Београдске новине

Br. 280.

BEOGRAD, petak 12. oktobra 1917.

iziaze: dnevno u jutro, ponedjejjkom poslije podne.

Pojedini brojevl: U B»»jr«du I d kr*J«*lmi zipmJrfnuH* od 1.1 kr. ttli p« oljonl oU, . . . 3 Mtn U HrvatskoJ-Stavonijl, Bojnl-HoKOjovlnl I DalmidJI po cljonl «C- . • • • .10 t«!«r* Ufit ovoi podruEJ« po djonl td. . . .12 Ittltrt Ojjlatl po cljanlku.

MJeeeBna prelptata:

U iiltUtt krajtvlnt Autlrt-Ufttlkt nttotrblji 3U Iniitnastiu

Uradnlitvo: BEOGRAD, Vuko Koradžlćo ul. bro] 10. Tolafon broj II. Upravo I prlfflinja protplata Topllfiln vonoo broj 21. Tolefon bro) 21. Prlnanjo oglato Knaza Mlbajia ul. broj 38. Talaran br. 246.

Godina III.

Program nove ruske vlade. U Sredozemnom moru ponovno potopljeno 46.000 tona. Vazdušna bitka na zapadnom bojištu.

•— Siuc ntoj!... UzclaAico i k'aćo raojal Sta !i nam t.i4e nasi ojadjeni iunio tlole s ncsrcćnom nasom vojskom ? J)a Ji su živi, Rogo rav.jV... Uh!... Sve so bojim, nećn 'do/.ivcli tla ili joS jcđnom vićlim — moja čctiri divna siua, inojc čctiri zlatne jubukcl... (iclc Ji sn rasla, a gde !i sc sada pniucajn od nomila do nc'draga po hclosvclskoj ludjini?!... Juilui 1i smo, do Boga i do veka!... — Pa, babo, sla du radiraojf Daće valjda Miloslivi, okončaće s" jednoni i ovaj slraSni k'rš. .Uo imo se samo, ilu iin Bog JniUe na pomoći! A mogu oni nas jednoga cluna i j/isniadili. Baš sain ’noma’dne čuo u liclanovcu, du sc mnogo 'govori o rairtt' i leškd 'du sc do Božića ne razmrsc ovi tcški zupieti. Ah, ka'd bi 1o dočekidi!... Nisu naši /aboi'avili kućo svoje, čcljucl volikti, imciuk i 'doma/luk... Sve ;jc Bog d:u» !*po, svega ima, samo da nam oni dodju, pa da nam sc'ti, doJjri balro, odmoi i.š jednom jiod Ivoje slam dane. — E, 'dobro mojc dcic! Ta će hf biiga n grob oleraLi... f ne mogu sc načuciili: šla ovo bi! Vidiš Ji li, jaduiče, šla se ovo učiui o'đ nas?!... A’ikako mi nc iđi u glavu! .TokJ... Ne znam li ja lc duboke polilikc; nli po mojoj juosloj pameli, za svc ovo krivi su ti naši nesrećui političari, Bog im siidio, li crni državnici. \’e!e, „jia prevarili uas suveznici: Rusi, Englezi, Fraucnzi i T.-ilijani! Aisii Ijlagovrcmcnd poslali pomoć,.." A šlo scvi, nesrcćnici ju'dni, dadosle. prevarili? Što sie spavnb, čckali, drugi luiue našu brigu? Sto 'dadoslc lajiiju od giavc tudjincima? Oni jmaju svoje brigc, da čnvaju svoje zemljo i gradove, a naš ime tak imaie vi da čuvale?,! Što zakljinjasfc narod i vojsku uvek na vernost Kralju i Otadžbini? Zar za lo, da narod gurnctc u provaiiju, a vojsku, našu zlatnu decu, da odvcdcle u ]je!i svct? Gdc vam jo THailžbitia? Zar \nis jusmo dbasipali jsitvim z!alom,i7prnp'ili vam mesto na glavi svojoj; milmskndei'ali n mnogo č.crnu, samo vamaidtb je dobro, oči da olvarate, da pazile, cla datcko gledate i od propasti da nas čuvate? Zav sc takn odužujetc hranitelju svome, jiaio'du? Zai vam je prcči tu'djin, od izmučenog ovog naro'da? Kp.d drugovi zaborave i izucveie svoga druga u nevolji, u najgorcnr času, i puste ga 'da propaduc — oncla, prcvareni, ako nije šenuo paineću, iti ako se nijc sasvim jirodao ludjinu, mora znali, šta m'u valja činili. .le'danjnit jnože biti prevnra, ali 'drugi put, beli, ncl Ko djoja, francuska i engleska krv nijc mo* gta da sligne u sumadiju, da se pcrulije za našff o'dbranu, a moji sinovi i Idika. naša deca, mogla su otići tamo ncgdc 'dateko, da čuvaju račuile i in'tcrese ongieskc, 'da iin Švaba ne sidje mulo datjo flo 'jnora i ne osvoji olialc! Ni naša krv nije za bncanjo j prcziranje! II žiLama našim i našib -sinova, tečc plcmenita krv slavnib dedova, koji su s tcškom nuikom stvarali ovu lcuću, ovo zlnlno

