Београдске новине

Srijecia

Strana 2.

BEOORADSKE NOVINE

22. avgusta 1917.

BfOi 230.

zločincima i nitkovima! Dolje s prokletim Jevrejima, koji upropastiše rusku vojsku! Dolje s privremcnom vlal^om! Živio Mihajlo AleksanđrovićP Carska porodlea. '(NardSid brzojav „Beogra'Ssldh' Novlna n ) Stockholm, 21. avgusui. j.Ruskaja Volja“ saznaje, da se car, suprotno svim drugim vijestiJjna, još uvijck nalazi u zhnskoj ralati i da ćc tek docnije biti sproveden u 'odredjeno mjesto. Car se. posredova'njem svoga bivšeg dvorskog maršala Igrofa Bckendorffa žalio minlstru prcd|sjedniku Kerenskom, što mu se nc JJdozvoljava da dnevno posjećuje grobove svojih vjernih slugu, koji su prLyog dana revolucije izginull u dvort skoin parku. Kerenski je naredio, da 'sc ta zabrana ođmah ukine. > ' jj Pctrograd u onasnostj. (Narociii brzojav „Beogradskih N.oYina"). Sfockholm, 21. avgusta, „Aftonhladet" iavlja iz I1afparauda: Jedan zapovjednik zhora je ’javio u Pctrograd, da bi prijestonica ’mogla bi:ti u opasnosii, ako bi sc uzdr’mao sjeverui front; prcrani razgovori 'o napuštauju prijest'ontce mogu samo ' pogoršati raspoložcnje na frontu.

Pokret za slobodu Finske. Finska kriza. (Kai'Očili brzojav „BcogTadskili N.ovina") Stockliolm, 21. avgus’fav Prona finskini izvovima položaj ii iFinskoj sc tako zaoštrio, da bczuslovuo mora doći do ošrrog sukobe, ako - Rusija ii posijcdnjem trcmiiku ne popusli. kao slo jc već popustilai ukrajinskoiu pokrelu. Privremma v'a'ila prijcfi 1 , *da će zemaljski saLov po potrcbi i siloin ornžja rastjerati. Protiv toga je cijclo finsko slanovništvo složno kao jedan čovjck. Narod gieda u Tokiju, drngom prcdsjednikn scnata, „finskog Kerenskog' 1 , čovjcka sađašnjosti. Novi ucniiri u lieisiiiglorsii. Klv. Stockholin, 2'U avgusla. Anavhija u Finskoj uziiua svo voćega malia. Dolazo vijcsli o uovim oz* biljnim ncmivima W Helsiugforsu, kod: kojili jo tismvćono mokoliko liea. Posro•Jovali sn kozaci i uavodao usposlavili mir.

Novi uspiesi njemačkih podmornica, Kl). JBeviin, 21. avgusfa'. \Volffov uved javlja: N’iSe su podmornicc u Atlaulskom okoanu i u Sjavcrnom moru ponovo potopilo pot parnih brodova i dva je'dvenjaka, modjn njima cngleski naomžani parni brod ,,Hosa.mun"d“ (3044 ione) sa tovaronv drva na pulu iz Arehangelska za Cardiff. Ostali su parni brodovi Iiili pogodjeni u sre'd svojih zasfitiiili brodova, a jcđan jc'drenjak sa četiri javbola bio ’je naoruža i s lopovima.

Pokret za mir. Sredn.jo-evropska socijaiistička kouferencija u Beču. (Naročili brzojav „Beogradskih Noviaa' ) Bcrlin, 21. avgusta. Kako ,,V o r \v ii r t s“ javlja, održaće se 29. avgtista u Bcču srcdnje-evropska socijalisiička konterencij.v, koja ćc se baviti internacijomilni n položajem.

