Београдске новине

Strana 2. Subota Kamenlec—Pođolsk u rukama vojnlh bjegunaca.

BEOGRADSKE NOVINE *• avgusta 1917. Broj 212. Grey na samrtL

Velika uznemlrenost fra"cuske komore. Kb. Bern, 3. avgusta. U francuskoj se komori pokazala juče velika uznemirenost. Ministar predsjednik Ribot bio je o tom obavijeIten pa je došao u komoru u pratnji jninistra Painlevea. Odmah čim je on jcšao u parlamenat, izjavlo je Renaudel, da želi 8to je moguće prije interpelirati [vlađu o njenoj politici. Ribot je izjavio, !da je spreman dozvoliti, da se ova inkerpelacija podnese u današnjoj sjedĐici. Ofenziva protiv Rusije. Bogat plijen kod Trembowle. JNaiočiti brzojav „Bcogradskih Noviua") Lavov, 3. avgusta. Prema jednom izvještaiu lista 0 a z e 11 a W i e c z o r n a“ iz Tremijbowle, saveznicima je pri potiskivanju Rusa pao u ruke bogat plijeu, izttiedju ostalog m n o g i t o p o v i, m aŠinske pttške, granate, žice ijlvelikazaliha životnili nam i r n i c a. Rusi nisu mogii ništa zapaliti. Grad je mnogo s:radao. Stanovni|tvo je moralo provesti u podrutnima punih 24 sata. Brusilov stavljen ,,na raspoloženje“. Kb. Petrograd, 3. avgusta. Generalisiin Brusilov stavljen je ,,na raspoloženje“ privremene vlade. Kornilov je imenovan za vrhovnog zapovjednika vojske. Njega če zamijeniti Seretnisov, dosadašnji zapovjednik iVIII. vojske. Opasnost Moldave. JNaročili hrzojav „Bc-ograTlsklh Novii a'’). Stockholm, 3. avgusta. Približavanjc savezničkili čcta hcsarabskoj granici izazvalo je u .lašu ,veliko uznemirenjc. Vlada je poslala u Paris Kostantina Mille i Laiiovarija da traže littnu pomoč. Obojica su prošli kroz Stockliolni. U Jašu su otpočelc priprcmc za jiapuštanje. Direktor narodne banke ,već jc prispjeo u Petrograd. Take Jonescu vođi prcgovore o pritnanju bjegunaca. Prema podacima Millea reorganizovana vojska broji 400.000 Ijudi. 'Ali ipak postoji ozbiijna opasnost za rumuiijski front povodoni ruskog po.vlačcnja, jer sc tlme stvara mogučnost, da se sjedine vojske nady o j v o d e J o s i p a, B 6 b m-E rm o 1 i a i M a c k e n s e n o v a. U Moldavi je u izgledu vanrcdna žetva. Tamo je nagomilana grdna koiičina ratnog materijala, koji se brzo ne može nkloniti. Ratni sud u Jašu. Boiošani napušteu. (Naročili brzojav „Beogradskih Novina?') Žencva, 3. avgusia. Pariski listovi javljaju iz Petrograda: Iz strateških obzira je u Jašu proglašen r a t n i s u d. Iz Botašana. koji leži izmcdju Jaša i Czernovica, izvučen je državui arsenal l sva smjestišta. Opasnost zbog proboja galičkog fronta. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Nov.na”) Stockliolm, 3. avgusta. ,,Rječ“ piše: Proboj galičkog fronta je opasnost za Kijev i cio predjeo Dnjestra. Poraz kod Kreva prijeti životnom daniaru naše vojske, pa i Minskn, od kud počinje lijepi široki drmn, koji vodi u srce Rusije do u Moskvu. Položaj je vrlo ozbiljan.

