Београдске новине
Strana Ž. ^ ističe iras!anst/o, da je Fin« k oj mnogo stalo do toga. đa ^ J eimačka prizna »»/cnu samo* s t a 1 n o s t, Jer se osjeća jako n a k 10' njena zajednici njemačke kulture i interesa. Na govor dr» (ža\Tiog savjetnika je grof Hertiing odgovorio, da njemačka država živo simpat/še težnjama finskog naroda, all d a priznanje samostalnostf s'avisi od sporazuma Finske /sruskomvladom.s kojom sc Njemačka sad nalazi u mirovnim pregovoriina. Taj je sporazum u toliko lakši, iio su niski izasianicl u Brest-Lito\vskom na jedno pitanje izjavili njemačkim izaslanicima, da će Rusija potpuno izaći u susret željam a F i n s k e, a k o s e o n a o b r a t J r u s k o j v 1 a d i. Svcđska za Finsku. Kb. Stockbolm, 31. decembrtu Alinislar pre-dsjednik E b e n drž: o ]o govor, u konio je Izjavio, da će ŠvedBka radosno pozdraviti Finsku jnfid ju slobodndm skand i na vsk: m narodima, ako Finska uspjc d>. dobjo Iprivolu svih Cinilaca za svoju sarnostalnost. Rusija I Fiuska. Kb. llaparanda, 31. decemfira. Uspostavljena je telcgrrfs a vt-za. iz/nedju Finske i Kusije. Dcmantuje fce pdJacak luskih četa iz Finske, ali je 6000 Kazaka napustiio Finsku. Oogadjaji u Rusiji Zavjera protiv narodnih komesara, Kb. Haparanda, 31. decembra. Ruski listovi javljaju o pronalasku jedrn* zavjcre za uklanjanje natodnih kojnesara. Kerjenskovl ratni pianovi. (Naročitl brzolav „Beosradskih Ncr.'Lna”.) Petrograd, 31. decembra. (Reuter). Kriljenko je u jednoj zapovijesti vojsci izjavio, da se iz dokumenata o topničkom uaoružanju vidi, da je vlada Kerjenskova čtnila pripreme za zimski rat 1918. i da nikako nije pomišljala na mir prije kraja 1918. gođine. Rusija i UkraJina. Kb. Petrograd, 31. decembra, Glavni izvršni odbor odobrio je bez debate protiv dva giasa politiku sovjeta narodnih komesara u njegovim odnosima preaua sadašnjoj ukrajinskoj
Utorak. listovi donose notu, kojom se ta vijest pobija, a koju je ministarstvo spoljnlh poslova u Washingtonu poslalo američkom poslanstvu u Petrogradu. U toj se noti veli: Ministarstvo spoljnih poslova izjavljuje, da je vijest o ustupanju poluostrva Kamčatke SJedinjenim Državama za dvadeset milijardi rubaija potpuno neosnovana. Zajmovi, kojc su Sjeđinjene Države učinile slobodnoj Rusiji dati su s pogledom na kreditnu sposobnost ruske vlade a u svrhi, da sc oni upotrijebe u borbi protiv njemačkog militarizma. Prcdsjednik je već pred cijeiim svijetom izjavio, da Sjedinjene Države tie žclc povećavati svoje sadanje oblasti. Grcl u američkoj vojscl. (N;:rcč!ti brzOJav .Uc.-'nradskili Noviiia") Haag, 31. deceinbra. Grčko poslanstvo u WashIttgtom: je iz-daio proklamaciju, kojom ovlašćuje grčke podanike, da niogu stupiti ii vojsku i momaricu Sjedinjenlh Država. Taj se korak tiunači tako, da će Grčka sad doista učestvovati ti ratu.