Privremena ruska vlađa i slockholmska konferciicija. Kb. Slockholm, 21. avguslff, Englezi izvršuju ma privremouu v'adu jak pritisak, da jo o'dvvati od stockholmske konferemcije. Ova je Cinjonica po svoj prilici uztokom, što su se juće u krugovima „boljših" raširilo glasine, kao da je privremcna vlada nskratila Axelrođu putnicu za Stockliolm. Ovc g'asino izgleđaju medjutim ncvjerovatne. Ipak jo moguće, da u mjosto Axelroda otputuje u Stockhohn koji drugi član radničkog savjeta, pošto je Asclrod istupio iz saveza radničke organizačije. Talijanske socijaliste za stockholniskii konferencljii. (NaročUI hrzojav „BeogradskUi Novina' ) Bern, 21. avgusta. Pariski list ,,Hu m a n i i e' 1 đonoSl fzvješlaj člana savjeta Cfoldenberga o njegovu putu po Italiji. Goldenbcrg uvjerava, da su talijanske socija’iste hez razlike za učcstvovanjc u stockholmskoj konferenciji. Oui su ii svemu prihvatili program savjeta. Požar u Solunu. ICb. Lugano, 21. avgUsta'. Listovi javljaju: Juče poslije po'dne tt 2' sata ižbio je veliki požar u Solirnu, koji jo polagrada zajedno s pristaJi'šnim krajem unišiio. Oko 70.000 lica, većiaioiu Jevreji i muslimani, osialo je bez krova, Broj žrtava je neznatan. Kb. London', 21. avgusta]. Reuter javlja: 1S. avgusfa izbio ja u' Solunu strašam požar, Ne zna so još da li ima ljudskih žrtava. Rožar je 19, uv.ečo ugušen.

Najnovije brzojavne vijesii. Pitanje solunskc ckspedicijo. I (Naročiti brzojav „Bcogradskili Novina“) lvopcnhageai, 2T, avgusla. Engleska vlada jo na navaljivauje j Francuskc povukla svoju odluku, da o'dustane od solunske ekspedicije. Itali.a će morali savladjivati teškoće oko prenosa pričuvc. Zbog ovog su Engleska i Francuska prihvalilo na lomđonskbj lcoriferenciji zahtjerc ltalijo u povećanju ob’.as'ti na račun. monarhije. S tim ohrtom stvari Pašić je navodno vrlo nezadovoljau, u toliko višc, što Srbiji ne ostaje sada drogl izhor, nego da se s Italijom upusti xx pregovore. Pašić jo izjavio, da su Srbiju njeni saveznici potpuno napus'.iii. j Privrednl sporazum izmedju F^ancuske i Švaicarske. ! (Naročili hrzojav „Bcogradskih Nov!na“) Bcrlin, 21. avgusta. .,Y o s s i s c li e Z c i t n n g“ javlja iz Bema: Svajcarski pregovarači, ko.'i su učestvovali u pariskoj privrednoj konferenciji, vratili sti se nazad. U pitanju izvoza i uvoza bile su izbile takvc teškoćc, da su švajcarski izaslanici prcf’postaviii, da je boljc prckimiti pregovore. Eksplozije u Kanaui. Kb. Monlrcal, 21. avgusta. Rcuter javlja, da jo velika Ivornica I Rjgaud u Oneehccku, u kojoj se zgotavljaju cksplozivne malorije, odc'jela u vazduh. Prema prvom jzvještoju usmrćeno je Iri slot'me osoba. Ekspfozija je bila tako silovita da je od njo u susjednim sclima razorcaio 4U hućn. Cijeli se okoliš nalazi u dimu.

