Београдске новине

Straaa z. ^eptembra papinom nunciju u Beču, a 12 . septembra će se obnarodovati. Pre;na obavještenjima s mjerodavnog mjejtg nije fstinita vljest ,,D a i l y T e l eda je odgovor AustroDgarske i Njemačke na papinu notn vcć ftigao u Vatikan i da se u njemtt nalaze novi iznenadjujttči mirovnl predlozi. Od" govor se, po samoj prirodi, ograničava jjamo na podrobniji; raspravljanje potMreka sv. oca, jRazmjena misli izmedju pape i Wilsona. (Naročiti brzojav „Beogradsklh Noviita") Rotterdam, 20. septembra. ,,Dai 1 y Mail“ javlja iz Rima: (Ijimedju pape i Wilsona stt izmijenjena brzojavnlm putem mišljenja i to na llosta opširan način. Papa je sa ishodom 'ovoga zadovoljan i pojačao je u svojoj okolinl vjerovanje, da prcdstoji daljl važni koraci sv. oca u pitanju mira. Pokret za mir. C'e/nje za mir u sporuzumnim z.emijama. (NnroClt-i brzojav „Beogradskih Novina") Lugan j, 20. septembra. ,,T r i b ti n a“ piše: Vojnički slom Riisije pojačava u sviina zeniljama sporVztmmii" sila čcžnjtt za mir.

Pokret za mlr u Italiji. Apšenja ii masi u gornjoj linliji. (NaroCiti brzojav „BeograJskilt Novina' 1 ) Zagreb, 20. scptembra. , Prema pouzdanim izvješiajima s falijanske granice, prošiog pefka i sttbotc je u Turinu, Milanu i Fiorenciji uapšeito nekoliko stotina političkili lica. Sve ovo stoji u vezi s mirovaim pokretima, kojima se na frontu ušlo u trag.

Novi uspjesi njemačkih podmornica. Kb. Berlin, 20. scp.lemRra. WuIIfoV ure'd javlja: Novi uspjesi potlmoniica u Atlantsk'oin ocearnt i Sjcvernom moru: 4 parna bro'da, 1 jeStlrenjak, jedan ribarski brod, me l,jvv pjima engleski naoinžaui parobrod „Rydon IIa!l‘ (ti-JOO tona), uatovaren pšenicom za račuu engleske vla'de, na putu iz Alont- : reala za. Fraimouth; ‘dva natovarena pat'- ! na jiroda, jedan engleske narodnosti, a tlrugi, po izglcdu francnslri pami brod ..Afrique“, ‘dalje francuski brodić „Sadi. Caiiioi“, sa usoljenom ribom na putu za Fecamp, kao i francuski bro'đ „Cre«lurand“. — Jedna naša po.dmornica je 17. o. mj. uništila u Hoefdenu francusku letibcu „D 40“ i zarobila je njenu posadn, 2 časnika j jednog nieltanifara.

Za samostalnost Kurlandije. žemaliski sabor kuriaiulskilt iteza i posjednika. Kb. Mitau, 20. septeinbra. Prvi put pod njeniačkom upravom održao je sjeduicu zemaljski sabor kurlandskih viteza i posjednika. U 10 sati prije podne je bilo svcčano bogoslnženje u Tvinatatskoj crkvi, zatim je tt sakristiji izvršcn izvršni izbor zenialjskog maršala; iznbran je Rmlolf pl. H e r n e n I ii 1 e n. Poslijc ovoga je Održana sjednica u opštinskom donnr.

Pclak

BEOGRADSKE NOVINE

Neograničeni podmornički rat.

