Београдске новине

Izlaze. dnem u Jutro, ponedjeljkom poslile pednei

Pejedlni brojevl:

rt •. I *T. Mi M rt

12 h*(*ra

MJmMh prttplatit 'ttgVfaar.ažgr« SeMradu m ilii .. *

U nniiartiljl. U iMitrantta.

Ogleti pe djenHui.

Urednlitve: BE00RA0, Vuka Karedžlća ul. brej 10. Telefon bro] 83. Upravt I prlmanje pretpiate TopllUn venac broj 21. Toiefen br. 28. Primanje ogleea Knaza Mlhajla ul. bro| 38. Telefen bre| 243.

' ■ -■^gg==3 ■ ■ i'i- .. - ■■ - — ■ Br. 34. r ,M 'i" ' 1 .rr\ * i RATNI IZVJESTAJI fzvještaj austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč, 5. februara. 'fikakvih naročitih doi?adjaja. Načelnik elavno!! stožofa. Izvještaj ujeniačkog vojnog vodjstva Kb. Boriin, 5. febniara. Zapadno boiišto: Front nrUestolonasljednika R u dpr e-cli t a bavarskoc: Od o b a 1 e do L y s a topnički boj, zuatno pojačan uvcče na pruzi B o es I n e li c—S t a d e n kod odbijanja jednog cngieskog napada, kao i izmedju Paschendaele iBccelact e. Takodje jnžtio od L 3 ’ s a, lia kaiialu LaBassćelnaScarpi bila je paljba pokadsto živahnija. Pri uspje^nim Izvldjanjitna južno od A r m e n 11 č r e sa i kod O r a i n c o u r t a zarobljeno jc nekoliko Engleza. Front njemačkog prljestolonasljednlka: Badcnske uavalnc čete o r o d r 1 e s u j u 2 n o o d B e a umonta duboko u fraucuske položaje, nanijele protlvnlku velike gubitke i povratile se sa 33 zarobljenika i više mašinskih pušaka u svoje linije. Front vojvode Albrechta wflrttembcrškog: Na v i so v i m a M a a s e sjeverito i južno od S t. M i h i e 1 a ožlvjcla je borbena djclatnost poslije podne. Na drugim ratnim poprištima ništa tiovo. Prvt zapovječlnik' glavnog stana pl. LudendorH. Nasljedstvo Kerjenskoga IzvjeŠiaji o pregovorima u BrestLltovsku I oprjcčne vijesti o stanovištu ipetrogradske vlade prema pitauju o ^niru dodaju političkom profilu Trockosve novijc i oštrije crte. Ako se Isi>očetka mislilo, da je vodja novcmbarsko revolucije dodnše iantasiičan, ali ii osnovi svoga biča čovjek, koji posteno mlsli, to su razne protlvrjcčnosti, V koje se upleo za stolom pfegovarača, iblle veoma podesne, da ovo prvobitno ^nišljenje njeniu na štetu promijenc. Js T aročito značajno slijeganje rameni-jna, kojim je on dvaput uzastopce u -kratkom vremenu riješio djelovanje -pctrogradske telegrafskc agencije, te (lvostruk način, u kome mijenja svoja mlšljenja o pravu satnoodredjcnja Ukrajine. sve to biio je dovoijno, da stvori tiajvećc sumuje u njcgov poli-tlčki intcgritct. Kao daije otežavajuče

