Београдске новине

' Slranr. 4.

Nedjeljs

BEOORADSKE NOVINE

Broj 18 .

Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. I k. V. G. G./S., poziva radi priinauja uovca nlže imenovana lica, ako su u Beogradu da se jave IKino sa legitlmacijora (pri* javnom Iistom) inače da pošlju taSnu adrosu i označe najbližu poštu, koja prima nowc uputnicom. Zastupniku blagajnlka Drutva Cn f exK)ga Krata u c. i k. V. O. G./S. g. dru Marku Leku, prof., BeogTad, D o b t a č I n a u 1. 16, svakog radnog dana od 2—4 sata poslije podne sa pozlvom na broj, koji se nalazi p r e d svakim Imenom. A. Broj 5551 Andjeikovića Bure porodica, Kralja Milutina 54: 5575 Andjelković Jovan, svešt., Nerodim; 5614 Aleksić Mliojko. svešt., Rajetić; 5560 Arsić Anta. svežt. sc<rdarsko-1okvički, i’ritren. B. Broj 5613 Bačanin Cedoniir, sveŠt., Vračevo; 5619 Balšić Josif, sveSt., Sjenica; 5620 Balšić Mlliajlo. svešt. štavljanski, Sjenica. C. i C. Broj 5546 Cincar-Jankovič-Jakšić Milica; 5553 Cvetanović Mlhajla deca, ađvokat: 5522 Cvetić Bisenija ud. MIiivoja, Pinosava; 5536 Čakarević Aleksa, svešt., Radijevac, Bukovički, Nova Varoš; 5536 Čakarevič Cedomir, Radijemc, Bukovički, Nova Varoš. D. Broj 5562 Dačevac Stanisav, svešt, ’evački, Priziren: 5570 Debeljković Denja, svešt., Lipijane; 5548 Dimitrilević Duja-Milan, advokat; 5573 Dimltrijevlć Stanko, svešt., Llvač. 0. Broj 5544 Glišić Milka Mibajia snpruga učit., Miročka ul. 3: 5601 Gnijić Žlvko, svešt., Mitrovica, Kosovo. Gi Broj 5602 Gjurić Srećko, svešt., Crepuljani, Mitrovica; 5523 Gjorgjević Marka porodica, Mirijevo: 5520 Gjukić Stana ud. Milutina, Nemenikuće; 5513 Gjorgjevlć Smiijka ud. Pante N., Koračica. F. Broj 5552 Filipović Milutlna T.Jublca, advokat; 1. Broj 5577 iiić Danllo. svešt., Ber©vac; 5528 llić Boža, kondnkt.; J. Broj 5593 Jakovljević Gjorgje, svešt. bostovski; 5554 Janković Dlmitrija porodica, žumaliste; 5588 Janković Stojan, svešt. kiokovski; 5563 Joiifović Manojlo, svešt. ijubiški, Prizren; 5584 Jovanović Petar, sv»št., Boževac. K. Broj 5594 Katanić Gjorgje, svešt., Pasjane okr. giljanski; 5539 Kosić VIdosava, Laudanova ul. 31; 5618 Krsmanović Jerotlje, svešt. vojkovačkl; 5615 Krsmanović Nedeljko, svešt.. Mltrovica; 5603 Krsmanović Konstantin, svešt. popoviški, Mitrovica; 5612 Knlagić Kosta, svešt., Novi Paz«T. t. Broj 5597 Levaković K. Josif, svešt., Petrovac, Oiljane: 5585 Levaković P. Kosta. svešt., Petrovac okr. Giijane: 5549 Lcvi Gavrilo. advokat.

