Београдске новине

Strana 2 .

Subota

Bcogra'dske NotIm

tracijonofi kabinet« sa tičešćetn Olanova radničkog i vojničkog- savjeta postiglo je vellko napredovanje. Jedinstvena vladavina ^tniedju vlađe j radničkog i vojnog savjeta ižgteda da je potrebna. Ne treba kriti, da pod danasnjim okolnostima radnički t vojnički savjet uživa ugled i /da se niora shišati. Moguće je da će radnički i vojnički savjet još malo pričekati, povodoin zebnjc da će ga Leninove pristalice n.tpaSii. Pttanje Dardaiiela. ,,C o r r i e r e d e 11 a S e r a“ jayIja iz Pctrograda: Kongres zastupnika crnomorske flote priniio je odluku, kojotn se tnaži potpuno jamstvo za slobodan prolaz kroz Dardanele, kao i jamstvo o tome, da ni iedna neprijateljska flota ne može uploviti u Crno more. Mitiukov z.a vrijeme neinira privremeito v uapšen. (Naročiti brzojav »Beogradskih Novina J Stockliolm, H. maja. Za vrijeme posijednjih nemira u Petiogradu raidnička masa zadržala je autoinobil, ii konie je sjedeo Miljukov. Miijukov je uapšen pod optužbom, da je vojska po njcgovoj zapovjesti pucala u niasu. Jedan Hio raflnićkogisavjeta tražio je, da se Miljukov stavi pod sikI. Odlučnom intervencijom privremene vlade Miljukov je pušten. Slično se dogedilo i poslaniku P uriškcviću, jer se u sanitetskom vozu, kojini je on zapovjedao, našao veliki hroj nionarhističkili brošura. Miljiikov se r«tzbolio. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina'.) Berlin, D. maja. „Vossische Zeitung' 4 javlja i/ Siockliohna: Prenia vijcsti ,,B i r ževi j a ,V j e dom o s t i“ ministar izvanjskih posiova M i 1 j u k o V se razbolio. Več tri dana o:i ne napušta svoj stau. Potpmia stagnacija na ruskom irontu. (Naročitl brzoiav „Beogradskih Noviita".) Ženeva, 11. maja. List ,,Depeche“, koji u Tuluzi izla2i, javlja iz pouzdanog iavora, da jc v svirn ruskim frontovima nastupila potpuna stragnacija. Ovo izaziva u Francuskoj vefiku uzncmirenost. B o j e s e, d a ć e R usija istupiti iz rcdova saveznika. Nova proklamacija provizorne vlade. Kb. Petrograd, 11. maja. Pctrogradski brzojavni urcd javlja: Privremena jc vlada objavila dugu proklamaciju, u kojoj se veli: Padom stare .vlailavine privremena jc vlada, prožeta .vcličinom zadatka, pred kojiin se nalazi, i veličittom odgovornosti, koja joj nalaže 'Uostojanstvo i moč, pristupila izvodjenju programa društvene slobode i produženja rata u tijesnoj zajeđnici sa savezniclma. Zatim prok'amacija nobraja svc mjcre, 1 ( 0 ie je vlada ostvarila, prema obvezama hoje jc pred zemljoin na scbe primila, mcdju njima naročito amnestiju, ukidanjc smrtne kazne, ravnopravnoist gradjana, slobodu zbora i dogovora, pa. onda prodiižuje: Pa ipak privreincna vlada nc može od naroda zatajiti one teškoće, «a koje vlada ii svojem radu nailazi, a kojc su u poslijcdnje vrijeme znatno porasle. i to toliko, da izazivaju uznesniremi zabruiiilost za Inidueiiost . Vlađa traži sebl oslonac u morataifn siiagAni.i. Ni jc'ilna kap krvj slttova narođa nljc prollVCna hjeitbin kflvicbtti, ni jediui misao nljc ona ugušila. Ka žalost sodjaltii razvitak r.elnljč itsportil jb pbvodom prOlujcna, kojc sti naštalb zbog pada Stafc vladavihe. Poictiiitc feliipe izvjcsnih stanovnišnill štojcva, kbjl tic šhvaćajtl zttačaj bVbga ifčntttka, 'traže da svoje tcžnje naSiltid ostvare. plljetb lia unište industrijit i tla izazovn annfhiju. Privremena Vlatla smatra za svoju

