Београдске новине

Br. 147.

BEOGRAD, Četvrtak 31. niaja 1917.

1 s-.lf.-a z e: dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne«

Pojedini brojevi: U (M|rrfa I 0 kra)«rhM •< «. I kr. C,ti po cijwil •<.... 8 hcJ*ra U HrraMaJ-Slannlft Brnil-HamfaMM I MmKiJI po clj*nl M.. . , . . ,10 Msra Irrn »roj poiruftji pi d|«il li . . ,12 p*l*r*

MJesečna pretplatai

o. I

ira<« I • kral-rlmi rapol|MliKhff ti Ir. Wff it aoJffB l ctapiu prttv , ,

u oeugiuuii m uviiBTern n huvb • ■ • ■ U HrntfkoJ-StonniJI, Bnd-HeriigorM I DtlmiclJI , U Mlilla krajmlma Affilra-nf nikdnrttrhU« U InostnintTN

2 90 2 60 3 ‘4 90

= 3=3 Oglasl po cljenlku. -

Uridnlitvo: BEOBRAO, Vuka Kjradžića ul. faro] 10. Ttlofon broj BS, Upravt I prlmanje pratplata Toplliin venac faroj 21. Ttlefoii faroj 28, Prlmanja oglaaa Knaia Mlkajla ul. broj 38.

Oodina 111.

Ratni izvještaji. IzvjeStaj austro-ugarskog glavnog • stožera. Kl). Beč, 30. maja. Jstočno bojiSte: Živalmija borbena djelatnost traje ttaročtto u istočnoj Cialicijl. Talijansko bojište: Na S o č i je jučcrašnji 'dan prošao t e 1 a t i v u o m i r n i j e- Prcma večeri ponovno su pokušali Talijani, da sa Jakim silania prodru kod V o d i c e. N a p a d a j « e s 1 o m i o u n a 5 o J v at r i. Istu su sudblnu dožlvjelt i tali•janski napadaji, do kojih ie došto danas ii jutro kod Jamlana. L' Koruškoj i na tkolskoni frontu tlišta značajnijega. Jugoistočno bojlšte: ' Osuječeui su talijanski izvldnički <wktišaji jugo-istoono od B e r a t a. Načelnik giavnog stožera.

Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 30. maja. . Zapadno bojišie: * U toku dana bila je satno u odsjeku Wytschaete živahna iopnička djelatnost. S večeri je va-tra zahvatila I druga mjesca. Odbijena su izvidnička tsadii'anja Engleza na artoiskom frontu 4 Fraticuza naChemindesDames. Prfrdpoložajniirt borbatna kod S t. tOuentlna zadobllt smo Izvjestan broj zarobijemlka. Na i s t o č n o jn b' o J i š £ tf J e po'Jo žaj nepromijenien-S^Mačedonsko bojiitO; Nikakovlli bitnlh dogadjaja. Prvl zapovjednik glavnog stana pl. Ludendorff.

