Београдске новине

Br. 265.

Izlaze:

dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojadln! brojevl: U Bisjrađu I o kralirimi iapt'.\rSaubtt *0 o. I kr. Ctti pt cl|in) •<.... 8 hctiri U HrriUkiJ-SJovtnl]), Oiinl-HtrMgiriBl I Oriaudp pt cljiol «r 10 Miri lnoi irtg piVruOJi pg cljtnl ti .. , .12 beltr«

MJe

etplati

U I ■ krijtvlmi»polJW«mra pi c. I l '>- Mi n tojii I otipnu ptlta. . J Sitgrtoi m dostivom u kaOa .... U HrratakoJ-SJmnlJI, Ooml - Herttgorlol I DilmaolJI ....... ... aarav Uostallai krtjirlna AutUt-vgarsliitUiiitMJi S'U Inostfanstvu........... 4SQ

T2-80 a-eo

Ogloil po cljonlku.

Urednlltvo: BEOGRAD, Vuko Koradžlćo ul. broj 10. Telefon broj 83. Upravo I prlmanjo protplata Toplltin vonac broj 21. Telofon broj 25. Prlmanja oglaia Knoza Mlhajla ul. broj 38. Tetofon br 2-15.

BEOGRAD, četvrtak 27. septembra 1917.

Godina III.

Ratni izvještaji. (zvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 26. sopteinbra. Istočno bojište: Kod S e r e t a privele su njcimičkc čcte poslije jednog jircduzeda, kojc jc tioprlo sve do stražnjih neprljaleljskili linija, preko 150 zarobljcnika viSe maSinskih puŠaka. Tajjjansko bojlšte: Na G o r i s v. G a b r i j c 1 a i k o d Cala odbijena su ncprijateljska izvidnička odjelenja. U t o n al e s k o tn odsjeku i zapadno od Tolinina privclc ssu naŠe uavalne čete izvjestan broj fcarobljenili neprijateljskih vojnika. Lc'ačka djelatnost bila jc na S oČi, zatiin izmcdju cčavske i sug a n s k c doline vrlo živahna. JuKO-jstočuo bojjštc: Samo umjcrena topnička dieiat«ost. Načelnik glavnos stožcfa.

Srbijini advokoti. S vremcna na vrijeme čuju sc iz zapadne Svajcarskc sve novi ! novi tisklici za pomoć jadnoj, podjarinljenoj Srblji. Jcdna grupa ljudi, koji uapustiše domovinu otvorila jc u Žcncvi i okolini noku vrstu agencije, koja sc sisteanatski bavi ,,bijcdom“ domovinc i u iglavnom sa innogo vike i malo stvardiosti trguje sa srpskim patriotizmom. 'Po zlu poznati časojiis ,,La Scrbic 11 , dvoji s mukorn životari iz dana u dan, 'PUiil svoje stupce gotovo isključivo Lgroznim pričaina iz doinovine i jioiaže inajviše vrijcdnosti na to, da dajc najšiireg inaha bujnoj mašti svojih saradui(ka, čJm bi teiKlcncijozni iz-vještaji pla'čenili agenata prijetili da stigmi do inrtve tačke. 1 francuski propagandistički časopls ..Action fraujaiso" rado sc bavi sudbinom naroda, što ga je ..uvaženi starac" Pašić bacio u bijcdii. Ćas oba lista tcžc da.plainenim slovisna prikažu svijetu svirepost c. i k. voj.11 c uprave, čas opct žcle da iznesu inračne epizodc iz prošlosti, kojc u injteresu prevarenc zemlje treba iznijctl U pravom svjetlu. U posljednjc vrijcme ,,L.r Serbic“ 'jc uzcla kao svoj glavni argumeuat u 'borbi tvixijctije, da gradjanstvo n Sr'biji gladuje. Dovedeuc sit čitavc kolome brojeva, kojinia jo bio ciij da doka! žu, k;iko takozvana vlada na Krfu ne anožc više nlšta nčiniti, jiošto sc bujica ■zlata, koju sporazum pušta u lijene kase, postcpeno presušnjc. Izlišno jc jiaročito naponienuti, da ti famoznl Svajcarski glasovi tjednovrcmeno sa jtiin uzviciina za pomoć uapadaiu hez’dušnu monarhiju, za koju tvrde, da ona ipušta narod u Srbiji da umre od gladi kao i da sc baš taj inomenat naročito aiaglašujc, kako bi se omekšali ncmarmi savczhicl i sklonili na vcću izdašnost. (Poslijc navoda u našem jučerašnjem