M. Đroj 5518 Mauđdć Ružlca uit Aađreje, R. Vreoci; 5519 Makslć KatarUu ud. Milana O* V. Moštanica; 5561 Ma* nitašević Sima, svešt., Qomjo-S«lilri, Prlzren; 5521 Marković Smiljkia uđ. Milana, Zuce; 5517 Mllenković Smlljana ud. Mllivoja, Popović; 5542 Mllljašević Lj. Darinka, Beogradska ul. 19; 5511 Milutkiović Jagodinka u<L Stanislava, Koračlca; 5512 MŠuthiović VaslUJa majka Stepana, Koračica. N. Broj 5600 Nešić ‘Angjelko, svešf.. Mltrovlca, Kosovo; 5574 Nlkšić Antonije, profco, Uroševac. O. Broj 5550 Obradovlć Jovan M., ađvokat. P. Broj 5557 Pavić Jovan, svešt., Pri-zren; 5610 Parlić David M.. svešt, bibinovački; 5609 Parlić Miiisav. svešt.. Vučitm; 5545 Paviovič Jelisaveta, Hajduk Veljkova ul. 1; 5571 Pavlović Petar, prota, Gušterica; 5525 Porišič Mitra ud. Milana, Vmjište; 5541 Pet* ković Kosara, udova, Kja.menička 2; 5616 PetroviĆ Prolropije, svešt., Kuzmić; 5592 Popovlč V. Rista, svešt. vrbovački; 5589 Poi>ović GjorgJe<, svešt. donovački; 5596 Pcrpović Sava, svešt. bušinački, okr. Oiljane: 5587 Popović Janićije, fiv-ešt. kozminj.; 5595 Popović Giljane; 5582 Popović Danilo, svešt., Giljane; 5621 Popović Radoje, svešt. štavljanski, Sjenica; 5579 Popović Stojan, svešt., Donja Bitanja; 5580 Popović V. Kosta, svešt., Oiljane; 5581 Popović Arsenije, svešt., Giijane; 5576 Popović Viadimir, svešt., Štrbac; 5608 Popović Kosta, svešt. sokolački: 5607 Popović Arsenije, svešt. velebraškl; 5605 Popovlć Jorga, svešt., Mitrovica Kosovoj 5572 Popović Zaiiarije, sveišt,, Grača* nica; 5559 Popović T. Dušain, svešt. serdars’ko-lokvički, Prizren; 5599 Popovič S. Mihajlo, svešt. šiT>ašnički; 5598 Popović Mihajlo, svešt. kozmlnjanski; 5611 Protič Toša, svešt., Novi Pazar; 5623 Purić Vladhnir, svešt., aljinski: 5622 Purić Antoniie. svešt. aliinskf. R. Broj 5568 RajlčiĆ OJorgje, svešt. kijevodalačkl, Prizren; 5543 Roglić Persida, Ratarska 12; 5591 Ružić V. Todor. svešt. vitinski. S. Broj 5540 Sabovljevič Jei’eata, Staro Crkvena 24; 5604 Simić Vićen* tije, svešt. sočanski; 5538 Simonović Dragosiav, Staro Crkvena 79; 5569 Spasić Josif prota, Priština: 5606 Stanić Zaharije, svešt. oknički; 5515 Stanković Ikcmija, uđova Rađovana M., Železnik; 5558 Sba.včić Periklije. sveštenik, Prizren; 5555 Stefanović Milorada majka i sestra Ljubica, opšt. inžinjera, Strahinjića bana 47; 5590 Stefanović Stoša, svešt. šipašnički; 5567 Stojanović Kruna Milivoja K., Nevesnijska ui. 11; 5567 Stojanović Gjura, svšet. zorčiški, Priz-ren; 5565 Stoiić ITija, svcšt. golenački, Prizren; 5566 Surčević Milan, svcšt. orahovačkf. Prizren. T. Broj 5586 Trajlć Audreja, syeir-, Paralovo; V. Broj 5617 Vasić Stevan, svešt. štitarski; 5564 Vukašinović Petko, svešt. serdarski, Prizren; 5578 Vulić Dhnltrije, svet. gotovuški.

Z. BroJ 5509 Zagorčić Anastasija majka MBoJa-Jovana, Takovska ul. 35; 5510 Zeljlć Katlca malka AndreJe, Mačvanska ul. 38, Ž. Broj 5514 žlvojiuović Kosara majka Milana. Brajkovac; 5524 Zlvkovlć Mile-va ud. Milana, Kumodiraž.

