Београдске новине

I zl az et

dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojadlnl brojevl:

MJoae&na pratplata:

0 BMgftfa I o knlnrlma nmisjtdulla •. *. I kr. &ttl «• eljMl o4 . . . a MMkiji

lOMna 13 heltra

U iMgradv I • kraleitiM «. I kr. t«U u Mlim I eUpei U Boognda u iotttrtm • kati U BienarklJI.

4-M

Oglatl po cljenlku.

JrednlStvo: BEOBRAD, Vuko K&radžlćo ul. bro| 10. Telefon bro] 83. Upravo I prlmanje pretplato Toplliln venao bro| 21. Tolefin br. 28. Prlmonjo oglasa Kneza Mlhajla ul. broj 38. Telefon broj 245.

Br. 88.

BEOGRAD, srijeda 3. aprila 1918.

Godina IV.

Rovovi u Parisu. — Njemački vazdušni napadi na francuske gradove. — Sfrani se poslanici spremaju da ostave Paris.

RATNIIZVJESTAJI Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč, 2. aprlla. Nema nišla da se javl. Načelnlk glavnog stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva Kb. Berlin, 2. aprlla. Zapadno bojište: Na bojnom frontu ostao ie položaj nepromijeujen. Uz teške gubitke slora 111 su se protivnapadaji, koje Je preduzeo neprljatelj kod Hebuterne I, sa naročitom žllavošću, protiv položaia, koje smo mi zauzell izmedju potoka Luccl Avre. Manje pješadijske borbe Izmedju A v re 1 O Is e. Francuzl su nastavili bombardovanje L a o n a. Mnogobrojno stanovništvo palo je žrtvom u tom bombardementu. Izvldnlčkhti borbama na Istočnoj oball M a a s e kod H a u d I a n o n t a 1 jugolstočno od Thanna zadobill smo zarobljenika. Juče su srušetie 22 neprijateljske letillce i 5 osinatračkih baloua. Pcručnlk Kroii izvojevao i© svoju 23. pobjedu u vazduhu. Pri jakoj potpori osvjetljenja iz daleka sa obaie do južno od Somme izvršiio je letačko odjelenje 3. pod vodstvoin uatporučnika ' Fric k e a vanredna djela. Sa ostalili bo-jišta ničeg novog. I Prvl zapovjednilc glavnog stana pl. Ludendorff. Njemački večernji izvjestaj , Berlin, 2. aprila. \Volffov ured javlja: Sa bojišlu u PrancTiskoj nema uičeg novog.

Solunska pustolovina Da je položaj solunske armije svaki dan sve lošiji i beznadniji, vidi se od nekog vremeua iz organa sporazumnih sila, koje to prilično neskriveno iznose. Ovo uvjerenje još jače Će valjda izbiti pod utiskom sjajne njemačke pobjedne ofenzive na zapadu. Ta već cijela solunska pustolovina dovela je najposlije dotle, da se armija od okruglo 300.000 Ijudi — lijep broj uprkos orijaških cifara boračke snage — nalazi u jednoj vrsti ropstva, a da je neprijatelji — ne moraju izdržavati. Jedan austro-ugarslcl lli njemački vojskovodja označio je solunsku arrniju kao najjeftiniji zarobljenički logor Če(vornog saveza. Dok su Rusija i Rumunjska stajale u borbi sa sredršnjim vlastima, činifa je solunska armija svakojako izvjesnu opasnost za njihove položaje s ledja. Ratni savjet sporazutnnih sila računao je očigledno s time, da bi. pri pobjeduičkom prodiranju rusko-rumunjskih snaga, solunska arnrija provalila kroz Srbiju, i saveznicima pružila ruku u