Podlistak. Or. Boža S. Nikolajević: Jedan lažni jugosiovenski apostol. (Svršctak). Mi srnelo tvrdimo, da sc u celo'kupnoj srpskoj pismcnostl nijc do sada ■pojavila tako pristrasna i izazivačk: iiona knjiga, kao ta Skcrlićcva žalosna „Istorija nove srjisko Kujiževnos:i“. U iijoj su dobili mcsta, pa i čitava zaglavlja, čak i takvi jiisci, koji obelcžavaju najefemomijii pojavu u knjižcvnosti 1 koji sc, kad sc piše njena istorija, mogu još jcdino navesti kao tipični •predstavuicl jedmog praznog i nezdravoga moincnta u litcrarnom razviću (Bogdan Popović, Milorad Mitrović, '.lovati Dtičić, Milan Ćurčin. Svetozar Ćorović, Isidora Sekulič i dr.), ! doic njih prikazujo kao znatnc knjižcvnike. dotle Skeriić izvesnim piscima, lcoji mu nisu u volji, nameruo odredjuje niži rjuig, a neke je ojiet sasviin izostavio. 'A baš mcdju oviina zapostavijcnim ili proćutaJiim knjižcvnicima ima i tak,vih, čija je vrcdnost ncsumnjiva i u s\rakom slučaju vcća od vrednosli onili, kojiina jc Skcrlić liimnc pcvao. Tako je Skerlić izostavio V l a d a na G j o rg j evi ča, pisca tslorljskih romana i putoirisa, koji nisu bcz duha i i'zvesnoga humora; a nijc smeo Vlaidana izostavitl već ni zato, što jc hio urediirk znatnenitoga časopisa „Otadž-

Sastanak cara Vilima sa bugarskim kraljem. — Uspješni letački napadaj na Englesku. — Povišena letačka djelatnost na Soči.