Podmornički rat Nova potapijanja. Kb. Rcrlin, 31. deccmbra. Wolfiyv ured javlja: Djelatnošću j naših riodmornica je potopljeno u za! pornom i>o.iasii oko Engleske 19.00G j brutto tona. Jedna je podmornica n { vremcnu ođ 4 sata potopiia u kanalu 4 parobroda, uprkos jakog neprijateljskog otpora; medju njima je bio engleski panii brod ,,A i c c M a r y“, na tovaren ugijent u Nevvcasthi za Rocheford. Medju ostalim potopljenim brodovitna naiazili su se engleski jedrenjak ,,Briten“, koji se nalazio na putu iz Graneviilc za Folvey i drugi natovareni brodovi. Potopljeni danski brodovi. Kb. Kopenhagen, 31. đecernb'ra. Ministar spoijnih porlova objavlj je da jo potomio d'’a°ki r>ami bro l „HefIar“ na putu od Messine z.i Napnlj. 4 čovjeka spašono je. a kapetau sa đrugili 13 Ijudi poginuli sil. Danski parni brod ,*Ajax“ potopljen je na putu iz jednog špansko« nri •faivš'n vti F.rg'es' u. 4 čovjeka p spašeno, a ostatak posad© je poginuo. Italija u ratu. česi u taliianskoj vojsci.
Radi. Amerika u raiu Proinjena kod Roosevelta? (Naročiii brzojav „Beogradskih Novina”) Bern, 31. đecembra.
Kb. Lugano, 31. decembra. ,,C o r r i e r e d e 11 a S e r a“ javIja, da je talijanska vlada zaključila da sve Čehe, koji se sada nalaze kao austro-ugarski ratni zarobijenici u Italiji, uvrsti u talijausku v o j s k u.
} J arisko izdanje ,,C h i c a g o T r lbune“ donosi iz Washingtona ovu vijenst od 20. t. mj.: Roosevelt je u pismu ^ianu kongresa L u d e e n u izjavio, da je W i 1 s o n 1 a ž n i m o b ećanjima došaona predsjedn i č k o m j e s t o. On je izabran sa devizom: „Sačuvao n as je od r a t a!" Narod ga ne bi izabrao, da se kandidovao na osnovu s v o g r a t n o g p r o g r a m a. Vijesti o otkupu Kamčatke. (Naročlli brzojav „Beogradsklh Novina“.) Stockholm. 31. dc-cembra. U posljednje vrijeme bilo je rasprostrtih vijesti, koje su i ruski listovl donosili, d a ć e A m e r i k a k u p i t i poluostrvo Kamčatku. Ruski
Dobrotvoma diletantska predstava U pozorišnoj dvorani ,,Kasiue“, 30. (17.) decembra 1917. „Proljetno jutro“, od Dr. Milana Ogrizovića. — „školski n a đ z o r n i k“, ođ Koste Tr.fko\4ća. — ,,R a s e j a n i‘‘, od Kotzobue-a. Diletautska predstava u dobrotvernu 8vrhu! Simpatična ideja, a isto tako simpatični i oni koji je nose. Re!ko je, u opšle, ida je koja diletantska predstava bila bez uspeha. Tu pubiika uvek ima ninogo najlepših ohzira prema svojim poznanicima, koji su iziš’.i iz njihova kru-
BEOGRADSKE NOVfNE ga i pojavili se oa „daakama", da tu alobođno igraju, „baš kao pravi g!umci“. Medjutim, pozoršte na?*’i st dcnata i studentkinja predstarlj lo je znaČ jnji' pokušaj no obične diletantake igic ovo vrste. ^redstava je pokaz'va’a izvesnog nkcenta, koji ima interesa ne samo za dobre raspo’ožene rofkak ' i prijate!,e u publici, več i za ljuđe od umetiičkog ukusa, koji tilaze u pozorišne sale go‘ovo uvek sa nešto otmenc ironije i saakazma. I snmi rv'zo'i'š r >i . fahm ni" morali su se, u mnogim momenfim, na :nešiti zadovoljno i sa iskrenim odobravanjem. Pokušaj je bio dosta smeo, i ako vrlo jeduostavan. Fre kra'.kog vremcna, nekoliko mladih ljuđi došlo je g. dr Ogrizoviću 3 mo!bom za saraduju i pomoć u jedjioj diletantskoj predstavi, koju s.i nameravali prirediti u korist fieo e radske sirotinje. G. Ogrizović im izidjs odmah ljubar_o u susret, pa pozove i reg s eura Narodnog Pozorištu, g. Cekića, da bi se stvar što pre nrediia. Sutra dan je već održana i prva proba, za njom opet izvesne izrncne u rolarna, zalim de a'jno