SudMna Ruslje. s Iz neutr&inog inosiranstva, naroči{o iz Stockholma, raširile su se posljed£!ih dana pažnje vrljedne viješti, da su jbngleske i Japanske čete z a p o s j e 1 e kieke đijelove ruskog zemljij>ta. Prama tlm vijestiitia zaposjeli su ’Englezl osim Arhangelska takođjer 1 Aleksandrovsk na munmanskoj obali, tiok sit Japancl s 15 divizija zaposjeii ne %amo C h a r b i li nego ! željezničku ^rugu koja vodi u ovaj grad, te V1 a d 1.V o s t o k. Povod za ovakve engleskoJapanske nasilne mjere protiv njihovog Šaveznika leži po svoj prlllcl u potrebl, 3ia se osiguraju njihove privredue tražr Jbiue iii drugim riječima da se dobije zaPocfljstak. rH' Cehov: Čovek u futroli. (Svršetak). * 1 ou rdkako da zaprosl ruku Va•rtnfldnu, neprestano je odlagao, na ve•Kikl )ed direkfforke i svih naših dama; »ve Je merio predstojeće obvezo i od•govoniost, a medju tira je skoro svakl flaa: šetao sa Varlnjkom. Možda je mi•%!lo da le to tako potrebno u njegovom tf>c4ožaju, i dolazio je k meni, da se razJgovara o porodJčnom životu. I po svoj Iprtlici, on bl je na kraju krajeva i zaiprosio, i sklopio bi se jedan od onih jnepotTebnlh glupih brakova, koji se kod •nas, Jz duga vretnena 1 bađavadisanja, Jilljadama sklapaju, da se najedared ne ■desi kolossajische Skandal. Mora se ?iapomenutl da Je brat Varlnjkin, Koj’tdjenko, omrzao Belikova još od pr’>‘ 0 ga dana njiliova pozhanstva, i nije ^nogao očima da gvi vldi. • — Ne razumem, — govorio nam ič on, smičući ramenlma; — ne razuBiem kako možete da snosite toga fiškala, tu odvratou njušku. Eh, gospodo, kako vl tu možete živeti! Atmosfcra vVam je zagušna, pog&na. Zar ste vi pedagozi, nastiavnlci. Vi ste činovničke dnšice, u vas nije hram nauke, nego protoprezvrterat, i zauđara na nekaku Kisdinu, kao u policijskoj stražari. Ne, braćo, ostaću ovde kod vas još malo, pa odoli na moj salaš, te ću onde varad irake i učiti maloruščad. Otićl ću, a vd ^staito sa tim vašim Jtidom, Upso da iBog dal "

Živahnija borbena djelatnost u istočnoj Galiciji. Otvaranje austrijskog parlamenta.

zam; privlačiva narodna snaga, koja je počivala u patnsJavizniu: činovnička hijerarhiia; vojska i ltarodna crkva dlielom su slomljeni dijelom Jako uzdrmani. Time je ujedno rašlciifut i onaj obruč fcoji je vezao u jednu cjelinu svu otiu šaroliku tiarodnosmi družinu Rusije. Japan dakle kod ostvarlvanja svojili istočno-azijskih osnova ne može za dtigo godina računati na ispunjemje onili utanačenja, koja je zaključio u uzajamliom ugovoru sa Rusijom; on ne treba od Rusije više da se boji ali ne može od nje očekivati više lii uilcakve poraoći. Ako je ruskoni mužiku već pod carizmom biio nerazumijivo ono nastoJanje za prošircnjem Rusije na daiekom istoktt, onda ćc mu u buduće zajeđtilčki rad Rusije s Japanom u Aziji biti nerazriježiva zagonetka. Nema sumnje da Rusi u ovaj čas ne misle na drugo nego samo na srcdjivanje svojili unutrašn.iih prilika, te Karlo Hotzel !ma pravo kad u svojem značajnom djeiu „Osnovi duševne Rusije'* veli: „Ruski će tiarod prema svim zuacima u najkraće vrijeme sa političkim prinudnim sredstvima nastojati da izvojšii socijahiu ravnopravnost“. Rusija medjutim stoji tek iia pcčetku svojeg unirtarnjeg prevratnog procesa, o čijem opscgu mi ne inoženio imati ni približnog iiojtna. Sve dokle god Rusi u svom vtesMLom domn epet ne uspostave posvemašnj! ređ, igra'Će onT u spoljnpj poli-tici iek .iecLju žalosnu ulogu, — ulogu, koja je započela sa ponovnim uspostavljaniem potjske kraljeviue a produžila se u ko:nadan.iu ruskog zemliišia od „saveznih" Engleza i Japanaca. Svjetske su države bi!e već od pamtivljeka sazdanja, ograničena na izvjesno vrueme- Tako se sad i na Rusiji izvršuje ova neotklonjiva sudbina: — rasulo! ; Prva sjediiica austrijskog carevinskog vijeća. Kb. Beč. 30. majj. Austrijski Reiclisrat je danas itnao Svojtt prvu sjednieu. Ponos’ti-o razvijene crno-žute zastave kazivale su, da austrijski narodni dom ponovo otpočinje svoj rad. Dvorana i galerije su dupkom pune. Mnogi poslanic! došli su u vojničkom ođijelu. S.iedišta pos-lanika, koii su na bojnom poiju pali. okićena su vi-