dužnost da lačno izjavi, da to stanje, kojc otežava upravu zemljoen, skriva u sebi opasnost, chi zemiju uvuče u unutarnje teškoče i da prouzrokuje njen poraz ua bojnom poiju. Strašilo anarhije i gradjanskog rata tizdiže se, prijeteći slobodl, prcd Rusijom. Da bi se očuvala sloboda i da bi se ona pojačala, proklamacija poziva sve, da udruženom snagom pomognu da se učvrsti sila, koja ćc štititi slobodu. Vlada če od svoje strane produžiti sa svhna svojini naporima i težićc za proširenjem svoga sastava, pozivajući predstavnike žive tvoračke snagc zemlje, koje do sad u upravi države nisu neposrcdno uzimale učešća, Rczolticlja privrentcnog odbora dume zbog dogadjaja 3. i 4. ntaja. Kb. Pelrograd, 11. maja. Piivremeni ođbor (duine primio je u stvari dogatdjaja od 3. i 4. maja rezoluciju, kojom sc iskazuje protiv mješavine naoružane siie ti javne manifestacije. Rezolucija smatra, da Vlada pred narodom može primiti na sebe odgovornost samo pql uslovom, ako raspolažc s potpunoin silom', Ne smije se dozvoliti ,đa se miješa naoružana sila sa svrhom, da na vladu učini pritisak u ovom ili ononi sinislu. Sa naoružanom siioin ne inože niko drugi raspolagati nego jedino \iada. Ako naoružana sila dodje u vlast ma koje stranke, onda bi to brzo đ ovelo jdo anarliije. Prcfnja, da se njom učini upotreba, može saino poremetiti unutarnji život zcmlje i ometati redovnu djelatnost gradjana. Neraspoložcuje u Francuskoj. Povodom o p a d a ii j a a u t o r i t et a ruskevladeKb. Bern, 11. maja. Vdiki broj francuskih listova iskazuju sa svim otvoreno svoje neraspoioženje povodom opadanja autoriteta ruske privremene vlade. ,.J o u r n a 1 d c D e b a t s“ pređlaže, da se u Petrograd uputi odlučna izjava saveznika, da se nikako ne može prihvatiti sporedno ministarstvo spoljnih poslova, koje ie obrazovao savjet radnika i vojnika. Demisija fraucuskog posJanika ii P etrogradu. Kb. Kopenliagen, II. maja. Ovamo stigie ruske novine javljaju, da je francuski poslanik Paleoiogue odstupio sa svog mjesta i zajedno sa francuskim municijonim ministrom otputovao za Francusku. General Ruski dignut sa zapovjedništva sjevernog fronta. Kb. Petrograd, II. maja. Provizorna vlada digia je danas geueraia R u s k o g a sa vrhcvnog zapovjedništva sjevernog fronta. izaslanici ruskog ekspedicionog zbora u Fraitcuskoj na putu za Petrograd. Kb- Bern, 11. tnaja. Središnji odbor ruskih emigranata u Švajcarskoj primio je ovaj izvještaj iz Parisa; Prijcteći vojničkom revohtcijom prodrla je treća brigada ruskog ekspedicijonog zbora u Francuskoj, koja broji 8000 Ijudi, sa svojim zahtjevom, da sc pošljti dva izaslanika u peirogradski radnički i vojnički savjet. Njima jc narcdjeuo. da zahtjevaju što sko r 1 j i mir i pod je 1 u zemIji št a. Izasianici su več otputovali. Eitiigrflttti pak strahttju, da če se izaslanicima na putu činiti smctnje. PGtizdaitie ,,times“-a. (NiifoCltl bizojiiv „Bcogradskilt Noviilfl 1 ') Berii, 11. nmjfi. O posljednjbj petrogradskoj krizi veli ,,T i lit e š", da je sa svim nevie„ ||

