Београдске новине

Izlaz!:

dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedlni brojevl: U Bugrada I U krafttlnn upMj«4aatlB ■4 «. I kr. Ettr ps clj.nl sil . . . , I htfer* U Hr»»t»*.J-S’3*#nljl, Bs.nl - H*rc«|«*1al I DaimaalJI pa oljnirt np. 10 balara Irtaa arat padrafja pa djsnt ad. ... 11 haiara

U Baaaradu I ■ krajiTiaa aaaaajaUauHa *4 » I' k, v ert * l ahpMpaih . . t rU Boapradu aa doaiasara u kuta U Hmtakat-SiararilK Rti*-fero*ftTfnt 1 Dalmaoljl p«p U aataltm krajarfma Austr*-uyant« »aaartKJi K »■U InaatranstTu ......... , . K pn

Oglasl pa cijenlku.

Ursdniitva: 6E08RAD, Vuk« Karadllća ul. broj 10. Ttlifoa broj 8$. Upravo I prlmonjo protplato Topllčln vanao broj 21. Tolefoo bro] 20. Primanjo oglosa Knoza Mlhajla ul. braj 33.

Br. 99.

BEOGRAD, četvrtak 12. aprila 1917.

Godma III.

Rotni fzvle$ta]l. izuieštaj austro-u$arsKo$ jlnvnos stožera. Kb. Be6 11. apriia. Istočuo bojlitoi Front marSalapl. MackenlOti a: Jedfm c.! k. letafi ob'orlo j'e u vazdtišnoj borbt nad Oalacom iednu tusku Neuport-letilicu. Front greiierai-piikovnika nadvojwde J o s I p a: ' U b e k a § k o J oblastf odbijeui su iteprljatcijski napadf. S na§e strane žl:.v».bna Izvklnlfika djektnost. Front maršala princa Ceopol3a bavarskog: ' Rtiska topnlfika djelatnost mjestlfrifc? se podafiala. Inafie nema ništa da sc javf. Talijansko bojišie: Neprijateljska topnićka djelatnost ina primorskom froutu bila je jufie u opšte žtvalina. tia nekim Je mjestlma trajala f nofiu. U oblastt doJine 1F fi a v e i jezera Q a r d a produžill su ITalijaui uporno svoju razornu vatru Ofotivu naših mjesta. Jugoistočno bojište« Naši a r b a n s k I odredi napait £su sa uspjehom talijanske predstraže Sjeverno od T e p e! e n f. Zstnjenlk glavara generalnog sto?era pl. Hftfer, pođtnarša!.