okolnosti dolaze strahovlada njegovili jednomišljeuika i njegov metod, da u Brest-Litovsku drži kroz prozor gov r orc narodima četvornog saveza, kako bi tim načinom stvorio ođjek svojih spasoiiosnili ideja u zemljama, koje se tialaze na sigumim osnovima svoje istorijske konstitucije. Svc besramniji bivaju njegovi izvodi na ovoj liniji, i prema jednoj berliuskoj vijesti — idu najposlije tako daleko, da su ovili dana tražili od grofa Czcrnina, da ruskitn delegatima dopasti putovanje u Beč, „zbog stupanja u vezu sa austrijskim socijahiiin demokratima 1 *. Boložaj Trockoga i njegov'e vlade u dogadiajima sadašnjeg vremena nije danas višc nikakav probiem. Nosloci zastave nove r’ - e slobode žednjeli su prije svega za vlašću, zbog koje su žclje obcčali zetnlji niir. Aii mir, kakav je bio u njitiovim glavama, nije došao, jer bl krvavom sjemcnu, koje je na istoku pustilo onako divlie klasove, otvorio sva vrata u srednju Evropu. Svaki dan donosi narodu sve više ovu uvidjavnost. a gospndstvo boljševika sve više s!.?bi, tako, da jc ovo danas satno priviđno, te upravo balausuje na vrhoviina bajuneta crvenih gardista. I tu se dešava, što je postalo pnavilo od prvog dana revolucije ti Rusijl: zabrinuti pogledi moinentanih vlastodržaca upravljaii sa se prema zapadu, odakle jc u sličnitn slučajevitna uvijek dolazila pomoč — dakako ako ie to išlo u račun zapadnog imperijallzma. Savle se pretvorio u Pavla, ili — prevedeno na ruski TrockiJ i Lenjin preuzeli su nasljedstvo Kerjenskoga i počcli šklljitl na naklonost Englcskc, one iste Engleske, koiu sti baš skoro prije toga tiazvali razbojntčkom družinom. I sad otpoče potaino takmičenje o priznanje petrograđske vlade sa strane sporazumnih siia. I za čudo: lukava gospoda u Londonu i Parisu pokazivali su sve više sklonostl, da priztiadu petrogradsku vladu, u koliko su — poteškoće u Brest-Litovsku liile sve veće. Sva Ijutitta Idoyda Oeorgea ttestade u trenutku, kad litu se učinilo, da njegovo strahovanje o eventualnom zasebuom miru gubi svoj osnov. Danas stvar stoji tako, da iz Petrograda vode vcoma razgovjetni i jaki koncl u centre sporazutnnih sila. Dosadašnji ruskl delegat, Kairtenjev, otputovao ie u London 1 Paris. da isposhtje kod koalicije priznanje boljšcvičke vlade. Za ovo je dao povoda jasan tnig Buchanatta. valjda po višoj naredbl. Putovanju Kamenieva predvodila je prepiska nekadašnjeg britanskog poslanika sa Trockim, gdjc su po svoj prilici uklonjetie prvc smetnjc za sporazum. Naravtro, da petrogradska brzojvtta agencija i sada pokušava da jarniostl bacl prah u oči, i to zvanlčnom tvrdnjom. da misija Kamenjeva ima satno tn svrhti, da savezničke zemlje informiše o toku mirovnili pregovora n Brest-I.itovsku. Nije potrebno naročitog oStronmlja, da bi se moglo ocijeniti djelovanje itovog kontakta Izmedjit Do\vning-Streeta i smoljniskog instituta tta brcstovskc pregovore. Ako svi znaci tte varaju, pokušaće Trockij u najskorijem vremenu, da ostane pri svojoj teoriii zavlačettja, i ako u sjednicama savjeta hiljadu puta tvrdi obratno.

BEOGRAD, srljeda 6. februara 1918. Godlna IV. *"*' • - 1 , —rara —i !!■■. ■ ■■ .. ■ i i. i i — --r - - 3 —— _ Kriljenko sa svojim stožerom uapšen. Pregovori o primirju sa Rumunjskom. Vijećanja u Berlinu o poljskom pitanju.