Pomilovanje osudjenih u veleizdajničkim parnicama u Bosni. „Sarajcvski Lis t“ javlja: Vjegovo c. i kr. apostolsko VeliČanslv'o je s Provišnjom odlukom od 13, avgusta premilostivo oproslilo četrde eti-trojici osudjenika u raznim veleizdajničium pamicama ostatak kazne. To su: Iz pamice protiv Vasilja Grgjića i dr. (banjalučka veleizda'nička parnica), koji su rađi sukrivnjo u veleizdaji propustom prijave po § 114. k. z. 'osudjoni. Dr. Risto Jcremić, liječnik iz Tuzle (3 godino teško tamnico), Samojlo Dabić, te'žak iz Nožičkog (5 godina), Jakov Mladjenović-Milojčić, težak iz Kostijerova (5 godina), Milan. Obradović, učitelj iz Pračo (5 go'dina), dr. Vojislav Kecmanovie, bol. lijcčnik iz Sarajeva (5 godina), dr. Vasilj Rnndo, odvjotnički karididat iz Bijeljine (3 godine), špiro Soldo, svršeni filozof iz Nevesinja (5 gođina), Čodomir Jclić, trgovac iz Bugojna (6 godina), Gjorgjo Obradović, željeznićki činovnik iz Mostara (6 godina), Vaso Aledan, paroli iz Capljine (6 godina), Gajo Davidović, gradjevni podnzctnik iz Poloma (5 godina); i t -i oJjl iz pamico protiv Todora Ilrća i drugova (hihaćka veleizdajnička pamica), djaci veliko gimnazijo u Tuzli, koji su osuđjeni što radi veleizdajo, što radi snkrivnjo u veleizdaji: Ljubo Todorović (5’Va 'gođina teško tamnioe), Drago Madjer (3Va godine), Alija Similović (3 gođine), Alojzijo Budimir (2Va go'dino), Svelolik Miličić (2Va godine), Lazar Kladar (2Vs godine), Zaharija Zarić (2godine), ltade Starović (2Va godino), Drago Stanišić (2Vs godine), Jezdirmr Dangić (2(4 godine), Petar Jovanović (2(4 godine), Branko Vuković (2(4 godine), Miloš liić (2(4 godine), Gajo Jovanović (2(2 godine), Branko Juzbašić (5('a go* dina), Ohrad Aličić (5(4 godina), Vid Gaković (4 gođino), Ljuhomir Raai’-ov (5Va godina), Nikifor Todić (5Va go’dtna), Jovan Zečević (4Va godine), Mladen Stojanović (1G godina), Vojislav Vasiljević (14 godina), Sretc-n Stojanović (10 godina); iz pamice protiv Damjana Gjurice i družino (u Sarajcvu g. 1916.), koji su osudjeni radi sukrivnje u voleiz'daji propustom prijave po .§ 114. k. z.: Stojan Juiišić, težak iz Kriškovaca (2 godinei teško tamriice), Vid Cmađak, tež’ak iž Otoka (2 godine), 'Milovan Dokić, tezak iz Milišića (3 gotline), Salih Čišić, slušatelj filozofije iz Afosfcara (5 godina), Pclar Guteša, trgovac .^avidovića (2 godine); te na pošl/etku'n zasebnim parnicama radi zločina uvrede veličanslva o sudjeni Maarojlo Varagić, a radi smelanja javnog mira Jovan Vidaković i Milan Zarić. Osini toga jo mnogim osudjenicima u veleizdajničkiiu pamicama iz milosti priznana custodia Ijonesta. — Vijcst o pomilovanju stigla je juče prcd veče, te je odmah nnredjeno, 'da sc ponrlovajri puste.

Građ i okolica. Đnevn« kaltndar. ' D a n a s je srijcda 22. avgnsta, po slarom 9. avgusta. — Rimokatolici: Timotej m.; pravoslavni: apostol Mateja. Casnlčka i činovnlčka kasina otvorena jc do 12 sati u noći. C. i k. vojnički đom: Citaonica, soba za pisanje i igranje, kantina. Otvorcno od 7 satl iz jntra do 9 sati nveče. Siobodan pristupsvakom vojnikti. Beogradski orfcum (u baSti Ilotel Takova); Pređstava u 8-30 itveče. Kinematografi: Vojni lcino (Kolosctim): U C sati posiijc podne prcdstava za vojnikc, a u 8'30 uveče predstava za časnikc. — C. i kr. gradjanski kino (Paris): U 6 sati poslije podne predstava za gradjanstvo. Noćna služba u apotckama : Od 19. do 25. avgusta vršiee noćiut službu u