rovatno da je Miljukovljev brzojav odaslan bez predhodnog znanja izvršnog odbora radničkog i vojničkog savjeta. Ali je očevidno, da je krajnja Ijevica poslaničkog savjeta upotrebila brzojav kao pokusnu snagu prema privremenoj vladi. Što se manifestacije protiv Miljukova tiče, list se tješi time, da viada, i ako je javno mnijenje podijeljeno, nije ipak bez jakog oslonca, Uvodnik završuje: Mi stno uvjereni, da 'ćc ruska vojska s gnušanjem odbiti svaki pokušaj, da stvar, koju je do^td tako hrabro branila, iznevjeri i mi s pouzdanjetn gledamo u ishod sukoba, koji ie izazvala krajnja ljevica. ' Rusko-poljska vojska. (Naročiti brzojav. „Beogradskih Noviua") Stockholm, 11. maja. Na skupu poljskih izaslanika u Minsku riješeno je, da se nco|dložno pristupi obrazovanju poljske vojske. Protiv obrdzovanja narodnih pukova. (Narcčiti bizojav „Beogradskih Novina"). - Bern, 11. maja. „Petit Parisiejt" javlja iz Petrograda: Izvršni odbor rađničkog j vojničkog savjeta umolio je vlasti, da ue idozvole obrazovanje ukrajinskih, flnskih i estlandskih narodnih pukova. Ogromni rusk! državni dug. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina"). Lttgano, 11. maja. ,,C o r r i e r e d e 1! a S e r a“ saznaje, da je ruski državni dug u tri ratne godine poskočio od 8800 na 36.000 milijuna rubalja. Dnevni ratni troškovi, koji su na početku rata iznosili 15 ntilijuna rubalja, iznose danas 50 milijuna. OčekuiiL_se snažna finansijska pomoć od Ujedinienilt Država. Ove su, kako izgleda, zatražiie izjavu provizorne vladc o položaju zemlje i zalitijevaie odgovarajuće uslove. Ove je uslove saopštio Miljukov izvršnom odbont radničkog i vojničkog savjeta u noćnoj sjednici od 3. maja. To je bio najvažniji tajni akt, o kojemu se posljednjih dana vaspravljalo. Schliisselbtirg — samoupravna jedinica. Kb. Pctrograd, 11- tnaja, Reuter iavh’a: SchKisselburški je okružn! odbor oglasio okrug schUtsselburški za s atnoupravnu j e d i n i c u, pa je u okrugu obrazovao pododbore. Riješeno je, đa se zaplijene sva privatna imanja. Uapšeni su predsjednik i dva bivša čiana zemstva.

Pokret zc mlr. Švedska za okončanje raia. (Naročiti brzojav sBcogradskih Novina«>. Stockholm, 11. maja. Švedska se štiampa u zadnjc vrijeme nmogo bavi nedovolinom svietskoin žetvont i opasnosti, koia zbog toga prijeti od glađi. — „A f t o n b 1 a d e t“ donosi članak pod naslovom „Šta odugovlači mir?" i dolazi do zaključka, da razvitak dogadjaja u Rusiji'katPi opatsnost od gladi tnora ubrzati kraj ratu. Naročito zbog opasnosti od gladi nflsfao je takav položaj, koji dalji nastavak' borbe čini posventa besmislenim. Engleska teži, da unišli Riemačku, dok je ova svjesna svoje uspješne odbrane, u interesu čovjcčanstva i civilizacije ponudila mir. Kad je ta pontida s podsmjehom odbijenn, prlzvala je Njemačka u pomoč jcdmtko oružje, kojim se bori Engleskai I objavila protiv ovog svog najvcčeg ncprijatelja rat izgladnjivanjem. Neutralnim je tiržavairm, koje šu ovim ratom i njegovim posljedicama teško pogodjene, sada no saitio dužnoBt, nego im to nalaže i niiltovo satnoodržanje. da dokrnjče ovtt

