Београдске новине

- Izlazc: dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedini brojevl: (J iHgntu I « kr»|«»lm« HfiiJHHtii« •4 «. l kr. I«<« »« *JJrH •«.... 8 b«l«n II Hnita«J-SI«»MlJI, B»««!-H*f«•*•»!«! I Dilm.cljl p« eljenl K. ..... 10 b«Ura b*M «io« pilrilj« p* djiril »I., • .12 fi«l«r*

MleseBna protplata: 0 SMfnPo I ■ kriJiihM upMjtPMOa M t. rt«. Ma u «•]«■ I «UpM mK« . . U Bflsgr««« ll dostarom ■ luta .... 2'BO U Hrvatik«! -SlivoifJI, Bsinl-llinsjirtil I DHmMriJf ... 200 UMtallra krijerlm« Auitt|.»|V«J(« mniirhlji 8'U ImitrtDitvu 4'BO

Ofllisl po cljenlku.

Urtdniitvo: BEOGRAD, Vuka Karadlića uL broj 10. Telafaa broj 83. Uprava I prlmanja pratplata Topllćln vanae broj 21. Talefan brtj 25. PrlminJ« oglua Kntta Mlhajla ul braj 30. Talafan br. 245.

Br. 274.

BEOGRAD, subota 6. oktobra 1917. Godina III.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 5. oktobra. Nema veoili borbi. Načelaik clavtiog stožefa.

Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 5. oktobra. Zapaduo bojište: Front priiestolonasljeduika R u pprechta bavarskog: Prošao je r i j e t k o t e /. a k b o ribeni dan za vodjc i ecte četvrtc vojiske. Od ranog jutra do u noe trajala je 'borba, koja je uvijek oživljavala liovirn tngleskitn napadima iz okolinc sjeve'.ro-istočno od Langeraarcka cio južno 'od druma Menin—Yp e r n i(15 km). Neprestano su djelovalc tojir uičkc mase sa izvattrednom žeštinom, a pješadijska se borba talasala čas ovaino, čas onamo. Središte borbe su bili P o e 1 c a p e 11 e, pojedini majuri zapadno od P a s c h e n d a c 1 e -a, rasikrŠea istočno i jugo-istočno od H o 11 e b e c k e-a, šunta Beceiaere i se10 Cheluvest. Preko ovc linijc Jno■gao je neprijatelj doduše da prodrc na tvrijeme, ali se nije mogao održat; ,pod udarcem protivnapada i ako jc cio flcasne veeeri uvodio u borbu nove snajge. Dobitak Etiglcza ogranieio sc po jtonte tta uzan prostor u dubljini od l Ido 1 i pol kilometra kod P o c 1 c a p e 111 e-a, preko istočmli ogranaka od H o Iil e b e c k c-a i duž drumova, koji vode iza B e c e I a e r e. Ovo selo, kao i sclo C h e I u v c 11 čvrsto se naJaze tt itiašim rukatna. Krvavi gubitci englesjkih divizija — a najmanje njih 11 jc jsuđjelovalo ti jutrašnjem uapadu ivrlo su teški pretna jednakim vijestima. Dobta saradnja sviju rodova ioružja. slomUa jc i ovaj veliki englcski napad, kojega je cilj bio velik. Junaš'tvo njcmačkih eeta u Flatidriji ttcda sc 'sravniti. Front njemačkog prijestolonasljednika: Na isločuoj obali 'rijekc Maase jjreduzeli su Francnzi na reče jači najpa'd, 12. u Toku od tri dana protiv sjejtornog obronka visine 344, istoeno od B a m o g a e u x a. Preko Vlana pripremalo je topništvo francuski napa'd, koji je od U borln oprobafiih IVurtemberzana skoro svagdje odbijcn. Na pojedinim mjestima bili su potrebni protiv napadi. Ovom jprilikom palo nam Paka mnoga zarobjjenika. Na i s t o č n o m b o j i š t n nebta voićili borbi. Maćedonsko bojišl«: U koljini oko Bit ol jaj i u ;zavijutku Ce ne Pioke bila je borbenn djelatnošt življa nego prošJib dana. Prvi zapovjcdnik glavnog stana pl. Ludendorlf.

