Београдске новине

BEOGRAD, čelvrtak 14. juna 1917.

Izlaze:

dnevno u Jutro, ponedjeljkom

postijo podno.

Mjsseina protplata: U Boofnd« I « kraloTtmp »opMjodMdai ad o. I kr. (ata n totM I etapnu polta. . 1U looprad« oa dootarom * kut« .... 1*B U Hrratako 1 -SliroMH, foonl - Hor««jor»al 1 •almMllf .77 0«O U ottaUni r r.|«rlm« AMtn-»g«r>k« m«o«rM|« 3*U Inortrjnstr« 4 30

- -i Oglisl po eljtnlku. == Urednlltvo: BEOBRAD, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Tslolon bro| BS. Uprava I prlmanjs pralplata TopllJln vsnae broj 21. Tslefon broj 2J. Prlmanjs oglasa Knsra Mlhajla ul. broj 38. Tslofsn br. 24S.

Godina III.

Abdikacija grčkog kralja Konstantina? Nastupanje Talijana u Epiru.

Ratni izvještaji, Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 13. iuna, Is-ločao I kigo-Htočno bo)J§te: Neizmijenjeno. Talijansko bojište: Kako se vidi iz nejirijateljskih izvještaja i opet je 1 o Š e v r i j e m e, ko.ie Je spriječavalo u posljednjim danima, da se razvije talijanska napadna snagaTako je na visini S e 11 e C o m m u n i (Sedam opština) niogao neprijatelj istom uveče da preduzme svoje napade, sa kojima je započeo ponajprije u području Z e b i a, a poslije ponoći protiv M o n t e Forno i pograničnih vi8ina. Naše čete iz alpinsklii krajeva : odbile su neprijatelja. Ncprijatelj je pretrpio osohito na svom sjevernom krilu vrlo teške gtibitke. Kod vojscl na S o 51 traje mjestlmice živahna topnička borba. Načelnik glavnog stožera.

Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 13. juna. Zapadno bojište: Front prijestolonasljednika R u dp.rechta bavarskog: Snažnom vatrom boriia su se oba topništva u zavijutku Y p e r n a i juž3 io od D o u v e-a. Zapadno od W a rnetona pošlo je za rukom Englezima, da zbog naše topničke vatre prijedju u napad samo na nekoliko mjesta fronta. Napadne kolone, koje su ipak pošle naprijed moralo su da odstune zhog vatre našeg topništva i pješadije. U večer nije na jednaki način uspio ponovni napad Engleza. Zapadno od druma A rr a s—L e n s osipao je neprijatelj jakom vatrom naše položaje. Jake cngleske snage, kole su preduzele na sjevernoj obali potoka S o u c h e z napađ l prodrle u naše položaje bačene su natrag našim snažnim protivnapadom. Ostatke neprijatelja protjeraše naše napadne čete u borbi sa ručnim granat»ma. Front rtjemačkog prijestolonasljedulka: Na pojedlnlm odsiechna fronta na Ai s n I, u C h a m p a g n i l na Maasl bila je s vremena na vrijeme jaka toj>Oička vatra> Front vojvode Albrechta \vfiri:emb'eršlcog: Nerna ništa novoga. Na Istočnom 1 maćedon• k o m bojjštu niie bilo većlh borbi. Prvl zapovjednlk glavnog slana pl. Ludendorff.