1 2. maja 1917. besniisfcnu borbu. Glavni odbor švedskog saveza za mir upravio je ministru izvanjskili poslova pismo, u kojem se ministarstvo moli, da sve tičinf, kako bi predstojeća ministarska konferencija skandinavskih država preuzela inicijativu u smislu posre'dovanja za mir. Ne će bitl zimnjeg rata. Izjava francuskog ministra rata Painleve. (Naročiti brzojav. „Beogradskih Novina“) Žencva, lt. maja. U vojnom odboru francuskog senata odgovorio je mmistar rata na pitanje, da ii je tačno, da savezniđ računaju s novim zintnjim ratom, da to nije tačno. Socijalistička konferencija u Stockholnui. D o 4. maja p r i ja vi 1 o s e 97 d eIeg a t a. (Naročitl brzolav „Beogra'dskih Novina'*.) if, Stockholm, 11. maja. Za učestvovamje na stockholmskoj socijalističkoj konfcrenciji prijavilo se do 4. maja 97 deleigata, ntedju njirna predstavnici francuskilt socijalista manjinc te tri zastupnika irancuskih sindikalista. Bosanski i hereegovački sodjalisti na konferenciji(Naročiti brzojav »Beogra'dsltili Novinat; Sarajevo, 11. maja. Bosaitski i herccgovački socijaliste delegirali su takodje dvojieu delegata za socijalističku konfereneiju u Stockholmu. Ovi su delegati, medju kojima se natazi i Frania M a r k i ć, vcć otputovali dozvolom austro-ugarskog ministarstva izvanjskih poslova preko Hamburga za Stockholrn. Konfercueijit socijainih deinokrata sporaziimnih sila u Lonđomi. Pr e d ti z e će pro tiv stockholm« s k e k o n f e r e n c i j e. $ r Kb. Londoii, 11. maja. NacijonaJni odbor radničke stranke imao je juče sjednicu u donjem domu, u kojoj jc pretresan poziv holandske sekcije mcdjtmarodnog socijaiističkog ureda na sodjalističku konferenciju. Odbor je riješio, da u predloženoj konferenciji ni na koji načitt ne učestvuje. Saziv stockholmske konferendje sa svim je nepravrlan korak. Kongres nema trenutno nikakvi odredjeni ciij i neče imati nikakva prava. Daije jc rijcšeno, da se prcduzine sve što jc potrebno radi saziva konferencije radnika i socijalističke stranke svih saveznih zemaija, zakijučno Američkih Sjedinjenih Država, koja će se održati juna mjcseca u Londonu. Pokret skand'uavsbih radnika za mir. Kb. Christiatiia, 11. maja. Skandinavski odbor za saradnju radničke organizacije u Šveđskoj, Danskoj i Norveškoj, koji se đanas sastao u Stockholinu u svrhu zajcdničkog rada socijalđemokratske stranke u smislu okončenja 1 rata, obećao je kongresu potpunu potporu i iskazao nađu, da so ni jedna sodjalna stranka ncće protiviti, đa u namjeravanoj konferenciji učestvuju. Ketenskovi prijedlozi za mir. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina"). Berlin, 11. maja. Javlja sc iz Stockholma: Kerenskov organ, ,,R ab os č a ja Gazeta" iznosi radi raspravljanja ovc prijeđloge za pregovore o miru: Jednog odredjenog dana prestaju sve vojničke operacije. Položaj na moru ostaje nepromijcnjcn. Kuo osnova za utvrdjenje granica pomorskih zejnalja služi stara karta Evrope. Svaka ratujuća zemlja zadržava sebi pravo, da potražuje izvjesne graničnc ob-

Bto) 129. 4 lasti, koje su se prije rata nalazile u tu- djem posjedu. Stanovništvu gnaničnih oblasti ostavija se na voiju, da iskaže žeJju o obrazovanju nezavisne države i da polaže pravo na izvjesne oblasti zaraćenih zemalja. Vodiće se računa o izjavi, ako se najmanje dcset od sto odraslog stanovništva izjasni za nju. U poslijednjem slučaju konfcrcncija o miru preduzcče mjere za narodr.o tlasanje na osnovi opštcg prava glasa. Konaena ođluka se mora donijeti u odredjenom roku.