jencima. U 1J.20 sati ušao je u dvoranu iniuistarski predsjednik grot CiamMartinic u pratnji oslalilt miuistarit. izuzcvši ministra zu Gaiiciju- iUnogr poslanici pozdraviii su prijateijski članove kabineta. Ministarski predsjednik uzima riječ i predstavlja od Njegovog Veličanstva najmilostivije naimen :;vano ministarstvo te unnhio za prijatcljsku, kolegijainu potporu doma. MinienafSki pređsjcdnik jc zutini nmnoiio posianika dr. Euchsa da kao najstariji član pariamenta zauzme predsjednićko mjesto i da primi u svoje ruke konstituisanje doma. Dr. Euchs se najprije dirljivim izrazima sjetio pogimilili poslanika, a zatim blagopokojneg cara i kralia Franje Josipa, i rekao: U knjizi živoU biče upisano, šta je car i kraij Franjo Josip uradio za svoj narod, koiiko jc propatio i šta je žrtvovao. Prcd njim scu dubokom pošiovaniu ldanjamo. Neka bi nam dao Bog, da iza d i e s i r a e u Sarajevu (sttdjenom danu) dodjc _š'.o prije slava konačne pobjede nad našim neprijateljiina. Predsjeanik se zatim đubokom žalošćtt sjetio nađvojvode Franje Ferdinanda i niegove supruge. koji su pali od zlikovačke rtike, tih prvih žrtava bezdušnog svjet'kog ra*a, pa je onda dao izraza dubokog poštovanja i odanosti naroda Austrije prci ma c>*ru i carici- S ljubavlju i povjercnjem mi ćenio ići za našim novun vladaocem, koji je već i do sađ zađobio na jttriš Jjubav, poštovanje i odanosf svojili naroda. Ne samo da se On već odiikovao i na bojnom poljtt protiv upornog ueprijatelja, nego je sretnom rukom i na miniom polju osvoiio Ijubav svojih liarodd, pa Njemu kao i miadoj caricf. koja iirabro stoji uz svoga uzvišenog supruga i koja svagda izdašno pomaže, gđje je pomoć nužna, izjavijuJući joj našu neograničenu blagodarnost za njezinu blagotvornu d.ielatnost, —• kiičerao radosuim srcem ,,Živjeii!“ želeći im dug i srećan žlvot. Poslanicl su ustajaujem oduševljeno popratili ove riječi privremenog predsjednika. Zatim je privremeni predsjednik u daijcm govoru spomemio junačke borca rra bojnom poi.iu, naročito one na Krasu 1 na Soči, koji se tako herojski opiru nečasnom neprijaiteiju. Žarkim oduševIjenjem dovikujemo Im riieči nczaboravne hvale. Posiije toga je parlamenat prešao m izbor predsjednlka; Izabran je dr. Giistav G r o s s sa .250 glasova. 195 glasovnica bi!o je praznih. Predsiednik Gross zahvalio se na izboru i izrazio uvjerenje, da ne će biti uzaluđne »ade, koje su položene u zasijedanie austrijskog posianičkog doma. Zatim se prešlo na izbor potprcdsjednika. log za otie nmoge mjlijune, koje je Engleska i Japan pozajmila Rusiji tokotn sadanjega rata. S druge strane predleži jedtia druga vijest, koju je donijelo „Utro Rossiji". Pretna njoj se potvrdjuju g’asine, koje su izbile već priie neko pola godine o r u s k o-j a p a n sttom tajnom sporazumtt s napomenora, da će taj tajni sporazum siupi:i it snagu u ouom slučaju, ako Rttsija dođje u nesuglasicu sa kojiin od svojih saveznika. Radi se dakle o jednom uzajamnom (reoslguravajućem) ugovorvi, kod čega se mora napomenuti, da je taj zakijučen još p r i j e raske revoluclje. Na prvi pogled izgleda da izmedju obiju viiestl postoji tieka protivurječnost; no kad se cijda stvar izbliže promotri, onda se šta više dolazi do zaključka, da jedna vijest drugu samo nadopunjuje. Engieska I Japan odm di su u prvom odsjeku rata prisvoiili sebi njemačkl kolonijalnl posjed. i to Englezi njemačke kolonije it Africi — s izuzetkotn ouoga dijela niemaćke istočne Afrike, koji se još i sada herojski brani, a Japanci Kiaučau, Maršalska l Marjanska ostnm. No brltsko ie gusarstvo u svojoj polilepnosti pošlo još i đalje, te su njlhove 6e--e zaposiele i Kalais, Boulogne sur mer i Le Havre sa cijelim 'sjevero-zapadnitn okrajkom Francnske, otele dakle l svojoj saveznoi fraucuskoj braćl njiliovog zemljišta. Kraj toga provalili su Etiglezi od perzijskog z.allva sve do Bagdada, kako bi sa sjevera pružili ruku onoj ruskoj vojscl. koja ondie vojuje. Hrabrost je naših turskili savezuika osujcdla tu namjeru, te je ruska voj-ska na kavkaskom frontu pred nekoliko nedjeija morala započeti sa odstupanjem tako, da su Turci opet mogli da zaposjednu od njili več ispražnieni grad Muš. Kako se vrdi Etig’ezi nastoje, da ugrabe što ugrablti mogu, pa makar to biio i na štetu njihovlh saveznika. Japauci naprotiv idtt sa željeznom ustrajnošću za svojim ciljem — ustanovljenjem jednog veiikog japanskog carstva, kojcmu bi prije svega imala da pripadne Mandžurija, koju su prema portsinoutiiskom niiru 1906. godine morall opet da isprazne’ Oni bi dakle bili vrlo ioši političari, kad ne bi upotriie-