Ratnl tiljevl. Izmedju Rusije i sporazumnlli sila izbili su o z b i 1 j n i nesporazumci. Rusiia nije okrenula ledja samo carizmu, nego i svlm ratnim ciljeviina, radi kojih su sporazumue silc stupile u rat. Ovi su ratni ciljevi sadržani u tajnim ugovorima, koji su sklopijeni dijelorn već prijc rata, a dijelom su popunjcni tečajetn ovoga rata. Potreba, da se ovi ugovori popune, pckazafa se onim časom, kada je stupiia u rat na strani sporazumnih sila ponajprije Itallja, a poslije Rumunjska, jer ni ove dvije države nijesu litjele. da poslljc pobjedonosnog rata ostanu praznili šaka. U glavnom nam ovl ciijevi nijesu ostali nepoznatl, jer su ih sporazumne si!e u odgovoru na Wilsonovu notu objavile sasvim javno. Njihova jesvrlia, dana račun središnjih vlasti urede za sva vremena svjetsko gospodstvo sporazuninih sila, da provedu „reorganizaclju“ Evrope, kojom bi Austro-Ugarska i Njemačka izgubile na jugu, sjeveru i zapadu znatne dijelove svoga zemljišta i bile na dugo vrijeme osudjene na mrtviio. Pojedinosti ovih ciljeva znamo I iz mnogih članaka i parlamentarnih go.vora. Dok’ je ruska politika bila još fmperiallstička, nijesu se sile sporazuma trebale da stide svojih osvajajačkih težnji i mogle su da otvoreno priznavaju sve, što im je bilo na srcu. Sasvim su dnige nastaie prilike onim časom, kada ruska revolucija n 1 j e k r c n u 1 a 0 n i m p u t e m, kako su to željeli i nadall se moćnicl u Londonu. kada je njihov plaćenik Miljukov inorao da se tnakne sa svoga miesta. Ruska revolucija, koja se nalazi u prvoj svojoj majskoj proljetnjoj fazi, nema ništa zajcdničkoga sa niskom i pokvareuom zapadnom demokracijom i velika su izlienada izbile razlike Izmedju zapadnog 1 istočnog pojimanja stvari i prililta. Zbog promijenjeuih principija, ne ća današnja Rusija ništa da zna o osvajalačkoJ politici, ona želi mir ,,bez aneksija i odŠteta“ i naravno ne brine se za obaveze, koje je preuzela na sebe predjašnja protjerana vlada. U prvl čas pokušale su Erancuska i Engleska takodje 1 sa svoje strane da dokažu, kako one ne žele osvajanja, ali pod tom izjavom mislilo se na zapadu nešto po-

sve drugo, nego na Istoku- Sporazumnhn siiama pošlo je za rukom, da pod kritikom -tako zvarte slobode svili naroda, pravednosti i prava sainooprediiclenja, nadju način, da na oko opravdaju svoje pljačkaškc ciljevc i dovedu ih ti vezu sa mirom bcz aneksija i odšteta. Rusija se medjutim niie dala da zavara ovakovim opsjenama, što više ona je i dalje tražila i traži najodlučnije r ev i z i j u r a t n i h c i I j e v a, Na 24. juna sastaće se u Parisu konferenclja, na kojoj će se raspravlti ovo pitanje. Sporazumnim silama ova konferencija nije baš najprijatnija i kako je njima pri duši pokazujc najbolje vijest, da je u Petrogradu oticriven pokušaj, da se ukradd svi tajni ugovori; pošto ovakova politika spada u sistem Engleske, skoro bi čovjelc mogao da vjeruje ovim vijestima! Objava ovih tajnih cTokumenata uništila bi jcdniin časoin cijclu zgradu laži i svijet bi doznao, da su se sporazumne sile sjediniie sa carlstičkom Rusijom, ne radi nelcih ideala nego radi pljačke, najveć e p 1 ja čke, ko j u poznaje dos a d s v IJ e t i s v j o t s k a p o v J o sn i c a. Danas znadu u Parisu 1 Londonu, da Rusija ne će više ni da čuje za ovalcove poslove i da će na konferenclji morati da uih.' vrlo volike ustupke. ako budu htjeli, da se niakar kako spo- , razutne. Svakako će položaj Rusije kod ove konferencije biti najpovoljniji, jer Rnsija ne treba liičije više pomoči radi osvojenjaioLCarigrada ili da očuva prestiž na BaiisajJu- Sasvim drugačije stoje prlllke !cbd sporazumnih sila, Jer oiie b e z vojn e poraoči Ru s 1 j e moraju za uvijek da saraue sve svoje velike osnove, što više one mogu izgubitl više, nego što su i onako dosada izgubile. Jer Amerika je dalelco i njezina pomoć još dalje. Rusija može sporazumne sile da privede ne samo islcrenosti nego i čednosti, jer velike pljačkaške osnove ne će nikada više prisilitl rusku vojsku, da prolijeva svoju krv. Nikada za cijelo vrijeme ovoga nata nije kucnuo ozbiljniji čas za Englesku, Francusku i Italiju. Na kraju treće ratne godine potonule su s v c njihove nade. Pokazalo se, da su ratni ciljevi, za koje su sporazumne sile dosad žrtvovale milijune svojih ljudi i prolile potoke krvi — neizvedivi.