izradjivanje, katk'ui i sa malo đo .a e ili jiervoze, kao u svakoin pravom teatru, i na kraju, eto, predstave koja je svakoga zađovoljila u. jednako] rneri: i publiku i igrače. Prvi koinađ, Ogrizovićeva pa i :tel-eliki „Proijetno jutro“, (sad prvi put u fkeograđu!), vcć jc pokazao, ko ćo bi i junak večeri. G-ca Smiljka Kikićeva, mlado, simpa'ično stvorenje, kao jeđnm ma, horn zadobila je publiku za sebe. Gos, odjica ima pravog glumačkog insiink a: ona, kax> po nckorn nagonu, ossti svaku feituaciju na sceni, pa »e u njoj ume i naei. Ima dosta, i vrio obojen h, modulacija ut svome tonu, koji je u opšte zvonak i neobieno prijaUiu. Govo.ia js Ogrizovićeve stibove izvesnom lakoćjm i graoijom, k;u> što jc docnije, u „Rasejanim“ Kotzcbuea, brbljala in'Io, sa nekom naivnorn kokclerijoin, dajući ce oj lakrđiji mnogo potrcLne vedr.ne. Mala preliiada, koju je imala u prlu, jedva da so je gde primetilft. Gospodjica ima smisla za intinmu scenu, a to je re'kost kod diiefauata. Jednom reči, u gospodjici Kikićevoj se vidi pravi glumački talenat, te 14 zbilja šteta bila, da, on na poEoniici ne razvijo sve svoje lepe osobine. Oba partnera goepodjice drža'a su se vrlo dobro. G. Kifanović jo pou>d no i sa razborom govorio stihove za'jubljenog poete u „Proijetnom iutn“, dok je g. Laković uvek dob'o srafunatom ; grom glumio ljubavnika u , Rasejanirn“; Obo. jica su imali i po 'ednu spo’ednu ro.u, oli u kojima su pokazaii još vi x e glumačkog tona i n kojim se rolama većma bili gospoflari sil.cac.ye: g. Kitanović je sa nmogo komiko prika'zao rasejaaog kupetcina u lakrdiji Kotzebue-a, a g. Laković se, mestimice možda bolje no u lakrd ji, držao u ozbiljnoj pozi školskog nadzornika. «J. Savić, — da idemo redom dalje, — kao uČi'elj Petfpvić u Tr fkovićevoj komediji, glumio je sa puno sigurnosti, iizvesnom rutinom koja je sasvim g!umačka. On uvek ima tona koji je na visini scene, a pri tom ne oskudeva ni u gestovirca. G. Ris'ić. je zgo ’no našao toa za rascjanog majora rii Ko'zebuea), pa iz njega nikada nije ispadao. G. Radojčdć je dao sasvim dobro, i po tonu i po ccloj fiziouomiji, sv.šcnog p;epcrandista Stanka u „Školskoin Nadzorn.ku'*. Najzad je i g. Radosavljević, u komičnoj ulozi Pisarerića (kod Trifkovića) bio potpuno na svom mestu. Pored diletanata na predsbivi smo ] videli i neko naše staro poznaniko sa : beogradske scene, koja su najusrdaije pot- j pomogli lepi poduhvat beogradske omia- I
!. jatmara 1918. dine. Njih je publika oduševljsno pozdravila, čini su se pojavili na scem. - Tu je bila g-ca Bošnj ikorić, kao Saveta u ,,Škoi8kom Nadzomiku", koja je celokupnim svojim tonom Bkladno pristajala nz onu djačku sredinu. Sasvim je razumljivo, da je ona pokazivala rutine i lakoće nešto više no njena okolina, jer je gospodjica bila jedna od sla'. nutijih miadih članica Narodnog Pozori-šta. A gdja Ruoović i g-ca Jurković, koje su, naravno uvek u đobro pogodjenom tonu, odigrale dvo majke, (d letanli ofcićnoteško nadju svoje „>rajke *I), doprinele su takodje da prcđstava ispadne šlo skkuinije i da pnblika.što jeđur ko napunila dvoranu, dajući obiine epl ’.uzo svima prikaz : v- čima bude sa vim zadovoljna ovim večerom. A da bi ono što više bilo čisto po zorišno, vojna muzika, pod up-av.m odličnog dirigenta g. Piroa, izvodila je, uz sveopštu pažnju pubiike, po e 1 m eresontno „koncertne uvcrlire'* Ružića-Rozenberga, još i spletove jugosiaveuskih i češkib rpelodija. Što so ličo izbora samih komada, on je, čini nam so, po'puro na svnm me8lu, narofito s obzirom na mater'jal u prikn-.ivačkom pcr ona!u. Dulr-v ta Ogrizovaćcva pa«te'-slka, „Proljetno j tro“, sa čednim ljubavničkim ćeretanjima i scenski vrlo živo izradjenini momen ima; zatim poznali ..