Iii se smejao, <lo snza sinejao čas u basu, čas taukim piskavlm glasom, i pitao me šireći rttke: — Ama što li on sedi kod tnene? Šta hoće on? Sed1, pa me samo gleda. On čak nadenu lme Beiikovu „glirai abož pauk" — „glitaj iliti pauk“. I, naravna stvar, ml smo izbegavall da govoriino sa njim o tom, kako se njegova sestra Varlnjka spretna da podje za ,,HM pauka“. I kad niu jcdnom direktorka napomenu kako bi dobro bilo udomiti njegovu sestru za lakvog solidnog. od sviju uvažavanog čoveka, kao Belikm', on se liamrštl 1 progtindja; — To nije nioja sittvar. Neka je, neka podje ako ‘će i za guju, a ja ne voiirn da se mešam u dudje stvari. Sad slušajte, šta Je dalje bilo. Nekakav okačenjak nacrtao karikaturu: ide Beljikov u kaljačama, u zasttkanim pantalonama, pod amvelom, i sa njim ispod ruke Varinjka; a dole na|)isano; „zaljubljenl antropos 11 . Izraz je uhvaćen, razumete Ii. vanredno. Umetnik mora đa Je radio ne Jednu noć, jer svi nastavnlcl bogioslovijc, činovnici, dobiše po Jedan ckzemplar. Dobl 1 Belikov. Karikatura učini na njega naJteži ntisakizlazimo zajcdno iz kuće, — to beše baš prvoga maja, nedelja, i mi se svt, učfteijl i gimnazisti, besmo dogovorili da se sastonemo u gimnazljl, pa posie pcške da idemo izvan varoši u šumicu, — izlazimo, vedim, a on sav pozeieneo, natuštlo se kao oblak. — Kakvih ima nevaijailh, rdjavih Ijudi! — progovort on, a usne nitt zadrhtaše. Meni ga čak bi žaot Idemo, kad na-