Abdikacija kralja Konstantina? Posljednje nasjlje sporaznmnih sila. Kb. Atena, 13. juna. Prema Havasovoj vijesti u ponedjeljak prijc podne konferisao jc navodno komešar sporazumnih sila J o n u a r t s ministrom predsjednikom Za i mi s o m. .1 o n n a r t je u tolcu konferisanja zalitjevao u ime zaš t i t n 1 h sil a, d a k r a 1J a b d ! c i r a, pa da se označi nasJjednik s a i s lc! j u č e n j c m p r i j c- ; s t o 1 o n a s 1 j c d n i k a. Zaimis jc navodno priznao nekoristoljublje sila, kojima je jedini cilj uspostavljanje jediustva Orčlce na osnovi ustava, pa je navodtio odgovorio, da se kraljeva odluk'a može donijeti tek u veče poslije sastanka krunskog savjeta. U prkos izazivanja Tzvjesnih agitatora ni.ie mir u ulicama poremećen. Pošto je navoduo Z a i m 1 s pre- j dao Jonnartu pismo, s a lc r a 1 j e v o m a b d i k a c i J o tn. bivši je kralj izjavio navodno namjeru. da se ukts ca na jedan cngleski brod, pa da preko Italije otputuje u Švaicarsku. Čete, kojc su stajale na raspoloženju glavnog lcomesara sila. dobile su zapovijest, da se tie iskrcaju 'dok odluka kraljeva ne buđe javljena. Prva vi.iest o abdikaciji. Kb. Atena, 13. juna. Havaa javlja: Kralj K o n s t a n t i n a b 'd i c I r a o jenavodno u k o r I s t s v o g a s I n a Aleksandra. Jonnart glHvni kouiesar u Grčkoi Kb. Bcin, 13. juna. '„Progres de Lyou“ javlja: Oovori se, da je Jonnart i m enovan g1a vn i m komesarom z a O r č k u. Najprije jc trebao da bude iniieuovan francuskim poslanikom u Ateni, ali kao glavni komesar sila zaštitnica stavljen jc u položaj, da u ime sviju siia sporazuma jače djela i utičeZastupniel sporazunuiih sila u Grčkoj. Kb. London, 13. Juna. Lord Robert C e c i 1 lzjavio je u donjem domu, da će Jonnart zastupa-

ti Fraucusku i Englešku u Orčkoj, ka| ove budu litjelc da nešto tražc od Orč" ke. Inače će Francuska, Rusija i Velika Britanija biti zastupane u OrčkoJ kao ( do sad. K a ko sporazumne slle uspostavijaju „jedlnstvo Grčke?“ Nasilja talijanskih četa. Isicrcavanje sporazitmnlh č e t a u 1 1 c i. Kb. Rotterđam, 13. Juna. Kako ,,N i e u w e Co.uraji t“ iz« vjcšćuje, prenosi ,.Daily Mail“ vijevč atetiskc štampe, prema lcojoj su talijaiis ske čete, lcoje su zaposjele J a n i n u, i^aredile grčkom stanovništvu i garnizonu, da z a č e t v r t s a t at ostave g r a d. Talijanske su čete. 'dalje uznapredovale preina jugo-zapa« du da zaposjednu Prevesu 1 osta« tak E p i r a. Iz istog se vrcla javlja, da su se raširile vijesti o tom, kako su brodovf sporaztmmih sjla. krcati četama, stiglf u pristanište K o r i n t h- Čete sii islcrcale u 11 ei.

Riješenje ugarske krize. (Naročili brzojav „Beograđskib Nov!aa“.) Budimpešta, 13. Juna. Najvažniji je momeaat ugarslce politike izjava grofa Apponyi-a, kolf je povrativšl se lz Beča rekao, da je uspjelo u Beču u pitanju trajanja nagodbe doćido sporazuma. Taj sporazum omogućuje, da njegovai strauka uzmo aktivnog ueešća u vladi, Rad oko sastava kabineta napreduje,' nije popunjen još jedino portielj ministra za finanslje. U kratkom se vreine-* nu očelcuje dcfinitivni sastav novc ministarske iistine.

