Београдске новине

Strana 2. t a n t‘*-a primjećuje, đa je važno u nollričkom položaju to. što staino sve veči broj protivnika Lloyda Oeorgea ima samo jednu medjusobnu zajedničku »tvar,— da su njegovl protivnici, I.loyd George 1 Uberalb (NaroCiU brzoiav ,.Reo«rad';klh Novlna".) Zfiricb, 20 . februara, ,,Se colo" javlja iz Loriđona: Pregovori Llovda Georgea s liberalima su propali. U opšle nije moguće dovcsti u skl, ’ obostrana gledišta. U pariamen u se inor: ozbiljno računati sa udruženom ojpoziđjom liberala. protiv ministaislva Lloyda Georgea. Kad nefco misli o nečem, što niie moguće • . . Kb. London, 20. februara. Keuter javlja: Ministar Lorđ L)erby je dao u gornjoj kući sličnu izja,vu, kao i Lloyd Gcorge, kazavši, da je obzirom na dosadašnju potporu, koju je davao Robertsonu, ponudio svoju ostavku pretnijeru, ali da ga je premijer zamolio, da ostane na svom mjestu i tromogne pri izvodjenju boljeg jedin*tva u ratnim ciljevima saveznika. On je pristao, pošto je mislio, da versalj*ki plan za uspjeh vodi uspjehu te da «natno pr'donosi dobiti u ratu.

sam se po svoj prilici koturao kroz granje i pao u onu jamu, jer sam bio sav i/greban. to ste i sanii vidili, kad ste me našh. Kad sam došao k svijesti počclo se daniti, te sam onda zvao u flomoć, al' od nikud glasa, dok god nisam opazio vašu ophodnju. Dalje znate sve. Kad je Wassermann svršio svoje pripovijedanje. bilo nam je svima teško. ali on nam sam pokaza svoje vese3o lice i raspoloženje, te na.n reče kako si je i pjesmu spjevao, koju više ptita ponavlja, pa zapjevao: „0 mein Iieber Augustin Alles ist hin r Du bist auch hin ...“ Morali smo se nasmijati toj nj'ego« • voj pjesmi. A pošto se približavala veČera zaželjeli smo sebl lahku noć, i obrekli da se od sad češće sastanemu na razgovor. Tako smo zajednički sproveli cijeJu zimu. Mjeseca marta počeo je moj August da po malo hoda na štaki, a i ja sam se prilično oporavio, te sam čeJcao da se opet vratim k mome odjelu. Od kako sam se od njih odijeiio primio *ain jednu kartu datiranu 11 . marta cd moga prijatelja 2 ., u kojoj mi javlja, da ! e zima bila užasna i da je više momata ranjeno i palo, a naš Andro da je u bolnici bolestan. Još nisam ovu vijest ni dospio Wassermannu da javim, kad evo drugog pisma: Lazaret, 3/16, 15. marta, Dragi druže! Ukratko ti se javljam, jer nemam ptino vrcmena, ali ovo što ti javljam znam da će i tebe ražalostitl. Juče je pao naš dobrl Nikoia, narednik iz Ogulina, a Što je Još žalosnije, naš dragl

Cetvrtak odgovorili na njihov poklič samo nekl socijalistički zanešenjaci i zlikovci. Danas oni maju oko 8—9000 Ijudi, koji sačinjavaju crvenu gardu. Vama nije poznato. da je nama godine 1900. Rusija bila zabranila, da obrazujemo narodnu vojsku. Dotle smo mi itnali potpunu vojničku organizaciju. Sad smo primorani, da je improviziramo. Sto nam ruke vezuje, da rastjeramo boijševike, to je okolnost, što nemamo ni vojske ni municije, medjutim boijševiki obilno s time raspolažu. Naši priinorski gradovi nelazc se pod prije’.njom topova ruske baltijske flote, a gradovi na jugu stradavaju od boljševika, koji dobijaju potporu iz Petrograda. Helsingfors i njegova okolina, sa svojim sveučilištem i svojinr zbirkama, izložen je razoravanju 1 pljački titi novili pomorskih razbojnika. Uslijed takovog položaja finska se vlada povukla u Wasu. Mi smo Svedsku moliti, đa bar đozvoli provoz svega ouoga, što je potrebno, da bi naša vojska bila sposobna za akciju. Taj provoz ne bi vredjao neutralnost Svedske. Mi ipak priznajemo težak položaj, u kome se Svedska nalazi. Sva naša nada leži u Njem a č k oj.