magjarskoj ravnlci. Medjutim ratna sreća odiučila je drukčije 1 središnje vlasti su medjutim stvari na istoku glatko izravnale. Da bi č&te generala Guiliaumoia rnogle makar samo I provaliii u Srbiju, — čak i da su pojačane cijelom grčkom vojskom — ta je nada pala ispod tačke ledišta. I tako ima sudbina solunske armije sličnosti sa stražom Iz dobrih starih vremena, koja redovno stoji na istom mjestu, i ako ovo još od mnogo godina nema liikakve svrhe. Ono, dođuše, ovo trporcdjenje ne pristaje baš sasvim, jer bi sporazumne sile veorna radio povukle Guillaumotovu armiju — pa makar palo nekoliko transporta kao žrtva podmornicama — satno kad hl se barem donekle mogle časno izvućl iz te afere. Ali tu baš i ležl zec 1 upravo žalosni finale solunske pustolovine dokazuje najrazgovjetnlje, kako je nesposobna za život i akciju jedna koallcija, koja se obrazovala u znaku Izrazitog razbcjničkog ratovanja. Kađ je ratni savjet sporazuinnih siia uvidio, da je soiunska armija suvišna, onda se je već i pojavila poniisao i u Londonu i u Parisu, da se likviduje cijelo preduzeće. Clćrnenceau se od uvijek protiv ovoga borlo, i jedno oJ prvih đjela njegove vlade bilo je u tome, da se njegov rntimni prijatelj Sarrail opozove sa jednog mjesta, na kome neće moći brati Iovorike. AH odmah su se javili plašijivi glasovi: došli su iz Rima I Atene. Ako soluuska armija ode, kako će onda Talijani zađržati svoj plijen u Aibaniji? Austrougarsko vojne vodstvo moglo bi onda istjerati Talljane iz Albanije, a da ne mora pojačavati svoje čete na Vojuši. A šta je tek počeo gospodin Vcnizelos? On je irnao solunsku armiju povećati grčkom vojnom silom u tolikoj mjeri, da bi se na mačedonskom frontu u podiesnom trenutku moglo prijeći u ofenzivu, kad je prošlog ljeta Brusilov pošao naprijed za vrijeme brzo prohujale diktature Kerjenskoga. Ali i ova se nada brzo rasplinula kao mjehur od sapuna. Prije svega Venizelos nije mogao zbog otpora svojih fielena da se borl za sporazumne sile, niti da digne ma i najmanjl dio grčkih boračkih snaga. 0.sim toga se Brusiiovljeva ofenziva brzo pretvorila u defenzivu. Središnje vlasti pošie su odlučno naprijed i onda je došlo do ruskog sloma. Tako je došlo do tragikomičnog preokreta za sporazumne sile: Venizefos je imao da vadi kestenje iz vatre za Sarraila, a sada mora od svojih visokih zaštitnika moljakati na koljenima, đa ga ne ostave na cjedilu. Pa ipak ni jedan od grčkili bogova ne će ga moći sačuvati od ove sudbinc. Jcr kao što se doznaje iz dobro obaviještenih izvora, nose se sada ozbiljno u Parisu i Londonu mišlju,