BoiDe u vaztfuhu. Letačka djelatnost na jugo-zapadnont frontu. Kb. Bcč, 11. niaja. Javljaju iz glavnog stana za ratnu. štampu: Na jugo-zapadnom frontu oživjela je u posijednje vrijeme naša Ietačka djelatnost. 3. maja došlo je do vazdušne borbe izmedju jedne od naših letilica (natporučnik Betmarvlk kao osmatrač, a desetnik Oskar S p e n kao pilot) i jednog neprijateljskog „Farniana“. Neprijateliska je letilica o b o r en a; morala se oštećena spustiti iza neprijateljskog fronta kod R u g g i a. 4. ntaja oborio je časnički zamjenik Julije A r r i g i iz jedne naše letjlice isto tako u vazdušnoj borbi jednog neprijateljskog ,,Farmana“, koji se strovalio iza neprijateljsk ih linija kod Podgore. Taj je aparat konačno zapalila naša artiljerija. Ovo Je 19. neprijateljska ietilica, koju je oborio A r r a g i. 6. tnaja jcdnoj je našoj letilici (porttčnik pl- W e i nm a n n kao osmatrač, a kapetan Riehard H ii b n e r kao pilot) za vrijeme jednog lijeta sievero-zapadno od Gradiške, kad je navaljivala na jednu neprijateljsku letilicu, odbijen glavni rezervoar šrapnelskim nietkom, koji je eksplodirao neposredno ispod letilice. Nekofiko časaka kasnije napadnuta je ova is - a naša letiiica nenadano od iedne neprijateljske letilice tipa „Nieuport". Već kod prvih hitaca smrtno je ranjen eksplozivnim metkom poručnik pf. W e i nm a n n. U prkos teške povri.iede »a aparatu, uspjelo je kapetanu H ii b n er u da se uz najžešću topničku vatru sa oštečenom letilicom spusti 4za naših linija.

Položoj no zuputfnom boilttu. Za jedinstvo djeianja. Kb. Bern, 11. inaja. Posmatranja o opstcm vojnont pok>žajtt otpočinje list ,,RepubIique Francaise“ primjedbom, da već s ob/irom na raznolikost klimatskjh prilika na raznhn frontovima čeri'ornog sporazuma načelo jedinstva djelanja spađa u oblast gatke. Osiin toga vojske raznih sporazumnih zemalja, od obukc pojodinog vojnika do glavnog stožera, kreću se zasebnim pittem. Ono, što su savezniri trebali ostvariti, nije jedinstvo djelar.ja, nego je jedinstvo manevrisanja, koje se mora uvijek saobraziti promjenljiviin zahtijevima na pojeđinim bojištima. Spornztimne sile medju sobom. Francuska štampa o ltaliji(Naročiti brzojav „Beograd. Novina'*). •• - Ženeva, 11. maja. Franctiski listovi ne vide samo gomilanje teških oblaka na istoku, nego im i neprijatan mir i na talijanskom frontu zadaje teške brige. Držanje italiie, veli ,,Bataille“ doslovno, izaziva čudjenje. Ona klevetama, koje se svu-

