се гоњењем непријатеља, и била је крунисана решавајућим у!,' спехом, узело је учешћа пет дивизија, и то три у првој борбеној линији, а две у резерви. Свака дивизија из прве борбене линије имала је по један пук у резерви; најзад сваки пук је;држао спреман за сваку случајност но један батаљон. То је слика артикулисане војске, распоређене на паметној дубини чији командант располаже средствима акције, каквима смо ми привикли да се служимо. Напади нису вршени ноћу већ дању, — услов који једини олак-