(Naročiti brzojav „Bcogradskih Novina") Stockholm, 3. avgusta. Kako „Petrogradska Gazetla“ javlja, Kameniec—Podolski je prepunjen vojnih bjegunaca, koji dolaze neposredno s fronta i u gradu čine prava čuda. Oni su posjeli kolodvor, a u gradu vrše pljačkanje. Sve vlasti su spremne za odlazak, očekuju svakog trenutka naredjenje da napuste grad. Kerenski sa nada ofenzivi za olakšicu. (Naročiti brzojav „Beogradskiii Novina") Karlsruhe, 3. avgusta. „Djen“ javlja: Kerenski je izjavio, da se pouzdano nada, da će neprijateljevo prođiranje moći za nekoliko dana zadržati, jer će sporazumne sile preduzeti na frontovima ofenzivu za olakšicu. Može se pouzdano računati da će vojske rumunjske, talijanske, francuske i engleske preduzeti svim snagama velike napade radi olakšice, što je u sadanjoj pariškoj konfereuciji riješeno. Isti hst javlja dalje, da su sve čete, koliko ih u Petrogradu inia, najbržim putem otišle na front. I drugi garnizoni u zemlji biće otpravljeni na front. Pukovnik Mihajiovski je izjavio, da je potrebno najmanje 300.000 Ijudi pa da se zadrži opasno njemačkoaustro-ugarsko prodiranje.

Bilans svjetskoga rata. Kb. Berlin, 3. avgusta. \Volffov ured javlja: U toku Iri\ ju ralnih godina gredišnje vlasti su zarobile preko 3,000.000 neprijateljsk h vojnika. U istom razrnaku vremena je zaplijenjeno: 12.150 topova, 8352 rnašinsko puške, 1,655.805 pušaka, 10.640 muniđonih kola, 3216 čebađi, oko 5,000.000 topničkih metaka i nebrojeni dmgi ratni malcrijal. U ovaj broj je ušao samo onaj plijen, koji je u domovinu otpravijen, a onaj koji je odmak na bojnom polju uzct u upotrebu, ne možc sc ni približno oeijeniti. Prostomost ob'asti, koje su središnje vlasti zaposjele, iznosi 648.800 kvadratnih kiiometara, te prelazi znatno prostomost njemačko đržave. Osvojeno je 47 tvrdjava. Oblast, koju su sporazunme sile u Evropi zaposje'e, iznosi ukupno 15.900 kvadratnili kilometara. Neutralna štampa o govoru grofa Czernina, (Naročili brzojav „Beogradskih Novina”) Kopenhagen, 3. avgusta. Danska Štampa se povoljno izražava 0 govoru grofa Czernina i ističe njegov znaČaj. ,,Po 1 i ti ken“ piše: Upravni državnici moraju, ako se želi da dodjo do pregovora i da se izbjegne četvrta ratna zima, gledati naprijed a ne nazad. To je zapazio grof Czemin pa je svojim rijiečima o besmisleuosti daijih žrtava kratko i zgodno kazao osnovu, od koje bi se moglo poći za pregovore. Značajno je naročito to, što se on te osnove pridržava uprkos velikih dobitaka na istoku a svoje zemljako opominjc, da se tim dobicima ne zanesu. ,,Extrabladed“ veli, da govor Czemina praža naročilu zanimljivost jasnim i oštrim postavljamjem pitanja ovih trenutaka i najjačim izražajem volje za mir. Grof Czernim je s mnogo većom jačinom i toplinom formirao mir nego li državni kancelar. To neposredno kazuje 1 njemačka socijalistička štainpa. Najzna-

čajniji je stav u govoru austro-ugarsTog ministra s{)oljnih poslova pitanje uputeno sporazumnim silama, šta oni npravo hoće. Kad bi rekli ono, veli list, što nam se u sadanjem položaju neposredno nameće, onda bi to bila žudna želja, da bi sporazumno sile imalo odličnog drčavnika, koji bi mogao zaboraviti ono, što treba zaboraviti, i sjetiti se onoga, čcmu treba da se đosjeti, pa da radi mjes o đađrži govore.Taj državnik m.g’.obibiti Lloyd George, aii lu mora izbija'i sumnja, da li on nrje više dernagog nego li državnik, više govorljivi učitelj no;o li ugledni » trezveni poiitičar. U svjetskoj se politici sad nalazi stanje, koje bi nas, kad bi s njinie upravljala vještima jeduog trezvenog državnika, mo la snču ati od četvrte ratne zime. Govor grofa Czernina je đosta jasno ukazao na glavnu tačku, ali mi priznajemo, da se mnogo no nadamo, da će se znak vremena razumjeti i iskoristiti.