Bcogradu ove apoleke: Kušaković, Knežev Spomcnik 2; Viktorović, Terazijc 28; Prendić, Kralja Alcksandra 64. Paroplovna veza. Iz Beograda za Zemnn: 6, 7, 8, 9, 10, 11 I 12 sati prijc podnc; 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 I 9 satl poslijc podne. Iz Zemuna za Beograd: 5'30, 6-30, 7-30, 8'30. 9'30, 10 30 i 1130 prije podne; 1'30, 2'30, 3'30, 4'30, 5-30, 0’30 7'30, 8'30 1 9'30 poslije pođnc. — Iz Zcinunaza Pancsovtt: u 1 sat posllje podne 1 u 8 sati tt veče. — lz P a ncsovc za Zcmun: U 6 sati Izjutia I u 4 saia poslije podnc. — Ladja, koja vozl izmedju Zcmuna i Pancsovc i obratno nc pristaje u Bcogradu. — Brodarskl saobraćaj 5 a b a c—S m e d c r e v o. Polaz-k Iz Sapct za Beograd čctvrtkom i ncdjcljom u 8 i po satl izjutra. Dolazak u Bcograd u 12 i po sati poslije podne. Poncdjcl.kont odmor broda u Smederevti. Botanička bašta.Otvorcna ntorkora, čctvrtkom, ncđjeljom i praznicima. Posjeta bolcsntka u bolnicams: U botnici „Brčko*: od2—1 sata poslije podnc. U bolnici ,,Brfum“: ođ 9’30—12 sali priic podne i od 2—4 sata poslijc podnc. — U c. i 1;. gradjanskoj bolnici: u utorak, četvrtak i nedjeljtt od 1—3 poslijc podne. Riječno kupatllo na Savi, otvoreno od G sati izjutra do 7 sati uvcčc. Isiorljski kalendar. Na današnji dan, 22. avgusta 1789. god. rodjen je u Kasselu njemački slikar Jolt. Heinr. Tischbein. — 22. avgusta 1850. god. umro je u Oherdoblingu u Gomjoj Auslriji njemački pjesnik Nikola Lenau (pravo ime: Nikola Niembsch pl. Strolilenau, rodjen u Banatu, nedaleko od Temišvara). — 22. (9.) avgusta 1876. god. bila se slavna i krvava bitka na Sumatovcu; ovom su b.t otn odlučcno dcveto'dnevno borbe oko is'toimenog klanca u kori.st srp kih branl ara. Junak dana bio jo pukovnik Ilija C. Živković sa svojom šahačkom brigadom. Kažu da je turski glavnokommdujući, Ahdul Kerim paša rekao: „Još jedna takva h itka, pa ću ostati bez vojskc!“ Ovom je borbom za višo od mjesec dana spriječeno dalje nastup n o : koro trostruko nadmoćnijoj Abdul-Kerimovoj vojsci; lek početkom olvot).a uspjela jo ona da ođbije giavno srpske o'dbranbcne položajc. Poslije toga došlo je do nepovoljne horbe na Gjunisu i do p imirja. Šumatovačku bitku lijepo je opisaomedju ostalun g. Dr. VladanGjorgjević u djelu „Srpsko-Turski rat“. 22. avgusta 1905. god. umro jo u Londonu emgteski državnik markiz Salisb u r y. Rad varoškc ambtilanic. Ambulan'ta opštinc grada Beograda rađi svakog dana od 8 do 12 sati prije poduc i od 3 do 5 sati poslije podrie. Od 8 do 10 sati prije podne ambulantu drži samo za đjeeij-e bolesti gospođja dr. Natalija Davi'dović, a od 10 do 12 sati prije podne i od 4 do 5 saii poslijc podne ainbulantu drže redom dežurni ljckari i to: nedjeljom: gosp. dr. Vojisfav G j o r g j e v i ć, šef opštinske ambulantc; ponedjeljkom: gosp. dr. Bukić-Pb j a đ c; utorkom: gdja dr. Ljubica Gjurić; srijedom: gosp. dr, Milenko P r o t i č; četvrtkom: gosp, dr. Dimrtrijc Miođragović; petkom: gosp. dr. Vasa Dimit r i j e v i e; subotom: gosp. đr. Drag. Nik o 1 i e. Ambulautu za ženskc i hirurške bolesti drži svakog ponedjeljka i četvrtka još ođ 4 do 5 sati poslije podnc gosp. dr. Bukić-P i j a d-e. Ljekari opštine grada Ueograda podijeijeni su po reonima, koji ođgovaraju sadanjiin policjjskhn kvartovima Beograda i to: za I. reon — S a v s k i k r a j Senjak — Gjurgjevo brdo i I Č u k a r ic a — gosp. đr. Milenko

