Београдске новине
Br. 89.
BEOORAD, četvrtak 4. aprlla 1918.
iziaze:
Pojedinl brojevl:
MjateCna pretplata:
■■Manti i ■ knM» 1 fl hnlnra ■ •.Hr.Mriilltaltd . . .lULCIuO U MUrMf ■••••.■•■■12 h«!«ra
U kntMtani M •. 1 kr. tltl IM bojiui 1 aUpnti pstta . . U B«nf nćti m ■ kirba .... U imnuhlll. .
2*90 S*—
U Inojtrjnshra ...........
«•«
Oglttl po cijenlku.
Jrednlitvo: BEOGRAD, Vuka Koradžlća ul. broj 10. Talofon broj 83. Uprava I prlmanja pretplata Topllčln vanao bro) 21. Tolafan br. 20. Prlmanja oglaaa Kneza Mlhajla uL broj 38. Talefon broj 249.
Godina IV.
RATNIIZVJESTAJI Jzvješta] austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč, 3. aprilk. U doliiii Ećave »uzl>ij©iio »u talijauake izvidnićke fcete. Načelnlk glavnog stožera. Izvješta] njemačkog vojnog vodjstva Kb. Uorlin, 3. aprilaL Zapadno bollšte: S yremena na vrijem© živahna toptitĆka borba kx>d Lensa i zapadno od njega. Na borliesnom frontu so preko dana Jjorbena djelatnost ogranićavala na toprhčku vatra i izvidniĆke borbe. Noćni napad cngleskih satnija protiv Aye'tte Itfuzhijen jo protiv napađom. Sa jaćim snagama }e neprfiaielj s veSeri napao TzIpedju Marcelocave i potoka Luce. iSuzbdjen je s teškim guhicima po injega. Jednim uspjelim ispadom zadobili Bmo \-is jugozapadno od Moreuila. IFranouzi su produžili da svojim topovi^na razoravaju Laon. Pred Vordunom i u srednjim Vogosima oživjela je topnička djelatnost. Uspjelim liapn'dom 'kod IH e r 7 . a c b a priveden jo izvjestan broj zarohtjendka. Konjički satm'k harau R' i c h t h ofen postigao ’je svoju 75. vazdušnU’pol)jedu Na dmgiin hojišthna neiua juĆog •■fiovog. Prvt zapovjeđnik glavnoer stana p!. Ltidendorff. Pogleđi na sve strane Gonko iskustvo posljednjiti neJjcTja ipak }e donekle osvijestilo lotidonr ;ske državnike. Ako su izvještaji briitanskog vojnog vodstva i pokušali, da dinjenicu poraza dviju armija u početku prikriju, ipak je Iz kasnijih izjava sve jasnije izbijala veličina uclarca, koji je ova država pretrpjela. Naročito je ,glas „Morning Post“-a, u kome pukovnik Repihgton prilično bez uvijanja iznosi svoje mišljehje, mnogo pridonio, fda su se otrijeznili onl krugovi, / koji piijesu htjeli priznati nesreću u svom .njenom obimu. Naravno da se nezgoda Bngleske f mnogo jasnije pokazuje u grčevitom matstojaniu, kojim njeni govomici žele :<la zaglade pogrješku posljednjih doga\djaja. Pogled vlastodržaca u Londonu jsvakog dana sve se više ogkdava unajokolo, te posmatra, ispituje i ocjenjuje t saveznike po riječima. koje su koliiko prenutno mogle poinoći. toiiko za buidučnost mogie dati jemstva. Naravno, ida se optimisti sa Temse najprije upitiju, da učine izlet preko okeana 1 ta,mo drže svoja sirenska pjevan.ia za američkorn pomoču. Pri tome ne mogu saini pred sobom prikriti, da ih je predsjednik Wilson do sada ostavljao ria cjedilu. Od stoiinama hiljada vojnltka, koje je ministar rata, Baker. htio u iproljeće 1918. godioe otposlati, moglo •je satno nekoliko pukova stupiti u od-
PODLISTAK K a j e m s e! Žetali smo se. Beše proletnje lepo yefie a korzo u Koez Miltajlovoj ulici pim, da smo gurali jedno drugo. On je bio divan, divniji nego i'kaidal Njegov glas zvomio je ljupko, pun KMie miline, koju je samo on imao u glasu, a koji je što i cvrkut tice. Drhtala isain oeliim tielom, osećajući kako mi srce hoće da probije grudi, a na usta mi ue može ni jodna refi, samo se nemo ipomiču. Pričao mi je: Said idem baš iz Ko'joseuma, gde sam gledao tragediju Iju•bavi. Oh, maia Mimi, kako me je to uzbudilo! I ja bih hteo života, ljubavi, hteo bih da 1 za irtnom, osim majke i sestre, uzdiše kakvo drugo biće, da Joj srce za mnom kuca, da samo na mene inisii, a ja bili joj dao sve; s-rce, ime, čast, sve bih joj dao! Zašto sam ja ovako nesrefian? Smrfiu mog oca meni se još u ranoj mladosti, još kad sam u srednjoj šikoli bio, nametnula brlga za svoju budtićnosr i zia svoje roditelje. Pa eto i do danas, mala Mimi, ja sam stalno u poslu, u brlzi za svojima; ja sam danju u kancelariji, da zaradim za svoje, a noću sam natd knjigom da sebi budućnost pripremim. Tako mi prolaze dani moje mlaidos'ti. a nl jednog srca
Predstoje velike bitke pred Amiensom i Parisom. — Amnestija u Austriji.