zatvorit, iz kojega bi morao već i prije* Jtlira ižaći sainb tl shičajii, dd gospoda iatltlaH dove-Jli. nekoga, ko.ii iteina tako šjiijiie švjedodžhć hoštctijii kao jn, pa thttg thgn jffltf ffl veustveiio iirrtvii stithovatl tl flOlidkdorfskonl jjblfciiskoffl hoteiil. Kad Sdffl drilgi diffl stiguo ti Nikulsbhi'Ki bile štl s\ e HOViite putie o ttltvaćthoffl uhijei u Bečti. Bht je to čovjck. koji je stanovao u lihj|je|jšeut staitu. tietrao Hhjvećf ttlksuS i SvojOffl VAhjStiuOffl izfetedhO kaO kakvi gtof. — Eto... pfflnislth Sntit tt sebi.-. Kakvi su ljtidi! tt svakotit sirofflahu Vide lopoVu, kt) kad bi hekt) biO Mbohtah, da je u iktfhi Iffljov!... U jetihoi drugoj notiel ruguie šu se MOVihe ftoriakdonkkim žffltdarifflh, Sto Stt htOfelf t potfflštiti dd ćfe tthtjfea, kbji ugrabi toliko hiljada i dragaijd,. „Vahdrovhti" s torhnkoffl tta itdjitnh. A tu stt i novine iedhOttt fstfhu hapi'shlt! Vfi Mfctttožettf*. Htio jedau čoVjfek da sfe žeiii i tu Ozbitjn« ttakauU kazivao Svakoj S kOjom jfe tnogtto da st ifflozna. . — Hoću, ja... baš ttoć«! A i zašt'o da sfe ttfe žfenim? ZtfraV saffl i jfcdar.-. Jnta itii doduše preko četrdesc't, aii saffl MšfettVnn... w, šta rtiisitte vi? UŠ&tVatt, i ttt kakd nŠtu\ an... NijVsaffl fh 'pffluit OStahh pokvarenih miadića živffl >&. ttti^dih datta, » tte-.. znao saffl ht ttVijek ^ravu ffljfer*. tgranieu... onako tte sttviše a i opfet tte ttremafo..« Kako bih rekuo,.. ovai... V>0 srediffl, apra \-0 bak W6 jredffli tekao je ffloj doSadašrtji živdf... l'* ffltdtt san\ f imnča«.., Bhrfe! Prvgosurodnrto sattt fa sfebi za sVoje statre d«ttfev. K kta misjitfe vi? Nijekatn ja k\. ttfe... A ttttjzad dV zntttfe, ttije-

šatit ja itl po svotrt zallhhatijij tek maćji kašalj.. Noviiiar santi jmirnaiista, redaetfeitr, čovjek od ttovina, kojt nravl Štimung, koji drlha politikom, vladaina..« Najposlijc ja 'sant i pjesnik, dliševbi piesnik, koji Stvara poežijU, prizttat od kritičai-a i političara,,, Treba da citate tnoje pjesthfc, to sti vam neilinric slvari, od osjećaja... Znttfcsit \as do vasioile... ja, što iiiislitfe vi, rdvno do vksioite... Njiit treba rttžUmjfetk shvfttttf,.- Ottitj ko imade duše-, užtva u njtitta, rastapijd se od militte... a ottaj dabnttte. koji ttema duše, ttfe sltVrtĆtt Sh — hfe ž)trt Štrt. stl OSjećaji... A tek ktijižfevtti tttoji radovi! To su vatn hisferi kaO rtztjr čisti, bliješte kao otti nijesec bliiedt itf Sifflce kad ižtažk putto Ijuhavt, svjfežitte, Vfedrhte... tt riječ sižoji, božattst\-fetti, jtdhtstvetti sižeji,.* Svaka riječ iiiiade svpj tfertohte... Pa zašto dtt se ue ožettint? Mogu da ittrftUhtt S\ffljU prtrodtcit. Žrtodjfeti ćo SSffljU ffliiostivu gOSpodin U Svitu i krtdifu, fefS'fertu krtO karftrttitj-, i dVOHti jfe kao gOhtbič svoju goiubicu.-. Ničega joj pofaitti rtfeće... Ni ua Ulifett Ufe fefe tfebati da iztazi... OVo i'o|, zuatfe, dodušfe ufe bt ttt dopuštao... ja, pa kako i bt? Žat- oua, fflojk žettfl, ffloj idfefl!) fflojfe stfflfefe, dct Sa sVtejfffl hožicttffla korafea offlffl isthO E ' čnikom, kojim krož dtttt koračrt totisfflradnfh, brtttrtinth, Ufeidfeairtdt, nis, fflOKdrtO ISk'vrtVfertffl Vrtgabttnrt’dtt... A to ttfe... Sv-fe fett J 0 j Srtffl dortosM tt K-ttćtt, odjeV-rt'O i hrattiti |fe) pa StrtviU rta Ofettdžfer. drt Jos sfe drvf cffl sviffet Wo feMSfetu takvortV, ŠVO rtffliŠfe... Prt žrtŠtO drt joj Vrt bratiiUi, drt gLdfl krOž fefe«dŽfeV? ZrtV bitt Sfe Jrt Stfdlo Svrije Žfettfe, svoga ifflfertrt?... Ntffesfflrt vrtffl ja rakrtv! Nfekrt \ ifflrt ttžiVrt « svježferti Vrtzdrtbrt... neka je svijet-glcda i divi, joj sfe... | . ! TricaO taj čo 'jek rrtkO SVfe dalie i ' drtijfe svakoi, koh «rt Jfe drt tSrt-