Andro ispustio danas svoju dušu, umro je od tifusa 1 tako ti sve jedan po jedan dok ne dodje ned i na nas. Tješimo se. Iskreno ti pozravlje šalje tvoj 2 i g a. U prvi mah nisam znao je li to zbilja, te čitam još jedanput, a onda se uputiin do Wassermanna pak mtt povičem: — Wessernianne! — Šta se dogodilo? npita on prestrašeno. — Lvo dobih list od prijatelja. — Pa, šta onda? — Najboiji moj prijatelj Nikola pao, s kim sam se uvijek družro i dijelio dobro i zlo. — No, tješite $e, Bog zna šta će još od nas biti. — A to još nije sve, primactim ja. — Šta. imate još kakovu novost? — Na žalost imam, znate, onaj dobri i veseii momak Andro, umro od tifusa. — Zar onaj, ikoji Je mene nosio do lazareta? — Da, da, onaj. — E, božja voija, zavrsi Wassermann. Tu zašutismo obadvojica. Nakon stanke počne on: — Sada ću ja vama da kažem što će se opez sa mnom dogoditi. Ja ga pogledam znatiželjno, pa ga «pitam: — A šta to? — Dcšco je čas našeg rastanka!, — Kako to? — ’I ako, danas mi reče gosp. dolctor da ću sa prvim transportom otlći u Peštu u ortopedski zavod. — A, to je lijepo, a ja isto kanim da odem za mojim odjelenjem. — No onda ćemo «e na stanicl

BEOORADSKE NOVINE su ..Lsterer, ,,Catarina“, ,.Lysi“. onda ,,Laforo“, ,,Paolo“, ,,Berigo“, ,,Elsa“, ,,Adam“ i „Tamny“ sa tovarom bibera, uglja, odnosno rudarske gradje. Jedna podmornička zamka u obliku sclioonera sa dvije katarke teško je oštećena sa dva topnička metka. MaoeLu.. Imirnlskog stožera mornarice. Londonska socijalistička konferencija Nova formula za sporazumni mir. (Naročit! brzoiav „Beogradstdli Novlna“.) Rotterdam, 20. februara. Za londonsku socijalisdčku konferenclju primljena je ponuda za sporazum, koja u glavnom odredjuje ove tačke: 1. Njemačke kolonije imaju se ili vratitl ili zamijeniti odštetom; 2. Rečenica londonskog nacrta o talijanskini pretenzijama ima da izgubi svoj imperljalistički karakter: 3. Državna pripadnost Elzas-Lotringije ima se odrediti narodnim glasanjem pod vrhovuom upravom buduće zajednice narodđ, Borbe u vazduhu NjemačKI vazdušnl napad na Calals, Kb. Berlin, 20 . februara. W o 1 f f o v ured javlja zvanično: 18. februara bacale su 4 letilice bombe na cailaisku željezničku stanicu i logor baraka u blizini toga grada i napadale sn mašinskim puškama strojeve za rasturanje svjetlosnih zraka. Jedan od Mh strojeva je uništen, a tt logortt baraka primjećeu jc požar.