broju, u kojima smo rasčistili pKanje o 'vrlo izdašuoj potpori srpskotnc stanovništvu, čijc jo izdavanje AustroUgarska dobrovoljno primila na se, imalo bi sc po ovoj stvari dodati saino još tolilco, lcoliko je jtotrcbno, da sc prikaže u jasnoj boji taktiika i karaktcr Srbijinili advokata u Švajcarskoj. Ljudi, koji toliko govore o svome patriotizmu, stojc u tijesnoj vczi sa oitom zajednicom na Krfu, koja se još jednako naziva vladom, tna da joj za lo nedostaju svc potrcbne pretpostavke. Ova vlada sa svojhn pomoćnicinta na ncutralnom zeniljištu osjcća kako joj se izmičc tlo pod nogama, od kada čujo kako se u poluzvaničnim izjavarna sporazumnih sila svc manjc čujc o Srbiji. Zemlja, koja je za imperijalizam svojih sa/veznika jilatila najskuplji danak, koji se u opšto može platiti, u živahnim diskusijama oko mogućnosti mira ili se nikako nc poininjc ili se pomlnje sasvim ovlaš, čimc položaj vlade postiaje sv r e probleimatičnijl, Jednovroincno sa tom pojavom sve sc više sinanjuje uovčana pomoć od strane Francuskc i Engleskc, a da i nc govoriino o Americi. A ta je novčana lutjica i pružila gospodi na Krfu inogućnosr ugoduog života i sjaj političkog značrija, jer od nje sti se saino rijetki potočići izdvajali i otieali u zemJj’.i, kojoj jc poinoć u stvari bila namijenjena. Stoga su švajcarski advokatl Srbijini još ranijc pokušavali svima sredstvima; da ravnodušnost svojih prijatelja pretvore u toplo i z\ r ečcćc saučešče, što im je po svoj prilici samo dijclom pošlo za rukom. Zato oni sada izbacuju posijednji adut i duboko ganuti uzvtku ju: „Srbija gladuje!“ Do sada sn tražili pomoći samo za iierojski, :cško iskušcni narod, sada jiak oni mobiiišti saučcšćc i prosjačc za zemlju, dok u stvari misle na vlastitc džepove. Ovim sc u ninogo ružnijoj formi ponavlju prizor, što ga pružaju Srbi, koji se zarad uckolicine tvrdoglavaca borc u Saraillcvoj vojsci: ovdje su Pašić i drugovi govorili o junaštvu, koje stvarnc postoji, a u \'czi sa uagradom, koja sc za r.j mora dati, dok kod ovog uajnovijcg prosjačenja nepostojeća, uobražcna glad služi kao sredstvo, dn sc tiblaži sporazuin. Ranije su se Stbijini advoka:j bar u pogledu pretpostavki u glavnom držali istiiic, danas oni falsif!kujtt i te pretpostavke. Videćc se, hcće 11 spprazum nasjesti ovoin licemjemom uskliku za potnoć od strane Ijtidi, Koji zarađ vlastit;h intcrcsa isto tako zloupotvebljavaju dostojanstvo svoga naroda, kao što su zloupotrebili njcgovu snagu i njcgovo bogartstvo. Sporazumnim vlastodršciina pcsrala jc Srbija odavno neprijatan saveznik, koji svakoin prilikoin ukazujc na jedno, a u stvari misli na drugo.

bine“, koja jc kroz dugi tiiz gcdiint okupljala naše llajbolje knjižcvnikc. O M i 1 a nii K u j u n d ž i ć u A b c rd a r u, koji jc bio liajizrazitiji omladinski pesnik, ne govori so u ,,fstoriji“ skoro ništa. — Izostavljen jc Laza K o m a r č i ć, u čijim pričama i romanima. pored lepa jczika, ima potriotskc tojiline. tečnoga pričanja, dobro opisanih običaja narodnili, katkad izvahrcđ► nc ncžnosti (M o j k o č i j a š), a na gdckojiin mestima i dubljc psihologijć (.1 c d a n r a z o r c n u m). — Nije spoincnut Dragutin 11 i ć. nrcdstavnik našc istorijskc dramc posle Matijc Bana i pisac dobrih roniana iz staroga Beograda (H a d ž i G j c r a, H a d ž i I) i š a), kao i povećcga broja uspelih Istorijskrh priča (S v c 11 e s I i k c). Prečutatt je D r a g i š a S t a n o j ev i ć, nujbolji srpski vcrziiikator, čiii b’. prcpcvi talijanskoga klasičnoga pesništva (Ariostov B i j c s n i R o l a n d o) činili čast svakoj knjižcvnosii. — Nijc uđostojcn spomeua Nikola Gjor i ć, koji jc prvi učinio pokašaj srpskoga cposa u večent stilu (Košovo). unoseći u nj, porcd razvijcnu smisla za cp, još i bogatstvo jezika i stihu, marljivu studiju doba, kao i jmveći broj živopisuih sccna i epizoda. — Prcšlo sc ćiitkc preko T a d i j c P. K o s t i ć a, pisea rcalnc scoske pripovetke i vrlo ttspelili romaiia sa sela i iz palanke (ua primcr, Č i k i n o d c t e), s opisima punlm istinitostl i suptilnc psiliologije, uz krlstalno čist i bogat Jczik. -- Ignprisati ic ncoblčno daroviti satiričar G e d a