jjarče zemlje... Ako nismo mogli izfdržnli i savlndnli neprijateljn, orula se zna šln valja činili. Otkako je vc-ka i sveta, narodi i v.ojske luku sc i ratuju, pa kad je'dan podlegne, — nema više rata, nema više jn'opa'danja 1 Ko je još (o čudo vidco, 'da nam prijalelji izvuku vojsku iz zcmIje i, kao robljc, zavc'du u daleki svclV! — E, šta ćeš sinel... A, možda ;jc lako i Bog hteo, 'da tias sv — izrcda poknral J grešili smo mnogo. I/Cj.o kaže' naSa jnarddna poslovica: ,,Kad Jioćc Bog koga 'tla kazni, 011 inu jirvo oduzme pamel"’. Vala, našim poliličarima baš j.' tizeo painutl i?la su oni mistilj, kud su kreimli i nn šla su so pouz'davali, Bog ćc jćdini znnli! Bczimmici jedin, k'ao dečtirlijn, mislili su, valjda Srbi imajti jnijateljn. flrozna Uiž, sinc inoj! I u slal'im kiijigaina božanskim j'jiše: nc tiz'dajte sc u kneževe i silnike.. Ocl njib neraa spasa, već sine, u se i u svo.,-3 kljuse. Tcško nogamn po'd ludo’m glnvoml Svalci gie'da sebe, čuva svoju zemljn i naro'd. Lažn, kad lcnžu, da su naim Englezi, Frnpcuzi, Jlusi i Tnlijani prijnt Tji. Ti veliki, svi sii je'dnaki, svi sti naši neprijatelji. Otl neprijalelj.a ću se i sant čuvali, a!i, elo, g‘do 'nam Bog jiomrači lum', pa.se uc mogasmo očnvati i o'd prijateIja... Tešlco nama!... ...Pa fla mi se još samo dcca vrate, čiif, mi se, kao 'dn bi mi opcl svc Jakše Ijilo. M i j o.