Najnovije brz. vijesti Nova nriion u taHlauskoi komorl, .. .■ - . Haag, 20. fehruara. Iz Milana javljrju: Po j.dnoj vrosti ,,Stampe“, u hodniciir.a .aiij nske komore so govori, da će se us'.oro o razovati nova grupa u komcri pcd imonmn ,,sloga“ ili „sveta un ja“. Obia ovaiije ove ^nove grupe pokrenakt je nrkol ko uglodnih po.r'arnon araca, me ju kojimn j: Luzzati i Be:fcol-*oi. Zvani'ne socijaliste se ne će primati u ovu grupu. Pisma iz Ženeve. m. U ovotr. pismu moram vam pisati 0 partisanstvu koje ovamo vlada. Vi tamo ne možete ni iz bliza pomisliti, kako c .e tera partisanstvo, kao da smo još u svojoj zemlji pa nam ide sve potaman. stili i ne brane više vladinu politiku, ali to baš vladu i goni da bude što nemilosrdnija protiv sviju koji nisu s njom. Jedan njihov agitator javno je u kafani rekao: ,,ko nije s nama taj je protiv nas.“ Atmosfera je ovde zbog toga veoma zagušljiva. Viada više nema razloga kojima bi pridobijalia ili održavala pristalice, a njeni dosadanji neuspjesi otvorili su oči 1 dali smeiosti njenim protivnicima, samosralcima, liberalima i naprednjacima da budu javno protiv nje, i ako su do skora bili snjom i vodili zajednički dosadanju poiitiku. Kad se ne može milom, ono će se silom.Taj princip rukovodi vladu. Zato je preduzela najoštrije mere prema svojim protivnicima. Rekrutne komisije svaki čas pozivaju pojedince, makar oni do sad đeset puta bili oslobodjeni vojne službe, da prestanu u Toulon na pregiecL

oprostit, za uvijek, jer se nikad više viditi ne ćemo. Zaboravit vas ne mogu, jer sre mi mnogo dobra učinili. — To je dužnost sviju nas, da jedan drugom pomognemo, no pustimo to, nego sada ćemo giedati da se spremiamo, jer bi mogli za koji dan da putujemo. Nakcn tri dana već sino bili svi poredani da putujemo stanici. Mi koji smo bili zdravi, išli smo pješice, a oni koji sr biii za transport, oni su se vozili kolima. Na stanici pomognem siromaku Wassermannu u vagon, i tako smo se u vagonu srdačno oprostili za uvijek uz poklik jedan drugom: — S Bogom i sretno! Jedan neuspeh Može li se zarneriti ženskinju, što teži da se emancipuje? Za osudu je ko bi ih za to osudjivao. Ali — čudna igra sudbiue! Dok ženske u svojim težnjama i pokušajima da se, ako je ikako mogućno, potpuno odele od liudi, stalno napreduju, dotle su stalno sve više nezadovoljne. Izgleda, da su ženske sasvim drugačije zamišljale svoje oslobodjenje, kao neku vrstu raja ili kako bi Musjomani rekli „dženeta", u kome bi se samo blagovalo uz httrije — naravno muškog roda. Zenske. pošto hoće da su slobodne, samosialne, nezavisne, da su za sva svoja delenja i govorenja same odgovorne i pred Bogom i pred svetom. Cudnovaio. kako im nikako ne pada na pamet jedna nepobitna istina: da će medju muškarcima naći puno milijuna, koji bi voieli da iskoče iz svoje i nadju se u njihovoj koži, t. J. da se svakidašnje brige za život okane, pa da se za