ttvjeSta] nlematkoj vojnoi vodstvo. Kb. Berlln,' 11, ftprila. .. jžnpadno bollštc: i Front prijestolonasljednlkti Rup« fifecli ta bft varskogt Borbe u ogranlfienlm prostorlma verno od S c a r p e, kod QI v e n- ! c h y-e n-Q ohelie, Farbusa I F«npoux» nijesu n! u kollko prontlleniie pcdožaj. PosliJ® Žestoke vatro ttpotrijeblH su Engiezi jake »ile t obe jtrane dtruma Arra s—C ambral u Sirokom frontu za napad, aii su s vellkim gubitterma odbfjeni. Od iutros su tamo izmedju Bullecourta 1 Kea u t a otpočele nove borbe- Izmedju drtnna L a r y a u m—C ambra! I O i s e bllo je manjlh bojeva isprcd naIfnlja. Posljednjih dana pu.cao je nelaijateU na St. Quentin ILaFere « granatlaima i šrapnelima. Front njemafikog prljestolouaiijednika: . Od V a 111 y do R e I m s a posf'aja fu-tfljerijska borba sv r aklm danom sve <4-^.. l'il ■■ " ».1 Podlistak. Đora Stankovifii Balkonski tlpovl. Stara Pcsina. Biia je đete, kad je ijen! uHog! roWte1jf dadoše Stojanovima, da tamo Mužl, kako bi je ovl posle Icpo udomili. Otec Stojanov beše pre'.c I surov čovek. Po natinurenom i kosmatom licu izgledaše da niko od njega nije čuo bla-, gu i nežnu reč. Sa ženom 1 Stojanom, kojl mu beše jedinac, postupašc kao sa pstalim slugama. Svi su se njega bojaB I streplli od njega. I đa nc beše matere Stiojanove. žene milostiva srca, možda bi I Cvetu jjostlgla sudba njenlh drugarlca, sluškinja u tako bogatjrn Lićama koje bivaJu ili ii|)ropašćene cd 5ugu, a nekad 1 od samih gazda, ili zakržljave od prekomerna rada. Ali matl Stojanova poče ie pazi'.I, jer se njen Štojati. kao dete najradije slgraše snjom. I zato je zaklanjaše od slugu ne davaše Joj težak rad, te se ona docnlje razvl l prolepša. Ona njena snaga. lepota, jedrina zanošaše svakog, a naj\dše Sliojaiia, koji se docnije, kad je odragotovo nlkad nije ni odvajao od nje. Uvek su biii zajedno. Na njivi, poHu, nvek, uvek behu onl jcdno do drufcg. On joj nikad ne dade da oseti e je clna kod njih samo sluškinjft. Svakad Joj je poklanjao, ponešto davao — lcrlJući od oca — žita, brašna i drugo, da

Prekinuti diplomatski odnosi Odbijeni jaki napadi

žešfia, Jedan francuskl nalet na naše rovove jugo-Isiofino od Berry-aub a c odbijen Je tiašhn brzim protivnnpadom. Front vojvode Albtec'ma \vtirUemberškog: Nikakovi dogadjaji od znafiaja. Istočno bojište: Froat maršala priuca L e o p o Id a b a v a r s k o g: Na A a, D i n a S t o c h o d u, Z1 ota Lipa i D n j e s il r u muogostruka živahm artilierijska djelatuost Rusa. Na frontu nadvojvode J o s i p a I fieta marSala Mackensena ništa od zuafiaja. Maćedonsko bojištei NiStla novo. Prvl zapovjedulk glavnog rfana pl. Ludcndorlf. Bltka kod Arrasa, Kb. Borlin, 11. apjlla. O bo/evima na zapadu javija Woiffov ured ovos N* Istom prostoru Izinodju Olse iArrasa, oko kojoga j» još 1915. bi!o žestckih borba, napali su Englezi ma po'ožaje, kojf se od 1915. drže. Uložili su najjaču snagu svih niehaničkih sredstavai najveće ltioguće kolićitie nuinicije, te »u tako postigli nijesni uspjeh, kalcav se, kao 5to je poznato, svug'dja postizava u početfcu borba nagomilavanjem iopništva i eeta uia jođnom mjestu. Ali smjer. da se probiju, nijesu Engtezi po s%H, u prkos veliiđm žitvama, kojo su Imalf. Njeniačko čete su se uspješno održale, ma da su imaie znatne g'ubl&e u bubnjarskoj 1 unakrsnoj \ r atrf.

HHjuRovlietie želje. Miljukov, miuistar izvanjili djela revolucijonarue ruske vlade, objavlo je Jasno ! otvoreno u razgovoru sa zastupnlciina štampa ratne c i 1 j c v e nove RusIJe. Po »vemu se vidl, da Miljukov nijo nzalud polazio englesku školu. Priča o željl Njemafike za svjete sklm gospedstvom igra l kod Mlljukcva veliku ulogu I on baš toi oziiafiuje kao najveću zaprjeku zn mir, Jer Njemafika liavodno liofie, da reorganizira Evropu prema svojira vlastithn intereslma, ali ujedno na drugoj stran! liaglašuje, da fie sile sporazmna smatralil svoju pobjedu sanio onda kao potpunu, kad fie se promijeniti karta Evrope osobito na jugoistoku. Ovaj mir bifie mir bcz aneksija.