Pregovori za mir Mirovna sjednica u BrestLitovsku Izvještaj sjednlce od 3. februara Kb. Brest-Litovsk, 3. fcbruara. U današtijoj sjeduicl, 3. o. mj., pretresano jo pltaiije o dozvoli učestvovanja zastupnika zapadnih granlčnih država u pregovorlina u Urcst-Litovskii. U ovoj stvari }e ranije stanovlšto središtijih vlasti ostaio nciziiiijcnieiio. Trockij je izjavio, da on ii punotn obitnu priznaje samostatnost poljske države. All je ona santo prhidna, đokle je ta zcntlja zapos.Ld'uita. Zbog toga on til zastupnike, kojl su sad izaslani, ne utože priznati. Na ovo }e K ti h Int a n n odgovorio, da sc u bezobzirnoitt priznavanju nežai isuosti poljske državo svakako naiazi izvjestan uapredak. Kad bi ruska \lada slično učlnila I prema ostalim zapaduim graničnitn narodiina, onda bl se postlgao zuatan naprcdak u pregovorima. Foslljo ovoga le K (i ii J in a n n obratio pažnju j na finske žalhe. prema kojitna se ruske čete ntiiešaJit u umirantje botbe. Czoruin ie sa zadovoljstvoiu utvrdio, da je Trocldj prlznao uezavisnost Poljske, čime se utire rist zbliženju obostranih gledišta. Me<fjiitiin on odrlče Trockont pravo, da douosi oclienu o pravn potiskih zastupuika. Trocki] le o Finskoj oticovorio, da Je taiuošnjl senat u svoje vrijemc satn žello, da mske čete ostauu n Finskoj do svršetka rata. On priznaio pravo poljskog naroda. da samostalno postoii. all mora ntvrditt da Pollska niie n) država itl kralieviaa. ier.-j'tma nl svojlh grattica ni kraija. C/eruiu jte na ovo Drimjetlo: Zastupuici pregovoraćkiii s ! la niiesu došll da vode duhovUu svjeisku utakmlcu. tiego da potraže spora/um. Nije timjesuo. da so iioprcstauo proučava, u kcliko sadanje vlade država, koje sn ovdie zastupljene, s pravotn postoje. i veliko-ruska država ncma svojih stafttilt granica, oa ipak snio ttti voljnl da pregovaranio s njcnim zastupniclma. K ti h I ni a n n je istakao suproisiost Iztnedju prve iziave Trockog, koju smatra kao bczuslovno prlznanje samostalnosti Poljske, i druge izjave, u kojoj govori o nemanju kraija I granica. Poslije ovog je sjeđnica zakljn- j čena.

Dogadjaii u Rusiii Nemogućuost uredjenog trgovinskog promcta sa srcdišniiin vlastima. (Narcč’il brzclav „fii-ovraijskth N-avina") TJorlin, o. febmara. i Jcdna ličnost, lcoja je bila u p.dožriu 1 'da 'u' posljednje vrijeme posmatra pr'i ko ! u Petrogradu, javlja. berltnskam lis’oii-

ma: Privredni iiaos sprečava, sa svhn pojmljivo, oipofcinja - 'j’; sv: kog vred e trgovinskog sa/)braćaja ozme v !vi Pn-ijo i središnjih vlasti. Pomisao, da ss s bo!jševičkom vladom može po?i : ć rp rzrnn o pro’doženju trgovinskih itgovora p i da ae, siičuo kao i > .-> t * 'd -d e po ovo do privrednih odnosa, i/.glecia onome. koji je svojim očima vidio ruško ra-radanjo, kao jedna i suvaše ndaljena fantazija. takav' šaobraćaj ncHostajn svo pretpostavke o sigumosii r.ovča og prometa, <> sig'umosti transporia i rnogoćtiosti da so s vodjama msko* p'ivivdnog žirota TitvrOjuju trvovački zak’ urc' ili da se. s njiina u opšte pregovara. Izvjm stau {jograničiji saobraćaj s možda piv voljnim uspjehoin Idće m ygu<- ) os edo> vaiijem 'domaćih trgovaca. ,Ui olpočinjan ; • saobraćaja robo n i s'ari ov: pski način još jo za duže vrijeme i-'k’jučono.

