Београдске новине

Strana 2. 0i, da bi se osiguralo produženje ra'a. Ulddanje tih ngovora ne bi bilo neprobi|a£no, « koliko bi nova Rusija ostala i n borbi. Padničkl I vojnički savjet i grčka tragedlja. Kb. Stockholm, 28. juna. Kako se iz Haparanda javlja, izS vio je radnički 'i vojnički savjet u Peogradu mišljenje, da 'je privreme.:a vlafta ako je učestvovala u akciji protivu Grčke, povređila načela nemiješanja u »rtane narodne slvari. Govori se, da je U ministarskom savjetu uložen prolest protivu učestvovanja privremene vlale B toj akciji i da će se taj protest uskoro pbjaviti. Izdvojanje ruskih jedinica iz rumunjske vojske. JKaiocili brzojav „Beogradski'i Novina“). Zeneva, 23. juna. ,,P e t i t J o u r n a 1“ javlja iz Peirograda, da je iz nepoznatih razloga orpočelo Izdvajanje ruskih četa iz runiunjske vojske. Novo se ustrojstvo runumjske vojske vrši ponovo zasebnoSudbina cara Nikole i njegovih činovnika. Kb. Amsterdam, 23. juna. ,.A 11 g e m e e n H a n d e 1 s b 1 adet“ javlja iz Londona: Engleski radnićki izaslanik 0 g r e y, koji se vratio |z Petrograđa, javlja, da će se po op'ltiižbi protivu brvšeg cara i uapšenih ..višili činovnika suditi u javnoni pretresu. Kerenski mu je rekao-, da će se na pretresu iznijcti jerjan spis, koji će dokazati, da se litjelo zaključiti zaseban mir. Anarhiste na djeiu. Ivb. Rolterđam, 23, juna. II euter javlja iz Petrograda: Anariiisle su zauzele ijetnikovac generala , Dtinova u viborskom predgradju. Priviemena vlada im je naredila da napuste rgradu, jer će se inače morati upotrijebiti oružje. Masa od nekoliko hiljada ljuđi je opkolila r^radu u namjeri, da (marhistima pritekne u pomoć.

S tirolskog fronta. S:an jednog zapovjedništva. 21. juna. Juče su Talijani na Lagazuoi ts'-prsnuli jedan istaknuti vrh, koji su u dugom vremenu bili napunili velikom l-mličiijom rasprskavajućih materija. Dij: ’ • i vrha odletili su u vazduh. Odmah pcslije tc<ga otpočela je talijanska bubr'vska vatra protivu potpuno razrivevin nsta'aka položaja. Talijani na žalost r 'i znali, đa smo mi vrh priie kratkog vcmena bili napustili. Pošto je pro'tivnik neko vrijeme održavao bubnjarsku vatru, pustio je naprijed pješadiju; nju su, na njeno neprijatlno iztienadjenje, dočekali branioci ručnim granatama i suzbili ie. Talijanima nije pošlo za rul on da zauzmu otvoreni ljevak, jer su jurišne patrole, koje su stajale u pripravnosti, jurnule naprijed, posjeie ljevak i zarobile nekoliko Talijana, S naše s.rane nije bilo ni poginulih ni ranjenih- Gubici 2. zbora tialijnaske šeste vojske, koji Je napadao nedavno na visoravni Sedam općina, iznosi najmanje 21.000 poginulih i ranjenih. Mi smo zadobili zarobljenih 18 časnika i 650 Ijudi. Po iskazu zarobljenih razni su talijanski bataljuni još prije napada vatrom naŠe artiljerije izgubili 80 do 100 ljudi po satniji, dakle trećinu brojnog stanja. Brigade Arn9 i Piacenza i novosastavljena brigada Sassari, izgubile su 60% svoga

Nedjelja brojnog stanja. Razni bataljuni su sa svihi uništeni; tako bataijun Val d‘ Aroscia broji samo Još nekoliko ljudi, bataljun Vestone u opšte više l nepostoji, od batalj'ina Bassano preostalo je samo 50 ljudi.