da se povuče soluiiska afmija. Ova odluka mogla se učvrstitl uslijed toga, što je talijanski f ont osiabio zbog oduzimanja engles^ h I francuskih divlzija, čemu Je op- t uzrok slavna ofenziva Nijemaca iu zapadu, a talijaiiskl front treba hUr > naknade. Naravno da se ne zavara . aju zbog velikih poteškoća, koje bi se Imale pri tom savladjivati. Poinoiskl put preko SoJuna jedva da će bltf izabran, koliko zbog oskudice u brao>koin prostoru, toliko zbog opasnosti od podinornica. Vjerovatnije će bitl, Ua će se čete uputltl dugotrajnim suvozeirmim putem, žeHieznicom, automobilima i pješice u Valonu, a odavce uskim morskim tjesnacem u Otran u za ltaliju. U Rimu I u krugu onih oko Venizelosa vlada zbog ovoga užas, ali za ovo se oni na Teinsi i na Seni slabo hrinu. Sonnino I Venizelos, koji su onako grdno prevariii nade Engleske i Prancuske, mogu onda giedatb kako će se sami izvući iz platke. Nije samo edan uzrok, zbog koga engleska i francuska v’lada žele povući solurisku armiju, to jest, da negdjc drugdje ovu upotrebe. Oni se boje, da bi se Bagarska, koja po zaključenom iniru sa Rusijom I Rumunijotn Ima da braui samo jedan front, mogla baciti svnm snagom na Guiliaumotove ijude, a onda bi došlo do strašnog svršetka. Opreznost Je bolji dio hrabrosti, tako se računa u Londonu i Parisu ! zato će pitanje o napuštanju soiunskog frontc* izvjesno već idućih dana sazreti, ; vetpostavljajući, da se dogadiaji na zaoadu ne svrše za' Engieze i rr*ancu-/t lakvom katastrofom, da bi bih primorani prepustiti Ouiilaumotovu vojskn njenoj sudbini. Ođlučni dani u Francuskoj Poslanstva napustiia Paris, 04aroč!tt brzojav „Beogradskib Novina“.) Madrid, 2. 'aprila. Ovamo Je stigla vijest, da su-poslanstva napustila Paris, dn bi se preseiiia ii T o u r s ili O r 1 e a n s. Podizauje strijeliačkih rovova u Parisu. (Naroč-iti brzojav „BeosradsiUb Novtna“,) Bern, 2. aprila. ,,Matin“ javlja, da je pariski garnlzon u grozničavoj hitnji dovršio poslove oko podizanja strijeljačkiii rovova u Tuillerijama. u Bais de Boulogne i' na spoljnitn bulevarima. Bonibardovanje Dhnklrchena. .(Narofi.lt brzojav »Beogradskih Novtna“.) j' - Berlin, 2. aprlia. ,,E o k a 1 a n z e I g e r“ javija iz 2eneve: Dfinkirchen je prošle se-

dmice innogo propatio od dalekosežne pucnjave. Naročito je jako oštećen pristanišni kraj. Prodtiženje njemačkih operacija. (Narofit! brzofav „Beoaradsldb Novlna") Berlin, 2. aprila. 0 produ'ženju njemačkih operacija brzojavlja Rosnpr ,,L o k a 1 a n z e iger“-u u sabotu sa bojišta ovo: Izmedju S o m m o i A v r e b a c i 11 smo neprijatelja ponovo vlše kilometara u nazađ l oduzeii smo mu jedno dvauesetalc sela. Jednoj sarskoj diviziji pošlo je za rukom, da zarobi oko 1000 neprijatelja, tnedju ovima jedan brigadni i jedan pukovski stožer. Zarobljenik brigadnog stožera je pukovnik Davvson, krilnl adjutant lcralja englcskog. Osiin toga zaplijenila je pobjedonosna njeinačka gardijska divizija pored mnogog drugog materijala 100 lokomotiva i 500 vagona. Bombardovanje Boulogne-a. Kb. Berlin, 2. apriia. VV o 1 f i o v n r e d javlja: Na tvrdjavu Boulegne izbaclle su njemačke letačke eskadre izdašan broj bonibi. U okolišu Arrasa oborili su njemački ietači u roku od 10 časaka 5 neprijateijsltih osmatračkih balona. Bombardovanje Coa»f)ieKne-a 1 Selssons-a. Kb. Berlin, 2. aprila. VVolffov ured javlja: Na željezničke stanice u C o m p i e g n e-u i S o i s s o n s-u lcao i na skrovišta u ovodašnjoj okoiici izbačen je Izdašan broj bombi. Zeljeznička stanica u Compiegne-u i žeijeznica ClermontA m i e n s nalaze se stalno pod vatrom teške njemačke artiljerije. Francuzi unišiavaju crkve u gradovima Iza ujemačkog fronta. Kb. Berlin, 2. aprila. W o 1 f f o v u r e d javlja: Katedrala u Novonu zapaljena je od francuskih granata i nalazi se u piamenu. Poslije razorenja katedraie u St. Ouentinu i bombardovanja crkve sv. Martiua u I.aonu, sada je I ova crkva postala žitvoin francuskih granata.

Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj g'uber. za Srbiju poziva niže imenovama Iica radi primanja novca. allco su u Beogiraidu da se jave lično sa legitimacijom (prijavinom listoin) inače da pošlju svoju tačnu adresu i czuače najbližu poštu koja prlma novac uputnicoim. I. Blagajniku Društva Crvenoga Krsta u c. 1 k. vojnoj glavnoj gubernijl za Srbiju, g. dr. M arlk u T. L eiku, prof., Beograd, Dobtrači'na 16, svakog radnog datna Od 2 i po do 4 i po satl po-

slije podne sa po-zivoin na broj kojf $6 pred svakim imenom nalazi: A. Broj 7492 Aćimovlć Tana udova I deca Nikole, iposluž., iz Pirota, Kosančićev venac 22; 7530 Aleksandrović Anka; 7527 Atanacković Ljubica udova Dragutina. I B. I Broj 7489 Blagojevlć Vasilija majk# Milorada, Vrlljarska J4; 7506 Bogdanović Cvefa uđova i deca Uroša, Bre* stovik; 7529 Bogđanović Mida, ložač# preko prof. Antonija Kodemo; 7514 Bogičević Zivka, Poštainska 13, Mfadenovac.- " ' Dj. Broj 7515 Gjorgjević Jelica Zivo jlna, Guncati; 7503 Gjorgjević Leposava udova 1 deca Gjorgja P., Ripasnji 7519 Gorgjević Marjana M. Rtpani. I. BroJ 7493 Ignjatović MtiiCa udov.i i đeca Milutina stolara iz Šapca preko Miiana Sievanovića, Beograd, Dušaiio va 12; 7498 llić Anka mđova i doca Svetozara P., Lukovica — kolubarskl, J. Broj 7496 Jamković Mileva udova 1 deca Marka, Pinosava; 7484 Jovanović Mirjana, Nemenikuće; 7504 Jovanović Živanka udova 1 deica Dimitrija, Kumodraž. 1 K. Broj 7505 Karalklajić NataJija ud<> va I deca Miloša, Brestovik; 7491 Knežević l.eposava majka Slniše M., student-podnarednik, pneko Jovamlke Polomac, Makenzijeva 68; 7499 Konjević Zivka udova i d'eca Vasilija, žel. č'tn., Lazarevac — kolubairskl; 7486 Kostić Kosara udova rez. kapet., BaJkanska 12. L‘., Lj. I M. Broj 7523 Lukić Draginja Lj., 2u> panjac — Lazarevac; 7507 Ljubisavijević Radisav sin Živana u Nemenikuće, kod sveštenika Mih. M. Mitojevićaf 7508 Medaković Miroslava ćerka Lju bomira; 7520 Milemković Jelena Mladenovac, đa pveda Hristini R. Mišića, Mladenovac; 7509 Milosavljević Dan'rca udova i deca Rađotnira; 7516 Mil> vaiiovjć Jelena C., Glavna 68, Miade* .novac; 7490 Miljković Bosil.ika udovs i deca Mifutina, Careva ul. 35; 7495 Miljkovto Draga udova i đeca Dušana Jajinac; N. BroJ 7513 Nikolić Draga Životk Žeijeznik; P. ! Broj 75 22 Petrović Katarlna Sv, L,azarevac; i R. Broj 7524 Radojčič Jeiena ž., Kck raćica; 7518 Radojević Zorka Drag> mira M., Mlađenovatc; 7517 Ristić Marica D., Grocka; 7525 Ristić ' firistBna D.; S. Broj 7494 Stamčić Mileva udova Mitra i deca, Ripanj; 7521 Stevanoviđ Nenad, frizer, Sopot; ' T. Broj 7485 Tomiić Jelema udova Radivoja, Gundulićeva 11; 7510 Tošić Živama udova Nikoie, Grocka; 7511 Trifumović Mara udova Živorada. Grooka? V. Broj 7488 Vandiraček Leopokl, Gospodarski puf 21; 7502, Veljković Amka