ona odnese svojim slrotim roditeljima. Beše on blag, niiran, tih i raden kao nlko. Ali tl dani! Odu na njivu, da filize duvan. Korenje ih pokriva do pojasa, pod bosirn nogama kršl se i roni suha zemIja, a oko njih, svugda, u nedogled, zelenilo i bujuost. Svež, čist i sjajan zrak grije ih, te im krv brizga u jedre obraze. Oni rade, kidaju mladje izdanke. Iz roke duše vetrlfi, a iz požnjevcna polia, stmjišta, dopire pesma grliciua... Rade, rukuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporefikaju i, tobož rasrdjenl, odinifiu se. ćute oboje- A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh. Ona, u tcsnom jelečetu, povezana šamijom, s nestašuim I prkosnim osmeh«m na rujnlm joj ustima, gleda ga krlšom, i vldl: kako se on češe, vrpoljf, gleda u nju 1 hoće nešto da joj kaže, a ona mu tada okreće ledja fiineći se ueveštia* — Cvetol veli on naposletku. Hajde da pevamo. , > — Neću. — A što? Eto, }a te rnolim! — Pa baš i tl. Neću. — All kad te Ja molim? pita on slobodnije 1 prlstupa joj. — A što rae onda ljutiš? govori ona; pa se tad nasmeje od srca 1, tobož srdita, prilazl mu. — Hajde. Počni! I pofinu. Zapevaju pesmu, koja se tada najradije pevala. Olasovi im filstl i drhte od radostf. Ruke im lete na rad, a okollnom se razležu refii pesmc:

jer promjene u zemljištu, koje bi prema tome morale da uslijeđe, nijesu aneksije. Prema niišlienju Mlljukovljevont nlje dakle aneksija, kad bi sc Srbi Austro-Ugarske sjeditiili sa Srbljom, Talljanl sa Italijam, Runiunjl sa Rumunjskom, Ukrajinc! sa Rusijom ! kad bi Iz Austro-Ugarske monarkije bila isjefiena saniostulna češko-slovafika država* Naravno nikoji od saveznlka ne ldo za osvajanjem i liraže se samo da se povrate „siiom osvojene oblasti“ 1 đn se konafino urede narodnc granlce. Mlljukov ne govorl, kollko prema svjelskoj povjesnicl treba da se „vrate oteta zemIjlšta“ i to Jo vrlo pamemo od njega, jer prema tome najgore bi stradale od starlne pljafikaške države Engleska 1 Rusija. Za Engiesku i Rusiju bilo bl ueprijafcno iznenadjenje, l.ad bi se Iz njih isjekle sve one zemlje I oblastl, koje nijesu ruske i engleske. Ali ova teorija vrijodl samo u toliko u koliko se može prlmfjenltl prema središnjlm vlasilnra. Osoblito odlufino stanovište zauzinu Miljukov u pifcanju Dardaneia. NeutraHzacija Dardanela bila bi daleko gora, nego su bile prilike prlje rata. Kao uzrok tomo navadja Mlljukov bojazan, da bl dardanelsko tijesno u tom slufiaju došlo u posjed Njemačke, all po svoj j* prillci pra\1 uzrok, što Ruslja lie vj&ruje EngleskoJ l plaši se. da bi Engiezl mogli zagospoilariti Carigradom. Aa U svemu opefcuje Miijukov staru caristifiku osnovu osvajanja i lu se vidt. da su stranke, koje su danas u Rusijl na vladj blle l pod carskom iipravom zastupnice ovih osvajalačkili osnova, što izjave MjLiukovljeve danas vrljede isto toliko, kao u ono vrijeme, kada Miljukov nije bk> odgovornl mlnistar, nego samo vodj jedne poliiifike stranke u duml. I ako je Miijukov ostao isli kojl je bio I prije, nije ista ostaia Rusija I ruska vlada u čije ime on govorl tiije jednodušain, Iiomogen skup ljudi- Ne samo da je govorio Miljukov. isti još dan govorio je I Kenenskij, glavar radikahilh revducijouara I ou je najavio, da će skorih dana izaći objava vlade, prema kojoj Rusija neće da osvaja tudja zemljlšta, nego samo Želf, da branl svoht novo stefienu slobodu. Ne možemo vjerovati. da je Kcrensldj pod tlrn razumijevao i podijeljenje Turske i ;Vustro-Ug i arske monarhije, ier je poztiato, da rusld revolucijonari najoštrije po-