Ogromni talijanski gubitci. Kb. Budimpešta, 23. juna. Maajarski dopisni ured Baznaje iz m'jerođavnih izvora, da talijanski gubici U borbama na visoravni' Sedam općina iznose do sad 60.000 ijudi. Za toliki gubitak đobili su neznatni granični prostor od jedva 1 km. širine i jedva 100 ko račaja dubine.

Dalja potapljanja. Kb. Berlin, 23. juna. Wol£fov ured javJja: I. Djelatnosću naših pođmomica potopljeno je ponovno u sjevemom zabranjenom području 21.000 brutto registarskik tona. Medju potopljeniin brodovima nalaze 6e kraj ostalih: engleski naomžani parni brod ,,Enidwen“ (3694 tone), jedan veliki naomžani nepozna i engleski pami broi i talijanski brod ,,Luisa“. Od ovih bio je prvi natovaren žitom, ostala dva 'drvom. Tovaii su ostaJih potopljcnih brodova nepoznali. II. U Sredozemnom mom opet su naše podmornice potopiie parnih brođova i jedrenjaka od ukupuo 40.177 brutto registarskih tona zaprerrune. Medju ovima nalazili su se: engleski parni brocl za transport četa ,,Catnerienian“ (5861 tona), engleski parni brod „Isla id“ (3066 tona) sa 4500 tona uglja t^,Bentu“ (1878 tona) sa 1700 tona rokčića; dalja dva nepoznata naomžana engleska parua brođa Bvaki po 5000 tona. Sa ovim brodovima uništeni su tovari, koji su se u prvom redu sastojali iz uglja žita, ulja i vina. Načelnik admiralskog stožera mornarice.

Pokret za mir. Preokret mišljenja u Francuskoj? (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina“) Stockhokn, 23. juna. Listovi donose jednu izjavu Brantingovu, koji u tome, što je francuski ministar za municiju Thomas u pitanju ratnih ciljeva priznao dobru volju njemačkim socijalnim demokratima, vidi znatan preokret mišljenja u Francuskoj. Branting je rekao: kod oprjeka, kod kojih se medjusobno priznaje dobra volja, može da se nadje nagodba. Imperijalizam, koga Nijemci predbacuju Englezima i Francuzima, u istinu je velik i u Engleskoj i u Francuskoj, no on nije manji ni u Njemačkoj, gdje nije ublažen ni demokratskim institucijama. Bilo kako bilo, činjenica je, da su se socijalni demokrate zaračenlh grupa u posljednjem vremenu znatno približili jedni drugima. „Socijalista“ Branting I pltanje njemačko-ruskog zasebnog mira. (Naročiti brzojav „Beogradski'n Novina") Stockholm, 23. juna. Listovi donose jedan razgovor sa Brantingom, koji se o švajcarskom socljalisti Grimmu ovako izjavio: Ja ne znam, je li Griinm njemački agenat ili nije. Pouzdano je medjutim to, da se on prikazivao kao pretjerani socijalista a radio je za njemačko-ruski zasebni mir, šito u nikojem slučaju nije u interesu — " jetskog proletarijata!!...

BEOGRADSKE NOVINE Grčka tragedija. Ncmirl u grčkim garnizonlma. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novrna”) Rotterdam, 23. juna. U atenskom brzojavu javlja ,,DaiIy News“, da su izbili nemiri u grćkim garmzonima u Patriji, Nauplijl I Galmi. • Francuzi zaposjeli Prevezu. Kb. Bern, 23. juna. 'Jedno francusko odjelenje je posje-* lo P r e v e z u. Grčka odjelenja i žandarmerija su se povukli.