Brodarsk! gubitci zbog opasnosti od podmornica. (Naročltt brzojav „Beogradskih Novlna“) Rotterdam, 20. septembra. Liverpoolski ,.C o u r i e r“ doznaje lz brodarskih krugova, da su posIjednjih dana ntjesoca avgttsta francuska i talijanska vlada zbog opasnosti od podmornica držalc skoro sva pristaništa ti Sredozemnom tnoru zatvorena. Pristaništa stt puna brodova, koji ne sinijtt da isplove. To njihovo skoro sedniodne-vno bavljenje u pvistaništima prouzrokovalo je gubitak tt robi, ltoji iznosi milijune. Mjesec avgust bio je najgori za brodarstvo. Nestalo je ninogih engleskih brodova, od kojiit se 90 do 100 smatraju kao izgttbljeni. Najnovije brzojavne vijesti. Talijanska granica opet ot'orena. Kb. Chiassio, 20. septenibra. .lutros jc talijanska granica opet otvorena. Zatvaranje granicc sc dovodi tt vezu s velikim n e ut i v i m a u Milanu i Ttiriuu. Eiiglcsko-američkc šikane ptenia neutralcima. Kb.London, 20. septcmbra. R e ti t c r javlja: 18. scptembra bila je konferencija izmedju lorda Cccila i podtajnika tt lninistarstvu spoljnib poslova Alberta Metina. koji upravlja i blokadom, o užem prilagodjavanju poiitici Sjedinjenih Država tt svrlru jačeg pritiska protiv ncprijatelja, ne ttzimajući ti obzir privredni položaj neutralaca tt Londonu. Budiićnost Belgije. (N.iročiti brzojav „Bcogradskih Novina") Koln, 20. septeinbra. Berliuski dopisnik' „Kolnische Zeituug“-a uvjerava suprotno sviin di ugim vijestima, da se u odgovoru ltjemačke vlade papi ne pominje ništa o Belgiji. Pojedinosti o budućnosti Belgije u toj se noti ni jednom riječi ne dotičti. Za tp će biti dosta vremena kad pregovarači zasjednu za sto i pristupc radit za zaključenje tnira. Tako isto ne može biti tačna ni vijest, da je krunskl savjet ti prisustvu cara iskazao svoje desintcresovanje prcuta Belgiji. Njemačka štauipa o programnom govoru Paitilovea. (Naročiti brzojav „Bcograđskih Noviua") Berlin, 20. septeinbra. Listovi ozuačavaju kao najvažniji pastts u progranmom govorn P a i n 1 cv e a zahtjev povračaja Elsas i Lotaringije, dalje opomenu saveznicima o boijoj podjeli borbcnili sila na zapadnom frontu, što se inia smatrati kao mig Engleskoj, koja sad kao i nrije tcži dn se štedi na račtin Francuske. Herve o položaju Francuske. (N-.iročitl brzoiav „Beogradskih Noviua") 2cneva, 20. septembra. H c r v ć piše u ,,L a V i e t o i r e“: FrancuSka prcživljujc sada periodu najvećeg obezlirabrenja, ali ta perioda bila bi samo qnda opravđana, kad bi Rusija sklopila zaseban mir, u šta Hervć za sad ne vjeruje.