Revolucija u Finskoj Nastavaft krvavih borbi. — Odfuka joŠ nije pala. Kb. Stockl’olrn, f>. feb'ruara. i Finskoj. so ncpieštano. a su prouijeniiivoin sroćom vodi borba izimdju crvenih i bijelih gačdi. U okolini IIclsingforaa još nije pala o'dluka u krvavoj borbi, koja se tamo vodi. Vladine truj>e opsjcdaju U1 eaborg, *• Rusi teškorn artiljcrijnra luku Wiborg. Obustavijen poštauski saobraća] sa Svedskom. Kb. Stockholin, 5. februara. i’rmiia Jcdnom izvještaju glavne poŠte u Haparandi u Torneji više tte primaju poštu iz Švedskc. Kako !zgleđa, očekuje se da če crvena garđa i! najskori.ietn roku uapasti io miesto.

Pitanje švedske intervencije ii Finskoj Plsanje stockholmskc štanipeKb. Slockholm, 5. fel r a 1 a. ,,S t o c k h o 1 m T i'đ rii n g e n“ i konzervativni listori npozontju v ! d”, da s obzirom na ararbijn koja vlVđa u susjođstvu, ne stnije sjedit’ skrštev-ih rnkn. JS tock ho 1 m Tidningeiri’ veii; da bi oui, kada sami ne bi bili toliko iserpljeni, intervenisali \t ime ■ : v : l'zac’j”, a no bi Finsku ostavili njenoj se'di i. i. Konzervat! vni Ijstovi j š s'i mro o ž ‘šći u svojim na]>a'dimy>. f ist ..Sozialdernokraten" pak p:otivan je intervcneiji i veli: Konzervat'vna št nnja id> za !dv ojakiin oiljem, ona iioće đobrov'oljce za Fiusku, ald jednovremcno i piotiv švedske vlade u vlastitoj znm-ji. Iskoiižćujući raspoloženje u iinskoj, oni Foc-: ila obore vladu, a to im ne smij.* poei za

rukoin. Još je jcdnako pokcbna največai pre'đusretljivost i pripravnost. Možda 6a biti potrel oo, da so na tc rna’iinacijei zgodnim srodatvimaodgovo i. š'ved kt s<v cijalna 'demokracija ne će se u-truč tv.di da prima borbu .sa tiiii težnjama. Usp'eli inlervenraonista bio 1 i koban p.> ziinliu i narOd. Pregovori o primirju izmedju središnjih vlasti i Rumunjske (N'aročiU bržojav ..Beojiradskit) rtoviua* 1 ) Berlin, 3. fcbruara, ,,V o sslsc h e Zei t ii n g“ tavija; Dauas u Sinaji poćinju izutedju predstavuika srcdišujih vlasti s jedne » Ru« inunije s druge strane pregovori o printirju. (Do sađa je vladao samo prckiđ borbe jzmedju sredisnjih vlasti i RuI tmtnlske.) Ratni savjet sporazumnih sila Pnriska štauipa o dotieseuhn zaključciina. Kb. Paris, 5. febraaia. Orjfcnjbjuć' rezulta’e s-stn-bi vri ovnog sporaznmnog tatr.o? savj’i'a li-tovi izražavaju svoje zadov V-tvo, što su saveznici jedan đmgome 'daii najzamašnija; obećauja i ‘da oni rnisle posvc'iti svo svojo snage cilju, 'da izvodeči rujere mo djusobnog ugovora dovedn svoju vojničku akciju do niivmott. „Jour nal“ veli: U Versailiesu su tcmeijno prinromi!i rat, sve so jasnije r.okazujc* 'da je on jedii;o sredstvo, tia se dodje do u'r.;. O r I an d o veli u „Potit Parisien“-u: Savezri i su posHcli o'diićn - •czui'ate, 'jme što su ro sanio učvrstili je'dinstvo n radu čotvornog sporazuma već šta su to jodinjtvo ostavi'i i na s var ui c*snovicu. „Horume libre" ve!i: R zulta'i sastanka, ‘đaiu nam Isto toiiko j-sau si:< ku o ciljevima, koji vezuju saveznike, kao i o njihovoj volji ua c e pofpuno slm že u poglodu sredshiva, kojim će se ti ciljevi postići. Sada sn neprijatelji na čisbo s i iino š'a mi hoćemo. Sa'da nam osiajo samo joS 'da im pokaž^mo, k. ko srno nii u sfanjn da oslvarimo <<> svo> namjere, čim bude kucnuo zgodni čas. Ako njemačkaHipJomaciia još jeđnako inisli, 'da. će moći diktirati rnir trikovima, iza kojiii se jedva skri’ ajn njeni brutilni i proždrljivi iuteresi. ta oua sada dokaztije, da ne računa s t-hre da ć • o ome moći d.iskutoCat' sa sT'er;>.zumnin . uarotlinin. Dolm konačnoga niira, koii ) i počivao na svjetskoj oiganizacijt, za-'novanoj pravičnošću i pravom, to ;e minirnum onoga, što zbi)ja civ liz-’V.m’ ra ođi mogu očekivati od kraja ovog tP'as' o : rata, ra-'galieno ■ rra:Vdoma"i ! pni i pro htjevima pnisko čižmc.