Borbe u Maćedoniji. Englesko odstupanje na maćedonskom frontu. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Nonna“) Sofija, 23. juna. Jedna grupa bugarskih poslanika je posjetila maćedonski front i dala je izjave o utiscima, koje je prilikom posjete dobila. Oni opisuju vanredno raspol'oženje vojske. Jedan viši časnik, nekadanji poslanik, izjavio Je poslanicima ovo: Izgleda da su Englezi vrlo hitali s povlačenjem; jer su oni sve spalili, što su i koliko su mogli. Na mnogim mjestima su ostavili svoj telefonski materijal i čitave električne baterije. Njihovo bjegstvo ima svoga uzroka, ali nije malarija. Bjegstvo je bilo brzo, panično. Svi znaci govore o tome, da se Englezi poplašili od jedne neodredjene opasnosti, pa su strugnuli.

Otimački prohtjevi sporazumnih sila. Otkrivene tajne. Kb. Berlin, 23. juna. „Norddeutsche Allg. Zeitung“ piše: 1 | Kao što je poznato fraacuski ministar | j predsjednik je obećao u komori, da će j se uskoro objaviti tajni ugovori s Rusi]om. Od fog daua proslo je već nckoliko nedjelja. Ribot nije javnosti do da ias saopštio ni jednu riječ o tim ugovorima, Medjutim je jedan švajcaraki sccijalislički list javio, da je ou u posljednjoj tajnoj sjednici dao neke pođatke o tajnom' ugovoru, koji je u fcbruaru zaključen, izmeđju francuske I lTLske vlaid: sa očiobrenjem Engleske. Po tome bi ugovoru Francuska dobila Elsas-Lotaringiju, Saarsku oblast i pravo raspolaganja sa onim dijeloGma rajnske piovincije, koji bi joj bili potrebni. — Rajnska provincija bi bila državita izmedjii dvije velike države — i Syriju. Tkne je dijelom zderait Zastor sa jedne tajne, koja je skrivala oti« tnačke prohtjeve sporazumnih sila. Ribot, povjerenik francuskog narcda, nije se još usudio, da prizna objelodanjeni program. Mi ćemo još Cekati, da viđimo da li će se to uskoro dogoditi.

Najnovije brzojavne vijssti. Grčki kralj Konstanthi. Kb. Zilrich, 23. juna. Bivši minisLar spoljnih' poslova S t r e i t je izjavio saradniku ,,Z 0 r i c h e r Zeitung“-a, da bu sve izjave kralja Konstantina, koje su pojedini listovi donijeli, proste izmišljotine, jer kralj Konstantin nije nikog primao. Kralj bi žello, da u Svajcarskoj živi kao privatau čovjek. Kraij je izjavio svoju blarodamost na gostoprimstvu — veli Streit — koje mtl Švajcarska ukazuje. On se'nada da će ovdje moći provesti har vrijeme dok rat bude trajao, aii želi da ga ne uznemliri nikakva politička akcija. U ostalom, kialj je još boiestan, tako da osim dušovnih ima i tjelesnih bolova* I kra'jica nijs 8a zdravljem najbolje.

24. juna 1917. MaterUal engleske vojske. (NflroČiti braojav „Bcogradskih Novina") Rotterdam, 23. juna. U Jučerašnjoj sjednici donjeg doma upltali su neki poslanici vladu, koliko je istine na vijestima, da se invahdl ponovno odašilju na front. — Bonar L a w demenfcovao je doduše te vijestl u ovoj formi, no izjavio je ipak, d a J e vlad! potreban svaki čovjek, pa uzlnia materijal otkuda god može. Šta sve Engiezl zahtijevaju od Američana. Kb. Rotterdam, 23. juna. ,,Daily Mail“ od 14. ov. mj. zahtijeva, da se Američaui što je moguće u svemu ograniče, da bi ono što im pretiče, slaii saveznicin.a.