„Vesta^ duše, vetar duše, al* — katmer miriše; „Dragi dragoj, diragl dragoj, sltnu knjigu piše“. — Cv©fc-o-o! kiifie Stojan l odmifie se od nje, da bl je bolje video. — Sta ti je? pita ga ona vragolasto. — Ti si, ti — moja! Eh! nehotlce, iznenada poleti joj usklik iz dna grudi. I brzo se saglnje da sakrije radosf l kao krv rumene obraze. — NemcJ, Stojane! Hajde da se rad1. — Ne, ne... muca on [ ostrag, ispod pazuha, hvata je I itiska... Ona se otlnia, izvija. brani, ali tako tnllo, inalaksala, da mu se baš time još više podaje I prfvtja uza nj. — Nemoj. Dosia je, dosta, slatki Stojane... šapuće ona I krije Iice. Dosta... vtdećo ko... oh!.. — Još, Još. Daj! grca Stojan i sve je više stiska, grli ! ijubi gđe stigne. — Ta dosta,... Oh, baš sl ti ?!I, lznemogla, obatttrla, blažena. predaje mu se 1 pruža ma onda čas !evl. fias desn! obraz, da ga cn celiva naizmence. Ali jedne je3eni, u veče, rekoše joj da se lepo obuče i nakiti. Zatim iziđje Sfcojanov otac, uze je za rulcu i uvcđe u gostinsku sobu. — Ljubi U ruku! rečo joj i pokaza na neko ljude koji belm tu. Ona klocnu, pogleda ga preklinjući, prestrašeno 1 hte*de pasti, ali njegov oštar pogled 1 surov izraz lica povratiše joj snagu. I, jedva idući, poljnbi sve one Jjude u rulm.

izmedju Njemačke i Brazilije. Engleza kod Arrasa.

bljaju osvajalafiku politiku kadeta. 'Ova opozicija je danas u Rnsiji toliko Jaka, da je zbog tloga zabrinuta Engleska, koja je uzela na sebe da bude protektor nove RusJje. Pađ monarltije f usposfavIjanjc republike ne ođgovara željama Engfeske, izjavfjuje danas u Pctrogradti englcsk! poslanik Buchanan, koj! s đana u dan sve više seb! prisvaja prava engleskog podkralja u PetrograJu. Ruski revolucJjonaj-i po primjeru Kerenskog zadovoljnl su sa oslobodjenjem Rusije i liemaju smisla za osiobodjenje narodnosti u Austfo-Ugarskoj monarbiji 1 TurskoJ. ICod osivarcnja ralnih ciljeva moraće Miljukov računati ne samo sa središnjim vlaS'tfma nego I sa revolucljonarlmia u vlastitoJ svojoj kući, koji nefic da za volju osvajalafikih težnji ruskih imperijalisla traje rat do beskrajnosti. Za sada želje Miljukovljeve stoje samo na artiji, jednako kao I Želja LIoyđ Oeorga I \Vilsoiia. One čo tamo i osnati I gospodut Miljukov moraće se na posljetku uvjeritl, da nlegova Rusija ltije, a i neče biti jafia, ncgo što je bila carlstifikt Rusija. # * * Petrograd, 9. apriia. U razgovoru s predstavnlchna štampe Izjavio je ministar spoljnih poslova M 111 u k o v fzmeđju ostalotga ovo: Uvijek sam bio mišljenja, đa će Amerika stupiti u rat samo ua stranl fietvoruog sporazuma, jer ratni ciljev! WiIsono<vl odgovaraju potpuno izjac vama, državnika Fvrone Brianda. Asqui!ha 1 Greja, u kojima su !stakl! potrebu, da se oružani sukobi zamjenu lnlrnim riješenjem medjunarodnih spornih pitanja i da se stvori no<vo uredjenje iiaro-da.- kojc bi se osnivalo na pravuom poretku inedjunarodnog života. Tim izjavatna može se pridružiti i eslobodjona ruska demokracija. Potrebno je naglasHi, da Je NjemaCka, prl svojoj naklonosti za mir, uvijek isticala, da želi da bude na fieiu Ijudsbvak kad mu mir budc ponovo povraćen. Od Wiilsonovog progranta nais Je razdvajalo samo Jedno njegovo nafielo: zakljufienje m 1 r a b e z p o b J e d e. Bez pobjeda saveznici nebi tnogli liješitl ona velika pitanja, čija rijcšenja i Wiison smatra^ da su neizbježna. Dokle saveznicl i ne mislc na vladavimi svijetom, dotle Nje-