Njemačka štampa o Wilsonovoj poslanici Rusiji. Kb. Berlin, 13. Juna. ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ piše povodom Wilsoiiove poslanice, koju je ovaj upravio nelci dan petrogradslcoj viadi: Zašto WIlson piše Rusljl? Da

Podjistak. Bora Stuuković; Balkanski tipovi. Blagoje. Cela ga Je varoš znala. Kad dodje subota pazarni dan, uzajinl ma od koga dve do tri krune pa trguje sitnurijom preprodajućl je. Uzajmljenu glavnicu vrati, a ,,ćar“ popije. Pričaju, a I on koliko se puta hvali, kako je bio nekad imućan: držao bakaltdcu, imao dućan, kućicu i jednu sakatu sestru. Ali nekako od kad se moj stric ožetiio ovom strlnom koJu je on tobož mlslio da prosi, on se propio, i nialo po majo dućan napustio, svoju kućlcu dao sestrl i počeo po varoši i mehanama da služi, dok naposletku nije se stalno preselio kod strica, da tu kod njega ne tražeći nlkakve plate do samo hleba, starog odela i prenoćišta u štali živi i služl ga što treba po kući. Kad se napije, skupi svu strininu decu, a i mene, pa nas vodi po šećerdžijnicima, kupuje nam šta hoćemo, onda nas pošlje da ođemo sttini i pohvalimo joj se što nam je nakupovao, a on podje pozadi nas, gleda, smeška se I peva ncku svoju omiijenu pesmu... — Pevaj, pevaj, a sutra gladovačeš! dočekivala bi ga strina srdito. On zastade, nasloni se na zid, pa je gleda nekim čudnim pogledom. — A što? zar si mi tl novaca dala? ... Moje pare ja pijem! — I, kao u

inat njoj, sedao bi na zemlju, prekrštao noge, bacao kapu, vadio iz pojasa staklo rakije, i pio bi iz njega i produživao pesmu. A kad je trezan, radi kao crv- Sto god inu se naredi, on samo radi i ćutl. Ponekad, kad mu mi, deca, suviše dosadimo dirajući ga i vitlajući se oko njegai, bacao bi posao, razjurio bi nas i onda otišao u čaršiju. Ali ma ko da ga naljuti, čim bi strina pristupila njemu, metnula ruke na rame i blagim glasom zamolila ga; — Blagcjo, što si ljut? Nemoj. ‘Ajde učini — to i to! ođmah bl on uzlmao rad i radio kao besan. Moj strlc beše prek čovelc. Njegova reč bila je u kući zakon. A naročito kad se napije, onda, što kažu, u svet da se od njega beži. Sećam se jednom: Došao on kući pijan, uhvatio strinu, zavalio je ispod sebe i tuče dušmanskiM1 se od straha sakrili po ambarima. Blagoje u tom iza kuće, u dvorištu, cepaše drva na drvljaniku. Dok strina ćutaše, ništa; all kađ je stric uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke, otpoče da jc vuče i drmusa ko lud po lcućl, strina Uho, ugušeno, pisnu. BlagoJa kad ču sitriuin pisak, oslušnu, da se uverl da li je zaista to njen pisak, pa kađa se uveri brzo ostavl rad, baci sekiru I uputi se k njima u lcuću. — Ne, Blagojo! — viknusmo mu mi iz našeg skloništa. —‘Ajd vil — oseče on na nas, a glas mu drhtaše. I udje u sobu, stade lzmcdju strine I strica. Ovoga uhvati za ruku, te se