Stanje usjeva u Palanci. Stanje usjeva je u čitavoj zemiji povoljno, a u okolini Palauke i u okrugu emederevskom na po se, dakle u najpiođ« nijim prijedelima Srbije, tako povoljno, kako po kazivanju Beljaka za poeljednjih godina još nije bilo. Prvo košenje sijena svuda je već obavljeno i prevazišlo je i po kakvoći i po količini sva očekivanja. Dobitak prvoklasne kakvoće sijena ima se pripisati toj okolnosti, što je košenje ove godine izvršeno u svoje vrijeane t j. dok su livade bile još u cvijetu, a ne kao što je to do sad bio običaj kod srpBkog seljaka, da čeka da trava sazri, te da u neku ruku otvrdne. ,U ostaJolme, stanovništvo je obavilo košenje sa svim samostaJno, a ko nije mogao to sam da izvrši, ustupio je taj posao drugome, pa je onda s njim dijelio šijeno. Kao i u beogradskoj okoiini izvrše.;a je i ovdje žetva ječma i to s vrlo dobrim prinosom. Za sađa stoje snopovi još na njivama, naslagani u krstine radi sušenja. Za pšenicu i raž važi naročito ono, što seljaci tvrde, t. j. da će žetva biti bolja od sviju iz posljednjih' deset godina. Zetva pšenice i raži otpočeće najdaJje za 12 do 14 dana. Z o b nije ove godine najbolje uspjela, ali ona je u ovom predjelu u nezn atnoj količini posija; a, te ne dolazd u obzir pri ocjeni žeh r e. Kukuruz je protiv evakog očekivanja ođolio dugotrajuoj suši, Što se ima pogiavito zahvaliti načiuu, kojim se kukuruz ovdje sije. Ovdje se kukuruz sije na brazđe i zatipava motikom, malo dublje u zemlju, te mu suša ne može tako laico da naudi, a uz to niknu na jednom mjestu po više staba’a, od kojih kopač pri okopavanju ona slahija uništi, da bi zaostala bolja i razrijedjena stabla bolje napredovaja. I tako se vidi svuda lijep, snažan kukuruz u prkos dosadašnjoj j suši. Pasulj, posijau uz kukuruz, ta- | kodje vtIo dobro napreduje, a njive, za J eijane krumpirom, već su sve u punom cvijetu. I 8 voćem stoji u ovom blagoslovenom prijedjelu u opšte dobro. Trešnje, koje su sad već piešle, dobro su ponijele, a višnje još bolje. Kajsije, koje su po ostalim okrazima omauule, stoje u smederevskoj Jasenici vrlo dobro i obećavaju bogatu berbu, isto tako jabuke i kruške, a naročito Šljiye, taj važni zemaljsid pro'zrvod. Na kraju da ne zaboravimo i lijepe, Bada već precvjela’e vinograde. Oni se najaze u tiajboljem razvitku i obećtt vaju da će obilaio nagraditi trud oko nji- | bovog obdjeiavanja.