Budućnost Elzas-Lotringije. (Naročiti brzojav „Bcosradskilt Novina") BeiTin, 1J. oklobra. „Vossisclie Zcilung“ javjt, i da će u clsa s-1 o tr inšk oiu p i i anju skorib 'cUuia tloći do odtučnog koraka. Bivša se osnova, Vla s- K's-isEolringija po'dijeli medju Bnvarsku, Ba(densku i Pruslai, napuslila, pošto su Batlenska, AViirtcmlierška i Saska jvioiivu' loga proleslovalc. Prcma vjerovaluim znacima prihvaliće sc osnova većiue Reichslaga, prcma kojoj ćc F.lsas-Lotrinšk'a postati • ravnopravni čfau savezničkog vijeću La monarbom na čelti. Bavarski miiiistar predsjeduik Hariling 0 budućnosti Elsas-Lotaringije. (Naročiti brzojav „Beogra’đskib Novinr") Afuncben, 11. oklobra. 1 o'dbom bavarske koinorc jc dtžao ministar pre'dsjodnik Itartiing, govor, .u k'omc ;jc rckao: Naš vo juički po ložaj jc dobar. Naši jn-otivnici račimajii s limc, 'da ćc Njoinačka ]»iti osiabJjena zlrog svojilt unutarnjib trzavicn i zavade. Ali svega toga ltcma, nili će biti. Ne Ircba innogo o mirii VIa govoriuto. F o moiiie mišljenju prisajcdi ji j e n j c E ! s a s a j ti ž n o j N j c m a č k o j oVlgovara pritikama, tako se i s t o L o t r i n g i j a m o r a p r i s a j c 'd t-

niti Pruskoj. To pitanje nije još rijćIšeno, i ako sc o tomc šire razni g'.t-ovi. Odluka u elzaš-lotriiiškom pilanjii. 'Naročifi brzojav „Beogrnđskih Novina") * Berliu, 11. oklobra. 1 jiar amentainim kmgovima se \tjavijuje, 'da će sc već u najbJižim d;tTiiirut učiuili ocllučan korak u el* z a s -! o t a r i n š k o ui p i I a n j u. Želje ve'ćinc Rciclistiiga krećti se u piavcu, 'da Elzns i Lolaringija bude monarliisI i č k a s a v e z n a VI r ž a v a, a!i sa jakim ilemokratskim i pai'amciitskim »atancljama. Izg'eda, da ćc i dr/.avua uprava poći lim pu.lem.

Rusija poslije revoiucije. Izjjava nove v Iade. Kb. Pe-'.Tograd, 11. oktobra. Nova je vlada objelodah.'Ia izja\ ti, u kojoj se inedju ostalim ve!i: Zbog Kornilovljeve jjobuno izbili su it iinutrašnjosti Rusije n o v i n e in i r i, k o j i — iako jc sama Kofniiovljova pobuna brzo ugtišcna — u g r o ž a v a j n o pstanak republike, Bura anarliiie razliježe se zemljom,. o p as u o s t od v a n j s k o g n e p r i j a t e 1 j a r a s t e. Protivrevolucijoni elcmenti uzdižu svoju glavtt u nadi, da ee iin kriza i sudlionosni časovi, koje u ovaj čas proživljifje Zvinlja, omogućJd uništiti slcbodti riiskog narcda. Privrcinena vlada. ko.ia je pozvana da do saistanka ustavotvornc skujjštinc, upravlja sudbinoin zemIje. mora nositi 'tešku odgovornost, uo računa na pomoć svih slojeva stano\ uištva. Prožcia nadom, da saino sveopšti mir može. omogućitj razvitak sviti stvaraiačkili sila domoviue, vlada će u duliu demokratskih principa djcilutvorno i netimorno sudjelovati u spoljnoj p o 1 1 1 i c i. 0 n a ć c n as t o j a t i, d a d o d j e d o svsopš t e g m i r a u z iskljnčcnjc s v ak o g n a s i 1 j a. U potpunom sporazuinu sa svojiiu savcznicima vlada će najskorijem vraincnu prisustvovati sastanku sporazumnih sila, na koinc će kraj običnih izaslanika brti zastupana i jcdua ličnost, koja zaslužuje liaročifo jiovjorenje demakraJiskih organizacija. N a o v o m sastanku s p o r a z ti mn i h s i I a ti a š i ć c s e z a s t u p n i c i n a s t o j a t i s a s a v c z n i c i m a s p o r a z u m j c t i u r i j e š a v a u j tt s v i h z a j c d n i č k i m r a t o m n as t a 1 i h p i t a n j a n a o s n o v i p r i nc i p a. k a k o i h i e o h j a v i! a r tt sk a r c v o 1 u c i j a. Zatim se nagovjcšia obilata rcorganizacija raznih zapovjedništva. kojom će se stvoriti čvrst tetnclj cjelukupnoj vojsci i pozadini. Te mjcre će uspostaviti nužnu vojničku disciplinu. hez koje jaka vojska nc može opstatS. Poslije ovcga razvija se gradjanski