Narodna privreda —► U8 Kako ćemo popraviti naša zemijišta i livade? 1 naši polx>:n-i-.-;i đuki scju danas na većim prostorijaina lacerku detelinu, nalazeći u njoj spas za svoju stoku. Ali od ove dragooene đeteline vidjamo 'detelišta, kojo, već posie 3—4 godina sar mo, izgledaju kao slabi, zanemareni t*avnjaci, na kojima se iz travuijina jedva i vidi po neki bokor đeteline. Kao nzrok tomo, navode sopsri-enici — nepodesno izomijište. I koliko sam se ja l'tno o tome uverio, lood većine slučajova taj navođ nijo tačan, ne:ro jo uzrok tom brdjavom stanju pogrešna nega. Kad luoerku na zatravljenu, ’dovoljsio neobradjo nu, nespremljcnu i nenadjubmnt zeinl'u posejemo, kail pri sejanju semo šteditno, ne može o'đ nje nf na nnjholjem i najpo'desnijem zemluštu ništa biti; i tu 6e biti ja'dna i čemerna, Lucerka, ili tako zvana „v ećita'* ilotellna, zabteva Što je mogućno siiju zomlju, koja je aodinu dona ran : je ’djubrena I nekom okopavinom — najbolje kukurazom — zasejana bila, jer je prašenjem I okopavanj^m kukuroza u nekoliko usitnjena i od t'avul ina oćišćena tako, 'da ćemo ju poslo boga moći za 'detclinu lakše i podohnije spiemi'i. De- | telinu moramo Što gušće posijati, ili 'đrugim rećima: đe'eiina mora otdmafc u početku tako gusto po'art t', da svojom gustinom svu iravuljinu izmnđju eebe uguši, 'da nam ne bi travuijiinn, koja brao porašćuje. detei aiu ugušila, a i to bi svakako nastupFo, ka'đ bi u semcnu | štedili i detelinu red;e i na rdjavo sprern- i Ijtenom zemriil’' ■■•osejaii, pa ma innče bio za njeno 'đobro uspe^anto i položaj | po prii’odi podesan i zemlja po osobini podesna. Da od lucerke bar za 6—8 godina dobar prinoo paiguramo, trolia ovako postupiti: Prvejsod'ne po se’anju, allocnije svake godino oko Dlagovesti, treba p r eko Jri'diŠta r>-e«ejati svo žeg, od „viline kosico" oistog semena. Koliko 6e se semena za mese , 'a' r an ; e upotrebiti, zavisi od stanja detebne: ako je detedna gnšća, ooda će trebati inanjo, a ako je redja, onda će trebati viš» somena baciti. Na nmzna, ,'ćela”a <: mesta pak, treba veću pažnfu o T *raćat : . Ta prazna mest 1 t» v 'ba bv.'de po^ebno, prekopati, travuljirm izba r li'i i gi-abijama poravniti i onda ćastim- i zd-avim serne om Kasejati. Ako su pik jtotnama uie b fnaće ođ travuljina čista, onda i»a treba samo oštrirn gvozdenife graGjaina dobro pograbuliati, a n-e g*abuija”ja posuti malo prostim gipsom, iii u sitan p'a T > istuoanim krečom. Iskustvom Je utvrdnno, da ovo pos : pan;e g'psorn i'i krečom boIje 'dejstvuje s nroleća, : <?ok jo z^rrrSja još vlažna, da gips. o in-asmo kreć, lakše do žiia dopre. 1 posfppn il e fV pe’o’", ma u koje 'doba, samo kad je đetcTna pokošena, jako npliviše na popr'’vka > du'e ti-ajanje dtiteline; ali jo ipaić najprobitačniio, kad se i pepeo posipa h praleća i s jeseni. Tako ae, 'dakie, na sasvim nrosl način, popravl'aju' i kroz ni n O'>o višo godina u bujnosti održavaju đetel'šta.

20. jauuara 1918.