bili povoljnu priliku, da uztnu ono, što su pogiavito pod pritiskotn londonskog i uashingtorskog kabineta pred ravno jedanaest godiua moraii da ojadjena srca napuste. Sartio se i>o sebi kod prosudjivanja tih događjaja nanieće pitanje: je !i do posjednuća Maudžmije doš!o sa ili bez cdobrenja petrogradske vlaJc, ili ako se to tk'godilo sa privoloin ruskc vlade, da li je do toga došio bcz iii uz jednaku protivtrslugu, kao što se nameće pitanje, da li zapljena ruskili zcmalja od Engleza ir.ta da značl jcdno samostalno preduzećc ili je do njcga došio sa privolom tokijskog kabineta? Nesunmjivo se u jesetii prošle godine ua ruskom dvoru pokazala velika naklonjenost k miru, Jediiio što su ondje dobro znali, da će im vrlo 'esko biii odrvati sc nesuosnom z'agrljnju cngic-skog vampira. Ettgieska je uočtla tu rusku žeiju za mirotn i izjednačuje tiamjeravaui udar s t!m, što je izazvala ili bar liajtnauje potpomagala izbijanje ruske revolucije a kraj toga, da so osigura za svakl slučaj, zaposjeia i dio ruskog terKorija. Očeviđno su ti St. Jamesu htjeli da uz pomoć ruskili prevratnika osujete i prije spomonuti rusko-japanski uzajamni ugovor. To je opet bio za Japan, — kome je već ranije Rusija ustupila preostalu joj polovicu ostrva Sahalin, — znak, đa se domognu Mandžurije i Vladivostoi \ te tako i sa svoje strane što Je inoguće brže progutaju parče masnog zalogajaKako se čini, sa padom je carizma postao bcspredinetau takodjer i itz.ajanitii ugovor Rhsijfe sa Japattom, pošto ruska provizorna vlada ulstinu vJše ne pokazuje' Hikakove stvarne moći, s kojom bi japanski državnici ozbiljno mogli da računaju. Japanci uostalom nemajit nikakva povoda, da Englczinta zavide na posjedu Arhangelska 1 Alelcsattdrovska, huduć! da oba ova ntjes+a leže daieko iznad njihove intercsne sfere. Rttsija bi za Japatt došia istom onđa ozbiljno u obzlr. kad bi bila vojnički opet toliko ojačatta. da bi u azijskim pitanjima ntogla ponovno da igra staru svoju moćmt ulogu- Iz rusIcog se haosa medjutim ne možc danas uopšte pretdvidjeti, kakva će biti buđučnost srušenog kolosa. Glavni stubovi ruske ogtomne države, — cari-

jedared, pomislite satno, !ew tta velosipedtt Kovaljenko, a za njint Varinjka, takodje na velosipeđu, sva zajapurena, mnorena, a!i veseia, radosna. — A mi, — Ytče ona, odosmo napred! Ta tako je lepo vreme, tako lepo vrenie, strašno lepo! I oboje Iščezoše. MoJ tl Belikov najedared dodie od ze!enog — bco, i čisflo se prenerazi čovek! Stade i gleda na mene... — Anta, molim vas, šta jc ovo? zapita on. — Iii mene ntožda varaju oči? Zar se za nastavuike gimnazije i za ženskinje prlstojl da trče oa velosipedu? — Pa Čega tu inta itepristojnog? — rekoh ja. — Neka ih nek trče, !nd im se dopada. — Attia kako jc to mogućnh? vlknu Oii, strašno se čudeći mom spokojstvu. •— Ta Šta vi tio govorite? I on ie bio tako iznenadjcn, da nc htede ići dalje, i vrati se natrag. Suttra dan on neprestano trljaše rukc i drlttoše, i videlo mu se na licu da mu nije dobro. I ode iz Škole pre no što je održao svoje časove, što mu se dotle nigda u životn nije desilo. Nije ni ručao. A pred veče obuče topllje odelo, prenrda je napolju bilo sasvim letttje vreme, i odbautja do Kovalienkovilt. Varinjke ne beše kod kitće, zateče samo brata joj. — Izvolite sesti, — progovort Kovaljenko hladno i namršti obrve; lice mu beše sanjivo, on tok što se beše probudio od dreraanja posle obeda i bio je veoma zlovoljan. BeJikov presede ćotećki desetak minuta, pa poče: — Ja <s.am došao do vas, da olak-