Na ime zbor u Žencvi, za koji „Action fraucaise" javlja, da jc fii skorc održan. da se na iijenm prilvažc dvijc stotine godina staro ugnjciavaujc Srb.jc od strane duuavskc rr.onarliijc. nc pređstavlja ništa drugo ncgo li pokitšaj, da se ponovo zugrcjc isčczavajućo iuteresovanje zapndniii sila za na puš'enu zomlju. A čiauci, šlo ih socijaldemekratski odbomik opštine beogracske Ilija Milkič objavljujc u Itolandskim listovima, a kojim.i on sa lijejiom iskrcnpšću naziva stvar!. n;;hovim pravuu imcnoni zbilja nisii pogodni, aa Srbiji povrate sunpaaje sporazuina. Bez sutnnjc da Milkičev glas, bar Što se tičc pružanja istiuske ponioći, — ostaje gias \ apijućcg u j'iistinji, jcr Srbijini lažni i sebičui advokai uči’nili su sve da sčoj prevarcm naro.I još dublje uvijkti u ncsrcćit.

Crnogorci kao žrtve kasapnice sporazumnih sila. Slomilo se nekolil.o država, f-iji i-e lipravnita nisu moqtfi o’dtiprijeti rnmi'jcnju eiiplesko-amcricko.francu.sko'J kapitala; ii 'drugima jc opot prislanak uz sa voz gralieža izazvao leškc uuulamjo potrcse i političko krizc. Jedinstveni primjer 'O naemu, kojim spovazunme silo vršo „zaštilu malih naroda", naiazimo u žalosnoj sn'dbini Criro Goro. ,St.o stanovništvo kialjcvino Crnili Brda ni'e još sa svim iskorijenjeno i ni ; o palo lcao žrtva na oliavti sporazumnih sila, to so ima po svoj prilici zahlagodarili čovjckoljubivoj otailžboniči.oj Ijubavi ministra prc'dsjeduika ltadovica. Po sebi se razumijo, 'đa je ebog toga lalijanska štampa, čijoj ]>i mračnoi grah’ožnoj politici žrlvovanje što večc' broja južnih Slovena 'dobro došlo, lOgorčena protiv gospodina Iladovića li Ifi 'podu/em se iz\'ještaju limskog ibjlaip.lđea Nazionale‘‘ iz Ziiricha lolkrivljHjc • sa'danji upravnik crnogorske politike, da je on osujetio učcslvovanje naročite crnogorsko \ ojske n slavnim borliama sporazumnih s'Vi. za pravo i civilizacijn. Ba'dović i njegovi prijatelji, tako tvrdi' s dosta nevješto prikrlvanom srdžbojn, tai inlorvcnionistički organ, krivc.i su, što sc „cmogorska zaslava ne cije na hojištima", drugim rijcčima, što liiljadama Crnogoraca ne nose svoju kožn n a. pa za r z a 1.alijansku vladavinn na .Tadrami. Ali nisu svi člauovi ovog naroda iz makli propasti, koju je laj „mnogostniki sporazum" (kako bi nazvali savez protivnika sre'dišnjih vlasti) donio narodima, lcoji su mu pristupili. Talijauski ćlepisnik sa za'dovoljstvom ističe, da je gomila nesrctniii zavedenih južuih Slovena, koji pošta'došo izdajnici svote auštro-ugarskj' ota'džbine, otišla preko mo, ra. Te će sažaljonjn 'dostojne žrtve bc-