luouu borbu. Prema Iskaztma zarobljenili Engleza nije njihovo držanje nipošto zadovoljavalo. Daljili 500.000, čiji je dolazak blo sigualizovan za april, a drugi milijun, koji je imao u kasno proiječe doćl na bojište sjeverne Francuske, iskrcaće se — ako dotle uopšte dodje — u Evropi onda, kađa 1 kocka bude oda\mo već pala. To ne će mofii izmijenitl ni otimačina brod'ova, s kojom su se sporazumne sile iskazale prema siabim neutralcima, ni oduševijenje, <s kojim gcneral Pershing dekiamuje o visokom shvaćanju svojih savczničkih dužnostl. Da. u vezi s time čini upravo groteskan utisak, Tcada se francuska vlada odluci da prista, ne na želju američkog generala za bratskom borbom rame uz raine. Prema tome tzgleda, da je bio potreban samo pristanak save’znika. da američke čete u gomilama jurnu u Pikardiju i tako oudje „pored engleske i francuske zaleprša i zvjezdana zastava Unije“. Obratno od toga zna svako dijete u Evropi, kakvo je stanje stvari, isto tako, kao što več odavno nije nikakva tajna, da Paris i London uišta toplije ne žele, nego da im se g. Wilson takodje i politički pridruži. Ali čak i na ovom polju pretrpjeie su zapadne siie sjajan — fijasko. Za pretpostavku, da ministar rata, Baker, svojim bavljenjem u Veirsailleisuf dokumentuje priključenje Amerike viTio'vnom vojnom vodstvu sporaziunjiiii siia u potpunoj formi, — iniao je poglavica Sjedinjeniii Država samo jedno kratko, ikat'egoričko: n©. Mcdjuti'ia j© Dakcr utj>uK>v;tu sa fronta u London, a WiIson je svoje odbijanje odredjeno objasnio time, da on misli siamo na princtp vojničkog, a nipošto poiitičkog zajedničkog rada sa koalicijom. Posljednji dogiadjaji, naročito japansko-rusiki probiem, opravdali su njegovo stanovište, te su ga konačno utvrdili u njegovoj odluci, da Ameriku drži dateko od diplomatskog ziapieta i obaveza. Nije đakle nikakvo čudo, ako se Ejigloska sve pažljivije obazire unaokolo te se u svojoj stisci vraća na staro oprobano sredstvo za informacije. Ta eto, još ima ostataka naroda, koje je ona do smrti zaštićavala i još možda teče koja kap krvi gdjegod, koja nije još prolivena za zapadni impeTijalizam. Ti moraju sada ovamo doći! Novo opremljeni srpski kontingenti Lmaju se formiirati za „jurišne kolone“ — lcako herojski izgleda ta riječ! — i pustiti poređ svojiii drugova u nevolji, Belgijanaca, Kanadjiana, Crnaca, Indijanaca, KabyLa. Alžinaca, Marokanaca, Anamita i Indjana na pobjedničke neiprijate’lje. Svijet u islinu doživljuje lijep pri'zor, u korne do smrti izmuženi sluga figuriše kao spasilac svoga goapodara protiv onog istog neprijiatelja, od koga ga Je njegov gospodar htio zaštititi.
