Балкански рат

Страна 638

Број 40

БАДКАНСКн РАТ

КОСОВСКИ ОСВЕТНИДИ Поручник -Ј- ТеоФило Викторовић Пао у борби с Арнаутима Међу првим нашим официрима, који су пали од руке ливљих Арнаута, био је пешадијски поручник Теофнло Вшапоровић, командир чете у 14. пуку првога позива. Четрнаести пешадиски пук месец дана борио се са Арнаутима, који су веома нерадо давали оружје. Викторовићева чета вршила је ра^оружавање у селима леве обале Дрима. Неколико пута до даиа, када је погинуо покојни Теофило, долазио је у болницу и тужио се на болове у грудима. Тога дана дошао је из истога разлога, не слутећи, да ће његова чета у то време имати да издржи изненадни напад из заседе. При прегледу код Теофила нашао је управник дебарске болнице, мајор др. Драгослав Поповић суви плеврит са десне стране и саветовао му да легне у болницу, но он није хтео, јер је желео да сврши разоружање, па после да се озбиљније лечи. У повратку чуо је пуцањ, похитао је месту, где су Арнаути из заседе напали његову чету и са сузама у очима и речима: „Добри моји војници", јурнуо је на мост у помоћ рањеним војницима. На самом мосту био јепогођен у чело и срушио се. Требало је видети рањ : нике из његове чете, који су плакали помињући хероизам и доброту њиховог к^мандира; требало је видети, како се пок. Теофило отимао из руку војника, који су га хтели задржати, јер су виделн, да им командир срља у неизбежну погибију; напослетку требало је знати делање покојника у целом овом рату и оценити човека, који је херојски погинуо ! Поручник Теофило славно се одужио својојОтаџбини. Слава му! Наши јунаци ф Витомир Р. Цагић редов 3. чете, 3. бат., 4-ог пука „Стевана Неман>е“. * Разборити и интелигентни сељак ужичког краја Витомир је пошао у рат као обвезник 4. пука Стевана Немање, са којим је учествовао у свима борбама Прве Армије. Колера, која је покосила многе дивне јунаке наше уннштила је и овај млади живот, који је био од велике користи својој околини, као наиредан и разуман привредник. Родом је из Годечева, у срезу црногорском, у коме је био познат са свог богатог привредног знања.

Осбетхци ЈКособа и Слибкице || Пешадијски мајор -Ј- Божидар Стојковић Славно пао на СушевуЦ Више пута до сада помињали смо име јунака мајора Боже Сгојковића, који је херојском смрћу пао на Сушеву у зору 17. јуна приликом мучког напада Бугара на VI пук у коме је мајор Божа командовао батаљоном. У једном моменту очајничке борбе мајор Божа нашао се са свих страна опкољен бугарским војницима. — Предај се, бре братко, викну му један бугарски официр.Т '<Ф '&1 — Матер вам шопску, Србин се овако :.редаје грмну Божа и једним метком из свога р.волвера на месту уби бугарског официра, пл са голом сабл>ом јурну у најгушће непријатељске редове у сигурну смрт. Озлојеђени Бугари га искасапише, па се и тим не задовољише, но га нагакоше на ражањ и испекоше. Мајор Божа је мученички али славно скгнчао за часг и славу Отаџбине. Мајор Божа је с врло добрим успехом свршио 31. класу Војне Академије и потпоручник је постао 2. августа 1900. године. У турском рату се у свима борбама одлично показао, те је за храброст и војничке врлине, показане на бојном пољу, унапређен у чин мајора и одликован златном медаљом за храброст. Резервни пгшалијски поручник ф Тодор Здравковић Сл: нз пао на Грленским В јсовпмл На источном Грленском Вису, где је крв потоком лила, пао је јуначком смрћу резервни поручник Тодор Здравковић, водник у 11. батаљону II. пешадијског пука Књаза Михаила. Једна чета из-16. пука под командом резервног поручника Крњајића^истакла се и сувише напред и држала се на заузетом положају и ако су га Бугари засипали ватром и јачом снагом покушавали да наше протерају. Да ојача ту чету пошао је поручник Тодор са својим водом напред. Бугари то примете и оспу на овај вод страховиту ватру артиљеријску, митраљеску и пешадијску. Напред је била сигурна смрт, натраг, чинило му се, чека га срам. И поручник Тодор претпоставио је царству земаљском царствоЈнебеско и на челу вода појурио напред у сигурну смрт. Од његова вода није ни један стигао до Крњајића добро укопане чете, јер је бугарска ватра све покосила. Поручника Тодора ударило је једно зрно по сред чела и он је пао и без јаука. То је било ноћу између 10. и 11. јула у 2 часа по поноћи. Поручник Здравковић родом је из села Мечковца, у срезу косаничком, округ топлички, свршио је пешадијску подофицирску птколу. Ожењен је и има двоје деце. Био је практикант у срезу косаничком. У рату са Турцима био је необично храбар и одликован је златном медаљом за храброст и унапрефен у чин поручника. Био је добар војник и ваљан човек, кога су волели и у војсци и у грађанству. Слава славно палнм!

Жртве евоје дужноети -ј- Александар П. Спирић окружни шумар у Прокупљу Као резервни пешадијски наредник и водник у трећем батаљону првога пука другога позива Александар је учествовао у свима борбама Недићеве дивизије с Тур-