Engleska štampa o američkoj nlozl ii svjetskom ratu. Kb. Amstertlnm, 20. septembia, ^ Prema izvješlaju lisfcova piše U ,,Daily News“-u Arnol’d Bouno: Prijo no što se Ainerlka pridružila saveznicima, Lila je polrcbna vojnička pobjc'da. Tada je poslojala opasnost, da se mož© 'doći do vojničkog mira. Kad bi sc siull zaldjučio mir, orida bi Amerika Ijila najJača i najmanjo oštećcna sila mo'dju saveznicima i ne bi 'dozvolila nikakav yojnički mir. Učešće Amerike ćo povoljno uticati na razvitak stvari poslije rata, Kriza ii Kauadi zbog opšte vojne obveze. Kb. Berliu, 20. septembra. Borba protiv opštc vojne obveze izazvala je u Kauadi o z b i 1 j n u u n u t a r n j u k r i z u. Ogorčenost vlada najviše zbog toga, št‘o Eitglezi u posljednjim borbatna nemilostivo žrlvuju kanadske čete, talco da stt kanadske divizijc po tpu no desctkovane. Katiadjani na donut stt uvjereni, da oni treba da poslužc samo kao topovska lirana, te se s toga pravim ustaukorn odupiru opštc ’vojnc obveze. Iz franeuske komore. Kb. Paris, 20. septcmbra. Havas javlja: Komora je sa 376 protiv 1 glas primila prijedlog o povjerenju. Kb. Paris, 20. scptembra. Ilavas javlja: U komori je poslanik Lcmcry pilao, kakve bi mjere imala vla'đa da prcduzme, da u sporazumu sa saveztuciina osigwp. pamolno vodjenjc ratn. Ukazao je na nužnost, da se zemlji dađe jasna clcfinicija, šta vlada razumijc pod pobjcdotn i mirom, i umolio jc ministra pre'dsjodnika za otvoren odgovor. Živ r o jc krilikovao saclašnji nazor o ratn, koji jo rat zaliha, Pobje'diti ćo onaj, Icoji budo raspoiagao posljcilnjim zalihama. San o anektovanju lijevc obale Rhajne nazvao jo Lemery anahronizmom. Trebalo bi izra'diti prava naeija, a ne čckati na piegovore, jcr će se saveznici bcz tačnog sporazuma naći neujedinjeni prema Niemačkoj i njezinim saveznicima« Radnički štrajk u Amerioi. Kb. New-York, 20. seplembra, „Central News“ javlja, 'da su 4000 radnika po dokovima engleskih, francuskih, liolaridskili t taiijanskih radnika obustavili rau i '<j«t su izjavili, da će se njima pri'dM^jji '50.000 radnika u inozemstvu.

Grad i okolica. nf kalendar. Danas jc pclak 21. scplembra, po staroin 8. septembia. — Rhnokatolicl: Matej npostol 1 ev.*, pravoslavni: Rodj. Bogorod. (Mala Oospodja). Ćasnička i ćinovnlčka kasina otvorcna jc do 12 satt’u'hoči. C. i k. vojMčkll dom: Citaonica, - soba za pisanjc.j jgranje, kantina, Olvorcno od 7 satl iz jutr.'j | Jo,p sati uvcčc. Slobodati pristup svakoni vojnlkii. Bcogradski orieum (u bašti Hotcl Takova); Početak prcdstavc u 8 satl uveče. Kinematografi: Vojni kino uKralja Mllana ulicl br. 56 (Koioseunt): U 4 i 6 sati posl. p. prcđstavcza gradjanstvo. — C. 1 kr. gradjanski Uino na Tcrazijama br. 27 U’arls): U G sati uvcčc prcdstava za gradjanstvo. Noćna služba uapotekama: Od 16. đo ultljučivo 22. scptembra vršićc nočnu siužbu u Beogradu ovc apoteke: S c I ak o v i ć, Kneza Mlhajia uiica br. 45; N ik o 1 i ć, Bitoljska ulica br. 2; ,,C r v e n i k r s t“, Beogradska ulica br. 2. Paroplovna veza. iz Bcograda za Zcmttn: 6, 7, 8, 9, 10, 11 1 12 sall prijc podne; 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 sati , poslljc podne. lz Zcmuna za Beograd: I 5-30, 6-30, 7-30, 8*30, 9'30, 10-30 i 1130