Broj 171? , Izdavanje potrošačkih listova za brašno za mjesec juli. Kotarevl opštine grada Beograđi od 26. ovog mjeseca otpočeće iz*> davanje potrošačkiti listova za brašnt^ za mjesec J u 11. Izdavanje vršiće se, poi ulicama, to jest, svnkoga dana samo izvjesne ullce moćiće dobiti istoga dana potlrošačke liste, drugog dana druge ulice i tako dalje. I. K o t a r: 26. juna, moćiće dobiti potrošačke Hstove gradjanstvo samo iz ulica: Sumadijske, Svetog Save, Rudarske, Ohridske, Krušedolske i Braničevske; 27. juna; Zorine, Makenzijeve, Kaž tianićeve, Malajničke, Mutapove i So kolske; 28- juna: Mačvanske, Prištiraskefi Orlovske, Zlatiborske i Vodovodne; 29. juna; Laudanove, Senjske, Kra? jlnske, Bojanove, Cvetne i Orčića Ml| lenka; 30. juna: Dubljanske, Sumatovaf« ke, Vardarske i Grahovske. II. Kotar: 26. juna iz ulica; Zorine, Poslanič^ ke, Gimnazijslce i Makenzijeve; 27. juna; Vrtljarske, Vođovodne* Hadži Gjerine i Hadžl Prodanove; 28. juna: Kočine, Mikševske £ Tmske; 29- juna; Stiške; 30. juna: Mlatišumine, Kopaoničke 1 Spojne; 1. juia; Avakumove i Mutapove. III. Kotar: 26. juna iz ulica; Smiljanićeve, Daničićeve, Zorine i Dobrinjske; 27. juna: Kralj Milutinove, Beogradske, Prote Mateje i Devojačke;28. Juna; Braće Nedića, Gimnazif. ske, Makenzijeve i Dvorske; 29- juna: Kralja Milana, Poslaničke, Resa\reke i Mišarske; 30. juna; Staideničke, Nenianjine, Mlloša Velikog i Balkanske; 1. jula: Staro Crkvene i KraljicC Natialije. IV. Kotar: 26. juna iz ulica: Topčiderske I Hajduk Veljkov Venac; 27. juna; Miloša Velikog, Drinske i Moravske; 28. juna; BLrčaninove!, Nemanjine i Sumadijske; 29- juna; Resavske, Kralj Milutinove i Miloša Pocerca; 30. juna: Vojvode Milenka, Bolnićke i Deligradske; 1. jula: Studeničke i DurmitorskeV. Kotar: 26. juna iz ulica: Balkanske, Kraijice Natalije, Pajsijeve i Bregovite; 27. lima: Donje, Kraljevića Marka. Kosančićev Venac, Topličin Venac, Obilićev Venac i Tamne; 28. juna: Staro Crkvene 1 Nemanjine; 29- juna; Kamenite, Prizrenske, Zeleni Venac, Jug Bogdanove, Kraija Milana i Javorske; 30. juna; Brankove, Kosmajske i Carice Milice; 1. jula: Pop Lukine, Lovćenske i Fruškogorske; 2. jula; Knez Mihajlove, Kneglni.« LJubice, Jakšićeve, Vuka Karadžiča? Delijske I Uskočke; 3. jula; Kneza Lazara, Gračaničke, Trgovačke, Rajićeve, Knez Mihajlo>| Venac, Bogojavljenske, Ivan Begove; Cubrine i Saborne i tako dalje. VI. K o ta r: 26- juna iz ulica: Strahinjića Bana, Jovanove 1 Jevremove; 27. juna; Dušanove. Pozorišne, Dositijeve i Dobračine;

arela da nadgleđa kuću, sedi sama, ide s 'decom na grob pokojnikov i tamo plače, plače do mile volje. A opet osećala je kako se ta njena preudaja približava, već se o njoj slobodno govori, javljaju se neki. Pa se već u veliko počelo da pogovara za nekog Nedeljka. Znala je i koji je taj. Odskora jc otvorio bakalnicu. Prvo je bio sluga, pa pošto se oženio sluškinjom svoga gazde i ovaj mu kao miraz dao nešto noyaca, on posle za sebe otvorio dućan. Zena mu za tim umrla, pošto mu je ostavila troje dece... Znala je da ju je tražio, a da joj se braća nećkaju 1 ne daju mu je zato što ima toliku decu... Znala je gde mu je dućan; u čaršiji, odmah do njene mahale. Cak ga je jednom i viđela kad je išla na groblje i prelazila preko ćaršije. Iz* nosio jc iz dućana neke zembile i redjao ih po ćepenku. I kao da je znao, da će ona tada proći, bio se lepo, čisto, čak i kicoški obukao. Samo što su mu preko praga, iz dućana, virila njegova prljava deca s komadima bieba. Čula Je, da on tu decu sam pere, oblači i zajedno s njima spava u tom svom đućančetu... Znala je sve, i opet je, — ne da činila se, već u istinu bila ravnodušna 1 podsmevala se, naročito majci. Majku bi uvek još s kapije poznavala, kad bi joj doVazila i imala što da javi 0 preudaji, ili za koga novog prosioca. U takim prilikama uvek bi joj majka ulazila lirzo, još brže za sobom zatvarala kaplju 1 doiazila Sfani, ali polako, kao strepeit'i, bojeći se nekoga. (Sigurno pokojnika, što mu u njegovoj kući 1 njegovoj ženi govori ca drugog muža). Ali jednoga dana majka joj se, tek što je bila u jutru otišla od nje, opet preko običaja brzo vrati. Kapiju zaboravi da za sobom zatvorL A kao da je zaboravila 1 ua pokojnlka 1 strah od njegu. Izgledala