PODLiSTAK Voj. Jov. Kuiundžić: Iz uspomena jedne gospodje i — Mila! 1 Oita se sva zažari. * ; — Kađa sl dešao? *-. r — Jutros. Zatim stegnuše Jedatt drugome sr'dačtto, iskreno, ruke. Oboje su ćutali, ,'neznajući kako da poćnu posle onoga, što je izmedju njih dvoje bilo pre osatrt 'jncseci- Oscćali su oboje da im srca drhte poput lista na drvetu, i savladaju sav nemir koji se iznenada podigao u •ltjihovim dušatna. U tnislima prelaze sve dogadjajc što se odigraše izmcdju njih dvoje ove godine, njihovit ljubav, jtjihov život, zatlm rastanak, njegov prenieštaj i sve nezgode 1 sva neraztttncvanja. — Zašto si došao? — Da te vidim. Misliš li da sam te zaboravio; ti znaš Koliko te vo!im. Otta ćutaše. Čuli su se koraci i gaženje njihovih stopala po šijunku. Reka je tekla tnulna. Crvena stara tvrdjava sa za-

stavom na vrliu spavala je kao snom. Ovozdeni tiiost je svetlio pod svetiljkama tek zapaljcnihi. U visokitn bedeinitna duž jablanova iupahu ticc krilima. VaroS je sijala osvetljena a senke po tairmoj glatkoj vodi drhteći igraliu. — Ti znaš zbog čega sam došao? Ja siun ti pisao, ti s! dobila to pistno, to je sigurno. Ona je zadržavala plakanje. — Jesam, dobila satn. 1 inama je čit’ala. — I nisi ntl odgovorila. Da li nisi iitela? Ja te poznajem vrlo dobro. Vrati se. Ona poče da jeca. Od prvoga dana, kada su se rastall, otta je satno plakala. Prl svakont plsmtt, koje je dobila, ona bi proiila bezbroj suza, jer je svaka reč pozledjivala i o,tvarala stare rane, koje je vretne htelo da zaleči. A on je uvek opotninjao. na njihovu ijubav. na provedene dane, na snove zajednički prosanianc, na prvc poglcde, na prve suze. I to ju je žalostilo, jcr oni nikada nisu sanjall da će se to svršiti tako brzo, da će se oni tnorati rastaviti jedan od drugoga, možda za navek. — Zašto mi nisi odgovorila, uplta Je on. — Neznam. Misliia sattu lomila sam se i u tome prodje vreme. Eto, ti