• 21. septembra 1917. prljc podne; 1'30, 2 30, 3'30, 4*30, 6'30, 6.30 7-30, 3-30 I 9'30 poslljc podnc. — lz Zcmunaza Panciovu: u 1 sat posllje podne i u 8 satl u vcče. — Iz P a ncsove za Zcmun: U 6 satl Izjutra I u 4 sata poslijc podne. — Ladja, koja vozl izntcdju Zemuna i Pancsove 1 obratno ne pristajc u Bcogradu. — Brodarskl saobraćaj 0 b r c n o v a c—S mcderevo. Polazak iz Beograda za Obrcnovac: stijedom i sttbotom u 7*80 sati u jutro; iz Obrcnovca za Bcograd: četvitkom i nedjeljom u 7'30 sati u jutro; tz Beograda za Smederevo: nedjcljom 1 čctvrtkom u 3 sata poslijc podne; iz Smedereva za Beograd: utorkom t pctkom it 8 sati u jutro. — Brodarski saobraćaj Izmedju Beograda i Budimpcšte: Brod iz Beograda za Buđimpeštu kreče svakoga dana u 5 sati izjutru; brod sttže u budimpcštu drugoga dana u 3 sata poslije podne. — Iz Budimpeštc za Beograd krcće brod svakoga dana tt 10 sati noću; -u Beograd stiže taj brod dntgoga dana u 12 satl u noći. B o t a n i čk a b a š t a. Otvorcna titorkom, čctvrtkom, nedjeljom i praznicima. Posjcta bolesnika u bolnicama: U bolnici „Brčko": od 2—4 sata poslije podne, U bolnict ,,Br(tmt u : od 9'30—12 sati prijc podnc I od 2—4 sata poslije podne. — U c. 1 k. gradjanskoj bolnlcl: u utorak, četvrtak i nedjclju od 1—3 poslije podne. Rijcčno kupatilo na Savi, otvoreno od 6 satl izjutra do 7 sati uvcče. Vojno parnoltoptokupatilo u Car D ušanovoj ttllci. — 1. Kupatilou kadania: a) Za vojne osobe otvorcno radnim danima od 7 aatf prijc podnc do 5 sati poslije podne, a ncdjcljoiil 1 praznicima od 7 sati prijc podne do 12'/ a sati u podnc. — b) Za gradjanstvo radnlm danlma od 9 sati prije podne do 5 sati poslijc podne, a nedjcljom i praznicima od 9 sati prije podne do 12'/ 2 satl u podnc. — 2. Parnokupatlloza časnike i njima ravne činovnike otvorcno jč utorkom, srljedom, petkom i subotom od 7 satl prljc podne do 5 sati poslije podne, a nedjeljom i praznlđma od 7 satl prije podne do 12*/ 3 sati u podne. — Za grailjaiie muškogpola otvoreno jc parno kupatilo ponedjeljkom 1 čctvrtkoin (ako u te danc nc pada kakav prazuik) od 9 sati prijc podne do 5 sati posllje podne. — Ćasnicima i njlma ravnim činovnicima stoje na volju da se služc parnim liupatiloin i u danc odrcdjene za gradjanstvo (ponedjcljkom i čctvrtkom). Blagajna sc zatvara radnlm danima u 12'/ 2 satl, a nedjeljom i praznicima u 12 sa!i ti podne. Istorijski kalendar. N«a današnji dan, 21. s.e iricmbr a 1452. gođ. rodjcn je a Fcrrari talijanski reformator G i r o 1 a m o S a v onarola, koji je 1498. god. zbog svoga učenja spaljen. — 21. septembra 1558. god. utnro je u manastiru (samostanu) S a n J u s t e u S p a n i j i K a rlo V., car njeinački i kra'j španski. Karlo V. (kao španski kralj Karlo i.) bio je jedan od najmoćuij ; h vlađara svija vremeua („vladar, u čijem cnrstvn sunce nikad ne zalazi", poštc je sem njegovilt evropskih zentalja bila njegova skoro cijela jtižna i veliki dio sjeverne Amerike, pojedini krajevi zadnje Indije i t. d.), kao špauski kralj izabran jc za njctnačkog cara, ali je tt Njemaeku đolazio obično samo na . taborc (tvrdi se da je vrlo tnalo znao njemački) i rezidirao obično tt Madridu. Pred kraj svoga života, a žeijan mira povukao se tt nianastir S a n J u s t e, gdje je provodio vrijeme u moli'tvi, čitanju i — izradi zidnih satova; tako je 21. septembra 1558. god. dočckao smrt. — 21. septembra 1772. god. rodio sc u B a j i J o a k i m (Ačim) V u j i ć, jcrd'’u ođ najzaslužnijih srpskih pisaca-piosvetitelja iz prve polovuue XIX. vijeka. Naročitili zasluga ima Vujič za srpsku p o z o r i š n u mn j c t n o s t, koju je u veliko popularisao ne samo medju Srbinia at monarhiji, već i u tek osiobodjcnoj Srbiji, gdje je kod knjaza MIIoša bio neka vrsta upravnika dvorskog pozorišta. Vttjićev je život tekao vilo burno. Kao god i Dositije Obradović mnogo jc svijeta proputovao i dosta se patio. Skolu je ttčio u mnogim mjcstima, Novom Sadtt, Segcdititt, Kaloči i t. d., a najzad je 1795. god. svrsio iilozofijtt u P o ž u n tt. Još kao mlad