ško’ski N'>dz'rnik“ srpskog klasika Triikovića, [>a na'vna i nelusiljeno veseia lakrdija v Rase'an“ starog Kotzebue-a, — sasvam odgovaraju jpvesnom literamom ciiju ovakvih djačkih predstava. Kađa naša omladina, u oviiu prilikrma, tako malo ima od duševne hrane, onda se mora naro x ito pazi‘i, da to što joj se pmža, bude čisto i sveže. Na kraju moramo još istaći, đa je ideja naše miadeži sasvim za pohvalu i da gg. Ogrizović i Cekić ne trebaju žaliti za trudom što su ga obo njiliove predstave utrošili. Jer 4eško da bi se boogradska ornladina, u ovim mučnim danima, mogla naći na plemc-n tijem porlu, nego Ji što je ovaj. Dok ceo svet grca u atmosferi, zagušljivoj od isparenja kivi i blata, dotle rniade duše, zatrovane bedorn i opštim očajanjem, počmjući većgubiti i sam smisao za život, izdižu se iz toga užasnoga žirota, da feroz č!sti ište umetnosli dodju do punog duba, do evetlog sunca ist'n^kog života. Naša „zlatna mladež“ poprskana je odveć čajljavom i kaljavom prašinom u viboru koji oko nje besni; skinimo sa nje što je zadrljaio, da nam ona opet zasija u 8vetlom v'" >mlados'i i života... •K' * * Dobrotvorna di'etantska predstava ponavlja se u četvrtak 3. januara ov. god. u 4 satft poslije ,podue sa posve istim programom j glazbom. Prodrja karata je islo kao i pr'je, u knjižarama S. B. Cvijanovića, ,,Jugo-Istok“ t u upravi ^Beogradskib Novina“. S-in.
Grad i okolica Svima našim prijateljima i čitaocima našega lista želimo srećnu Novu godinu 1918. Uredništvo. Dnevui kalendar. Danasie utorak 1. janunra 1918., po starom 19. dcccmbra 1917. — Rlmokatolici: Otw. Hristovo. Novo ljtto; ptavoslavni: Muč Bonlf3cije. Casmčka 1 činovr.lčka kasina otvo* rena je do 12 sati u noći. C i k. vojnički dom: Citaonica, eoba ra pisauje i igranje, kantina. Olvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati uvečc. Slobodan piistupsvakomc vojnikti.
dale kao snahu; a već drugog dana dobi na svoju novu adresu dopisnicn od Tome s oniiu lakonskim izvjcštajem Cczarevim: „Veni, vidi, vici!“ Stojan se malo čudio, od kud Toina u dalekom gradu da dozna za njegovu novu adre« su i nije mogao cla odgonetne, šta je Toma onim riječirna htio da mu kaže; a kad se vratio s puta, bilo mu je u brzo sve jasno. Još nije ni stigao do kuće, a uz put se srete s mjesnim učiteljeni, koji mu poslije oblčnih pozdrava, pitanja i ougovora reče: — A tebe, brajko, Toma izbacl iz sedln! — Kako? — zapita Stojan, a neSto ga teknn u srce, jer mu padoše na pamet Tomine riječi iz dopisnice. — Pa preoteo ti je Rozanku. Cim si t' otputovao, on ju je posjetio, pa je tamo i ostao. Tamo >e i danjivao i noćivao; a kad mu je istekao rok odsnstva, on >u je poveo sobom u daickt grad. — A njezlua mati? — Ništa. Ona nit govori, ait rotnoxl. Samo pije. — A kako je to bilo? — A ko bi to znao rećl. To se Uaje Samo nagadjati. Mater je poljubio u ruku i popio s njom dvije tri čaše, pa Je bila gotova; a djevojku je prostrijelio cmookim pogledom, pa je I ona biia gotova. — Pa sad? — Ništa. Izgleda, da Totna lma najpoštenije namjere. Bar meni se tako ispovjedio. Veli: „Zasitio sam se pustoiovina 1 presrećan sara, što sam upoznao nepokvaren stvor. s koJtm misiim da provedera vcek“. A kad t& »apitah, kako misli s vjejčanjem, on