šam teret, što mi je na srcu. Meni je vrlo, vrlo teško. Nekakav paskvilant nacrtao me je u smešnf>m položaju, a uz to I još jeditu osobu, i menr i vania bifsktt. Smarram za svofu dužnost da vas uverim da ja ttt ništa nisatn kriv-.. Ja nisam davao povoda za takvo ismevanje. — nego na protlv, ja sam sc svagda držao kao čovek, koji je potpuno na svom mcstu. Kovaijenko je secleo, nađuven, 1 ćufao je. Belikov pričeka malko i iwsta\1 tilio, tužnim glasom: — I još bi vam neke stvar! kazao. Ja c.davna služim, i vt tek sađ počinjete shjžbu, i ja smatratn za đužnostv kao starijl koiega, da vas učinim pažljivint. Vi trčite na veiosipedtt, a ta zabava ni najtnanje ne dolikuje jednom vaspitaču omladine. — A što? — zapita Kovalcjnko u basu. — Pa zar to još treba objašnjavati, Mihailo Saviću. Zar to niie jasno? Ako će profcsorl tJ’čati na velosipedu, onda šta preostaje učenicima? Njima onda ostaje samo da idu na glavi! I poslc, pošto to nije odobreno raspisom, onda se i ne $me. Ja sam se Juče ttprepastio! Kad siani vrdeo vašu sc^tlru, smrće tni se pred očima- Zena ili devojka na velosipedu — ta to ie strašno! — Sta brste vl ttpravo hteli, moiim vas? — Ja bih hteo samo to Jedno da vas za vremena upozorim, Miltailo Saviću. Vi ste — čovek miad, pred vama je budućuost, morate se ponašađ vrlo, vrlo pažljivOv a vi tako ne pazite na siebe, oh. Još te kako ne pazite! VI idete u vezenoj košulji, uvek ste na

ulici sa nekakvint kt\iigatna, a sad eto još i velosiped. Može doznati i direktor da vi i vaša sestrica trčite na velosipedu, a za tant će doći i do nadzomika... Ztir bi to bilo iepo? — Sto ja i moja sestra rrčltno lta velosipedu, to se nikoga ne tiče! reče Kovaljenko i sav pocrvenc. — A ko se bude mešao u moje domaće i iične stvari, toga neka dja\ , o nos!! Belikov poblede i ustiade. — Kad vi sa inttom govorite tini tonom, onda ja ne mogu nastaviti razgovor, — rcče on. — l moHm da se u mome prisust\'U ttigda tako tie izražavate o starešinama. Vi treba s poštovanjera o vlastima da govorke. — A zar sam }a što rdjavo govorio o vlastima? — zaprta Kovalienko, giedajući u njega Ijuttto. — Moliin vas, osf!a\ite me na mmt. Ja sam pošten čovek i sa takim gospodinoin, kao što stc vi, ne želim da razgovaram. Ja ne vollm fiškale. Belikov ušeprtiji i poče se oblačitl brzo, sa izrazom stralia na licu. Jer on je sad prv1 pu« u životu morao da čuje takve grubosti. — Možete govoriti šta vam je volja, — reče on, izlazeći iz predsoblj i na prostor pred stepenioama. — Ja vam samo moram unapred napomenuti: može biii da nas je neko siušao, i, da se ne bi naš razgovor netačno protumačio i da se ne bi što desilo, Ja ću morad saopštiti gospodinu direktoru sadržaj našeg inazgovora... u glavnim crtama. Ja tto moram učioiti. — SaopŠtiti? Odlazi pa saopštavaj! Kovaljenko ga zgrabi odostrag za jaku l gumu ga, a Belikov se otkotrljai