Protić, sa stanom u Kosančlćevoii Vencu broj 22; za II. reon — VaroS — Tcraz i j e — g-dja LJubica QI u r I ć, sa stanom u Pivarskoj ulicl broj 48; za III. reon — Dunavskikral — D o r ć o 1 — gosp. dr. Bukić-P ijadc, sa stanom u Kolarecvoj ulici broj 11; za IV. rcon — Z a p a d n i V r ačar — gosp. dr. Vojislav Gjorgjević, sa stanom u Miloša Velikog ulici broj 77; za V. reon — P a 1 i 1 u I a — gosp. dr. Vasa D i m i t r i j e v i ć, sa sianom u Bitoijskoj ulici broj 22; za VI. reon — I s t o e n i V r ačar — g. dr. Drag. Ni k o Ii ć, sa stauom u Skopljanskoj ulici broj 2; i za VII. reon — Nov o S e 1 o — g, dr. Dim. Miodragović, sa stanorn u Kapetan Mišinoj nlici broj 18. Svi pomenuti ljekari opšiinc grada Beograda vrše besplatau pregled sirotinje po domovima u slučajn bolesti. Zabranjeno branje zeienog groždja. Zapovjedništvo grada Beograđa naredbom svojom zabranilo je: da sc smije brati zeleno groždje i izmositi radi prodaje na trgove. Prekrešitelji narcdbo biće najstrožijo kažnjeni. Javna prodaja. Prema odlucl starateljskog suda izložiće se javnoj prodaji zaostavština pok. Rtižc T o d o r o v i ć ua dau 3. septcmbra ove godine u s'anu U! ulici R u ž i n o J b r o j 3. Prodaja ćc. početi u 9 sati prije podne. Pozivaju sc kupci, da dodju na ovu prodajti.

Popls stoke u Beogradu. Od juče, 20. ov. mj. otpočelo je pđ-, pisivanje stoke u Beogradu, koje ćo trajati zaključno do 22. septembra ov. gorl'J Popis će se vršiti na Markovom Trgu U nlici Kratja Aleksandra svakoga daaia o'd ; 7 do 11 i po sati prije podae i od 4 do' 7 sati poslije podne. Svaki sopstvenik stoke ima da pr&lstanc komisiji i đa dogna svoju stoku radi upisa i pregleđa, kao i radi davanjai potrebnih podataka o tome, koliko imai kola za vuču i zemljišta ziratnog — zaj ohradjivanje. Popisu podleže: govcda, konji, mazge, bivoli, ovce i kozo —- sve bez obzira na starost i pol.

Popis ćc so vršiti po azbučnoniC prezimenu sopstvenika stoke i to:

20. avgusta 21. avgusta 22. avgusta 23. avgusta 24. avgusta 25. avgusta 27. avgusta 28. avgusta 29. avgusta 30. avgusta

A. i B. C. D. i DjV E. 'Z. i Z. F. G. I. i T; Iv. L. i Lj, M. N i Nj’, O. i P, ■R. i S, T. U. i H. C. C. Š. W. i Dž

Na ulazu u trg svaki sopstvenik stoke dobiće od naročito postavljenogt opštinskog služitelja ulaznu kartu sai rcdnim brojem i po tome redu vršićo; so pred komisijom prijava i upisivanje.