PODLISTAK V. D.: Hadžiluk u vrućici Velika bolmička soba bila je prepuna mojih drugova. Kroz prozore smo vldcli mrwe. na kome su talasi igrali vcčitu svoju igru, penušali se, pokretall barke i ratne brodove. Coo vidik bilo nam je more, a ja želim da Vidim ono što Je ncmoguće, Iioću da sam omde. gde sam odrastao, gde sani naviko da živim, gde je sve moje milo i drago, gde ima punc raznolikosti, gde nije pusto kao na moru, gde mi očl dvek bodu voda i nebo. Ležim ovde već petnaest dama. Va- i tra me je obuzeia, sve gori u imeml moj bol, nelskazane patnje, moje žudnje, moje uspomene. U grudima me nešto peče. To moje jadno tralo i napaćemo srce 6agoreva. Pred očima ml k'bdl moja nakrlvljena kuća, a ćeramide se ma krovu razišle. Kako je to moglo da bude? Moj bolestan mozalk meprestano Je u poslu. nametnuo ml je posao da opravljam krov. ramenima ćušksam ku'ću, hcću da je uspravlm. U sred mog najživfjeg posla hladml prsti zabiše « u moje bilo, ja s« osvesrih. • Doktor je govorio nešto, ali ja 'ga nisam razumeo. Odgurnuh njegovu ruku i isprekidanim dahom počeh da mu objašnjavam. Šta^ ne sećam se! Ja hoću kući! Moju porušemu kuću, ja volim, Ja volim ... i zamorenim glasom Ipočeh da mu objašnjavam stanje moje kuće. Al' me oit ne sasiuša, Inego se okirete bohi'čarn, nešto mu reče o menl, i izadje. Utroba mi Jzgore, glava mi se pušf, malaksao sam, ne mogu ništa da jedem. Jczik mi je odebljao kao okoreo cpanak. H:eo bih nešto da kažem, ali je njemu porreban mir. Dežmekastom doktoru naočari se 'zabile u glavu i čislo srasle s njim, te liči na pen'džerc na džamiji. Gleda me dobroćudno i teši me, al; ga ja cd vatre we čujem. U ušima m! neprestano odjelkuju pogrebna zvona iz daij'ne. Obuzima ine be«, čim ga vidim, i prvo što ugledam na njemu to su njegove naočari. Ođmah mi vaskrsne moja knća sa razmaknutim ćeramidama. Počinjem onda jezikom da preplićem. ali tne suze od nekud zbune, zaguše, pa i kuću i doktora sve više gubim iz vidau Pu: Je širok', člst, ravan, ali je prepun sveta. Sve se to nekud žuri, hita. ustupa mesto jedan drugom. Jedini ulaze, drugi odmiču, treći prolaize, ali začudo niko sc od njih ne vraćai. Ova vrata služ; 2 a ulaz uiiutra, 'a napolje

niko na njih ne iizlazi. SLgurno je ovde Iepše! Kako 1: sam se ovde našao? Polako se gubila morsika poviršina i soiunska baruština ispred mcg pogLe* da. Još uvek su mi oči tražiile obližnji breg i sa njega sam hteo da pošaljie'in poslednji pozdrav mojoj napuštenoj otadžhinl. Bleda glava uokvirona crnom kudravom kosom mog bohiičara polako se gubiia «a moga vi'ditka i ja sam se peo na cbi’žnji breg. To nre jie stalo mnogo muka. ali sam se sa brega ncverovatnovn brzinom pri'bližavao svojcj kući. Nisu ml smetale ni pianine nl reke, ni zima ni nepoznavanje okoline. Nerazumljivi zrvuci I po koji jačl lizvik trzao me s vrennena na vretme i vraćao u sobti bohiičku, te me opomlnjao gde sam! Aii ipak! Kvo več seoskog zapisa, eto poljane, seosko tlo, čĐsina, sudnlca, dučančić. mehana, prve kuće, eto inoja tri duda i moje kuće. Ali nigde nema plota, zldovi sioje bez prozora \ vrata. Iz mog odžaka dim ne ide. Ode su moja deca I žena? Uh, ala istam poplašio nasetjenike moje kuće, stainovnici njeni razbegoše se po svim rupama. Seo sam na prag i gledao u praznu kuću. nigde ničega. Gle, koje ovo u ćošku? Sećam ga se, negde smo se videli. susreli, uekad sain ga poznavao?.