Nova izjava dra. Michaelisa. (Naročiti brzojav „Beoeradskih Novina") Dresden, 3. avgusta. Za vrijeme svog bavdjenja u Dresdenu primio je državni kanceiar dr. Michaelis glavnog urednika „Dresdener Neueste Nachrichten“, profesora Woiffa. Toin prillkom je rekao: Za vrijemc političkih đogadjaja je bila najveća pogrješka, kqja je učinjena, ncrvoznost, iza koje su naši ncprijatelji, pa šta više i neutralci, nazirali slabost. Jeđnovreineno je čežnja za mirom, koja je doista u svili kulturnih Ijudi i kuituniih naroda podjednako velika, opetovano iskazivana iiačinom, koji je svakako, i ako je to pogriješno bilo, tumačena kao znak njemačke slabosti. Mi smo Bogu hvaia jaki, što smo za ove tri godine dovoljno zasvjedočiii. Mi ćemo i dalje dati ubjedljive dokaze, da smo istina prolazno nervozni bili, aii ne i oslabijeni. Mi smo spoija i unutri oiiako isto jaki i zdravi kao i prije. M i ć e m o i d al j e produžitis našim težnjama da d o d j e m o d o m i r a, k o r i s t ićemo se svakom prilikom za častan m i r. Na to ima naš narod poslije tri godine nečuvene patnje prava. Svakogdana moguneočekivano novi dogadjaji pretvoriti našu voiju, koja se na jačini o*r»i<y a, u djeIo. Ali i ovdje važi kao vMtiek: prilike su jače od Ijudi. Štampa mora u pitanju njemačkog života ići uporedo s vladom po onoj loziiiki: u velikome složno i bez nervoznosti. Sporazumne slle i balkanske države. Balkanske države kao da će moćl samo „konsultativno" da učestvuju u balkanskoj koijj^cnđji. (Naročiti brzojav ,l,BeOgradskih Novina") ‘SoBja, 3. avgusta. Govoreći o baikanskoj kotn.renciji sporazumnih sila, organ Gešovljeve štranke ,,Mir“ dolazi do zaidjučka, da će u toj konferenciji Srbija, Runnuijska, Crna Gora i Grčka moči samo ,,konsultativno“ da učestvuju. To dokazuje, da sporazurrmo sile hoće i daljo da postupaju s baikanskim državama kao s nepunoljetnom djecom. Vrijednosl jednoga naroda će se i u buduće ocjenjivati prema njegovoj sili i snazi. Dok jo Rumunjska raspolagala nenačctom vojskom od preko polak milijuna, sporazumne sile su joj se klaujale do zemlje i obećavale su joj da je uzđig-

nu u red velikih sila; a potučeoa Rumunjska smije sad da učestvuj« u konferenciji, koja so bavi njezuiim životnim pitanjima, sarno svojim „konsultativnim" glasom.