Odlučui dani u Francuskoj Nova vclika borba. (Naročiti brzolav „Bcoeradsldh Noviaa") Zeneva, 3. aprila. Prema objašnjenju Havasa, kod Amiensa je buknula ponova velika borba. Neprijateij pokušava da preko Mortullai Hangesta nastupa. Francuzi su pouovo zauzeli Hangest, pa su 'se rnogll održati I u nekojiko sela zaoadno ođ Montdld i e r a. Zao udes spora. umnni sila se više ne niožs zadržati. (Naročltl brzojav „Beogradsklb Novlria".) Zurich, 3. apriia. ,,Z fi 1 ‘ i c h e r N. N a c h r i c h t e n“ piše: U piTprerni su d v i J e o g r o mn e b i t k e, jedma kod A m i e n s a, a druga kod P a r i s a. Z a o u d e s s porazuinnih sila ise više ne inože zadržati. ,!oš prije nekoliko mjeseci je Haig objavio. da će biti gospo'dar flandrijsk- obale. A šad ]c s 1 om 1J en c]e lok u pu i r a t n i s Ls t e m sporazumnih s i 1 a ti Evrspi. 1 opet Jodan novi francuski optlaMsta. Kb. Paris, 2. aprilaR e u t e r o v u r e d javija. Državni je podiajnik Abrain saopštio u kuloarima komore, da je genieral Foch izjavio, kako za Amiens ne treba više strahovati. On da j© spreman ida za Amtens preuzme jenistva I
Iz današnje Rusiie Kb. Rotterdain, 3. aiprila. Kako ,,Nieuwe C o u r a n t“ javija saiznaje ,,D ail y News“ Lz Petrogra'da, da se kazački stairješina Bogavski prcdao. Od bivšeg protivboljševičkog pokreta medju kazacima nije skoro ništa ostalo, osini liekoiilco razbojnlčkih komjičkih četa. Oradjaniska štampa donosi njemačke vojne tzvještaje krupnim slovima, a^socijalistički iistovi donose izvještaje sporaziminih četa 1 pišu sa svim u prijateljskom duliu prema sporaziimnim silama. Ruska središuja vlada je •primfla jedan zakcn, prema kome se poiitičkim bjeguncitna iz intperijalističkih zemalja dozvoljava sidotiište u Rtusiji. Svrlia je tog zakona, da se revolucijonairima olakša bjegstvo iz oblasti, koje su Nijemci zaposjeli. tiema, da zakuca za mnom verno! Oh, ali jedno srce u mojim grudima kucalo je za njega verno, veniije nego i za koga drugoga! Morala sam kriti svoje oči, da ne pozna i ne vidi suze koje su nemilice tekle. Jest, plakala sam, jer sarni ga volela ludo, silno; ali, zar da mu priznam? Nel Bili smo često zajedno. Jia sam počela venuti, počela sam poboljevati, ali preko moji'h usana nije mogla preći reč: Volim te! Zar jcmalo, šio sam crvenila, što je moja oliolost padala pred njim, što sam i nehotice ispunjavala njegove želje, nego još priznati svoje prve nežne osećaje, koje se trudimo da i od sebe samih sakrijetno! Ja sam mnogo oslabila. Roditeiji se brinu, zovu doktora i ja moram u banju. Sutra dan putujem. U meni ja nasnala sihia unutrašnja borba, da li da ipriznam njemu Ui ne? Ali da, moram da izidjem još večeras, da irra kiažem da putujem, zar da odem betz da mu kažem ,,zbogom“?i O, kad bl on znao zbog čega je sve ovo, I 'da je on uzrok, njegovo prelepo lice ne bi više bilo natmureno, njegove ome kadiftne oči‘, nebl bile više sentimentalne — one bi se smejale! Išetala sam, našlf snno se. Promenlo se sav kad je čuo, da odiazim. Onda, reče mi, ja ću vam neišto poveriti, mala Mimi, pre nego što odetie a 1 yi fiete tni odgovoriti na pitanja.