Broj 259. pokazivao je velikog dara za učeafe jezika. 1796. god. Vujić jc putovao B 6 ? Hrvatskoj i dttže se bavio u K a r 1 o vc u. Zatim jc četiri godine provco kao učitclj, naročito uFutoguiStarom Bečeju. Novembra 1801. god. uspe da ode tt T r s t, davni cilj svojih žeJja. Tu bttde kao domaći učitelj primIjen u kueii bogatog Srbina brodovlasnika Antonija Kvekića, gdja je proveo n«ajljcpše dane svoga života. U Trstu je dobro nattčio t a 1 i j a n s k 1 i f r a n c u s k i jezik, i to naročUo ovaj posljednji tako tcmeljno da je ttskoro sastavio i izdao odličnu francasku gramatiku. Iz Trsta jc pohodio Veneciju i cijeltt Italiju. Docnije je kao pisar na jednom brodu svoga dobrotvora Kvckića proputovao cijclo Sredozemno i Crno more — Carigrad, Arhipelag, Moreju, Krim, Egipat i t. d, Početkom marta 1805. god. vra'ti se li Trst. Te godine Vujić proptitova slovenačke krajeve pa zatim ode radi štampanja svojih knjiga tt Peštu. 1809. gođ. u Zeniunu bude uapšen radi optnžbe, da je frai: tski agent. Poslije nekoliko mjeseci ne samo da je pušten kao nevin, već je dobio i carsku pohvalu, Vrijeme od 1810. do 1823. god. provco je Vujić tt Sent-Andriji, gdje :c bio g!mnazijski profesor i radio na knjižcvnosti. 1823. god. pohodio je prvi rut Srbiju. Po povratku priredl u Zermtnu prvu sv'oju veću p o z o r i š n u predstavu, koja je imala sjajnog uspjeha, Zatim je tt svima gradovima Ugarske, u kojima ima Srba davao predstave, koje su svugdje lijepo primljene. 1826. god. izdade svoj „Novi zemljop i s“. Isto godine proputovao je, novčano potpomognut od knjaza Miloša, Srbiju, koji je put opisao u djelu ,.Putešestvija po Srbiji“ (1828.). Vrijeme od 1835.—1839. god. proveo je u K r a g tt j e v c u, kao upravnik pozorišta na dvoru knjaza Miioša, koji je Vttjića mnogo volio. Po padu knjaza Miloša 1839. god. Vujić ode iz Srbljc i nastani se prvo u mauastiru B e z d in u, zatim u Z e in tt n u, odakie jc preduzimao putovanja po VlaŠkoj, Moldaviji i Južnoj Rusiji 1847. god. Vujić se vrali u B e o g r a d, gdje je stekao ve* likilt zasluga na utvrdjivanju i oopularisanjtt pozorišne umjetnosti u Srbiji, Umro je 21. novembra iS47. god. u Bcograđtt. „Pogreb Vujićev", veli jedan njegov biograf, ,,bio je svečaniji od najsvečanijeg dana n njegovom životu, Vujić je bio veoma plođan književnik« Seitn njegovih odličnih udžbenika ostavio je preko 42 veća djela. Največa mu jc pak zasluga, što je tt srpskom narodtt odomaćio i raširio Ijubav prema pozorišnoj umjetnosti. -— 21.‘sep'enibra 1792. goti. tikirutt je n Francnskoj monarhijski ustav od 14. septembra 1791, god. i proglašena je r e p u b 1 i k a. L’kinuia je nc samo kraljevina, već { h r i š ć a n s k a v j e r a, i sve ustanovc i običaji, koji su s njomo u vezi, da)je svc titule, pa i naziv ,.gospođin“; svi Francuzi i Francuskinje imali sa sei isključivo oslovljavati sa ,,gradjanine“ i „gradjanko". Uveden je nov r e p ub i i k a n s k i k a 1 e n d a r (god. 1 702. — god. I. rcpublikc, latinska imena mjeseci i đana u nedjelji zamijcnjena narodnim, nedjelja santa je zamijenjena dekadom i t. d.). Sva vlast, z a k o n odavna, izvršna, pa i sttdska, bila jc skoncentrisana u s k u p š t i n i („lconveutu"). — 21. septeinora 1832. god. innro je u Abbotsforđu engleski pjesnik i romancier W a 11 c r S e o 11, čija se djela i kod nas mnogo čitaju („Ivanhoe" i t. d.). — 21. septcmbra 1860. god. umro je u Frankfurt u na Majni čuveni filozof S c h o p e nh a u c r.