Njemačka. Odlikovanje maršala Hitideuburga. Kb. Beriin, 3. avgusta. \Volffov ured javlja: Car Vilim uputio je maršalu Hindenbargu ovaj brzojav: Srce me goni, dragi nroj maršale, da Vam na kraju trećc godine ovog najvećeg od sviju rafova, u kome ste Vi neprestano sjaj.iom v,tš i .om vo,skovodje prkosili nadmoćno-ti nc, i atelja i našo' vrj'ci uravnjavali put k pobjedi, izjavim moju neu r, a ivu car.l.u b agodarnost. podijeljujući Vam krst i zvijezdevelikogkompturaMoga kraljevskog domaćcg reda Hohenzolleras mačevima. Zntci odlikovanja neposredno će \ am se dostaviti. Borbe na zapadu. Razočarenje u Parlsu. (Naročiti urzojav ,,Bi o radskih Novina") Ženeva, 3. avgus.a. Dosadanji ishodi borbe u Elandriji izazvali su u Parisu veliko razočarenje. Francusko ublaživanie poraza. (Naročili brzojav „B.ograds .io Nov na”) Zenevi, 3. avgus a. Havas veli, da je flandrijska bitka imala važne rezultate, ali da je na žalost otežana kišom. i'rancuske čete mnogo pate od rdjavog vreinena. „’Dmes“ ukazuje na fakt, da Nijemci in’aju vrlo velike rezerve u prkos svojih uspjeha u Galiciji i svojia preduzeća na frontu Aisne i kod Veruuna.

Pokret z* mir. Premještanje medjunarodne konfereucije u Christlaniju. (Naročiti brzojav „Beo^radskih Novina") Kopenhagen, 3. avgusta. ,,Socialdemokiraten“ javlja Zbog redsmjećih izbora za drugu komoru u vedskoj pos.oji mogućnost, da će se medjunarodna konferencija morati premjestiti u Cliristianiju.

Grčka. Grčka je pristupiia engleskom ugovoru. (Naročiti brzojav „BLOgradskih Nov na') Ziirich, 3. avgusta. Milanski listovi javljaju, da je grčki ministar predsjednik Venizelos 29. jula potpisao pristupanje lcndonskom ugovoru, koji je protivan svakom zasebnom miru.

Najnovije brzojavne vijesti. Iz donjeg doma. Kb. London, 3 avgusta. Poslije govora Hei.deisona po.-vao je ilanik Mac Sikes ministra preus,ednika Lloyd Georgea, da izjavi, da se vlada ne igra s mirom, jer ako se učvrsti takav utisak, onda će se uzdrmati cjelokupna kraljevina. Lloyd George odgovorio je, da vlada nije ni u koliko izmijeni.a svoje nazore u pogledu jedino mogućih usiova za mir. On je pozvao donji dom, da očuva jedinslvo s polja. Saveznici zaviso od Engeslke više nego od lkoje droge zemlje. Ako se mi — rekao je on — razdvojimo i pocijepamo, onda morarn odista posum* njati u našu pobjedu.

(Naročiti brzojav fl B o radsi.lb ITovina"J Haag, 3 avgusia. Karlo Gr e y, bivši ministar spoljnih posiova, kako londonski listovf javijaju, toiiko je teško oboiio, da se svakog časa očekuje svršctak njegova života. Odstupanje francuskog mi«istra mo r narice. Kb. Zeneva, 3 avgusta. Havas javlja, da je francuski m:nfstar mornarice Lacazc odstupio.

