Београдске новине

Strana 4.

Br. 185.

Svečani broj „Beogradsklh Novina“.

Sa jučeranjih trka. (Beogradska humoreska od Branislava Gj. Nušića).

Na beogradskim ulicama se može čoveku mnoga i mnoga neprijatnost desiti. Ne mislim ja samo na onu neprijatnost, kad čovek sa svim nevino šeta i baca poglede levo i desno na dame koje mu idu u susret, pa se od jednom nadje oči u oči sa kreditorom, kojega već godinu dana izbegava. Ne mislim ni na onu neprijatnost, kad šeta KnezMihajlovim korzom i pari oči sretajući se pogledom čas sa toplim plavim očima, čas sa žarkim crnim očima, a čas sa vragolastim zelenim očima, pa na jedan mah, i u sred te razdraganosti, sretne se oči u oči sa svojom ženom, sa njenim strogim pogledom. Sve su to ipak manje vrste neprijatnosti, od one koja se meni juče desila. Većznate da je juče bio sv. Luka, pa i ja grešnik pošao po slavama. Nije mi baš ni malo prijatno ići po slavama ali moram. Čim udjem, prvo me lepa domaćica presretne rečima: - Dobro došli! A vi valjda ne mislite i o slavama pisati ? Cim udjem u salu a ono žene, u sred najsladjeg razgovora, Lićute se kao da je nečastivi ušao medju njih. Ućute se i samo se pogledaju ispod očiju, a iz tog pogleda ja jasno čitam: „Koji ga djavo baš sad donese!“ 1 jedva ako se kakva baba, sadanja ili buduća tašta, odvaži i upusti u razgovor sa mnom. Ona mi prašta najzad što diram toliko tašte, ali me moli da koji put progovorim i o svekrvama. Dabome, neka svet vidi da nisu samo tašte, nego i svekrve krive.

Ja joj razume se dam reč na to i tako se prodje. Kažem vam dakle, nije ni to sva neprijatnost ići n a slave. Ali je nevolja što je juče duvao tako strašan vetar, kakav odavno nije, a prilikom duvanja vetra, može se čoveku desiti jedna od najvećih neprijatnosti, da mu sleti s glave šešir, te da ga juri kao lud. To je maler kao i svaki drugi maler, ali je on dvj puta teži, što vas niko, koji vas posmatra, ne žali, ne saučj. stvuje u maleru, nego, dok vi muku mučite trčeći za svojim šeširom, svi koji stoje, i oni pred kućom i oni na prozorima i oni pred kafanskim vratima, slatko vam se smeju, Eto to se meni juče desilo. Taman sam izašao sa jedne slave, te žene kojih je bila puna sala, odahnuše, a meni poduhvati vetar cilinder, tresnu ga o zemlju i poče da ga nosi. Ja pogledah očajno, opljunuh šake i udarih u trk za njim. To je bilo vratolomno trčanje, koje je vredno bilo videti. Cilinder udaii najpre u jedan fenjer, pa se zaletii preskoči potok te ja za njim. On podje dalje, pa udari na neke fijakerske konje. Konji se poplašiše te počeše skakati u propac, ali se moj cilinder ni malo ne uplaši, on nastavi put dalje i ja za njim. Predamnom je išla jedna dama, kojoj je vetar visoko uzneo suknje. Cilinder se uputi te prošiša pravo izmedj nogu te dame. Razume se, ja nisam mogao tim istim putem proći, nego obidjem damu i poletim dalje za cilinderom. Trčeći tako, skačući i preskačući, čujem neku tutnjavu za sobom. Okrenem se i vidim još dva gospodina jure i:

Car. i kralj. pričuvna bolnica ,,Brčko“.