Popović, s duhovitim „šareuiin pričama 11 i mnoštvom zabaviiih kozerija. koje su jirava dragocenost naše beletristike. — Nije citiran geniaim novinar P c r a TodorovicLkoji nrodstavlja kud i kamo značajniju laijlžev* ničku pojavu od Svetozara Markovića. Od niodc'milt pisaca srpskih on jc pisao najlakšc i najčitkije, i osan i/vesniii jirevoda Gogolja i Turgenjeva, l'odorova'č jc ostavio nckoliko natnralističkih priča i roinana (Silazak s prestola), jačih no što su stvavi te vrste Jašc Ignjatovića. — Pored Todorovića, Skerlić je u providnoj uameri prećutao cclu jeđuu cvast novijih srpskilt pripovedača, kao što su: II i j a V u k i ć c v i ć, sa svojim tačno zapaženim opisima srpskc paianke; žarija Popovič, pisac nckolikilt toplih pripovcdaka iz života u Staroj Srbiji: A n g j o 1 k o K r s t i ć i G r t. ti r B ož o v i ć, realistični i katkad duboko osećajni (navočito KrStić) orikazivači Maćedonijc; M i t a Ž i v k o*' i ć, autor originalnih, svežih i etnološk; vrlo zanimljivih B o s a n č i c a. Skcrlić jc najzad ostavio namerno bez spomena i nekoliko dohrih iuimorlstičara. Do dttšc, oni se ne mogu meriti sa Stevanom Sreincem, ali u pogledu čistoga humora i ztlrave šalc «e izostaje Iza Branislava Nušiča. Tu jc u prvom rcdu 11 ija Ognjanović Abukazc m, čijc se Š e tnj e p o No v orn S a d « r.iogu još uvek čitati u slast; zatim Nikac o d R o v i n a (Milu'jn Tomtć), koji je sa svojim D j e 11 ć I m a u n a r 1 a ■

savjesnih agitaloia sad, pošlo osladošo hcz ota'džbine, ]>ili poslate na svo moguće frontove, u l>ojue redove, pod vodstvorn cniogorskih časnika, pojačanc 'dobrovoljcima i.z cmogorskc vojske, l>iće žrtvovane za ratue ciljevo, koji su njima sa svim tsrtram. S ponosom javlja talijanski Vlopisuik, koji fepokojuo u Zuricliu živi, 'đa je od 100 crnogorskili vojnika, koji su se horili na solunskom ft'Onlu, slavno poginulo im manje ncgo 128(1). Prilikom ofonzivo Brusilova u Bukoviiii položilo je svoj živol nekoliko stotina sinova t.mi; Gore za zajddnićku isf.varf?). Pii posljednjoj ofenzivi kod Vordvma, u zajodjriei s stranačkom legijom, prolivalo jc svoju krv jedvio odjeleuje Crnogoraca. I u redovima Ivanadjana l>orili su se jimogi )>odanici kralja Nikole. Može li se zamislili žalosnija sudbina, nego što je sudbiua Crnogoraca, koji 'daleko od svoje otadžbine morajii Vla prolivaju svoju krv za grabežnc osjlove tu'djih naroda, koji će možda liifi primorajri 'da ginu.ramc uz ramc s cru'im' Savoznicima iz Liberije, sa Sonegalcima, Zulu Kafcrima, Anamitinia i drugim stranim n ajannri š tvima ?... Posiije odgovora središnjih viasti na papinski prijediog za mir. Shvaćanje ii Vatikaim. (ivtročiti brzojav „Beograđslcih Novina") Lugauo, 26. seplentbrn. „O sscrvatore R o m j: n o“. zvanićni orgaii Vatikana, pišc: Odgovori sred'išnjlh vlasti ostavili sa otvuren put za razmjemi misli izniediu zaraćcnih sila. Ishod odgovara svrsi jiapine noto. jcr on nije ništa đrugo žclio nego da stvori nekolike osnove z.a pregovore, koje bi same sile imalc pobližc da izradc i da ili dopune, svrlia koja kad bi sc iiostigia, biia bi nesumnjivo predigra za zaključcnje tako žudno očcklvanog mira. I s pogledom na zascbua teiitorijaina pitanja izgleda da su odgovori istom listu sa svim jasni iinie, što prihvaćaju načelno papinu inieijativu. Do tog zaključka list dolazi naročito s poglcdom na mirovne izjavc Reiclistaga od 19. jula. Nada ii produžeiije miroviie liiisije. (Naročiti brzoj.iv „Beogradskih Novina") Lugano, 2f>. septembra. Agcncija ,.C e n t r a 1 o“ dozna.ic iz okolinc papinc, da uortie središnjih vlasti, uaročitu nota Austro-Ugarskc. pmžaju nadii, da će papinska mirovna misija moći do kraja da se prođuži. U Vatikanu vjeruju jiouzdano. da će sad i sporazumue si!e odgovoriii na pairiusku notu.