Podlistak. Miloš Stanojevlć: Za naukom. Pred jtoslednjom kueom u dugačfcoj ulici varošice Z., stajale sti taljige, •sa konjićima što su se jedva đržali tta -nogatna. Iz kuee izadje mlada, zdrava i snažna devojka, noseći kofer n ruci. Za njotn je išla starija žena, ujtlakanili očiju. Kad devojka baci kofer tt taljige, •stara žena joj pade oko vrata. i višc 4ecajući jtr-ogovori: — Kćeri, tnožda me poslednji put vidiš. pa ti zato kuzujcin moju poslednju želju: ostatii skromna, vredna i poštcna. Nekoliko loplih devojačkih suza, što padoše na smcžurano licc mat«rino, potvrdjivahu, da jc želja primljeiia k srcu. Taljigc su Jovanku prcdalc željezn!ci, koja je dovela do cilja, ,za kojitr. ona još od pre osam godina žudi. I 8ada, ovdje na metl — na zapadu! Na duvenotn zapadu, gdc se nauka kupuit i prodaje na veliko i tta malo! Ok© njc je sve brujalo. Zeljeznicc Iznad glave, željeznice isnod ulice, au-

Nijemci održali pobjedu u Flandriji. Drugi papin prijedlog za mir.

Mulvanskl aradloni. Raztiiin časnim ličnostima, koje stt tečajem ovoga svjetskoga rata iziiilc na javu kao personifikacije neprijateljske niskosti i ljudske podlosti, priaruži!i su se i gradjani varošice Mulvane u Kansasu. Ovi vrijedni ljudi raspisali su nagradu od pet tnilijuna franaka onotnu, koji će ubiti njemaćkog cara Wilhelma. Bcz stida pridružili su se oni engleskoj novini „Jolnt Bull“, koja je vce na 4. novetnbra 1916. iznljela jcdnaku osnovu. Jednake se ciuše uvijek ttadju i tako se tnože oeekivati, da će tnulvanski gradjani stavi:i svoje milijune na raspoloženje uredništva „Jolin Bulla“, gdje, kako se eiui, sjcde perjanice engleske publicistike. Engkski revolverski novinari bez sumnje su najsposobniji ljudi, da prime na sebe izvršenje ovog zločina, jer oni reprezcntiraju narod, u čijoj povijesnici itnade dosta poglavlja nakvašenih kraljcvskom krvljit, narod, koji sa ponosom broji baralongske tibice i čovjeka kac što je Sir Findlay medjii svoje. Mulvanski gradjani neznajtt ništa višc o carti VVilhelmu, nego što su rao« gli da čitaju u svojim novinatita. Oni ga nikada ttijesu vidjeli, šta više veeina njih tiijesu ni čula itne sadanjega njeanaekoga cara, dok ttije buknuo rat i zapoeeia američka novinarska kampanja. U Yankcei nijesu srcđnjeevropejci i tni ili nećerno ocijenUi do tiašcin tnoraiinoni i dultovnam mjerilu. Obični Amerikanac je surov i nevaspitan čovjek, koji sve svoje dubovno znanje crpe iz novina, koje je pretpiatio. u koliko mu to dozvoljava svakidanjl lov za novcem i n'tskim zabavanta. Šta ove novine pišu, to on slijepo vjeruie, i na taj sc način sivara u njegovoj glavi svjetska slika, koja je mnogo strašnija i tnnogo siuijesnija od pozuatih američkih reklamnih karikalura. Ali pošto su američke novine, izttzev veliku tnanjinu, uvijek nastojale da u lažitna, klevetama, izvrtanjima i naopalcini predstavljanjem stvari, da natkrile engleske novine, ne može sc niko euđiti, što su pod njihovim uplivoir. mulvanski gradjani stvorili ovako jedttako strašni kao i glupi plan. N'iska literatura učinila je od mnogo prije dobrog čovjeka razbojnikont i zloeincem, a novine u zemiji dolara ttijesu tiišta drugo nego niska grošićarska literattira za odrasle. Nećetno sc dakie zgražaii zbog zaldjueka mulvanskih gradjana, nego prepuštamo gospodinu Wilsotiu kako ee on svršiti sa ovint izrodima iudosti, prostote i zloeina, koji su normalna posljedica njegove politike razdraživaltja. Šta višc, tnožetno ustvrditi bez preljerivanja, da je sam predsjcdnik Unijc intelektualni začetnik glupc osnov r e mulvanskih gradjana. jer sanio ono što je on ti svojim notatna izbacio protiv središtijih vlasti, bik) je dovolino da u politički zanescnim glavama stvo-