Zašto je Amerrka ušla u rat. Jedan Austrijanac, koji je od av-' gusta 1914. živio u Sjedinjenim Državama i koji je sad uspjeo da se otud 1 vrati ii Evropu, stavio je na artiju svoje američke utiske. U tim njegovim bilješkama kaže se, da giavni uzrok antinjemačke struje u Americi treba tražiti u engleskirr. Iažnim izvještajima i u vrlo vještom operisanju Engieske na novinarskom polju. Američki listovi bili su s maiim izuzetkom još u poČetku rata antinjemački raspoloženi 1 to iz čisto spekuialivnih pobuda a ne iz mržnje prema Nijemcima ili iz ijubavi prema Engleskoj i njezinim saveznicima. „Američki listovi nijesu osnovani u ciiju da budu neutralni i da govore istinu, reć dn se prodadu" —-• rekao mi je jedan Američanin. Odlučujući uzroci, koji su Ameriku gonili u rat, jesu po tim zabiiješkama ovi: Sporazumne sile dugovale su po isteku dvije godine rata Morganu i kompaniji kao i nekim drugim privatnim preduzećima 4 i po milijarde dolara za još neplaćene ratne nabavke. Pooštreni rat pomoću podmomica I slabi ratni uspjesi sporazumnih siia izazvali su bojazan, da će Njemačka pobijediti. Doduše, američke tražbine od sporazumnih siia su privatne prircde, ali visina tih tražbina je tako zamašna, da ona ipak predstavlja znatan dio američke narodne svojine. Položaj je dakle bio ovakav: Ako Engleska izgubi ratnu igru, onda tražbina ođ 4 i po milijarde doiara nije baš najsigumija, a osim toga imala bi Amerika na mirovnoj konferenciji sporazumne siie za protivnike, jer ;e samo iskorišćavala nj'ihovo teško stanje; a već' razumije se da na njemačke simpatije ne bi mogla računati. No ako stupi na sitranu sporazumnih sila, onda joj eventualna pobjeda ovih osigurava njezinu tražbinu od 4 i po milijarđe dolara i prijateljstvo tih sila, te time dobiva i na mirovnoj konferenciji odlučujući glas, a osim toga pruža objava rata američkoj vladi mogućnost, da izgradi ratnu mornaricu i da preustroji vojsku, da dakfe ostvari plan, koji vec odavna gaji i pomoću kojega misli da se osigura protiv japanskog neprijateljstva i da, kad mu dodje vrijeme, proširi granice Sjedinjenih Država na štetu Meksika do panamskog kanala. Još vaija napomenuti, da su za vrijee rata u Americi nicale municijone fabrike kao pečurke i one misle da i poslije rata ostanu glavni dobavijači sporazumnih sila. Zbog toga su i one ne maio pridonijeie, da se u zemlji stvori ratno raspoloženje protiv središnjih vlasti. Ulazak Amerike u rat odlagan je do krajnjih granica mogućnosti. Ta okolnost i brojevi rekrut8kih lista najbolje dokazuju slabo oduševljenje Amerlčana za rat. Američani su većim dijelom pacifiste, a za takve su potrebna jaka naprezanja, da bi se privoljeli za rat.

— Moju suradnju i pristanak? Za 1ntrigu?“ pitaše on prcplašen. ,,Pa u tome da vam ja pomognein?“ „Da, da, vi, dragi prijateiju, sanio vi! U tome poslu ne može mi biti niko drugi od pomoči, do jeđino vi, i opet sanio vi. Isključivo u vami imam poverenja, jer sam uvcrena, da umetc čuvati tajne". — Suviše laskavo, gosix)djo; ali “ ,,Ne „ali“ — vi niorate — ja računam na vas — ja sam već sve udeslla“. — Pa što ste baš mene izabrali da vaih u tome pomogncm? Vi znafc da sam vcliki neprijatolj intrigc". „Znam, ali mi je poznata i vaša hladnokrvnost, dragi Miiiću. Ovoga puta učinite izuzetak — vi ga morate učlniti. U ostalom nematc čega da sc piašite. Ja od vas ne tražim ništa, što bi vaše častoljublje, iii vaše vrline, ružno oscnčilo“. ■ G tonio sam polpuno uveren, go^podjo. A sađ vas molim, kakav će to jiosao biti?" ijOdmab ću vas potanko upoznatl sa svima pojedinosb'ma. Tičo so jednog erca... sreće... i vi, dragi gospodino Miliću, treba da ste izbavilac." — Ja! Po čemu?" ,,Da, da, vil Zamislitc samol Jeđna od mojib prijateljica treba da se uda. *** kako li da otpočnem ?... Njvni roditelji hoće da je nateraju da podje *a čoveka koga i ne poznaje, a oua s« tome protivi ua sve mogućo načine. Ona I« mlada, vrlo lepa i bogata — a ima * sroe I... veoma osetljivo, koje se netonomo brani od take mođeme udadbe." — Modeme udadbe?" frtio je glajom Milan Milić, ,,U takom poslu bio