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 11. oktobra. Na nijednom bojiš/i nema vcćih | oorbi. Načelnik elavnog stožefa.

Prevorenf, Ključ, po kojem su sporazumne sile mislile podijeliti središnje vlasti, ti mnogo čem se promijenio tečajem ovoga svjctskoga rata, pa kao da nije isključena mogućncst, da saveznici još se u opšte nijesu siožili u pojedinim potankostima jtodjeic. Tako još liije rijeŠeno pitanje o posjedu Dardanela, Bospora i Pensije i tu izbijaju opeit .stare teške protivštine izmedju Engleskc i Rusije. Prema tome dakle, da jc pošlo za rukoin Sjporazuinnim silama nadjačati i pobijeaiti središnje vlasti, one bi sigurno morale, da na kraju krajcva orpžjcm u ruci jjodijelc plijen. Ovu brigu uštedile su njima središnje vlasti sjajniin svojim pobjedama na kopnu i na moru, tako da raspravc u ovom pitanju imadu danas samo aka. deinsku vrijednost. Ipak je vrijedno s vremena na vrijemc pozabaviti sc ovini .osnovama, da se vidi, kako se ovo razbojničko udruženje, koje je do sada živjelo u medjusobnoj svadji, sjedinilo u svu'Iiu, da sc obogati na račun središnjih vlasti, bcz da sn cva gospoda pokušala, da svojc pljačkaške prohlieiVC opravdaju najmanjim moralnim i gjovijesnini razlozima. Svi su ovi prevarcni, izuzev osni,vača ovog udruženja, Englesku, a naj,više malc državice, koje su sve svoju saradnju platile svojom j>nopašću. Naj,više mora da pati Srbija. koja je doprinijela srazmjerno najveće žrtve u krvi za stvar spoiazuina, jer ne treba zaboraviti da su i prva dva balkanska rata bila djelo gospodc u Londonu, PaTisu i Petrogradu. Zato se i Srbiji najviše ,,o b e e a 1 o“: ona je trebaia da riobije ne saino Bosnu i Hercegovinu, nego i Hrvatskn. Slavoniju, Banat, Dahnaciju, Kranjsku i južnu Stajersku, ttrebala je dakle da postane ona jugoslavenska velevlast, o kojoj je uvijek sanjala. Ova su platonska cbećanja .vrijedila tako dugo, dok su se sporazumne sile nadale, da ćc moći pobijckliti vlastitim svojiin snagama. Ali kada sc pokazala potreba, da se u ovo .udruženje privuku i dalji još razbojnici, ’inorao sc plijen prirodno smanjlti n korist pridošiica, jer sada sc tek doznalo, da na jedno tc isto parče aspiriraju dvojica. Ova neprijatnast i>&kazala se prvi puta, kada je stupila u rat Italija i godinu dana docnije. kada se savezu pridružila Runmnjska. Ministarstvo S a I a n d r a -S o n n in o prihvatilo je u cijelosti irrcndentistički prograin, koji u prvom redu 'traži bezuvjetno talijansko gospodstvo nad Jadranskim morem. a zbog tcga je •italija morala da glatko odbije smpske zahtjeve za izlazom na more. Kad bi sporazum došao u položaj, da mora