21. februara 1918. Manji trgovci 1 zanatiije su u očajanju, jer netnaju od čega da žive. Nekl su od njih }oš jesenas pokušavali u Solunu da organizuju posao i obezbede svoj opstanak ali je to vlada omela. Ljudl siobodnih profesija, naročito advokaci muku muče, samo ako nisu s vladom. Ako su vladini ljuđi, oni doblvaju za komesare narodite banke, čianove trgevačkih izaslenstva u Londonu i ti Arnerici i raizne druge dobro plaćene položaje. Ostali imaju da crkavaju. U „Crvenom Krstu“ zaseii opet vladini ljudi i kome oni udele taj dobija, a može neko imati prava ništa mu ne pomaže. Jedan vladiu čovek (neću mu pominjati ime) dok je bio u Srbiji, i kad je irebao iz svoga džepa da pomaže svoju rcdjer.u majku nije joj ni pare davao, a sad, kad se iz tudje kese plača, šalje svojoj majci, udo'vi obućara, svakog mescca 4 do 5 stotina kruna. Je> ste ovo lepa sinovlja pažnja, satno nije pravo, da druge majke, koie imaju sinove borce i koji su bili njihovi naniteIji i u miru, ni godišuje ne dobivaju po 4—5 stotina kruna. Kako se ovde radi strašno je gledati. i blago vama, koji niste ovde da ovo naše stero zlo, partisanstvo, gledate očima. naročito sada kada najmanje itna mesta psrtisanstvu. Mi ovamo. koji drukčije misiimc, čudimo sc i bojimo, kako ćemo se smeti vratiti svojini domovima. Pošteniji radikali priznavali su u četiTi oka, da oni sa strahom i zebnjom očekuju povratak u Srbiju. BaŠ u jednoni takvom razgovoru primetio je R. A-: — Čudno nii je-, da se vi toga časa bojite, kad neprestemo tvrdite. da ćemo biti pobedioci i da Srbija mora biti vclika, nored sve dosadanje propasti. Na to će M. Dj. K., jedan umeren radikal, knji je u poslednjc doba povučen od politike i n’kad nije bio političk! šićardžija odgovoriti: — Može Srbiia biti pet put veća nego što je bila, ali mi, koji smo vodili ovu politiku. i koji smo izložili narod nečuvenoj pogibiji i šteti, moralnim i materijnlnim mukama, ml ćemo zio proći. pa da mu damo tri Dušanova Carstva. Nema narođa na svetu, kojj će svoiim upnavljačima oprostiti strašne pogreške i neuspehe, a najmanje će to učiniti srpski narod. I da nije bio lagan, on to ne bi oprostio. a kamo li, što ga lagasmo da će se rat svršit? brzo i uspešno, da Srbija dobija pomoć saveznika i da neće propasti, da je to samo jeđno momenteno povlačenje i da će u brzo biti sve dobro. Koiiko nevinilt života nosismo na svojoj savesti!! Da učinim jedno uporedjenje iz naše o!*.oi ® p Gl! rtiico J^- hila mali ! sitan neuspeh prema sadanjem slomu, kao kad se čovek malo poseče po prstu, nije bio u pitanju opstanak Sr'oiie. jer nije ni peti deo vojske bio mobiiisan, žrtava je bilo neznatno malo, a!i je b : o uvredjen narodni ponos, 1 tu u tom maiom (prema ovo sada strašnom i ogromnom) neuspehu leži propast tadanjeg režima, napredne stranke. a slobodno se može reći i dinastije Obrenovića Ova sadanja snpska propast je veća od kosovske, ceo je srpski narod osetio stnaliote. 1 to najgore, ovog velikog rata, silan je narod izginuo i umro, i to se ne može nikad zaboraviti onima, koji su bili na čelu države, pa Čak da izidju i sa uspehom. Nedaj Bcže neuspeha, na to nesmem kao Srbin da mislm, ni naši potomci neče smeti izići pred narod! Zaista u ovome govoru M. Dj. K. Ima toliko tačnosti, a od jednog radikala i iskrenosti, da nam je sada jasno,