| bili vam savršeno neupotrebljiv pomagač, pošto so i sam nalazim u takvom položaju." ,,Vi?" tolnižo se čudila nostašna Milic-a. — Da, gospodjo, ja, i dušom i te-

lom. — I meno žeio da oženo za nokakvu, koju apsolutno no poznajem. Ona je, kažu, kao i vaša prijateljica: mlada, lepa i bogata pa ipak nemam voljo, da sebo prodam." „Daklo i kod vas je taki slučaj?" smejaše so lukava Milica pljeskajući rukama. ,,Ta to jo prekrasno, hahabal Pa u toliko pro moram vas upoznati sa mojom prijateljicom, jer ć« to bi'.i poznanstvo dve nesrećne dužo, jeđnake sudbine. Vi ćete, medjusobno, izliti svojo osećajo i teSiti so.... ko zna, za žto će to biti dobrol — Mogućno je, da ćete so tako jedno dragom đopasti pa, može biti, i zaljubiti, uzeti, i tako ćeto oboje igrati ulogu junaka.... Pst, pst, baš kao da neko zvoni, na slgumo dolazi k meni moja mala, očajna prijateljica, da je tešim i savetujem. Na poBao, dakle, i raditc onako kako sam vam rekla, ne ćeto se kajati! — A sad izvinite mc samo za trenutak" pa odskakuta veselo u hodnik ostavivši Milana Bamog, koji nije znao 8ta upravo da misli o toj vragolastoj ženici. Maio za tim vrata od salona otvoriše so i Milica, u veselom ćeretanju, ulazaše sa veoma lepom i mlndom gospodjioom. Ona ih je odinah prestavila, ali tako, da ni Milan ni Danica nisu mogli razu-, ineti imena, i nijedno, kao Što obićno biva pri prestavlianju, nisu mali koga pred sobom imaju. „Hahah&haha!" sacenila se MTca. „VidiŠ, Danice, gospodin jo iato sudbine. S njime se đogadja ieto što i g tobom, hahahahal"

Danica zbunjena posmatraše je kao | svaki, kome je situacija društva nepoEnata. — ,,Ja to ne razumem, Milice." ,,No razumeš? E, pa onda neka ti ispriča sam gospodin, a meno izvinito za trenutak, tako mi se čini, kao da je opet neko zazvonio." Ma da su oboje pouzdano znali da nije zazvonilo, ne htede ni jedno od njih tu pogrešku da ispravi, a gospodja Milica brzim koracima izadje oslavivfii ih same. Oboje beliu zbiuijeni ž u očeviđDoj neprilici. Nastalo jo nesnosno ćutanjo, kojo jo Milan, kao poplašen, prekinuo otpočevši od priliko ovako: „Oprostito mi, gospodjice, što ću izoBtaviti uobičajeni uvod ,,o vremenu" i molim, da me ne glftatite pogrešno. Malo čas reče gospodja Milica, da smo nas dvoje jedne istc sudbine. Da li je, dakle, istina, da ćete i vi " — Moja je prijnteljica, lslina — gospodine, moja prijateljica — ja mislim — da vam mogu poveriti — ja sam iskrena i otvorena. — Moji roditel'i Sele da se udam za nekakvoga — nekakvo'ia — probisveta, — neprekf’no mucaSe Danica kao kroz plač. Tada sam se odsudno izjasnila " ,,Vi sto se izjasnili — —" — To jest pred mojom prijatelib oom, da za toga — toga — nesrećnika — nikako — ni u kom slučaju — neću nikad poći. Ja sam odsuđno protima tim modemim, posređovanim bnkovimai... Nn, vi ćete o tneni steći vrlo ružno mlŠljenje, kad vam tako intimno stvari poveravam, ma da smo savršeno neno snatil Ali vi imate nećega tako privlačnog, a ja na prvi utiaak vrlo mnogo polažem,"