A kako ćemo popraviti zanemarene f napuštene livade? Nanošnnj« boljo aemlje, podjubrivanje sagorel : m. sitnim Idjubretom, polivanjo osoloom (stajskom mokraćom), to su obična i opšte poznata sredstva, kojirna se livado udobravaju; ali u mnogim slučajerima, u mnogfm pri* liTomia, ona nisu za taj c'lj ’dovobna, nar ročito onda, kad je dobre trav r e i razne deteiine na livađama uguš'la »i'na maho vina i korov. Takove livade đaju, naroČito n sušnim gođinama, slabe prinose. S toga treba, pri zaista pravoj i ozbibnoj popravcJ, pre svega, na to obratili pažnju, da se sve rdjave trave na livadi zamene boijim, slatiđm i mirišljavim travama, lli bar učiniti to, da ove pi’eovladjuju. Ali, gde su trave ođ manje pićne vrednosti preovladale na livadi u toj meri, 'đa je sa njib dobiveno seno od slabo pićne vrednosfi, o.nda ne ostaje ništa 'drago, nego da se takove livađe razoru, neboiiko go'dina kro nj : ve u potrebe i raznim ueevinra, naročito okopavinama zflseje.vajn, pa pošle toga poncvo uliva'de. Mauje umahovljene i 'duLrim travama obrasle liva’tle, najlakŠe se, a uj>-dn<> i majsigurnije mogu poipravi’i, ka'd se rano s proleća preko i uzđuž dolnom gvozdenorn drljačom prodrij ju, nrabovina sklne i ukloni, pa onda semenom najboljih trava i mznih detc!r\a pres'jx Ode ima krtičnjaka, a retka je li vafcla iia ko.oj te napasti nema, oride će se i krtičnjacd DTum drljanjem rasturiti. Za popravku liva'đa, aajpodesnije su za presejavnnje ove trave: utrinac, IjuIjika, vla&}"ja, medicn, ovsik, glosfn', liučiji rep, msulja, mačica, rapuija, smiljkita, majkina dušica, a';dučka trava i kičica; a od detelina: krslti kume dete, izl’odica, crvena detelina, kokoii ac 3 dnnjica. rmsturanje zrclog bunj'š'a (k.mposLa), sitnog, zrelog stajskog djubreta, pcpela i rp., Liće i ostaće uvek 'đobra pomoćna sredstva za osiguravanje i ubizavanje .lobrib prinosa sa livada, — a „poljoprivvednik", koji svojeli’va'đe i đetelišta napušta i aaiuemaruje, uije 'dostojan toga plemenitog imena, Dr„ fladić.

boja za bojadlsanje šlotova, bojadlše savršeno. Svaka uomaćica neka je uooIrebijava u viastitom interesu. U svirna se bojama prolzvođ! kod flrine: HerczegGćza.BudapestV., Bđlvinvut 16. 1088

! Izašlo! Novo! NovoI Juraj grof Oršlć-Slavetićkl; ,,Na konju * _ H i u rovu Cijena 2 K. Može se kupiti u knjižari S. B, Cvijanovića Beograd Knez Miliajlova ul. broj 16, Pomdžbine sa strane šalju se na gornju knjižaru ili na samog pisca: Uredništvo „Beogradskih Novina", — Beograd.