Podlistak. tlristioa Petković: Sirotinja. Na onome prosioru gdc Dušanova inlica prelazi u Viđinslui i gde je trebala jda se pndignc jedna lepa i velika crkva ibcogradska, bio je pre dvadesctinu go'dina naijgori i najozloglašcniji kraj JBeograda. Jedan niz opalih i polusruIšenili kućica, davao je skloništa varošJvoni. ološu | najtcžoj sirotinji. Da li zbog toga što je Dunav često plavio 4aj kraj ili štlo sc na tomc tnestu svr§ava ona nizbrdica koja se spušta od pozorišta, tek na tome je mestu bilo nvek blaita i smrada od njega. Ili jc to jvaljda trebalo fako da bude, da se varoško blato u svakom smislu skupi na tome prostoru. U jednom od tih bednili sklonišla, sa još neikoliko lvajsiroraaSnljih porodica, u dvema jazbinama, kojc su trebafe da predstavljaju sobu i kujnn, živeli ;su i oni, njih.troje. Ona, sredovečna Žejva, razvijena i siiažna, i on ne Toliko star ali slab, sa licem na kome su tragovi burnog života ostavili mnoge bo« re. Imali su i dete, malu devojeicu, ko> ja je bila još u jjovoju. Doselivši sc iz jedne male vanošice, nastanili sn se tu, jer je taj kraj pružao siratinji jiajjeftlniji krov nad glavoin. On je bio tidovac, kad ja se ona S»o dvadesetpetogodišnja dcvojka

ispuniti ovc zabtjeve, ne bi Srbija dobila ,,izlaz“ na more, što je vrlo neprijatna stvar za državu, koja hoće da luiđe velcvlast. Srbiji nije prijalo, kad je Italija stupila u rat i odmali Je došlo do svadje izmedju talijanske i srpske štampe, a Pašić je morao putovati u Rim i Loudon, da spasi što sc spasiti da. Stupanjem Rumunjske ti rat još su sc više pogoršale srpske nade. jer je sporazum dao Rumunjslcoij Banat. Medjutim moraju danas Srbi doznati još jednu veču neprijal'nost, a to je. da je prema vijestima ,,L u m i n e“, Rusija vcć u avgustu 1915. izdala Srbiju i Rumunjskoj nudila Banat, a Bngarskoj cijelu Maćedoniju, samo cla ove dvc države odmali stupe u rat na strani sjjorazuma. Tadanji srpski poslanik u Bukureštu Marinković gorko sc potužio svojim rumunj'skini političkim prijateljima zbog ove neiskrenosti sporazuma, jor ovaj za sve žrtve ne daje Srbiji ni izlaz na more, a sve zbcg Italije. 1 ovo posljednjc otkriće rumunjske novine podučiće Srbe, da su ijuto prevareni baš cd onih, kojima su slijeipo vjerovdi. To je posljedica družcnia sa visokom i veliikom gospodom. Već u običnom gradjauskom životu nije đobro zanositi &e pustim obećanjinm, a još manjc u politici, gdje odliičuie samo sila. Polii.'ički savezi vrijode u nevolji samo onda, ako su nosljedica intercsnc zajednicc. Udruže li se držaVe 1 čiji sc politički ciljevi i smjerovi ne podudaraju, moraju se ovakovi savezi raspasti čim treba da pokažu svoju pravu vrijedmost. U ovakoviin prilikama obično je prcvaren slabiji, a to nas uči povijeist svilt tako zvatoih koalicijonih ratoVa.