„Blagodarim vam na komplimentu. U ostaloin, potpuno se siažem s vafiim mišljenjem, odnosno — kako li ono re koste? — posredovanoga braka." — Veoma ini je milo, što ge u mišljenju ne mimoilazimo." ,,AJi, ponavljam: i tmme na si’.u hoće na brzu ruku da ožene, sa. neikakvom bogatom — ćurkom —blebetušom — ali se ja tome protivim na sve moguće načine, jer se i ja mogu — izvinite što vam laskam — ubrojati med u idealiste. U ostalom to je slabost, kojoj se svaki mora pokloniti." — „Slabost?" upade Danica živo, ,,Na protiv, to je vrlina, koja se danas veoma retko opaža. To mi se od vas veoma dopađa." ,,Vi mi, gospođjioe, i suviše laskate." — Predjimo na predmet našega govora. Ja, prosto na prosto, iz sve duše mrzim tog svog namctnutog verenika, i ma da ga još ne poznajem, pripravila sam mu čitavu povorku košareva." „Zar možete pretpostaviti, da ja onu glupu ćurku manjo mrzim, nego li što vi mrzite onoga zvmđova? Pa i ja njoj nisam još prestavljen, a to baš i jeste naj'zanimljivije. O, ta nikad nisam mogao ni u snu sniti, đa ću tako užasuo mrzeti ženskinju, koju još i nepoznajem." — 0, kako su ovi jstovetni osećaji pravi melem nafiih srdacal... „Bolje recite: naših duia, draga gospodjice." — Tako mf se činl, kao da se ,,gospoština" sjajno „provadja" eaječi glas Millčin ulazeći u salon. „Izvimte" produži Millca ,,što sam vas, malo čas, tt najvećoj hitnji prestavila, hahahahal Pa okrenuvši se Danid nastavi: n Ovo je gospodin Milan Milić." „Sta-a-a-a-a?" drhtale Danfcs kao nsamljena Sibijika na holnjini.

— Po hiljadu vas puta iuolim, go spodjice — ja mišljah — držah — verovah" mucaše Miian, dok ga je meJjutim Danica uzvereno gledala i ceptila, kao u grozničavom stanju. „Uštedite dalja izvinjavanja" grobo« toni se smejaše nestafina Milica. ,,Ja se sanio radovati mogu, što ste imali prilike, da se tako „svojski" izgrdite l tako nepobitou istinu jedno drugom u oči kresnete, hahaha, hahaha, hahahai" — Dakle, vi ste, gospodjice, moja’ sutrašnja verenica?" ,,A vi moj verenik?" izgovoriše oboje mal no u jedan isti raah. Užasno izmenađjeni i preplašeni jcdva đodjošo k sebi, ali ćutabu oboje kao zaliveni, oborivši oči u najvećem stiđu. Kao andjeo izbavitelj umeša se Milica. „Sta znači to ćutanje? Što se od| mene stidite i ćutite tako glupo, kaol da ste tatule jeii. Produžite samo, e da bi ste mogli izliti prepunjene čaše vaših medjnsobnih osećaja," — „Tako je!" jedva se pribrao Mb lan. „Danice, ja-ja-ja vas ljublm!" „Šta, Milane, zar pred Milicom?!" Ali je već sad Miian pustio na vt>lju svome srcu i poljubi Danicu u najvatrenijem vereničkom zanosu. Danica je drhtajući, kroz i kroz zastidjena, suznim oćima gledaia njenu prijateljtou, a Milica je još samo onako fieretski primetila: „Deoo, deco, mrzite se tako medju* eobno i dalje, neprekidno, hahaha, hahahahahal Ah, ta to je tako divno ispalol... Pa onda, kad se već od slatkoga smeha u nekoliko odmorila, rečei ,,U buduće tvrdo verujte, da je f to Ijnbav, ako je i posredovanal..« ,