ša I ijutio se, što mu ti prkos toga nl je* dna ne će da panc oko vrflta, Najgo^g ga faspalilo. kad niu šc koja znala otta* ko favno tl hrk itftstnijati i otkrcsati mu: — Gospodlne opcrlte Se bolje... Ta vi se nijeste već mjeSfeč dalia muivali..-. 'l'o tliu je ttajzad dozlogrdiio 1 ou se riješi na veliko djelo. Izllftjmi Jednu pisačicu tta stfoju, dobttvl st od nekud listovni papir Stt žigont jediiilt iivaženili llOvilift, kod koiilt je bio Siugont i otoošaije tia sve četiri strfltte svijetrt svakoj plavojci ili critki, žtt kojtl je čuo u SVOttte životu pisuto ovugtt srtdržajfl'. „Rajskl feVijfele! .!ft, tireditik potpisfluilt novtua, matcrijflhto i ttiorflino dobro sUuirflit čovjck, koihfe njfegovo žttuitiifli'Sfe godišitie Uosi 6000 kfutta, tt koji kfflj togfl imfldc imanje i bere od njega dohodak godfŠujfe 0 d tiajmanjfe B 0 i )0 krunfl, čtifl su pjestifčka i kttjižfevttfl difeifl nrt dalfek\> prizhfltft,,-., zftljubio srtin sfe u va« sntffflo, do htttilft-,, Gospojiefe,,, ttfe odbijftjte ntfe... tako Vattt Boga s dttše, idfeftlft,,, srfećfe y«Šfe! Uzmite tttfe eft vrtšfega tttužft, slatkoga suprugrt VaŠegft, koji ćfe Vfts uzdizftti do ttfebfese, volhi 5 « d i n u vas, jfedrtu jeditnt-.. Ako Ittfe odbijete, Zttajtc, jft ćit sfe ttfeitt, objtsiti, UstHjfelUf... hOjpffl ttajjačf 0 tmv.> Nfe griifešitfe zato đušu... tte grijeŠUfe, jfet vfts bofetttsivfefro, i d fe a i tt o ifnbinl... A ottda jrt za mirftz i ne tražim mnogo... 'Žftflbe, hrefflrt fflojfffl fflilikrtfflrt.., BflfflO oko ltt .000 kruttrt... Bez tofta sfe, žftrttfe, «fe bi dftio živfett..- rt bflo bi f fudo, bfez togrt 's« i UZ<fflfltt..." l'čovffek pfesvofflft sigrtrrtft, drt ćfe ffl« se fflVffl njih ftajmrtftffe dvijć stotffte, ttO'čfeo ozbftjno drt Sfe sprfefflrt «ft žfefttdbtt. FVšte ttfjfe od Sdfflh zftflftžtćrt zftao . koga bi izflbrao žrt kntftrt, dfldfe fefesl fettffl i ŽifeOffl i pO ptert&ci ftrt Stfflojrt ispi-