tomobili, tratnvaji, fijakeri, kola, sve to juri i krči oko nje. — Bože, mislila je ona, da li ću jtt eitavu glavu izneti iz ovoga vrtloga. U mojoj varošici kao da svc spava, a ovdc izgleđa kao da sti zaboravili za san. Dodje joj tnalo žao što sc nije rodila ovdc, tt tom vcčitom životu, vee tamo u onont zabačenom kraju, gdc je još tako pusto. Ali nada da će ona ipaic svc postići, dadc joj lirabrosti, tc vesclo padje da potraži sebi stan. Ootovo na svakoj trećoj, eetvrtoj kuei beše objava sa natpisoni „soba za izdavatije“, tio gdc god je ttlazila, sve jc bilo groz-. no skupo. Samo za sobu i dorttčak valjaio jc platiti baš onoliko. koliko bi joj mati mogia* mcseeno slaii. A ostala hratta. knjige. školarina, odelo, nepredvidjeni troškovi? Odakie platiti sve to? Zato je tražila što jc mogttee ntatijit i jevtiniju sobu. Ta šta bi njoj bio potreban neki nameštaj. Dosta je ako bude imala sto, stolicu i postelju. Itosle dugog lutanja našla je sebi „tnebliranu sobu“, gorc na petom spratu. Sastojaia se iz tri ziđa, uzanog prozora, sa malltn stolom, krnjom stolicotn i kraiikim krevetom. Veličina njcna bila je tolika, da kad bi čovek stao na sredinu, mogao bi rukama slcoro svaki zid dohvatiti. Tu jc imala Jovan-

ri ovti zloeinačku odluku! On je još veći krivac, jer je svojc pantflcto, lcoje je nazvao diplomatskim notama, sastavljao protiv svog znanja i ttvjercttja, dolc ntulvanski gradjani netnaju tti pojma o prilikama u Njemaekoj. Jcr u tom slučaju oni bi znali i ntoraii ttvidjeti, da bi sa ubijstvom cara Wilhehna postigli protivno onomu šio žcie. Ovakovo djelo izazvaio bi u Njemačkoj opravdatti prlcos, a uz to.bi u njemačkom naro'du još više učvrstilo monarhiski osjećaj. Osim toga došao bi na prijesto sadanji itrijestolonasljednik. koji u anglo-amciikanskoj štarnpi jeduako nije otniljcn, kao ni njcgov otac., Mulvanski gradjani tnorali bi dakic, ako lioće da osiobode svijef od niilitarizina središnjilt vlasti, da izvrše potpun iposao, jer naposljetku lirar krvi više ili manje! Danas se sntijemo tnnogitn siuiim dogadjajima srednjega vijeka, ko.ii se u opštc nazivaju duhovnom ktigotu. Medjutim je ovaj svjetski rat u dvadesetom vijeku pokažao, da s\ i dogadjaji tnraenoga srednjega vi.iclca nijesn ništa pnenna onomc što se dogadja danas. Mulvanski gradjani zauzeće časno tnjesto u j«tyijesnici sadan^ega doba.