Ali on jc nc pogleda. Preko sofre, ttkorak je preskočivši, podje ka kujni sviračinia. U tom svirač, držcći tt jcđnoj rttci tromo grnetu, klarinet, a drttgom pritiskajući raspasan inintan, presavi se pred Jovanotn i sanjivo, malaksalo, ali odlučno poče: — Jovane, — ali sc brzo trže i popravi — gazda Jovane, — 'ako srno i Cignni, i mi duše itnamo. Ne može se višci Ne može se, i satn vidiš. Jnvau, mesto da ga, kao drugi put, lta tukflv odgovor udari, izbijc, otera, člsto kao da ga poče moliti: — Znant, viditn... Viditn, ali hoeu, itoću, hoću! — 1 osećajuči neku naslndu ti tom ,,hoću“, nadnese se ltad Cigariina dižttči ntkc, kojinta bi ga smoždio, sattto da se ovaj opet usprotivi. Opet poče svirka« Istina itmorna, npiujući se, ali opet sa buk^ti 4 toplo. Opet počc kroz noć da treperi grneta. A tu svirktt, buku, on, JoVan, kao da je jedva čekao. Jer, na izncnadjenje Olgilio, lie vrati se ovamo k njoj, ncgo ode pravo, ka prozortt sobujeni. I taino, sproću nje, u kutu, gde je bio potpim mrak, čisto se skljoka. Olga pretrnu, ler vidc da je već došlo ono: da će joj signrno sad ispovediti ljttbav svoju. Zato jc tamo u kut pao, da je u tnraku, da se itc bi vldeo kakav izglcda, kada joj počnc 0 tome govoriti, a zato i traž! ♦Ja sadn svjrnči svlršj 11 * du od niiline buke i larrne aščika Isvekrva ne LTetile njcgovu ispovest. I ko ztia, šigurno bi 10 bilo, da se tt totn ne pojavi aščika. A po hjenom licii, držanju, videfo se, da se dugo i dngo fešavala, d«a je tek pbslo mnogog haValjivanja, molbe, n možda čak i plača od strane svekrve, prisLila da ovamo ttdje. 1 vlđfclo sc da je zato jako