Oid je darivafie, pa čak i Siojanov ota.c, na iznenađjenje sriju, poljubi je u Čelo I izvadi veliki đukat — dnhlu. — Neka ti je srecno, ćerko, i dugovečno. U mojoj kući jola si drvcnom kašikomfc a u tvojoj srcbmom, đia Bog da. I izvedoše jo. Oua pađe. Celu noć nije zuaJa za sebo. Od toga dana do svadbe Stojaua nikako nijo videla. 1 udade so. Podje za nekim Jovanom, fiovekom istina uc sirotim, ali udovoem, tvrdicom i prekim Ujo zla Boga.... Sreo joj bfede pući, ali jaka priroda i večit, ležak, svakođnevni rad pobediše.... Tako isto posle ču da je otac i Stojana svoga oženlo nokoin bogatom dc\ojkom, iz znane kuće. Aii kao d!ia ga i nije ožonio, jer on o d tada nikad da se skrasi kod kuće. Ženu nije liteo da poeleda, već uvek. tobož poslom, bežao jc u solo, kod fiivfiija, gde su njiliove lijive, i tamo ostajao po čitave nedelje- Šta ti nisu radili, samo da ga zainUuju sa ionom, ali ništa ne pomoglo. Prskali ga nekom vodom, davali mu bilja. vodili manastirima i medju vrafiare, ail on nikako da posfcane razgovorniji, življi i bolji. Uvek je samo fiutao, dopuštajući maferi da radi s njim 5ta hoće. Ni s kim se ne prepirao. Otac mu da pobesni. Jednorn ga istukao na mrtvo ime i isterao iz kuće- Od tada niko nlio smeo lijegovo ime u kući da spornene. Mati mu, sirota. da presvisne od tuge i srania. Molila .Stojana, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće kazati za&to beži od lcuće I žcne, aU uzalud..I ko zna dokle bi to tnko trajalo. da I