mcntu dao duhovitu karikatum crnogorskog parlamenta. i 1 i j a S t a nojcvić Čiča. pisac šale D o rćolska posla, u kojoj jc ocrtan nckadašnji vcscli život na našem staroin, idiličnom i davno već upokoje • nom D o r ć o 1 u. B r a n a C v o t k ović i Jcvta Ugričić inogli su hili bar ljobrojani, jer po ncki njihov Immoris'tički sastav spada tncdi najboljc stvari te vrstc. Klasično obrazovan: Jovan G j o r g j c V i ć, pisac neko’.ikih j ozo • rišnili komada (Markova .sablja), spominje sc nuzgred. Njcgovc zaslugc su za Pozorištc neosporne, a morao jc i kao pcsnlk narodne liimne biti uvrštcn u knjižcvnu istoriju. Po čcinu je Gjorgjc Maictić preči od njcga? — Sasvim nemncsno i očcvidno iz ličue nctrpcljivosti Izostavio je Skerlič i Andrn G a.v r i 1 ović a. u čijem izobilju isto rijsko-književnih priloga ima i dchrih i loših, ali koji je ad ist i.;a Skerlića napisao potjnmiju, većma samosvojnu i nesumnjivo p o š t e n i j u istoriju naše laijižcvnosti, Kad jc vcć reč o piscinta, koji sc bavc lićnostima. nije smco ostati nezabclcžcn J o v a n M n k s ini o v i ć, zaslužni popularizator ntske književnosti u Srba i pisac nckolikih valjanih infonnativnih cseja o Tolstoja, Gogolju, Turgcnjevu, Čchovu i cir. Tako isto nije trebao da 'izostanc ni Todor Stefanović Vilovski. jer njegovl mcmoarski radovi (na pr. o prlpovedaču Stjepami Ljuhišl) i njegove priiatnc, stilskc tcčne Uspomtnc

Asquith i Bonar La\v o odgovom središnjih vlasti na papinsku not«. Kh. Amsterdam, 26. septcmbra. I' clegra p li“ javlja 7 . f .ondona, da ćc Asquith u četvnak ii Leedsu. a B o n a r L a \v idućc sedmice u Manchesteru govoriti o odgovoni srcdišnjili vlasti na jiapinsku notu. Sastanak njemačkoga cara sa bugarskim kraljem u Černavodi. Kb. Sofija. 26. scjrieinbra, 21. o. mj. stigao je kralj Fcrdin a n d u pratnji nasljcdnika )irijesto!a B o r i s a. princa C i r i 1 a i generalisima Ž e k o v a u Ceniavodu. T\> čajem jioslije podneva razgicdao jc kraij inomuneiitalni dunavski uiost. koji jc prošle godinc zauzet od junačkih sofjjskili četa. Kralj se uputio na saui most, gcljc su u počast postavJjeni austiro-ugarski mornari sa dunavske monitorske flot'Ic. Odmal: zatim zapazio se iz Gjurgjeva brod „Hcrzogin Sofic”, na komc sc ualazio njemački car Vilim u pratnji maršala Mackdnsena i cijcloga carskoga gradjanskoga i vojničkoga stožcra. Bio jc s\ cčani čas, kad jc car sa svojom pratnjom izašao lia kopno. Oba su se vladaoca srđačno pozdravila i izijubila. Poslijc toga su vladaoci pregicdali počasmi satniju, koja je zatiin pred njima dcfiiovala. Njcmački car i bugarski kralj jnovczli su sc nakou ioga sa' svojim pratnjaina u automobilima tilicania grada, burno pozdravljaui od četa i gradjanstva. U naročitirii autoniGbilima, koji su bili položeni ua tračnlcc. nastavljeaa jc vožnja prcko mosta do dunavskog rukava kod Porce-e, gdje su se oba vladaoca najsrdačuije rasiiala. .22. o. mj. poslije podnc stigao je kralj Fcrdinand opct u Konstancu, guje jc iuspicirao jiristanišna postroienja. Uveče je kralj otputovao prema Soflif. kamo je stigao u liedjeiju.