ljuta, i na samtt sebe, što bto mora Čak i to da radi. A najviše je bila Ijuta 11a ltjega, svekra, samog Jovana. Ako baš oni, njegovi scijaci, to 11c znaju, a 0110 bar 011, koji je gazda, već toliko je 11 varoši, bar ott trcba da zna kakav je ovde red: da je vcć jednom vreme da mladenci idtt u svoju sobu. I zato ona čim udje čisto viknu: — Hajde! Nemajući kad da čeka, stade do vrata žureei ih, i Jovana i s.v nut nju. Hajde, hajde, đe! Olga vide, kako 011 otuda. iz ugla sobe, na ono njeno prvo ,,hajdc“ plećitna polete napred, da i njtt kao i svakoga otera, alt se seti da ona nije lieka ltjegova, seljanka, pa da može raditi sa njome šta lioće, već da je varošanka. A najviše ga porazi, kad spazi aščikhnt golu ruku, podbočenu 0 knlc, sa zavrnutom košuljom, i to čistpm, belom, te po tome oti pozuadc da nijo prala sudove, uego da je sada sigtuno vazaslrla postelju mladencima. — Hajdc, itajde svekrei Dosta je, vreme je:.. Ohrabrenije 11a to njegovo ćutanje poče uščika da žuri. A Olga je znala kttda je poziva, šta znači to ajerio „liajde", kuđa je vodi, tt kakav ponor... Vide kako joj aščika strogim pogledom poče da daje znalc, da bar 011a, Olga, ne buđe Ittda... Olga cvokoćuči i skupljajtičl cdelo oko šebe, ma da je bila dobro ohn čenn, diže se i potTje, * - . — » ... *— Zbogom, tato! — Prtdre i poljubi ga u ruku. Osfeti kako su mu rnke, prsti, sasvim hladni i teški. Izlazcći i rolazcčl kujntt, ču ona za sobom aščflh Još strožiji glas ovim Ciganima tt kujrt!: — liajde i vi, bre-.«, I viđfe kako Clgani, srečhl. vtikućj •

u brzini kolije i gunjeve po zentlji, projttriše porcd nje i izgttbiše se trčeći ka kapiji. Ali u tom ču se strašan Jovanov glas, koji se bešc ustremio na aščikit. — Djit ti! Stu ti? Ali aščika kao da je bila spremna 11 a to, jer čtt se kako ga utišava: — De, de... gazda-Jovane, znam ja... —• Šta ii zuaš, surtmiijo varoška, šta ti, varoška.,, . — Ako, ako, Jovane. Sve ako, sanio ti legtti, ispavaj sc. Ali na to, kao odgovor, ču se samo lomljenje sigttrno trpeze, prozora. I to tako strašno, da aščika, tinezverena, izlete sa zaprepašeeiihn uzvikom: „Kuktt“, koje bi ugušeno još jačim prskanjem prozora, nc.samo stakia nego i ćerčiva, gažcnjetn sttdova po trpczi, ti sve to praćeno njegovim gotovo luditn glasovima, rečima, psovkom, krkljafljem, koje je za svakoga biio nerazumijivo, ali za Olgu ovumo, 11 sobici, koja beše od straha pala u postelju i pokriia se Jorganom, sasvim.iasno, razumljivo. — Ah, ah, psu, bre, krvjiiče bre, stari deda-Mitrel Ah tnajko, ah kurvo! Alt otae* ah pjoklct. .. Ah! Zar vi. bre... A Olga je znala da to znači: Zar vauia sve dopušteno, vi.sve činiste Što htedoste; svoje sinove ženiste i izabrastc snaje ne za njiit već za scbe! £to j sam oti, i njega je otac mladog žer.ic, 1>a ne možda, ue^o slgttrno je ova njegova žena, sada svckrva, prvo sa ocetn njegovhn, svojim svckrom živela! I ovaj sada njegov sin, nijc njegov sin, nego valjda brat. I svi oni, svi, kako su hteli, onako, kako su njihovi oceVI sa ujihnhn ženama, tako I onl sa žcnama Svojlh sinova. A sada, Santo njetmt se ne đa, saoig on to pfe sme!..,