si došao. — Ja satn đošao da tc zatiiolint. Ona ćutaše. — Vrati se Mila. To je svc tnoguće. Njoj bi žao. Vide čovcka preil sobont, koga je voicla, a koga i sad voic. Seti se vretnena, kađa su zaiednički sanjali, kada su svc deiiii, kada su se žeieli j voleli, kada su se tražill, kada su satno ntislili jedan na drugoga. I u letujim vcčerima oni su slušali šttm vode u žuborenju ili bi zašil po grobovima. Krstovi su se beleli i tnrauiorne bele pioče i figure, a ktoz mrak dopire svetlost u fettjerima od kandila. Ništa se ne čuje, samo ćttk i udarcl kako ptica kljuje o čamovi krst nad nečijitn grobom. Dopire miris jorgovana i riižttiaritia, a oui, njih dvoje kao jedita dnša sanjaju, osećaju i čezuu. I gledajući ga sada, seti se na prohujalo vrente i njoj bi isto tako žao. Onda se je osećala sretnom što je mogla da nadje nekog, koji je shvata, kojl jc raznnte. Osećala kako joj Je topio pod ttjegovottt rukom, koja je slgurna, i ona bi zaželela da opet itna tu ruku, na kojoj je provela prve snove. Njoj bi teško i zajeca. O« je uhvatl za niku kao ttekada I ona se nije opirala nimalo. Čak šta više, njoj se učini da joj je lakše, da on prima jedan deo njene tuge I teškoće na sebe 1 bi joj iakše. All pusti sebi I

suzi da tcče, jcr je oscćala da se za ovo dugo vrcmc nakupito nmogo gorčina n ujehoj napaćenoj dtišt i znala je, da kada se isplače biće joj lakše. — biće staloženlja. Stoga rnu nije mogla ni rcći da rekne, vcć je počela da jeca i da sluša kako on ponavlja po liiljadit puta iste reči. kojc Je ona toliko puta čitaia kroz sva duga pisma njojzi upučena. On jc znao da se ona lomi i da hoće da se pnhere. Bio je uveren, <ki ga oim vole. ma đa tnu od dana rastanka ništa nije rekla. Uzco je za rttku 5 povede je ka klupi sređ parka. Uz put je ćurao i žac- ga bilo njenih suza. Znao je, da če te oei, koje on toliko vole, proplakati još celu Jedmt ttoč. Kada se tunirila, on uze da joj govori: — Mila, ja te molttn da ozbiljtto govorimo. Ja satn baš zato i došao. Ja ne mogu živeti u neizvesnosti. Ona me ubija, zamara, ona mi zamućuje tnozak, otta tnl dosadjuje, goni me. Menl treba niira, a to mi satno ti možeš dati. Vrati se Mila. — Netnoguće je, — odgovori mu ona. Oboje zastaše. Osečali su svu kobnost I ledcnost tc grozne reči. Ne sanjati zajedno, ne tnisliti u harmoniji svojih misii. A oni su se voleli. Znači danas ili sutra treba da se rastave, da

izgube jedan drugog, da rekiitt zbogom! svemu zajedtiičkont, što je izmedju njih dvoje bilo, i što je postojalo, a što ili je čini'o sretnim. I ncće više itnati ni jcdno til drugo, slatko provedeniit časova, gdc su se duše stapale u jednu. Večeri zitnske, đok napolju vcjc sneg, zasipa grad, polja, Ijude, vcčeri tihe, jesenske. kad vođe šume i đrveta žamore, večeri proletnje pune svežine i stttone ictnje tihe i monototie, sve se to neće povratiti onako kao što jc biio. I sve to, to, trcba zaboraviti, nc sečati se više, kao mimoprolaznika, koji je nekada slučajno prošao kraj tebe. — Nentoguće je, ponovi ona. • — Ali đozvolićeš đa ti Ja teško rastati se. — Vrlo. — Pa zašto se ne vratiš? — Ne mogu. On je. bio slomljen. Nije se nadao. kada je pošao i ostavio svoju ubogu, maltt, prljavu palanku, ttije se ttadao, da će naići na ovo što sada nailazi. U kutu viaka, sant, dok jc vlak jttrio preko polja, ravni, on je maštao, da će se opet povratiti ono vreme izmedju njih dvoje, vreme sjajnih sunčattih dana. u kontc samo ima proleća. koga krase raskošne grane pune belih cvetova, pune mladosti. On nije znao da mu iznenađa može doći iesen u kojoj se sa-