Балкански рат

о куиановскоз битци

— Из дневнпка једног ветерннара —

(Овршетак)

Крај једне сеоске кошаре — пола покривене и без зидова — наишли смо на штаб нашега пука. Киша је лагано сипала, а урлик топова и пуцањ пушака јасно се чуо. На мокрој слами лежао је наш командант будан са својим ађутантом и другим официрима. Направише место и мени и д-р Васи распитујућиЦ-нас о превијалишту и покојном ГлишкКу. Ја сам уморан заспао и ако ми је кишаЦнепрестаноЦ.падала за врат. Рано изјутра били смо на ногама. Рађање сунца показивало је да ће дан бити необично леп. Борба је непрестано трајала, али сада већ слабије. Када је већ лепо свануло, крај нас почеше пролазити војници 18 пука са официрима замењени свежим трупама. Мефусобно поздрављање, грљење и запиткивање трајало је за сво време пролаза. И војници и официри били су каљави, бледи и изнурени али орни за 'шалу. Свежа јјтрупа унела и свежи дух. Синоћна клонулост замењена је новим поуздањем и вером у победу. Из наших предњихЈделова |зачу се нека граја и вика. Приђох блпже. Наши спроводе заробљене турске официре и врјнике. Војници их радознало гдедају, док се наши официри здраве са заробљсним официрима и нуде их дуваном. Спровели су их кнезу. Тада сам чуо|да су ухваћена и она двојица што су синоћ на нас пуцали. Шта је са њима било незнам. Од једном наредба за покрет крену нас и ми потрчасмо коњима. Цела дивизија крену се напред. У самом покрету, када смо прелазили ону велику јаругу, где смо и јуче били, неколико граната падоше баш крај нашег|3-ћег ескадрона. Јахао сам поред командира сад капетана Недељковића. — Тонал поздрав, рекох му у шали. Он се насмеја и командова, те ескадрон скрену у лево. Када смо стигли под сам јучерањи положај наредише нам те сјахасмо.1 Изгледа да су нас Турци и ту приметили јер нам послаше неколико метака, Јиш срећом нису|имали успеха. Тада ми се указа величанствена слика. Нови стрељачки стројеви, дринске дивизије, ступали су у борбу. Они су пролазили крај нас. Војници дивни, величанствени, са пушком у руци крећу се напред. Ми их поздрављамо. Познаници се довикују, желећидсрећу. једни|другим. Официри се здраве. Све је пуно,-самопоуздања и вере. Жељан да што боље видим * успужао ~ сам се на сам гребен. Призор је био диван и грозан. Војници се крећу као фигуре на шаху. Али помисао колико ће и колико лешева покривати ово поље, испуњава груди болом. Рика топова, пуцањ пушака, ритмични пуцњи митраљеза, ■ испуњавали су ваздух с пуном хуком. Занео сам се посматрајући овај призор. Сваки покрет наше војске пратио сам испуњен само^једном жељом — да победимо што пре Турке. Довикивање другова тргну ме из посматрања. Пук се кретао. Сиђем брзо доле и са осталим прођемо кроз јаругу преко Пчиње на другу обалу. Са нама је ишла и коњичка артилерија. Наредба је била да се испнемо на онај камењар одакле би наша артилерија могла са успехом да дејствује на једну турску батерију, која нам је највише досађивала. Топове су војници на рукама изнели горе. Коњаници су сјахали и уз међусобна уз-