tijili celoga veka drugi brine i muči. Na stranu ..muško dostojanstvo", „individualnost", „duševni nagoni“, „sposobnosti“, „potrebe" i drugi tako visoko naučzi termini, kojima bi mnogi pokušao da nam tera opoziciju, sve je to, da se malo finije izrazimo, luk i voda kad se ima na umu stvarni život većine današnjeg društva. Kad smo se već udalili od onoga što smo bili namerni saopštiti, pa se dotakli želje mnogih muškaraca da su u ženskoj koži, da iapričamo ovde jednu tudju anegdotu. Bila negde neka učiteljska godišnja skupština, na kojoj se mnogo govorilo o nevoljama i potrebama učiteljskog siaieža i o učiteljskom pozivu, od'koga čovečanstvo iina nesumnjivo velike koristi. Tom prilikom je jedan od govornika besedio o učiteljicama. prebacujući im. da nisu oduševIjene radnice ni svesrdno predane svome velikom 1 plemenitom pozivu, kao što su to na pr. muškarci, t. j. učitelji. Mo'ra se na žalost konstatovati — rekao je taj gromovnik, da je učiteljicama jedina i krajnja svrha — udaja, pa kad to postignu, one onda odmali i Iaka srca obese o klin i prosvetu i ućiteljstvo. Tek što su pale ove reči, a tair.o iz duboke pozadine ovog sjajno posećenog zbora liuknu neko iz dubine duše a odmah zatim zabrujaše iz dgbokog basa ove reči, ko'je dolaiahu sa srca: — Bogme i ja bih ih obesio o kiin, samo kad bi mi upaiilo da se bogato oženim! A sad da se vratimo na stvar I da vam ispričamo nešto, što bi bar kolikotollko ličiio tu Jedan neuspeh'*. Zenske stu dakle, — mora im se

BroJ 4®. što vlada hoće sve nas da privede tf svoj logor. Ona hoće da budemo svi solidarni, pa da svi ponesemo i moralnu | materijainu odgovornost pred narodom, naročito pred vama što ste ostali na svome ognjištu, da niko nesme da se vedra čela vrati svojoj kući. Kako nam sad gudi Wilson, boga mi i mi, koji ne odobravamo sad vladitj rad, sa strahoin očekujemo povratalt, jer smo muogi nesvesno ili iz nemoći ako ne pomagali, a ono nismo sprečavali, ovu i ovaku politiku koja je do> ovoga zla dovela. Viada zato i pušta glasove o nekoj koaiicionoj vladi pod predsedništvom Vesničevim. ne bili vas tamo zalagaia, da misiitc e smo svl voljni pomagat! dosadanju politiku i snositi za nju odgovornost. Ovde se čulo, kako su u taj kabinet ušli Drašković, Agatonoviđ i Voja Marinković, ali to je sve laž i sračunato na obmenu, jer da je ta promena izvršena izišao bi teiegram služben u svima iistovima. Promena vladd nije nikaka tajna. Svaka pojedinačntt ministarska promena do sad je objavljivana, a da se zar ne objavi promena ceiog kabineta!! Ovo vam javijam da znate, jer vst rovatno ste i vi u Srbiji dobili od kog svog odavde takav izveštaj. U idućem ću vam pismu pisati oi onome što ovde znamo, šta se radi nai Krfu, u Solunu i tamo na frontu, te dii vidite, kako su vlada i ceo režim izgubili najjači oslonac celog ovog rata vojsku! St. V. J.