Jedno sumorno pismo sa sela. (Šta oseća i tulsli srpski sel.iak.I Ivalanjevci ko'tl Rtnlnika) 29 /TX. 1917. ...Česlo bi se, fako, ta'đ sunce nagne svome smiraju, moj flobri b’abo uputio iz jiolja ktići. Seflue, obično na tronožac, po'đ staru našu kruškii, fla oflano veselnik o'd dnevnih ra'dova. Kra'flom mottini na njega. Viflith, fla se telo zaisla oflmara, ali 'fltrša, pnsta 'fltiša, zabrinuta je i puna sete. ZaflubIjen je i nešto sc k'rupno gomila po njegovoj sefloj glavi. Ja'dni naš babo! Ženska'dija i dečuriija trčkara po ktići, vajatima i flvorišlu oko stoke i živine, otaljava flncvne poslovc, ali moje oči ne ispuštaju flobroga babit. Da' rai je fla mu pomognem, fla niu olakšam teret na flušil... Pofljc mi za rnkom, fla mu se, kašlo, i jjrikučim, seflnem' i sam jjobliže, a babajtćo se tek kao iz flubokog kakvog zahosa trgne, teško uzflanc i luikne, a blagiiti svojim pogleflom, kroz jirikrivene suzc, zagtefla se u mene.

udala za njcga. Sirotnašna ali dobra devojka, udala se za njega zato što je bio imućan. Imao je još onda lepit i vcliku kuću u varošici, svoju radnju i uz to još i neko lmanje na sehi. To je ona sve znala, ali nije znala i to, đa je on imao mnogo više, i da jc svc svo« jim neurednim i ncvaljalim životom upropastio, i da jc svoju prvu žcnu, svojom grubošću, besom i raslptmjem oterao pre vremena u grob. A možda je ona svc to i znala, ali joj bila dosadila sirotinja i muka u kući njenc majke, udovicc sa više sitnc dcce. pa Je sa za.tvorenim očima prešla preko svih priča, koje sti sc pričale o nfemu i udala se. Računala je, da će ga ona svojom jnažnjom i dobrotom možda izlečiti od tc bolesii bacanja i rasipanja svoje očcvine, i da će ga prtvići na mirau i raden život. Ali se prcvarila. Ou je I daije tcrao svoje, dok nije dotehao dotle, da su im se, lie 1 samo imanje, nego i sve stvari iz kuće prodali, i da su sa nckoliko parčeta olupanih stvari, koje niko nije lneo kupiti, i sa nešto malo prnja ostali na ulici. Pa da bi izbetgao prezrive i sažaljive poglede svojih ranijih „prijatelja“ sa kojima je sve svoje iraanje I straćio, doselio se u Beograđ, da sakrije svoju propast i sramotu. Ali da uesreća bude potpuna, rođflo im se i to ddte. I kao da mu je Bog to defe poslao kao kaznu za sav njegov nevaljali život>, osećao je silnu grižu savesti. Osećao je, da je kriv sebi, svojoj ženi, čije

je staranjc da sc što od imanja saČuva od propasti, nagradjivao grubošćii i batinama, zagorčavši joj time najlepše dane njenoga života; ali najviše je osećao da jc kriv tome dctc!u, lomc angjelku, koje se smešilo na njega pružajući nui svoje male ručice, kao da nešto od njega očekujc. A šta mii jc ou mogao čkiti? Ništa. Svc što jc njcmu njegov otac s mukom i irudom stekao i ostavio, upropastlo je on i rasturio. Još višc, om jc svome detetu odiuzeo i niajku. koja je d>a bi njega i detc hranila, inorala iči na tcžak rad i ositlavljati svoje čcdo kojcnni jc ona bila tako potrebna. I često, vrlo često, kad se ona umorna i izlomljena od dvanajstočasovaiog rada ti nekoj vojničkoj vešer> uici, vraćala kući. zaticaia gr, jc da plače mad kolelvkoin uspavanog detcta. Aii odtaiko umorna i jelka, nadražena još više tom slikom, ona !>i poČela sipaii grdnje i prcbacivanja njcmu, Irojt je do toga doveo. Bacala je pred njcga većoru 'za dvadeset para smrdijivih kobasica, koje jc kupila vraćajuči se s rada i sedala da to. i malo lileba, sa njim po'deli. > ■ Medjutim se i dete budilo, I ona Juu je davala svoje čvrštc grudi od nafliošlog ntleka, koje je ono žcljno i iialapjjivo grabilo svojim nnlim rtnneuim ustašcima. Jer preko celoga diama, mesto majčinih grudi, dobivalo jc siroče 1 , po malo već bogzna koliko mita