Pravo o radtijama (Obrino pravo) I odnosno partlje b» trgovačkog prava u oblastlina Srbije, koje stoje pod austro-ngarskoin upravoiii . Od dra. Josefa Schdna, c. I k. clvllnog komesara, b. h. sudskog nađsavjetnlka vrhovnog suda za Bosnu I Hercegovlnu. Beograd 1918.; na-« klada štamparije c. I kr. voine glavne gubernlje. Prcd nanii se nalazi jcdna knjigii, čljl značaj prclazl granicc jcdne obične prigodne publikacijc, kojoj je obezbi'jcdjena trajna \Tijednost vcć samhn tlm, što se u ovo vanredno ratno vrijcme pojavila u Beograđu. No I bcz obzira na to, knjiga Ima neosporuo praktične 1 naučno iuformativne vrijcđnosti za mnogo šlrc krugove nego što su oni, kojima je u prvi mah bila namijenjena. Naime, knjiga je u stvarl zamišljcna kao ,,resumć“ predavanja iz prava o radnjarna i nekih partija trgovačkog prava, što ih je održao pisac kao nastavnik na udministrativnom kursu za c. i k. časnike i civiine komesare radi upoznavanja sa srpskim zakonodavstvom, u koliko se ono prema odredbatna haaškc konvencije c> vodjenju suvozenrnog rata primjeniuje u okupiranim krajevima. Izdajućl ovu knjigu, koja se prvi put bila pojavila samo na njemačkom jeziku, sada, prilikom priredjivanja drugog izdanja i na srpsko-hrvatskom jeziku, pisac je učimio veliku uslugu kako neposrcd« no zainteresovanim srpsklm krugovfma, iznijevši. u koliko su doiietie zakonske odredbe za vrijeme okupacije ostale u važnosti, kojc su okupacijoite viasti za pojedime fnnkcije predividjen& tim ođredbama nadiežne na mjesto i>ojedinih mirnodopskih vlasti, koje su prvobitno za to po glasu zakona bila kompetentne. Jezgro plščevih navoda sačinjava tumačenje srpskog zaknnaorađnjama od29. juna 1910, godine, koji je za vrijennc svoga pretresivanja u skupštini kao rijetko kojf drugi zakonski prijedtog izazvao najživlje Interesovanje najširih krugov a, 1 to s pravom, jer ovaj je zakon jedati od najvažnijih i najnapredniiiii medju novijim srpskim zakonima. Zasluga j® piščeva s jedine strane. što je čitalačku publiku u inonarhiji apoznao s* ovim srpskim zakonom, a s drug* strane što je upoznao srpske privredne 1 pravničke krugove sa rnlgovarajučim odredbama u austrijskom, ugarskom i bosansko-hercegovačkom zakonodavstvu, koje oti uporedno navodl sa dotičnim propisitna srpskoga zakona. Stoga smo i rekli. da ova knjiga, pored trenutne, praktično infonnativne koristi za činovničke, trgovačke, zanatlijske i industrijske krugove im* i trajne vrijednosti za pravnike i ekcn nomiste. Sam raspored gradiva vTiTJ je detaljno razdiielfćn i prijegledno uredjen. Kao đodatak utieseno je tumsčenje uekollkih važnfjiii odredaba iz srpskog trgovačkog zakonodavstva, naime odredbe o z a š t i t i m a r a k % m u s t a r a i m o d e i a. Najzad knjiga mnogo dobija potanko i pažljivo izradjenim azbučnim registrom, u koji s a untšent svi rnžniji predmeti i terminl. koji se u knjizi pominju. Prema svemn što smo rekli, izbštio je naročito na« glasiti, da ovo djelo zaslužuje opšti interes i najtopliju preporuku. Knjiga se niože dobiti u ogiasnotn odjelenju našega lista.

MALI PODLISTAK lstorijski kalendar Na današnji dan, 20. januara 1793. g o d i n e osuđio je francuski narodni konventri (narodna skupština), koji Je kao predstavništvo suverenog irancuskog naroda imao neograničenu i zakottodavnu i izvršnu vlast zbačenog kraija Louisa XVI. na sinrt. 11. decembra 1792. godine otpočeo je kon* venat da sudi kraJju, koji je po osnivačii dinastije u optužbl i oslaiim alitima _ nazivan kratko „Louis Capet". Za brantoce uzeo jc kralj Troncheta, de S e z e-a 1 svoga nekadanjeg ministra, starog grofa de Malesherbesa. Po svršeuom pretresu odredjeno je za utorak, 15. januara 1793. godrne konačno glasanje o kazni, koja bi se.lmaIa izreči nad kraljem. Svi umjerenlji elementi u skupštini, naročito stratika tzv. Girondinaca (koju su tako nazvali zbog toga. što su im najugledni.ii prvaci bili izabrani u departementu (okrugu) Gironde, a medju kojima su se nalazili najpoštcniii i najidealniji republikanski političari) gledali su, da spase kralju glavu, dok su lorajnji republikanci, tzv. stranka brijega (tako nazvani, jer su pristaJice te stranke sjedeli na najvišim klupama u skupštinskoj dvorani), Robespierre, Marat, Danton I drugovi bezuslovno bili za smrtnu kaznu. S toga su Girondiuci 15. januara podnijeli prijedlog, prema kojemu bl bila izvršna samo presuda, za koju bi glasalo bar tri četvrtlne svili prisutnih poslanika. No protiv ovoga prijedloga Bairočitom žestinom ustade Danton, Koji se baš toga dana bio vratio sa nekog službenog putovanja I kojl je prodro sa zahtjevom, da se preko tog