Govor grofa Czernina, Švedska štampa o govoni. (Naročiti brzojav ,,B«o.c:n'dski!i Novina‘’t Stockholm, f>. oktolua. Ciovor grofa C z e r n i n a |jo vrlo cloI>ro priniHon u te'S'dakoj štampi. SiockIiolmski „Dagblatt” istice loaioCito izjavu, cla 1)1 produženjc rata primtdilo sre'dišnjo vlasli, da svoje uslovo poostio. U vezi s 'limo pise isti list: Tok misli grofa Czernina je. hyz sunmjc laj, cla lii inače protivnik jjmogao produžavali rat, dok mtt je voljaaiba^ svakog riska, a u na’đi, da će InaSlaipiJi boljo i povoljnije vojničke prilike, pri čeniu bi uvijek bio siguran, da će 'središnje vlasli ostali pri svojoj ponudi ,,l>oz lanck’sija i olšlele : ‘, kao i razoružanja i izbomib sudova. Sporazumni sn istina idonijc i svoju odluku, ali im je grof Czcrniu postavio otvorono l jasno pitanjc, da Ji se sad boće da pdluče za sporazumni mir. Na odgovor, koji će pon'uđu odbiti, neće se svakako dugo čekati. To je vjerovalnost, koja je skoro sa svim pouzdana, a koja se naročito od slrano neutratnih može sa dubokun žaljenjem iskazati. „Svenske Dagbladel" nalazi :u govoru grofa Czemma obećanje, da će Austro-Ugarska Srbiju 5 Crnit Goru napusliti i izjavljnje n vezi s tim, 'da je, ako bi to bio slučaj i ako Njemačka na to pristanc, time učinjena poimda, koju lii sporazumno si!e, ako bi je odbile, teško mogle odbrauiti prcd sv.ojim liarodima, koji su sve više obuzeti k*žnj,ama i željama za ntir. Tada se ne bi više moglo govori ti. da sc ra t produžujc za oslobodjenje malib naroda.

ka studirati. Ali pošto je matevijalno bila i suviše slttbo snabdevena. :o jc soba imala poslužiti i kao kujna. Hleb, litar mleka, supa, spravljena od konservi, a ucdeljont i komadić kobasicc, beše sva njena lirana. Nemajuei novaca da sam.i kupi lutjige, tnorala je svo siobodno vremc provesti tt univerzitetskoj bibliotcci. Požitdnim trošenjetn duševne hranc' tnislila jc nadoknaditi telesnu. No raskošna hraita tnozga ttije ntogla ltaknaditi tnanjak u krvi. Jovanka je to uvidela, ali majci je javila satno toliko, da jc tnalo neraspoložena i da pri učenju teško pamti. Mati je to na svoj način razutnela, i pitaia je da li ljubav ttije tizrolc njenom rdjavotn pamćcnjtt. Tiliie je Jovanka bila primorana. da odgovori dugačkim pismom, n kome je iztnedju ostaloga bilo i ovo: „Teškc je, draga mati, u sadašnjoj tnojoj sredini naći Ijubav. Ovde je svačenut utvrdjena cena, pa bez novca nema ni Ijubavi. Iskrcnost se ovde niti kupuje niti prodaje. Zato tnožeš biti potpuno spokojna: meni ljubav niko ne ttkazuje, niti je ja kao puka sirotica mogu ptema kome imati. Ja ovde nemam ni drugova ni drugarica. Izgleda mi kao đa sam u nekoj pravoj pustinji. Ulicom se provlačim kroz gomilu Ijudi, kao što se mrav provlači medju mravima

Holandska štampa o govoru grofa Czernitta. Kb. Amsterdam, 5. oktobra. „ A11 g e m e e n H a n d e I s b 1 ad e t“ piše o govmru grofa C ze rnina: Šta sad Austro-Ugarska predlažc, jasno jc: Jcdnostavna i potpuna . saglasnost s idealnim osnovn’m pravilima, koje su Asquith i WiIson tt svojim posIjednjim govorima izjaviii. Prijedlog pruža osnovictt za pregovorc, ako i profivna stramka odustane oc! itnperijalističkih težnja i aneksija. Ako sc njemačica vlada takodje tako olvoreno izjasni lcao što je' učinio austro-ugarski ministar, onda je pružena mogtićnost da se ttčini lcra.i borbi. Katolički „T i j d“ * r >iše pod naslovont „Pobijedjeni militarizam?“ o\'ako: Niko nije izišao srdjačnijc na susret papinim mirovnim težnjama. niko ga nije bolje razumio od mladoga viadara Austro-Ugarske. On ima u grofu Czei-ninu pomaigača, dostojnog spremnosti, i iskrenosti sv'oga vladaoca. Govor grofa Czernina je od istoričkog značaja. List uporedjuje govor igrofa Czernina s jučerašr.jim govorom manje simpatičuog fanatika Cliurchilia. i<a veli: Ne treba očajavati zbog mira i ako se mora očajavati zbog nadc Ciiurchillove u njcgovo municijono ministarstvo. A k o s v c tl r ž a v n e poglavice isvi na.ro di tako j) r a v e d n o fii i s 1 c k a o g r o r C z c r n i n, o n da n a s t a j e d o b r o v r i j e m e z a n o v u n a it k u o tn or a 1 u i |) r a v d i.