ljrekuvaui čaj, sa malo udrobljcna liicba', kojim ga je o'.ac zalagao. Osetivši se malo lakšc oil prazuiiic prsiju i zadovoljstva što ima svojc čeflo na grudima, ona bi pocela jničati: o svome radu i svojim drugama na njemu, i o uvredama koje jc trpela ou lijih, zato što nijc bila jcdnaka njiina. I on je njoj pričaio o tome, ši-u jc mala radila ceo dan, kako je gukala i sinejala se. Slušala jc s najvcćom pažnjoin i bila jc Ijubomorna na njega, jcr je on. jiošto jc bio slab i nesposobait na za kakav rad iinao njenu ttlogu u kući. čuvao dete i spremao ono malo sin»tinjc ti kojoj su živeli; a ona jc morala ići na rad, da bi itnaii da plate stau i da sc kako tako prchranjuju. Da, nju jc boleilo što ne može biti uz svojc de’c. jcdino za šta jc ona još imala Ijubavi u svome jadnotn i čemcntom životu. I svc ono ranije još bi mu mogla i oprostiti, i oprostila mu je u duši, ali samo sad, kad bi mogla porcid svoga dctcta! Koliko ona voli to dete. Kako bi ga rado prltisla na grudi i nikad, nikad nc-bi ga pustila od sebe. Ali... šta bi onda biio sa njima? Ne bi imala šta jesti, pa ni mala nc bi iniala hrane. I otia bi polako spuŠtala uspavano dcte i, prihvatala se posla koji oit, ujen tnuž, liije mogao da svrši; da operc detinje pclenice i da mu ilt spremi za sutra. On joj je pomagao u itiome poslu, doitose'ći i prosipajući vodu. I dockan u noć legala je umorna, prekidajttći često san, da bi nadojila dete. Jutrom se dizala rano, da opet po

kući malo spremi i da u šest sa'i btide ponovo za koritom u vešernici. A u podne, sedajući da pojede ono mato zlchuda ručka, koji je nsput kupila, plakala je osećajući hranu, koja joj nadolazi u grudi, i kojn ona ne mo/e dad onome koinc je namenjena. Da<n za danom jirolazili su incscci. i ona jc ipak bila zadovoljna gledajući kako joj dcfc n prkos svoj bcdi i slrotinji napreduje. .lcdnoga Iej>og lctnjeg predvečerja bila jc sretna> nađ je ugledafa, da joj u susret dolazi njena maia ćcrčica držeći sc tatinc rukc, a ŠapeIja'jući svojini malim nožicama. Docnije jc malo i progovorila. i kad sc ona timorna u veče vraćala s rada, lcpala joj je ona svojim dečijint jezikom o sventu što je preko dana videla i radila. Slušajući detinje ćeretanje, puštaia se sirota žetva u snovc, gledajnći svoju nialu ćerčictt kao odraslu i pa-> metini devojku, pored koje će ona bar u svoje stare danc naći odmora i zadovotjstva, koje nije imala za vreme svega živo-ta . . . Jednc zitnske mračnc večcri, vraćala se ona gacajući svojim loše obnvenim nogama po dubokom snegu. koji je 'toga dana napađao. Mokro odelo se bilo m njoj ukrutflo od mraza, no ona to nije oscćala. Osećala je samo neku žudnjti, da što prc stigne kući, da vidi svoju malu, ali je u isto vretne osećala i nešto čudno, neku slutnju i strah dr. sc nešto strašno dogodilo. Bila jc vrlo uziiennircna i udvojila je svoie korake, samo da što ore stigne kućL