prijedloga predje na dnevni red. Na to bude odlučemo, da glasanje bude poi m e n i č n o, po pro«ivci, a da skupština zasjeđava neprekidno (,,u permanenclji“) sve do okončanja giasanja. Od 745 poslanika nije prisustvovalo glasan/u svega 27, od kojih je 20 bilo po službenim putovanjima, a 7 bolesnih. Niko nije mogao unaprijed predskazati ishod glasanja, koje je uz grozničavo iuterescvanje cijeloga Parisa počdo u srijeđu, 16. Januara 1793. godine u 8 sati uveče. Glasanje se oteglo danhna, jer su poslanicl ne samo poimenično glasali, već su neki, kao Robespienre, obrazložili svoje giasanje dugačklm govorima, dok su drugi, kao nekadauji sveštcnik S i e y e s kratko izjiavili: ,,Na smrt, bez mnogo fraza!“ Izgledi kralja Louisa neprestano su se kolebali u toku glasanja, čas su nadvladavali glasovi za smrtnu presudu, čas opet glasovi, koji su tražili, da se kralj progna liz zemlje ili zatvori, dokle god ne bude zakliučen mir sa spoljnim neprijateljima. Na galerijavna se tiskaia publika, koja je služena jelom I pićem 1 koja je pratiia ovaj zanimljivi pritzor; neki su s potajnom zebnjom očekival! sudbinu zbačenog kralja, dok je većina posmatrala tok stvarl s istlm uživanjeim, kao nekada narod u rimskim cirkusima igre gladijatora. Kako na galerijama, tako I u svima kafanama u okolinl skupštinske pafa-te sklapane su, kao god nekada u rimsklm cirkir sima, visoke opklade o Ishodn glasanja, od kojega je zavislla kraljeva glava. Kad god neki poslanik ne bi glasao za smrt kraljevu, većina posjetllaca galerije dobacivala bl mu pođrugljlve primjedbe. Zastrašenl takvim narodnim raspoloženjem, I mnogi Gtrondlc-' J preko volje glasaše za smrt kraljevu.

pravdajući svoje glasanje mnogim uvljenim fraziama, iiz kojih se dala razumjeti ždja, da se kralj do duše forme radl osudi na smrt, ali ođmah zatim pomiluje, Tako je prolazio sat za satom, nmogi su poslanici bili zaspali, pa bi ih skupštinski služiteijl budili. kada bi im došao red da glasa.ju. No kada je nekađanji vojvoda Pliilippe Orleanskl, član vladajuće dinastije i prema tome rodjak zbačenoga kralja, koji je pod imenom Philippe EgaIitć(FilIp Jednakost) blo prišao ropubiikanciina, samo da bi se pokazao kao dobar republiikan>ac, Iiladino glasao za kraljevu smrt, nehotiee je uhvatila jeza i najvatrenije jakobince. Najzad u četvrtak, duboko u noć, predsjednik Vergnia u d, koji je i sam bio giasao za smrt. saopšti rezuitat glasanja: kralj je sa većinomod53g!asabio osuđ ; en na smrt. Da su pak nešto odbijeni glasovi onih poslanika, koji su u obrazloženju svoga glasanja daii na znanje, da knalja treba osuditi na smrt, ali po mogućstvu pomilovati, ova bi većina spala najedanjediniglas. Tek što je saopšten ovaj rezultat, kada u dvoranu udjoše kraljevi branitelji, koji rječitim govorima zatražiše, da se ova presuda ne smatra izvršnom, već da se kralju dadne pravo. da apeluje na čitav narod, a Izvršenje presude, da se dotle odložl. Konvenat je odbio da glasa o prvom zahtjevu — apelu na narod, pošto je on sebe smatrao za Jedinog I najvišeg nosioca volje suverenog narodia, all je pristao da stavl na glasanje pitanje, da II da se izvršemje presude odložl, III da li da se ona tevrši odmah, u rokn od 24 sata. Olasanje se oteglo cljele subote, 19. januara, na Je dovršeno u nedjelju, 20. j a n u a .ra 1793. god. (I ove godine pada 20.