reče: „Lako ćenio s tini . . .“ A je li, boian, kako je tebi bez Rozanke? — Zašto? Ja nijesam imao s njom ništa. — E, nijesi! Valjda nijesi u poslijednjc vrijeme uzalud bio više kod nje nego kod kuće! Stojan se truđio da se pokaže, kao da ga se cio taj dogadjaj slabo tiče, a u stvari litjelo je srce da mu prepukne, kad pomisli, kako ga je djevojka obožavala i kako ga je brzo zamijenila drugim, bez sumuje boljim od njega. Prosto ga odbacila kao neku lošu stvar. Za njegovo osjetljivo srce i njcgovo častoljublje bio je to veliki udar. Od tada mu postade i selo i sva okolina mrska i poslije kratkog vremena ode u daleki drugi kraj. Prolazili su dani i godine. Rozanka je večinom s Tomom u gradu. Samo od vremena na vrijeme dodje materi da joj pomogne u nadgledanju poljskih radova i da sc kod nje olaksa. Cim se rodi dijete, Toma dolazi na krštenje i priznaje vanbračno dijete kao svoje i svi se dive njegovoj Čestitosti. Izrodili su tako četvoro djece: ali na žalost, prije no što će se novo roditi, ono ispred njega umire, a vanbračni roditelji sve neutješniji pa čak i nezadovoljni. Kod petoga djeteta navale Tomina mati i Rozanka, da mu nadenu drugo ime sem krštenog, ne bi li ga tako sačuvali od proklete smrti: all se Toma ne da ni osoliti. On zna dobro, kakve su to muke, imati dva imena. Zvanično se zvao Pavle, a ovamo ga svi zovu Tomom. On, žustai po naravi, skače i odziva se odmah na ime Pavle lli Toma. a kad mu se drugovi smiju, ako se poziv nije ođnosio na njega, on prosto da Iskoči iz kože.
pa drugom prilikom propušta da se odzove na poziv i to baš onda, kad je njemu bio upućen. To je neki put izglcdalo kao da je nagluv. Zato ne dade, da mu se djetetu nadenc drugo imc. Umre tako i peto dijete, a medju Tomom i Rozankom nastade prepirka. On krivi nju, a ona krivi njega što djeca umiru. Nije ni čudo, jer svaki gubitak djcteta bijaše veliki udar po oboje njih, pa tražaliu krivca i onamo gdje nije bio. Od tada je Rozanka ostajala duže kod matere, pa najzad izglcdaše i da ne misii više da se vrati Tomi u daieki grad. a on sa svim prestade da dolazi u selo. A nekako dodje u to vrijeine u daleki grad nov vladika s ćerkoin na udaju, koju mu je rodila pokojna žena, dok je još prota bio. Vladika jc po priinjcru svojih predhodnika priredjivao svečane ručkove i ua iste pozivao veliku gospođu i onu, koja >rr.aju izgleda, da to mogu posti'l. Mečj« ove pcslijednje spadao je i Toma. Uz to je bio vladičine vjere i nirodnosti, a vladika je samo takvog i želio da ima za zeta. Bilo je i drugih kandda.a, aii ni jedan ne bijaše dorastao Toml ni po spoljašnjem izgledu, ni po bistrini i okretnosti. U skoro Je posrao redovan gost vladičin i rado vkijeni udvarač viadičlne ćerke. Taman se on ujluljkivao snovinu o sjajnoj budučnosti, a na vratima njegovog stana pojavi se Rozanka. Bilo je i prebacivanja i dokazivanja, i preklinjanja i pretnja s obe strane; a kad sve to ne pomože. Rozanka morade da napusti Tomin stan, ali nc ode na željezničku stanicu da Ide kući, već upravo u vladičin dvor vladičinoj ćercL