I ko zna dokle bf i kako — da se ne čtt gde aščika u kttjni svekrvi poče uplašcno govoritii —- Snaške, ja više k njenitt ne smem. Ti, ako hoćcš, iđi, umiri ga, dy legne, zaspi, da mladenci mogu... Ako ne, ja ne mogtt ništa više. — Ident! — Tako grobno ču sc kako svekrva ubijcno i rešcno odgovori. 1 zaista, 11 a iznenadjenje i užas svili, ona udje tamo k njcmu. Sta je tamo medj njima nastalo, kakav razgovor, nije se tnoglo čuti. Samo je Olga ovamo. po Jovatiovom iskrivljenpm glasu, šištavom, šttpljcm, zapenušenom od besa, vaijda i pette koja mu je bila iz usta, bila sigttrna tt to: ila on sada svoju žentt mttči, ispittge, da mu 011 a prizna, kako je zaista živela sa svojim svekrom, njegovim ocem, dok je on bio mali, dcčko. I Olga je oscćala da od toga njenoga priznanja — i to 11 c da ona kaže, potvrdi, nego da 011 to samo oseti u njenom glasu, zabuni, u kakvom uskliku, — zavisi sve. To mti sada treba, da bi mu to J?!q izgovor, da bi ojKtai 011 , kao u iiiat, kao svc*eći sp njoj, zenl, | svomfe pokojumit ocu, otlmah ovamo kod nje, Olgc ... A da je toga bilo, toga navaljivattja, imtčenja, da nut ona priztta, videlo se i po tome, što otuda počeše da dopirtt zaprcpttščeni uzvici, krici svekrvitti: . — Čoveče!... Čoveče! Ćuti, ubiče te Oospod!... Kukii! Zar svekar . . .! Zini. zemljo, da svi propadncmo! Kuku, šta doživehl Kuktt! Oospode Bože, Oospode! Na to ču jedno strašno. — Ja satn tvoj 'Oospod! — 1 lup, Jak ttdarac. Onda malaksao, oboznanjen, pisak svckrvfn. Arsa, koji je pored svega straha

ipak tamo virio i pazio, čtt sc kako vikntt: — Ubi gazda gazd.iricu! Olga, ovamo 11 postelji, goiovo se obcznani, jer oseti* da se nema višei kttđa, nema nade, spasa. Krv će leći, sve će pobiti, a 011a če morati biti njegova... Ali je brzo osvesti i skameni šum ispred iijeue sobc. Do sobnjcga praga, čulo se kako se nešto valja, krkIja. I zaista on je, 011! ! to ne što jc slttčajno pošao, pa se spotakao pored njc- 1 ne sobe, nego se namerno ovarao uputio, ali osećajući šta čini, ''igurno od užasa satn nije mogao dalje. Više nije itnao snage da prcdje prag i udje ova* mo, kod nje, vee tu pao. A otuda, iz onet vclike sobe, gde jc svekrva sa okrvavIjcnom glavom ničce ’.ežala, jeduako sc; čulo ltjeno cviljenje, i tQ ne jako, ncgcf tiho, bez nade, ubijeno. ) — Kukit! Kuku! Lele, majčice, moja! Lelc shatka kttčo ntoja! Ali to za njega ovamo, pred vratima, do sarnih Olginih nogu, više uišta nije bilo. Izmedju njcga i tamo te sobe, ittće, ženinog cvilenja izgleđa da sve e bilo svršeifo i propalo: ceo život, dcinjstvo, otac, Ulftti, naročito prokleti otae. Kosti mu se u zemlji prevrtale, što ga, po običaju, mladog, još kao dete, oženio, kada ništa nije tnogao znati, kao što nikada više neće tdšta ni doznati ni osetiti! Jer cvo, krkljajnći i ležeći na pragtt njfene sobe, boreći sc sa sobotn, on kroz prste ruke, što ntu je klempaVo visila više giave i bila naslonjeua na prag, kroz taj prag, kroz pnkotinc, kroz zcmlju Osećao je otuda iz sobe tniris Olgin tamo « posielji. Oscćao čisto kako joj srcc bije, kako njetia zreia, strasna nsta govove, i kako njena kosn, razastrta n Pos^ji i sJgurho <0Pt