januara na uedjelju) u trl sata ujutro. Konvenat je sa 70 glasova većine Izglasao (bivši vojvoda orleanski Philippe Egaiitć bio je glasao protiv odlaganja), da se izvršenje presude ne odlaže. već da se presuda izvrši za 24 sata. Ministar pravde, G a r a t, dobivši nalog, da izvijesti kralja i njegovu porodicu o Ishodu glasanja, očajnički je uzviknuo: ,,Da strašne misije!" Louis XVI. mirno je primio saopštenje, đa će otićl na giijotinu. Tražio je samo, da mn se d:a sveštenik, koji će ga ispovijediti i tri dana roka, da može urediti svoje lične stvari; prvo mu je odobreno, a druga mu je moiba, s obzirom na izvršnost konventovih odiuka, odbijena. Presuda je, kao što je pozniato, izvršena sutrađan 21. jannara 1793. godine, o čemu ćemo još opširnije govoriti. — 20. januara 1813. god. umro je u W e i m a r u pjesnik Christoph Martin W i e 1 a n d. Wieland spada pored Ooethea, Schiilera. Lessinga, Kiopstocka i Herdera u njemačke kla* slčare. Najčuvenija su mu djda romantičnl spjev „Oberon", a od njegovih rornana najčuveniji ,,D i e A bd e r i t e n“. Pored toga valja još pomenuti njegove romane „Agathon", „Ooldener Spiege 1", ,,P e r eg r i n u s P r o t e u s“ i dr. Osim toga Wieland je dao odllčne prijevode Shakespeare-a i Cicera. U We1maru mu Je podignut spomenik— 20. januara 1850. god. umro je danskl pjesnlk O e h 1 e nschlSger, o kojemu je već bllo rlječi na ovom mjestu. — 20. januara 1880. godine umro je fnancuskl državnik J u 1 e s F a v r e. Rodjen Je 21. marta 1809. god. u Lyonu, Istakao se za vlade kralja Loiusa Phillppe-a kao vodj demokratske opozicije, a igrao je veIfku ulogu I za vrijeme tzv. feJjruarsfee

revolucije 1848. god. Državniin uda< rom od 2. decembra 1851. god. ndaljea je tieko vrijeme od poliiičkog života. 1858. god. branio je kao ađvokat pred sudom Orsini-a, koji je bio izvršio atenlat na Napolcona III. 1860. gotL izabran je za predsjednika pariskog advokatskog udruženja, 1S67. god. za člana akademiia nauka. Na znamenitoj sjednici parlamcnta 15. jula 1870. god. spadao Je Favre medju ono malo posianilra, kojl su se svim silama založili, da se izbjegne rat sa Pruskotn, Kada je posiije sedanske bitk© prevratom od 4. septembra 1870. god. zbačeno cairstvo i obrazovana tzv. vlada narodne odbrane, Favre je u njoj postao ministar spoljniii poslova. a kadal je Gambetta balonom otršao iz opsadjenog Parisa, Favre je sa ostalim članovima vlade ostao u prijestonicl 1 primio je još i minlstarstvo unutrašnjlh' djela- K'najetn januara ugovorio Je u Versaillesu sa Bismarckoin kapitulacijn Parisa i prlmrrje. 19. fcbruara pak! potpisao je zaiedno 9a Thiersom predhodni mir sa Nijemcima, a aprila mjeseca 1871. god. zajedno sa ministrom finansija konačni mir u Frankfurtu. Opšte cijenjen kao pošten čovjek I poiitičar, igrao je I poslije rata joŠ ncko vrijetne istaknutu političku ulogu, ali mu Je Iznošenie nekih njegovih prlvatnih stvari na Javnost zagorčllo pos-« ljednje godine života I natjeralo ga da se povuče u privatan žlvot. Umro ja na današnjl dan 1880. god. od mana srca. — 20. januara 1900. god. umro ja u Conlstonu znameniti engleskl knjlževnik Johan Ruskln. Najčuvenije njegovo djek> predstavljaju njegova plsma o kulturnim pitanjima upućena radniclma, a sfeupljena u osatn knjlga ood naslovom ..Fors clavigera"«