Komisija ćo po prijemu p:>trebni!i podataka od sopstvenika sfoke i po pregledu stoke upisati ovu u protokol po-: pisa, a goveda će so propisno obitježiti, Svakom sopstveniku predaće so po( tvrda o tome, koga je dana i šta prijavio komisiji. Potvrda, pored potpisa pre'đb sjednika komisije, nosi i pečat uprave opštine Beograda,

kidajii i bacc moje naramenice? pred inojim vojnicima ja da stojim crven i nedostojan kao nitkov. Te ecie ncći čas jc plakao za pukom, čas za domom, za ženom. Prcd zoru on sc miša. Otvoreno mi i jasno rečc, da lioće preko granicc. Ja satn bio na to iznenadjen. Nisam mogao, da zainisUm, da ćc on da se i na to reši. Ali on sc rešio i toga. U sanui zoru ja sam ga ispratio. Bog neka mi oprosti, bio sam mu saučcsnik, iniao jc da prevali dvadeset i nekoliko kiiomeiara do sainc graniec. I nismo nlšia čuii... Ja odoh potoin njegovoj žeiii. Jađna žena. Ona ništa nijo slutila o tome. Tako jc prošlo dva mcseca. No tuga za zavičajem, za svojiina vrali ga natrag.., Prijavio se i vojnl sud osudi ga na gubitak oiicirskog eina i na tri godine robije.

Otađa počinjc žigosani život. Kao kađa sc nakrha mladi bor. Jedina, koja mu ostade verna, to jo žcna. Fanuiiia ga prezrc i grdiia ga, prijateiji ga zaboraviše lako kao: broj pvočitanili iiovina... Ali žena ga nenapusti. Obilazila ga jc uvek. Bi!a je pobožna i to ju je održavaio. A on? On je bio slomljen. Trl godinc on je proveo u beogradskoj tvrdjavi. Za to vreme uspeli su svi da ga zaboravc... Tu dva prijalelja pogledaše u mrtvo Mcc mrtvačevo. Ono beše nnrno, bledo-žuto, sa borama oko pobeiellli brkova. Nekoiiko dugih brazda

prostiralo se prcko čela. Ruke su bile prekrštcne preko prsiju... Čuli su sc udarci čckića o poklopac sanduka ua komc su nešto nameštali. — Tek posle toga nastao je živof bez života, otpoee ponovo stari major. lzašao je nepritnećen od sviju. U V. se nikada višc nije vratio... I onda je nastao život, koji ga je ubio. Od svega što je voieo, ostala mu jc samo žena kao uajvernija. Ti si ga vidjao kako ide? On idc ne gledajućl u nikog. Sam, potpuno sam, uvek pognut, ćutljiv kao kamen. Dobio je jedno mcsto u opštini kao pisar u N. I tako deset goditia. Jedan isti put od kuće do kanceiarije, od kancelarije do kuće. I svi su ga znali, a niko ga nije poznavao. Kada jc govorio, gledao jc dole. Bilo je to večito ponižcnje iz dana u dan, iz godine tt godinu. Slušao je gore od scbe, prljavc i dušom i teloin. A celo javno mnenjc sahrauilo ga je živog svojom osudom pored sebe. Jednc večeri sreli sino sc zajedno. Ja sam bio premešten ovdc... Tu se siari major nćuta. Neko jc u sebi od pridošiica tiho plakao. — Da! da! Kada mc je video, oil je prebledio. Zafim su mu kanule dve suze. Koga ic opiako tada? Da 11 prošlost? Možda scbe? Ili sn to bile suze radosti? I odveo me je kućL Eto baš ovde u ovoj sobi presedeli smo celo večc. O! To su bill bolovi, to su bilc suze ugušene, to su bile nedaće, patnje. Kazna je biia užasna.