Čuvaš lf mi prikane zidove? Oh oprost ; Bože, to je moj svetac, moje krsno ime, moja s'?va Sv. Arhandjel Mihajioi Čadjav, još u tošku stoji i čuva mi kuću, a vređni pauci Ispieli tnu mjrežu, te ga zaštitili od zime! Slavo moja! krsno Ime moje! Vodi me Bogu, vodi me Svemogućem, hoću da mu se molim! Utehe treba mom razorenrm domu, hle'ba treba mojim siročić'rna a pomoći mojoj udovici! i Ne znam, koliko ®am aiaricao na kućevnom pragu, sigurno đugo, jer sam ražalio Arhandjela Mihajia te je izašao iz okvfra, učinio mi po volji i poveo me. Osvestih se! Sav sam bio u znoju. Moj bledi bolničar trliao me je po grudima i pokušavao Je dia mi sipa lek u usta. Ja se nesmeših na njega, htedoii da mu piičam o U'Spehu mom, all vilice me ne poslušaše, lek mi sklLznu iz usta i prosu se. Glava klonu a ja požurih da stignein Arhandjeia Mihajla. izgubiii iz vtda solunsku ravnicu i zaliv, udjoh u prve oblake, koji ml sakriše ceo svet, lz daljine bezbroj svetiljiaka obasjavahu nam put i pokazivahu kolosalnu kapiju, koja se kupaše u moru svetlosti. 1 Pribl ! žismo sel Spremite putne is-

prave! Reče jedan starac. Ko li je ovaj sad, i njega e>e opominjem? A to je Sveti Petar. Kakve putne toprave, zat] i ovde to ireba? Stadoh u dvoumici, jcr sam ih zaboravio u bolnici ispod jastuka. Arhandjel Mihajlo onda-reče? ,,Budi bez b:ige, to je kod mene. Ja koga povedem. ponesem l njegove !sprave!“ Stadoh u red 1 posmatnah sv« ono, što me je zanimalo i što mi je izgledato neobično, čudno. ,.Miiun Petrović!“ ,,Ja!“ rekoh. — „Dobro! Ti sf vojnik sa sdunskog fronta?" — „Jesti Kakve imaš dokumente f klasifikacn'e?“ — Sta li mu je to sad? Arhandje! Mihajlo brzo cdgcvori: „44 god. 7 rana, 6 godina Tata, pegavac, 21 okršajnu borbu, ubušni tifus . . .“ — „Ula>J“ Meni odlaknu! Udjoh! Sijaset kola čekala su tu, svaki seda i odmiče đrumom, koji se otegao u beskonačnost a po njemu ćhav mravinjak od ko!a. Arhandjel me smesti u jedria. „Trebaf da s© odvcde u prijavuo Tudno odel« njo 23.-XII.-1917. godin© Tu da se za» vede i da s© posl« prijavi Gospodu. Ja; moldm da ga Gospod primi, jer je zaslužio. Zbogom, ja ne mogu da dangubim**, On se izgubi posk te poruke; a ja. zadovoljan pomislth: „Divno! i ov.de tre* ba protekcije, dobro j© to, što baš nj-ga slavim, t© me on protežira, a druge svec© morao bih da propadnem tražeći ih po prostranom nebu*'. Auh, Što su gadna kolal — Jesu 4*