mafika r.eprekidno istific, da njoj pri* pada dužnost, da stvori novo praivo I da pieuredi Evropu po svojim ititeresi-* ma. NJemačka je dakle prava sinetnja konačuom ođredjivanju granica i i'ravilnom razvitku incdjunarodnilt odnosa. SaniO' se pobjedom nad Njcinačkoirt mogu osivarlt! WiIsonove težnje. Osiin ratniii' cllfeva, Wilsoti se sa s\ im fzrazio 1 e nckfni lionkretnlm pftanjima, kaa n* pr. o cSlobodaenjit naroda, uaročito Poljaka i pravu naroda da dobija pristup k otvoretioni moru. Ni jedan od saveznlka nema osvajačkilt namjera. Mi svi težbno, il! da se vrate sllont ote;« cMasti, ili da se odrcdc konačno naro'dno graniče. Drugim riječima, savczniJ mogu svoju pobjcdu smatrati kao potpunu, ako se ostvare osnovni tislovi Wilsonovog ppo’grama, L j. preobražaj karte Evrope, naročito tta jugo-istoku, na nafihi, lcoilin 'će so onemogućiti u lu> dnčnostf novi sultobi- $ toga se o miru bez aneksija može govorkf samo pod uslovom. di'o rijefi aneksija zuafil usurpacija. Bez ie važne i lteophodue ispravke, znafii izrcka; ntlr bez aneksija. oblik, kojt su njemačke socfjaf-demokrate predlagfde saveznlclma, Jeđun neriješenl mir, mlr na osnov! siatus quo ante. Svl tf oblicl, kojl su u sauioi stvar! njemačkog porijekla, odgovaraiu u ptmom smfsiu njemačkim iu eresima. Wilso3i je u svojcj Izjavi dodlrnuo f pitanje o morskim tljesnaclma, ! to iii nkliovom neutralisanju, iil da prlpadnu Rt'sfj!. Rusila nebi mogla pristati r«a lieiitraHsanJe dardanelskog morskeg tiJesna, Jer bi u tiom slufiaju slranim ratnim brodovima. bio dozvoljeo ulaz u Crno moro. Rusija b! tim povodom hila primorana da utvrd! obale Crnog mora i održava Jaku ratnu flctu. Takav položaj bio bl gorf. nego 11 onaj priie rata- Rusija će radije pristati, da Dardandi osiftnu t daljo pod slabom vlađavino'in Turske, koja se I onako natazi u raspadanju, nego f! da svoja crnomorska pristanlšta otvon ratnim br. dovima drugllt naroda. Sto se sve to nije moglo fcrenutno riješfti, bilo je zbog toga, što je Njomačka pcfagala pravo na naslijedje Turske 1 istakla pltauje, da H Dardancli da pripadnu Rusij! ill Njemačkoj. Pri tome je kao polazna tafika primljcna njentačka izreka, besprckidna oblast Četvorriog saveza od Bcrlina do Bagdada.

rodbina mladitta, kad vide u fiemtt ja st\ r ar, ne poče iskati da im se devojka, i oko vettčatta, vratl nacrag. Jer, vele, nisu oni nju dali za njega starog I njegovu kuću, već za Stojana. Tada ga dozva otac k sebi. — Sedl! reče mu mrko i imkaza mesto dc sebe na minderlukit. Stojan, kao uvek, samo stade pred njim. — Neka, odgovori mu; — mogu i da stojim. — Sedi dc mene> sed! kS što priliči mužu, dotnaćinu! 1 rcč ,,domačin“ naglasl- Stojan je pokorno ćutao I nije seo. — Sedi i govori! odjediiom jc plamio starac ! skočlo sa svoga mesta. Jes! onemio da Bog da! Go<vori, hoču da čujcm, vidJm: da H znaš. da li umeš da govoriš; hočit đa ti fiujem glas ... Da znam, živ H sl?i — Sta da ti govorlm? šanu Stojan i, gotov tta sve, slegttu ramenima. — Šta, šta??? ... ubrzo starac l počeo. sav naikostrešen i gužvajuči svoj gunj, da se nadnosi jarosno rtnd njime. — I još pltaš, pitaš? Ubiću te. bre, ubiću, nikakav sine! I diže pesni-' cu. — Zar ja to da dočekam. da mi devojku, venčanu, natrag odvedu?... I to ja, ja?! ... Govori, lcazuj! I uhvati ga besno za prsa, te ga poče da drmiisa. gnjavi, — Kazuj... Ubiću te, ubiću te! Bar da te ne gledam takvog!... — Ubi me! Starac odskoči od njega.