je radosna, vesela tako je brzo ušla. Stana nije bila u sobi, već je iza kuće tamo nešto radila. Miajka je dozva. Pa ne mogući da je sačeka u sobi, Iziđje i sretoše se na pragu od sobe. — Stano, kaži dragička, ćerko!... peedusrete je. Stana se bolno, ravnodušno nasmeja na majku, pogadjajući u napred da će biti opet kakav nov prosilac, ali sad valjda bcdji. Sigurno bogiat, Imućan. — Dobro, dobro, nane: koji je? i pogadjajući šta 6e bih, spremi se da se vrati natrag i produži svoj posao. — Rista, reće joj majka brza Stanu nešto preseče u polovinl. Podiže ruku ustima, kao spreči krik, radost, šta li? — Rista, Rista, ćerko... poče majka da ponavlja i unosi se u nju uplašeno, kad vlde kako se ona ukočila, poniknula* Stana se jedva trže: — Nane! a uhvati se celom šakom za čelo, jedva držeći se da ne padne — ne ostavljaj me noćas samu. Spavaj tu. Pa čisto izgura majku, zatvori za njom sobu. I majka joj ču kako ona tamo u sobi negde pade. Cele noći tako je ostala. Majka joj, preplašena, uzaJud je obig« ravala oko nje, zvala jc, molila, kumila. Ništa se od nje nije čulo do: — Ostavi me. Ne diraj me, majko ... A gias Joj je bio istina na plač, ali suv, suv. Ništa vifie nije se čulo od nje iz sobe. Majka joj je oele noći obigravala, molila, plakala, naposletku obrvana enom, pala do praga sobnjeg i zaspala. U jutru se Stana probndila i da bi majka ućutkala da se ne prepada, ne riće, ne pita je fito ona takva izgleda: raširenih, nabranih očiju, upalih neđlara, i do tad