Administrativni rad opstine grada Beograda u prošloj godini Ađministrativni rad opštine grada BeograXla u prošloj 1917. godini kretao se u ovom obimu: U prošioj godini u ađmm'st , 'afiv&ojri odjelonj" opšfine g'ađa Beograda rvr'«. no je ukupno 10.758 orelmeta od kojib 'dolazi na: uvjerenja za putnice 3878, nvjerenja razna . 2917, avjerenja za seobu j 2433, uvjerenja za rađ j3 15 0. Najviše je predmtta svr'e o u av-' f ustu i to 1368, za'im u maju 1259, julu 179, junu 1917, oktobru 95r, nivemljru' 923, septembru 911, aprilu 884, martu 684, januaru 585, đecembru 529, a naj* manje u februaru 467. Uvjerenja za putnice izda'o najj* riše u julu i to 539, pa ređom: u avgu-i stu 515, junu 502, maju 463, septem> bru 426, aprilu 289, oktobru 261, novembru 214, decembru i m rtu po 202* februaru 133, a najmanje u jaaua u 132, Uvjerenja raznih Ldato je najv šj ti argustu i to 463, zatim u maju 340, no■jomiru 331, aprilu Z07, ok.o! ru 231', martu 215, januaru 214, februaiu 192, septembru 174, decembru 1.3, julu 167 i najmanje u junu 157. Uvjerenja za seobu iztlato j> najvi še u maju 325, ok obm 313, apri u 274, novembru 249, avgustu 2:0, se, tembru 206, martu 194, jnnu 182, ju u 166, januara 125, 'decembru 108, najmanje u februara 81. Uvjerenja za ra'đrje izdafco je najvi še u ju!u 307, pa ređorn: u avgr.stu 180, junu 176, oktobru 147, m. ju 131, novem bru 126, januaru 114, sep'em! ru 105, martu 73, aprilu 64, februaru 61, a nay manje u decernbru 46. Od broja izdatih u\ r jere-ja za radnje dolazi na: piljarske 235; ta jigaške 146; nosačke 134; sitniča.s'.ie 6r; p:x> daje životnib namiraica 64; obućarske 63; kjifanske 56; kuhinjske 50; nnnheiške 35; prodaje drva 32; prodaje prcje i kolača 32; manut'nkturne 29; egontursko. trgovačke 22; prodaje vcća 22; krajačke

priznati — u mnogom po'gledu došle do raznovrsnili žeijenih uspeha; pa ipak, ipak nisu, ili se bar ne osećaju takq srećne i zadovoljtte, kako su zamišljale da će biti. Šta više, ima dosta slu*' čajeva, gde su se ti uspesi morali pretvoriti u ništa, jedino zbog — što su baš „ženski uspesi". Neka nam za dokaz posiuži ova sitnica, koja se, naravno. desila u zemIji svakojakih čuda i pokora — u Americi! Našlo se nekoliko američkiii trulih bogataša, kao na pr. Džon Rokfeier, gospodja Saž i gospodjica (ako se već i ona nije udaia) Guldova, koji vodeći stroga računa o ženškom pokretu, pravima i zćhtevima njiitovim, stvoriše akcicnarsko društvo — to je hilo na ne-' koliko godina pre ovog veliko« svetskog kijameta — i podigoše u Njujorku hotel isključivo za ženske. Divna stvar. zar ne? Ali se, avaj!, vrlo brzo poka-; zalo, da je ovaj pokušaj pogodio pravb u — zeieno polje. Zašto? pitaćete. E pa. brate i sejo slatka., santo zato^ što je to bio neki tobožnji „ženskl uspeh“. Hotdu dadoše, na krštenju, imt „Marta V 2 Šington“. U njerriu beše mesta za preko šest stotina gostiju ra-, zume se, samo ženskih — muškarci ne smedoše ni da privire'. Našlo se i dosta emancipovanog ženskinja, t. j. posetilaca, i tako se u početku ispunišu nade i očekivanja esnovakca ovog ie j dinstvenog hotela. Hotel beše vazdJf pun, često puta i prepun — ali (ah, tfl prokreto “ali") akcionari ne dobiše tu jednog helera dividende. Ovom preduzeću ne beše sudjenfl ni da dugo poživi. a još manje da napre» duje. Duh sloge beše daleko od njego-

Mirovnl ciljevi engleskog radništva. (Naročltl brzojav „Beosradskih Novina*') Haag, 20 . februara. Jednom saradniku „J o u r n a l“-a je izjavio Hcnderson: Mi smo daleko od toga da važiruo kao pacifiste, mi hoćemo produženje rata, ali ne za imperijalističke svrhe i tražimo da se utvrde mirov.ii uslovi, da se ne bi iViše sumnjalo, da mi hoćemo savez naroda bez privrednog rata, bez anekaija i bez odšteta. Novi savjet sporazumnih sila Kb. London, 20. februara. R e u t e r javlja: U donjem domu Je tninistar predsjednik Lloyd Oeorge saopštio, da je Sir Henry Pawllson naimenovan za engleskog zastupalka tt versaijskom ratnom vijećtt.