Sati odmah i čitav niz drugih cirkulara, koje je takodje razaslao na sve.-četiri strane svijeta. Ti su cirkulari glnsffl: ,,V«ša milosti! Ju uredtiik ovih novina uslobodjulem se stnviti Vflm do gnanja, da ću se jednoga neodredjenoga dana vjenčflti tt jednom ioš licodredjenom mjestu, u još heodredjeni Sat i čas, stt jednom milovidnom još neodredjctiom gospojicotn visokoga još neodrcdienoga roda... pa vas ltioliht, vaša milosti za dobfotu, da mi javite, bt li tttl htjeli biti žetlidbenim kutnoill ili izvršiti drilgu kojtt {uttkcijil u tom po mene najvećem t llajsvečanijfent času... Ne bi trebali, ako vanl je daieko, ovamo dolaziiL. ja bih bio sretflii, kad bih moguo računati barem na najmatiju malenkost.. • Znate... čovjek liiorft da si sazida gniježdo,,. pa mu sve dobro doiazi, osobito kad nigdjfe ništa ttcma.,* Vašc milosti najponizniji rob...“ Jc li tflj čovjek na ta svoja pisma dobio kakav odgovor, ilfe zttaitt*, zitfldfem samo to, oa sc taj čovjek još ni drtttrts ttijfe ožetiio. Zar ne, vvlik je vrt Gospodnji, a u njfeiii ima svakojakih zvijferi.... Na dfrtta Crt ponv»(« jmiftvi Nfe ettftffl krtko kofflfe, rth mfettf jfe bOtt gtfebtffe ttvfjfek fflfto skVouištfe. Nisrtffl varn Sfe frt groblfrt ftikrttlrt plrtšfo.., Jfedftoffl Sftffl fta \rtftdftovfl«bi tfflždrt nas trojica kottaka, ja, jedan beČHja t jcdan Tahjfl« iz Vfettfecfjfe, Znatfe, nrt vandVOVflftfit čfeShi tako boduc, dfl čfevjeka zafeekttfe ftoč b€2 ftovflfea i koftakrt. — Kftdrt ćcfflo? ftitftb fflofi SHpMUtici. — Na grobljel predložim ja. -* Nrt Krot>tjfe? ftfe\-fk»c « čucta bcčlija. Jfesi If )nd? — Prt «ažto ttfe bi? oftdjc bftrtdciftO btttfeffl mir, Ne Mftctrt ms A ftfttvi

nam zacijeio ništa na žao učiniti neće... } 5 a oitda... idc vjetar, a mož.e biti i kiše... A na groblju imade toliko arkada, da se zakloniš od svake nepogode ... Nijc to meni prvi puta... BečHja je zašutio, razinišljavao je. Cinilo se, da mu sc moja ideja počcla ipak svidjati. Ali zato me gledao Talijait kao it čudo kakvo... Drhtao je... — Šta dršćcš? — Nicnte... niente... ne dršćem ja. *. — Strah ga jc... pridometnc beeiija. — Clio paur«!... Nije mene strah ... ue... brzo upane Talijan, gradeći sc jultakoitt, — Pa ajdcnto onda! predložim pono\no. — Ajdomo! pristane na posljotku bcčlijfl— Andiamo! odobri i Talijan. I otišli smo, na Kjopo, prUatiio groblje. NftŠtt ittlobno zakloništfe, posjedali jcdan tfo dnisogfl i zaprtliH ci*aretc. Raxvc««o se i razgovor — dakako o grabljn... TalijrtJia prešlft njegovt raniifl drhtaV'fca \ on počfeo da priča, kako j« f ffli tniiko puta spavao na groblju srtffl, bez iVoga,,. pa kako se jfednom u Vfenfeciii i oklrtdio, drt ćc spftvitti u jfednaj mrtvačnK ck Dobio dftbomc okladu i postao jnuakomIrisalfe sh o njemo sv« novinfe, I tako redom pričao uvijck daljfe jažniačkiin tfefflPferrtmeHfflfti iutcrcsftntn* svoje dogodovšliftfe blacoRtrtpolnvi Talijfla.,. GUjfednom nfetd pa svjfedo, koje Sfe bbžŠo preittrt ttrttna svrt vBt i višfe.«• čuK Sfe i koract. Tafijanu se naježila koža, — Mrtdofttt«! šti jc ono? prošapće zaprepašćeno, pritis’kujnći sc oe mfettc, — Nišia, bićfe drt jfe grobflr... prid«TOfetHfeim ja, . — Cbfe tfrobarkako bi rtn.** I bi oit? uz\Tpotjiitt sfe TrtJSatt... T© jt«**