strhia oslobodi i uteče- On tada pusti rulce stricu, stade preda nj, i otpoče ga inoliti: — Nemoj, gazda, grehota je, nemoj, branio je strinu. —■ Zenslca strana. Slaba je ženska strana!... A stric stao, zgranuo se i sav se trese od jeda. — Ti II bre, psetfl? (viknu on gušeĆ1 se od drskosti Blagojeve i dohvati štap te lupi Blagoja po glavi. Šikmt krv- Blagoje se povede i, sav obliven krvlju izidje, dodje do bunara, ispra glavu, metu duvan na ranu, te krv zasta. I, metnuvšl ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave... I va]jda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina, A uvek stara ođela i zlml ponjave, da ima čime da se uvlja noću, tamo u štali gde je spavao. Jednom se strina razbole- Stric beše na putu, te nemaše niko da se brine o deci i kući. Tako Blagoja uze svc na sebe. Čistio je kuću, nameštao decu, oblačio ih i radio sve poslove po kući kao neka žena. I kad bi u veče sve spremio, decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u kojoj ležaše strina i celu bi noć probdio, čekajući da Joj što god ne zatreba. Ako slučajno čuie što od žena da Joj treba kakve ponude, odmah bi otrčao i donosio. Jednom uzeo pa napunio pojas i nedra pomorandžaina, limunovima i drugim von ćem. Ide smeje se: mi trčimo oko njega tražeći mu, on nas odbija: — Hajd, hajd! nije za vas! Zatim udje strini u sobu I ne govo-

reči joj ništa, sve sruči pred nju. Strina se zabezeknula, pa ga srdlto gleda: — Luđ 11 si? Šta će mi to, a?.,, On ćuti i češe se po glavi— Kazuj, šta će ml to? Qde nadje pare? Neču ti ovo. neću! I poče da baca i gura od sebe. On se sagao, pa ono što ona baci skuplja i ponovo joj pruža. — Jedi, jedi! nudi je. Strina ljnta što on i onako nema, pa još sada kupuje, troši, srdita i ne gleda ga. — Neću. Ne gledaš sebe! Dokle ćeš .... ? — Ako, ako ... Dok živim, dotle •.. Sudjeno je!... A glas mu još više drhti. Šta će? Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto oknsi- On tada od silne radosti istrči u kujnu, skače, grli nas, decu, ljubi i diže čak do tavanice. I za njena bolovanja ni kapi piča ne okusi. Aii člm se ona pridiže, ode i napi se kao zemlja. 1 stric je pio. Beše. istina, bogata kuća, izobilna svačlm, ali nemaše sloge i Ijubavi. Sirota strina! Onako visoka, crnomanjasta, suva; s crnim krupnim očima, dugačkim, tamniin obrvama, malim i upijenim ustima — beše i radenica k6 krtica, Od rane zore do mrkla mraka ona je bila uvek u poslu. Koliko bi puta u pola noći došla kod nas, bežeći od pijana strica, prespavala bi tu, dok se on istreznl, i uvek pre svanuća vraćala bi se natrag, kući- Poče i pobolevati onako ,,s nogu“, all joj nlko

ne obraćaše pažnle. Ali jednog daua pade u postelju, i ne diže se više! Beše jesenje veče. Zahiaduelo. U kujni plamti velika vatra. Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i pečemo kukuruze na žaru. U sporednoj sobl ležaše strina, Sigurno je bila mnogo bolesna, jer mo« ja mati i druge žene čas po čas izlažahu i ulažahu šapćući. Blagoja, katf uvek, sedeo do vrata njene sobe, skupio se i ćutl- Odlednom se vrata otvoriše 1 Izklje stric. — Idi! zove te, reče Blagoju, a on sede na stolicu do vatre zavallv glavu u ruke. Blagoje udje, a vrata za njim ostaše otvorena. — Blagojel ču se otuda iznemogao •strinin slab glas. Skupljaj pamet, Blagoje, inene neče biti više. Skupijaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sani si. Nemoj da piješ- Zbogoin i — oprosti mi! Pogledah strica, a njemu se oči ovlažile, trepavice od nadošlih suza podnadule i brk mu igra. Sav zacenjen, gušeći se, iz'dje Bla« gojc i rjtci scde, savi se, u luij ’» vrata ZagnJui.'o kosma'o lice a ručerde, ra jcca. Si.ze mu idu niz ruku. S’ric ga pogleđa mrko — Sio plačeš? Cut‘I oseče se na njega, a nama mahnu rukom da ldeu'.n spavati. — Qa-a-zda!... čuh Blagojev tufi glas. Drugog dana posle toga zakopa-i li smo strinu. * * *