Mir sa Ukrajinom Pozlv na borbu protiv boijševičkih razboinika. Kb. Berlin, 20. februara. Wodffov uired iavlja: Iz svoga »adanjeg sjedišta Ž i t o m i r a ukrajinri<a je vlada razaslala bežični brzojav Jt na sve“. u kome upozoruj-e na pritisak, koji boljševiki vrše protiv Ukra... v.ttv .-v trnr m imuimu ne razniVHju od razbt'jnika I pijačkaša nekadanjeg cariznia. Poklič poziva sve sebi naklonjcne elemente. da se odlučno odupru prohtjevima Veiikorusa prema Ukrajini, toj oazi u sveruskoj pustinji. Finska misija u Carigradti luteresantne pojeđinosti o položaju u Finskoj. Kb. Carigrad, 20 . februara. Ćlan finske misije — koja je u svrhu notifikacije finske samostalnosti stigla u Carigrad, — dr. N i k o 1 a, razgovarao se sa urednikom „Agence Milli“ i izmedju ostaloga izjavio mu: Bcljševička revoiucija je dovela sve u pitanje. Kad je boljševička revolucija buknula. ona je računala na obilatu pomoč finskih boljševika, koji su se ozbiijno spremali. Aii su u našoj zemlji

Revoiucija u Finskoj 'Američka vlada potpomaže fiitske revoiucijonare. Kb. Petrograd, 20. februara. Petrogradska brzojavna agencija Javlja: 17. o. mj. imao je američki poslanik, Sir Francis, razgovor s č)anom revoiucijonanie vlade, narodnim komesarorn za spo-ljne poslove, S i r o1 o m. i sa komesarom za nabavku životnih namirnica, Tokojem. Francis je obećao zasiupnicima revolucijonarne finske viade svoju pomoč za brzo snabdjevanje Finske žitom i drugim protzvodima iz Amerike. Amerika namjerava da prije svega isporuči velikti količinu žita za Finsku i da za duže vrijeme stavr zemlii razne životne namirnice na raspoloženje. Dogadjaii u Rusiji Odlaganje ruske demobilizacije. (Naročttl brzolav „Beozrađsktb Novtna“.J Rotterdam, 20 . februara. ,,M o r n i n g P o s t“ javija iz Petrograda: Kongres sovjeta je riješio, da se za sad odloži opšta demobiiizacija vojske. Aprovizaciona komisija. Kb. Stockholm, 20 . februara. Petrogradska brzojavna- agencija . C .miuUurtl Uvmv3tll fl IliJ"* redio je obrazovanje naročite aprovizaeione komisije za neposrednu kontroiu i reguiisanje ishrane. U komisiju su ušli Trocktj i zastupnik ratnog saobraćajnog komesa.rijata, a ona ima neograničenu diskretnu moć za preduzimanje izvanrednih mjera.

Podmornički rat NOVA POTAPLJAN.JA. Kb. Berlin, 20 . februara. Wo 1 ffov ured javlja: Javlja se zvanično: U srednjem dljeiu Sredozemnog mora potopile su naše podmorn : ce 5 parnih brodova i 10 jedranjaka. čime je naročito oštećen transportni saobraćaj sa Itaiijom. Od potopljenih parnih brodova četiri su :stjerani pucnjavom iz jako osigurane pratnje. a izmedju ovih jedan je brod bio talijanski. Medju jedrenjacima bili