sveže, jedre, sad izlomijene gotovo iskuvane snage, očajuo je ućutkaJa: — Cuti, nane, molim te! I onda, skupljajući svu snagu, ođgovori 'na Ristinu proševinu: — Za Ristu? — Neću. A Neđeljko, ako on hoće, ma da ima toliko dece, za njega hoću. Pa preklinjući majku da je ne pita zašta to čini, opet se vrati, i opet se zatvori u sobu. Majka otišla, ali se na po puta vratila. Rukom se uđarila po čelu od jeda na samu sebo: •— Luda ja! Sto ja ćutim? Što ja nju slušam? I vralila se, da je pita zašto neće. Zašto neće Ristu, več hoće Nedeljka, udovca, siromaha, te opet ona, majka, da i dalje strepi za hju, da joj opet krišom, kradući od snahe, donosi. A neće za Ristu, momka; neće da podje za nj i postane bogata, da majku jednom oprosti brige, da više ne strepi za nju, da kad tamo, kod braće joj ona sedne da jede kakvo lepo jeio, ne zasedajn joj zaJogaji jela od slutnje da ovamo, ona, Stana, možda nema ni hleba. Vratila se da je pita, pa i da je grdi, bije. Ali kad je došla do kapije, njjel smcla da udje. Ne znajući fita da radi, čislo plačući, svratila je komšikama & počela njih da moli, — prekiinje, da one idu Stani i pitaju ie zašto neće za Ristu. — Ako neće, govorila je komšikama, ’ ali zašto, neka bar kaže zašto neće? Ali Stana ne samo komšikama, reć nikome nije hteLa kazati. C&k ni braćr, koji su od besa hteli da je bijo. A možda bi je i Obdli, da Slana nije izgledala tako izbolovana, izlomijena. Samo je odgovarala: •— Za Nedeljka hoću, i skupljalal }e, jgrčiia svoje vrele oznojeaie fiake. — Za Neđeljka hoču, jednako je govorila, nmirivaia braču. I to ne što je istinski za Nedeijka htela, volela ga, već da bi se braći, materi, kao umiliJa te da se oni ne Ijnte na nju,.. Da ne misle da ona zato neće za Ristu da podje, što želi daj l dalje oslane tako, hoćc da oni i daJjo o njoj vode brigu, lirane je, izdržavaju i da se ne bi toga onl bojali, kao đa ih uteši i skine im tu brigu' s vrata, ona im je revnosno odgovorila: •— Za Nedeljka hoću. I to sve zato, samo đa je ne pitaju zašto za Ristu neće, kad je on bolji, još je momak, a već i bogaL.. Da je ne pitaju, ne diraju. Da joj niko ne dolazi, nikoga da ne vidi, gleđa. I decu nije htela videti. Kao da ih naJnrze. Majka je morala đecu 6kloniti jspred nje, i tamo u kujni s njima spavati. Pa i nju, majku, nije bpela. Cak! je počela da je grdi, natresa joj se. Naročito kad mati joj, raspremajući kujnu, zaboravi da ostavi što na predjašnja staro mesto, kao što je i pre, za vreine pokojnikovo bilo. Tada bi majku ona, najviše grdila. Ne što je to ona učinila, već fito je Stana u tome osečala kako majka joj hoće time nainerno da uvredi pokojnika. A oni su sad svi protiv njega. Cak ga kao i nainrzli. I to sve zbog toga, Sto Stana neće da podje za Ristu. A sad je Stana naprotiv, kad su svi bili protiv pokojnika, smatraJa da je dužna da ga brani od njih, no samo njega od njih, vać i sebe od njih, fito oni time, udadbom za Ristu, hoće da jo od njega kao otrgnu, izvuku. I zato nije htela nikoga da vidi, niti da iziđje iz sobe. Jednako je ležala. Od teških misli ponekad se zanese, pa čitav dan ne zna

za sebe. A opet, kađ se osveati i vkD više sebe majku, kako ona steže čelo, glavu, lepi joj oko slepoočnjača crai luk s kafom, opet je tera od sebe: ’— Idi, ostavi me. Naročito noću nije davala m iteri da je kod nje. Volela je da je sana. Da tako cele noći: ili, rešena da neće poći za Ristu, leži kao mrtva; Ui, kad jo| izidje pređ oči njegova proševina, on, Rista, skače od bo!a: — Risto, Risto moj... i kao da je tnrtav, počne da kuka, oplakuje ga. Nije da ga ne voli! Ah, samo jeđ* nom da ga oseti, pa da... Ali kako će?i Kako će ona njega, Ristu, da pogleđa, da mn se nasmeje, od radosti đa se zaplače kad ga zagrii, kad bi se odmah^ ajna odmah, isprečio, on, pokojnik. A! sada ona sama, Stana, nije višo onopredjašnja Stana, već žena, a on Rista,' još je Rista... I kako će ga ona primitrj zagrliti, kao njegova? Možda bi uvrfc osećao kad je grli, ljubi, kako mu nije! došla čista, već đrugoga pokojnikova...' Jednom već grljena i milovana. A da je on kao svaki, muž, običan; kao taj Nedeljko, a!i ovo je Risfa. AI drugo je Rista, a drugo je mUž. Eh! I ponekad bi Stana padala, podavala se. Puštala bi da joj poigrav« snaga, da je obuzimlje i da se podaje onom, izvan jjokojnikove kuće, zidova, kapije i drugom, novom životu, A taj je život bio: Rista. Ali, uvek taJal kao kazna, nsred toga, u tom slatkonLj teškom snu o Risti, pojavio bi se ou^ pokojnik. Ništa ne govori. Samo pm jače odudaraju oni njegovi puni, crui brkov* od bleda, koščata, a sada još i mrivačo lica. I ispred Stane ukočeno, sve višd počne da se diže. Pogled mu strog, can, uprt u nju. Ona ništa ne sme.