Pričao ini je: Ej! mcj dobri prijatelju, ja sam ncsretan, ja satn nesretan... Ja patiiu, jer i ova žena pati pored liienc. I svi su me prezreli i svi su mc zaboravili... To je bio glas živoga zakopanog. — Ja nosim večiti žig, koga da pogleđam u oči? Šta sam ja? Šta lioeu ja, kada su me stidovi osudili. I cio tako provodim dane. Plačem u sebi. Mene svako trpi, niko mi ništa ne kaže, ali to boli, to je preziranje, to je vredjanje. Da, moj prijatelju, oni su ravnodušui za mene, a to ubija. Za menc neina Icpe reči, za niene ncma osmelia, do od ovo^a stvorenja, što me vole i što nri sledi jeđnako iz dana u dan. Grcao je kao i one noći. Eto i to ini umrt.vljava dnšu. Ti Ijttdi! lcako su neinilosrdni. I zar nijc nioja trogodišnja kazna iskupila grcli?. Onda zašto sam bio ostidjcn? No ja osećam, da za mene neprestano traje kazna. Zar je moj grch toJiko veliki? Ja moraur da ga otkupljujem celim životom. Snosim i patim prijatelju moj. Paiim ko detc kad izgubi mater. Ja sam izgubio snove, ja sam izgubio težnje. Sada sam čovck bez ravnoteže. Ja balanciram kroz ceo moj život, ja sc trgam, i pitam: zar uvek tako? Najzad; po-mirio sam se. Hoću da umrcin da dogorim lagano, ko zapaljcna svcća. I ja umirem prijatelju. Veruješ li mi? Ja umirem. Umro sam za svet, sada ostaje da umrem za sebe. I eto... Neke žeuc govorahu, kako rnrtvac ništa neoseća. Eto tako je preživio ovaj život

poslc zatvora. Povukao se je sasvim sam i usamljen. Češće mi je govorio o prelasku preko granice. Govorio mi je da nije mogao nikako da izdrži tamo. Pnznavao mi je, ma da ga nisain ni pitao, da su uiu to bili najteži dani u životu ... Jcdna dogorela sveća počc da piamti kao zapaljena suva hartija. Okolo pritrčaše i ugasiše je. Ona raŠiri svoj tcžak. zagišan, otužau miris. — Nije mnogo ni ležao nastavljaše stari gospodin. Na poslcdnjcm času zvao me je. To je bilo prekjuče. ,,Ne volim svct, govorio mi jc. ali ova đva mala stvora, i tu me uhvati za ruku, ova dva mala stvora od krvi i inesa održaii su mc. Slušaj! Ja te molim nemoj da ih zaboraviš, obilazi ih. . ' • Višc nismo govorili. Bio je bcz svesti i govorio je u bunilu ceo drugi dan. — Aliluja.,. Aliluja..» pevao je svešlenik. Dva prijatelja ustađošc. — Aliluja... Aliluja... Kiša jc počela da pada. U sobi nasta još veči mrak. Kapljc su udarale ko udarci maljice o doboše pokrivene crnom čojom. — Aliluja... Aliluja... Žene se užurbaše. — Amin... Sveštenik preli vinom prek'o platna. Zatim stavišc poklopac i odjcknuše tvrdi udarci o čamovu daskn. I svaki udarac oznaeavao je kraj jednoga života, jednoga sveta, jeduoga sna. koji }e živeo u tome čoveku. Četiri prijatelja prihvatiše kovčeg.

Beli krinovi beliu savijeni. Jedair šum kiše šumeo jc kao neka ncpoznata: pesma... Potom spustiše po-klopac na kolfma... Mali su se čudlli oboje đržcći se za rukc iza kola. I mislili su kako je to sve ćiidno i sinešno. Oni nisu mogli da shvate da odmaii nestaje onogai koji ih je fako voleo i koga sit tako volcli. I oni se npitaše u jcuan mah oboje. — 1 nećc nam više pričati o Pcpeljuzi? Ali su se nadali, da ćc on doći opet k njima, možda prekosutra ili nako-‘ sutra... I celiui putcm, dok su neki plakali i prijatelji ćulali, oni su sc čudili i 1 mislili o njennt. > A kola su škripala celim putem i sveštcnik je mrmljao nešto... Kađa sn došli na grobljc, pogrcbli su ga, kao i svakog umrlog. Samo su mali zaeudjeno mislili o: belom krstu, pcxl kojim je on ostao. & ntsii osetili bczazleni ni jedan bol . . .m Posle pet godina žena kapetaiia Ivana Stevovića dobila je jedno izvešće. To je biio izvcšče ministarstva vojnog, đa gospođja može tražitf, đa! joj se uložcni novac radi popimjavanja kasc, kojom je Stevović nikovaA vrati, jer jc tila pogreška tt sračunavanju. To Je biia fatalna pcgreška sud : bine, u kojoj su imali udela ljuđf. Jer kapetan Ivan Stevovič bio je nevino osudjen...