Nesavladiva Njemačka Kl). Berlin, 26. scptoatlu.i. Zvauičhd. — lz vclikog glavnog slana se javlja: Snopšteno mi je o'tl minislarstv.i vojnog, 'da sc u višc priJika s nc'pozvano straue tvirili, da ćemo, prc ma mojim izjavam'a' i izjavama gcncrala Lu'dondorffa, prividnim slomom i iscrpljenjom izvora vojničke snnge hili prinu'djeiri na mir pod svaku cijcnu. .!;i no ću 'da naša imena budu u vezi s (akvim jz osnova neislinilim tvrdjcnjfma. Ja izjarljujcm u punoj sag 1 a s n o s 1 1 s 'd r ž a v n o m u p r a v o m , 'd a smo mi privrcdn o I vojn i čkr p o f p u jio n ao r u ž a u' i z a ’d a 1 j u p r ivrc'dnu i vojnič'kti borbit. • Hindenhurg, mai'šal.

sadrže uvek jednu spccijalnu vreduost. Siiisak valjanili srpslcih knjižcvuika, o kojc sc Skerlić navlaš oglušio. nijc još iscrpen. Kad hi neko poumio. da dadc ovim ljudinia zasluženu saris-« fakciju, morao bi iznova napisati istoriju nove srpske književnosti. Najhedtiije u ovome jjostupku Skerlićcvu, jcste očiglcdan fakat: da on to ,iije učinio iz nckih viših, čisro knjižcvnili pobuda. koje bi mti diktovalc, da tc piscc stnatra za ncdostojnc spomena. Ou njiii nije unco 11 „Istoriju” književnosti zato. što mu sc oni, nc u svojsivu knjižcvničkoin. no k a o p r i v a t n c i I i p o1 i t i č k c 1 i č n o s t i n i s u d o ji ad a 1 i. Skerlić j<> u opšte liio čovok, koji se povijn. U politici, on je lv-o prvo' socijalisl, zatim stipen'di.st fnkozvanog iv* akt'ionavnoga rožiina i ria pcsletlcu poslanik šamoslalne slranko; n kriiici, Skorlić so takod'e poviiao proma p Tličkurn votru, 'doloći knjižuvniko na ,,vaše“ i ,,naše“. Kao što ranik: ro.kosmo, on lrijo ni utilitarist ni oriotičar n k°jižcvnoj kritici: —c-n jo u n;oj panogin* čar jo'dnoga p o v 1 a š ć cno g pravca k ji; ževnog, npravo ou jo kotorijaš, kojf ćo Ba'doja Domanovića okovati n zvc. dc, a Milora'da Mitrovića, pesnika sasvim prosečnog, m zbiljno shvatiti joi' su hili „politićki mučoirici“l On ćo usirionog posinrisla Simu P;indurovića i pes ničku nakazu Milana Onrčina opširno^ i laskavo trotirati, a Vojislav Ilić Mlagji ncčo biti ni imcnoran, i ako po toplini, ’dirljivmj iskroaosti i po