Ova je kao pametna djevojka znala, da u Tomi ne bi dobila nevina muža kao od majke rodjena, ali se ipak nadala, da će mu pružiti slusti nckušaue, slasti sretnog bračnog života, a u tome da će i svoju sreču naći; a kađ od Rozankc čn, da je Toma svc to već okušao i presitio se, ona kionu pod teškim udarcem i nesrećna djevojka, koja žudjaše za neograničenom Ijubavi, jer joj prokleia smrt još u njezinom djetinjstvu otrže Ijubav materkisku, zagrli nesrećnu Rozanku, pa'joj kroz plač rečc: „Gospođjo, tako mi moje mrtve inajke, ja vani neču oteti Tomu“. Naslučivao je Toma sllčan isbod tog sastanka nejednakih suparnica, te ne iinadjaše srca da ode u vladičin dvor nepozvati, a poziv nikako ne doiazaše, ma da je vladika priređjivao svečane ručkove kao i prije. To je bio veliki udar za častoJjubive planove Tomine. Ali, što bi, bi. Vladlčina ćerka udade se za nezavisnog čovjeka, vidjenog i čnvenog u narodu kao što joj je 1 otac u mladjim godinama bio. Nu to nl maio ue pomože Rozanci. Kad vidje da je Toma neumoljiv, ona zažmuri, pa se udade za jednog dobroćudnog sudskog činovnika u obližnjem gradu i rodi inu brzo uzastopce dva sina kao dvijc lijepe jabuke, pa se sjeti lukavstva Tomine matere i nadenu im druga imena sem krštenih, da bi od njih otklonila prokletu smrt. Jednog nazva Tomoni, a drugog Stojanom. A <La bih što boije sačuvala od proklete srarti, oua ih njegovaše po principu Tomine niatere i čuvaše kao očl u glavL Kad je starijem Rozankinom sinu bilo oko osom, a mladjem uješto preko šest godina, desi se da u selu umre
Beog potorBtu stave
I
. o r I e u ui u »‘ift Boulevsrd): Počelak uveće 3 r f .
Klnema'l j 1 'y®*j n j klnonhnffp Milsns ultd ; u 4 16 *•« po*HJ‘ podnc predsP^^’ n8 | „ - C. i kr. cradianskl* T ...
O'arisi. U 6 * m gradjanslvo. ' ‘ Noćna slt nekarnarna: U aedmld od 30. rbra đo uključivo b januais 1918. .. . n0l ; nu siužbu u Bcogndu ove l»“ . j , e on : apoteka
. 'jnp- I ICiU*'* Knsakovića, , S p ome ni'T br. 2; II. re,on: a.iuieka ,, Vk u„oljska ul. broj 2; i u iH. N i ko 1 1 ćfl,
broj _ .. .... ... Beogradska ni. br, Kosjei bolcin' bolnid .tJrčko* od U bolmd „Brirun podne i od 2—1 s c. i k. ^adjanskoj tvrlak i aedjclju od I Kužrii bolnlca. Ijcnn. Obk'ijcstcuja o i>
u bolnlcamo: U sala posli,e podne. sali pri)e ilije podne. — U i. u ulorak, čebU.'osUje podnc. ijera nljc dozvoicinta dnevuo oc!
, < i . r J • 't^ic i itru unvviiv v IJ. do lasaii prije po£|, a ulazu u bsštu iKilnlcke fciade sa slra>l, t jins..c ulicc. Vo, n® parno ij 0 hU pa illo u Car Dh S a n o vo j utL i. — 1. Kupaiilo u kadama: vojne osobv otvorcno ndnim danlma od 7 saii prijc podnc do tsaii posiijc podne « ncdjeljom 1 prazmcmif od 7 saii p llie sati u podik - b) 2a gradSrTol«' »M pfle polljfS a r.cdjcijom iptalc.« (A dne do la'/, sati vk upa uIj za cs\vk s ine či/i/vnikc oiK^i lidoni/ petkom i suboiom |se de 5 sati poslije poda
danima odV posllje podil 9 saii prijc L, — 2. 1 J a r n i i n j i m a r; .o utorltom, / satl pnje pA
« nedjcljom i Vaznidrai od r 7 satl podne oo M'/IaU u podae. — z. a p i Ujanc mnsnog pouotvorcno jeplij kupalik) pooerKkom i tcivruom takd tc Uanc nc pada rekav ptaziuk, od 9 **>, prijc podnc do & ati podije podne. — Ća 5 i nicima i njimn rtvnln: tinovuicima stoi« na volju da sc sfce p*r:, m k upa iiiom i'i! dane odrcujenc za >,rad;asivo (poriedjcljkom 1 ćervrtkom). Baga,i> sc zatvara radcim danuua u lJi/jsati, medjeijom i praznicima u 12 sati u pdnc
Maierijalni uspjeh tt)bi'(vome dile* tnntske predsbrvvT Kraj moralnog dobrotvome diletaatske preddtave od p’idjclje, o (^ra govorimo na drugom mjstu, b!o jc i materajalni prilio«) osoliit. Budući da ćc se predstava pono viti ino 3 ov. mj.F kao malineja u 4 sata polijo poJne, to ćemo dobrctvomi izncs oiju pr ds.ava za beogradsku sirotinju o'aiti nako ng malineja. Njogova Preuzranos' go :v.-M ner generalpukovniic barjm RhemenT koji je osobitiin zanimanjfa p a io p:e<fr stavu io njoj izrazio Bvcfttza!- vo'js,'v<y. preplatio je nt ulaznini lotinu tru na za boograisku sirotiAj.