Nova papina akcija za mir. Vijesti o papiuoj posredničkoj ltoti sporazuninini silaina. (Naročiti brzojav „Beozradskili Novlna") Lugalio, 5. oktobra. Politički Rim se jtiče nalazio u malotn uzbudjenju. ,,G i o r n a 1 e d‘ I i a 1 i a“ je saopštio u svome prvom izdanju, da jc papa sporazumnim silaitta s njemačkim odgovorom poslao i d r u g u n o t u, u lcojoj se \ cli, Njemačka jc gotova da napusti Bclgiju i sjevernu Francusku, i pita, da ii da sc Vatikan obavijesti kod NjemaČkc o tačnijim uslovima tog napuštanja. Dalje je papa ii ioj drugoj noti p o d r o b n i j c i z v c o s v o j p r i j e d 1 o g o r a z oružanju i zalitijevao, da siic ukinu opštu vojmi obvezu i da u buduće one, koji bi remetili mir, kaznc opštim jtrtvrediiim bojkotom. Bojkot bi imao da izreknc lnedjunarodni sud. čiji bi zadatak bio, utvrdjuje povrjede tigovora. „Gioritale d‘Kalia“ dodajc. da s;t paj)j j)oznaii tačni uslovi Njemačke odnosno Belgije, da ih jc dobio od nuncija u Beču i Mfinclieuu. Jedan od til; nuncija u svotne izvještaju navoJi. j)od kojim se usloviina Beigija tnože napustiti; nijc riječ o konačno a'vrdjenim

u inravinjaku, ali ipak sant satna: ltiko mc ne vidi! “ Slična pisnta je tnati dobivala za svc vrcine Jovankinog sraJiranja. Svoje jiravo bcdno stanje ioj nikako nijc litela izložiti. Bojala se da jc nc rastuži, te da tako pre roka ugasi život, koji joj bešc tako drag. M-ati jc čcs:o pismiina zvala da se vrati natrag, no to je Jovankti io.š višc nerviralo. Šta više, vcća bedu joj prttžaše više encrgije, da do kraja .straje. Scin toga, i njcno satnopouzdanje nije dopuštalo da klone. Borbu za naukom smatrala je ona najplcmenk.ijom bovbotn ti čovekovtt životu. Kada je inajci krajem dnige godine j)oslala svoju fotografiju, ova .ie i rimctila, da sc njena kći mnogo ntuči. Zato joj strogo pisaia, upravo zapovedila, da se odmah vrati. Ali je Jovanka vrlo slobodtio odgovorita: „Meni je jako žao, pisala je ona, što sc ovoga puta tvojoj volji ne mogu pokoriti, Ostvareuje ivoje voljc, izazvalo bi ru šenjc svili mojiii ideala. Možda ćtt ja čak i podieći pod teškim terctoni tib idcala, tto to neće bitj sramota lti za mcne, ni za tebe. Sramota je ako se sa polovine puta povratim. Ti dobro poznajcš moje susetke i prijateljicc; ja ih čisto vidim gdc upiru prst na mene. sa rečima: gle. vratila se. oroorda ie na