I
Pozorišna pr#lstava taltfuskii* zarobljenika Iduća poairišna pred skili ratnih zat’bjjenika »e. to već jednoni javili, daifes i etapne staniaie menaže ja 1 ma. Ula 2 nica
snike i gradjalke osobe 1 krunu, a z? 1 fila »d
momčad 30
osobe
Darovi doinu Povodom vali su doniii s V u 1 e t ić 100 J o v a n o v i ć 100 K, Josip J iić pisaći prib
iročadi i sttraca. ižićnih piitt'.nika daročadi i st^iaca: Marko Kosta Jfikolić I |tOK, Kosfe Nikolić trolimeilO K, Va* P e t rcv i ć 50 K,
iraća Naymatn50 K, Enst Eiclitddt 10 K, gCRodia Ivmka Popoić 100 K, Koara StoJko vić 1 igareta, Hugo reig e 1 rfcno, Do 'asiljevlč 20 K. U hat sirctmje lagodari upravifca. | 'ar. Na mjesto ^ftjklona zai čestitku ovoj godini dar*a e r z : Beograda 50 kinjonđu za^jd 0 v,i e i siročad 1 5(frua za beogr’P 1 irotinjn. Ovi s«ia»rt upućeni | le naznačenju. ( J tshik, zasluini r; 1 ;J ga je na put i
po , 400 ) >jka / :inje /
V
premila ih je torali pasti u eliki gosniodin^ ipitao, čija su
ari penzionisaa k i stric TorrirL™ 5o. Pogreb je i tlo svečan, jer jjni zapovjeđii|n4ižnjeg grada, ao na pratnju četu s * >m. Pogrebu K i« i mnogi Časni jbrovoijno pridfa ’.Ji. Znaia je Ro mka, da čc nafcij'rebu biti i Toma, posla na istia^oja dva sinčića, a >j da su svakoine f. I Toma, sad već (injetio ih je, pa je i ujcca; a kad ču da Rozankina, |:ga kao da nješto ostrijeii. Učiu m se, kao da ih j« izanka podigl i vis i da mu dovlje: „Evo, glc ti, pa reci sa.d, da 1< m ja kriva« š: ti ne mogoh djec« mjcgovati!“ Rrianka je na taj efekt ačunala i timlie sebi pribaviia neko jraino zadovmenjc, pa se posdije idila da zaboillvi, §to je uekad bilo. 1 bi moždaf zaboravila, da se ne godi nješto, 9o joj ponovo uzburka šu, opominjud je na njezmu kratku vu ljubav. Prfju se, da Stojan iz da;a dolazi sa fevojom mladom u po:tu svojoj maeri i sestrL S nestrenjem je oč^kivala taj dan, jer je :što govorilojda toga dana treba da avna svoje tare račune. Prema Toje pritaviiasebi zadovolienje, pozavši mu stjoje sinove od drugog iža, a Stojmu treba da dade zadoijenje, što g;. je onako, skoro sramnapustilajnjega, tog plemenitog vjeka, u čijm je rukama prije Tome :ala niezinai djevojačka čast. Nije se Sfojan sa svojom rnladom puta ni čestito odmorio, a seljaci i janke počeie dolaziti da ib vide i da s njima zdrave, kad Stoianova sea. koia le dcWc-kivaln i ispraćala