uslovinta, ncgo o takvim, o kojima bi se savjctovalo u budnćim diploma'skitn pregovorima. Bcčki ltuncij saojištava tislos r e monarltijc prema iialiii. t U dritgom izdanju „Gioriiale d Kalia“ pobija se, na opšte iznciiadjenje. ta senzacijona vijest, a ,. i' r i b n i a“ vcli, da je ona prerana. Talijausko tnjnistarstvo spoljnih poslova ttije još đobilo nikakvu dritgu papinu notu. s ?> tn o s u i z v j e š t a j i n u n c: j a ii B e č u i M ii n c lt e n u z a d ;i it;? u I i Vatikan većom n.a-dom i rasp o I o ž i 1 a g a z a d a 1 j e liiirovne k o r a k e. I „Corriere d c 1 i a S er a“ uvjerava, da Itaiija nije ciobila :tikakvu drugu papinu notn i ruirir.ia da ćc je i dobiti. Tačna je vijest „Giornale d‘ Italia“, (Naročiti brzojav „Bcogradskili Noviua”) Berlin, 5. oktobra. „Germania" pišc, đa ima olta« vještenja, prema kojitna je vijest „Giornalc d‘ ltalia“ tačna, da je pajia notoui poiiudio sporazumnim silama posredovanje, jer jc sad potpuno obavješica o namjerama srcdišnjih viastl.

Rusija poslije revolucije. Prodaja Sibira jednoj strauoj sili. (Naročiti brzojav „BcogradskiJi Noviua") , Stockholin, 5. oktobra. ■ Kako ,,R u s k o j e S 1 o v o“ javlja, niski ministar za javne radovc jc u jednoj skupštini ti Moskvi izjavio. da ie finattsijski položaj u Rusiji, naroćito zbog lcrize u snabdjevaiiju, koja šta više i vojsci prijeti gladju, tako žalostan. dascruska v 1 a d a n o s i m i š 1 j u, d a S i b i r p r o d a j e d n o j stranoj a i 1 i. Time bi Rusija izgubila svoju žitnicu, jedini spas poslije rata, koji bi joj mogao očuvati nienu nezavisnost prerna inostransivn. Kerjenskij protiv zasebnog uura. (Naročiti brzojav „Beogradskili Novina") , Ziirich, 5. oktobra. ,,T e ni p s“ donosi razgovor svoga petrogradskog dopisaika s K e r j e tis k i j e m i ministrom spoljnih poslova T ereščenko m. Obojica su izjavilf. da oni n c ć e z a k 1 j ti č it i n i k a k a v zasebni mir. Kerjenski je dodacr. dok je živ toga neće biti. Japanska poutoć sporazutunim siiama. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Frankfurt, 5. oktobra. ,.E r a n k f u r t e r Z e ittni g“ javIja iz Stockholma: Kako „Rječ“ javlja, ministar spoljnih poslova Tercšč c n k o jc izjavio, da je n e t a č n a v ij e s t, koja je u Petrogradu rasprostrta na osnovu saopštenja eitgleskih lis:ova. d a ć c J a p a n n a m j e s t o R u s i j c s t u p 11 i u r a t.

ispitima! A ja to ne bilt tnogia jiodneti... Danas sam baš našla posla u jcdnoj kancelariji, gdc ću za vreme svog ,,slobodnog“ vremena raditi preko dana po dva tri časa. Tako ću ipak Istrajati!...“ Cetiri godine ipalc prodjošc vrlo brzo. Prcd onom istoni kućont u varošici Z„ zaustaviše sc jednog daua :aljigc. Sa njili sc skide devojka, nasmejana Iica, ali vrlo blcda i jako'slaba. Iz kuće istrča ona isia stara žcna. Kad primeii devojku, otta ustuknu na:rag i ttkočeno je gledaše. Tek pošto se pribra, pritrča joj i zagrli jc: — Jovanka, kćcri, jesi li li to? što si tako oslabila? — Nisam. tiisatn... — Jcsi, jesi, gledaj samo kako s! bleda. Jovanka joj se istrže iz zagrljaj.l, pogleda je ozbiljno i sa izvcsnom tngoni reče: — Oprosti... morala sam svoju' doktorsku diploniu kupiti krvlja. Pala satn krv za nattku, sad ćemo! videti da ii će mi nauka dati krvi!