Hoću, rekioh, a strepnja me obuze; zadrhtah. — Volite li koga, mala Mimi? — Da, jedva promucah kroz navrele suze». — Recite mi koiga pa ću vam i ja reći, jer i ja volim! — Ne, ne mogu! — Ali zašto krijete? PrelkLinjein vas, (recite! — MoilLo je; šio je on više mollo, to sam ja sve uponiija bila. O, ljubavi, kako si po katkađ svirepa! Ne^ rekoh, nPsam dostojna njega, docnije reći ću mu, kad tni se bude priznao ispit zrelosti, reći ću mu tada, jer biću dostojna njegovog srca, njegovog imena. — Znam, rnaia Mitni, ali dotle ima još 2 godine i ko zna šta će biti sa njirn dolte, kad se vl smilujete da <mu priznate svoju Ljubav, koja bi za njega bila sve milo i drago na svetu. Zar ne znate, da ću se i ja kreinuti ua sever, gde će m» možda kakva santa leda ubiti ili koji medved proždreti? Zar vas nije žao?l Zao mi je i srce ml puca od bola, suze teku, all preiko usana neće ni Jedna refi. Dugo me je molto, fiudeći se mojoj upomo'sti. Dobro, refie. onda se ja krećeim na sever, pa ako se ne vratim vi ćere se kajatl! Srećan put! poželesmo jedno drugom. Sva slomljena od bola došla sam kući, gde je sve bilo već spremno za put. Sutra dan otputovala sam... I evo došll su dani u kojima sam potpuno zrela, ali bez ispita zreiosti, ]ei
Pregovori za mir sa Rumunjskom Državnl podtalnik dr. pl. KUhhnaun ii Berlinu. Kb. Beriin, 2. aprila. WoIffov ured javlja: Državni tajnik dr. jjI. K fi h 1 inan n stigao je danas iz Bukurešta ovamo.
Najnovije brz. vijesti Vofna obaveza u Englesko) povišiena do 50. godine. (Narofitu bi zoiav „Beozrađskih Novtna' 1 .) Rotterdam, 3. aprila. Kako ,,T i m e s“ javlja, smatra sc kao pouzdano, 'da je vojnička obveza u Engleskoj povišena do 50. godine. Pokret protiv vojne obar*M u Engieskoj. Kb. London, 3. aprila. ,,C e n t ir a 1 N e w s“ javlja iz 0 u e e b e c k a, da traju i dalje proiesti protiv dužnosti vojne službe. Pokret, koji se ograničio samo na O'iieebeck, ugušiće 'se vojnički. Kas»cNo»l šud odohrio smrtnu kazrtu Bolo-paše. Kb. Paris, 3. aprlla. Kasacijotti sud je odbaclo žalbu Bolo-paš'e' i Porcheresa, koji su Acudienl na emrt. odnosno na tri codine tešike tamnice. Izložba ,,Soče“ u Miincbeau. Tvb. Miinohen, 3. aprila. Na vrlo svocan i sjajan način J© Sanas u Mtinehenu u 11 sati prije podne otvorena izložba ,,Sooe‘‘ O. i k. stan* ratn© šla.mpe. VrLo je živo interesovanje bilo za rađove austrijskih i ugarskiii ratnih slakara i vajara kao i za prodmete izložbe. To se zasvjedćfiilo pri današnjem otvaranju izložbe. Sve vidjenije ličnosfti umjetnosti i nauke bavarske prijestonice bilo je još prijo otvarasja izložbe sakujpljeno u divno ukrašenoj dvorani. Modju gostima su se nalazili bavarska princeza Gisela, kći pokojnog cara \ lcralja Franjo Josipa, princeze Holmtrud i Witrud. princ i priuceza Ludvig Ferldinand, kao i mnogi drugi članovi kra'.jevskog donta. U 11 sati je došao u izložbu kralj, gdje su ga doček&li austro-ugai-ski poslanik grof Thun i zastupnik ausiro-ugarskog stana ratm- štampe pukovnik Arpad R ei ch, koji je pozdravio ki’alja govorom. Kralj jo odgovorio i razgovarao s pukovnikom Reichom na magjarskom jeziku. Kralj je pokazao srojo veliko intereoovalije za sve dogadjaje i prilike iz talijanskog rata. Nekoliko je puta iskazao svoje priznanjo i zadovoljstvo o iuspjehu Umjetnika. Poslijo razgledanja, koje je trajalo
me je rat sprečio. Došii su đani, kađ treba da mu kažem, i da mu pružiin moju ruku! Ali šta je to sad?! Evo me gde se kajem, gonko kajem, jer njegova slutnja ispuni se. Ne uibi ga ni santa leda. niti ga medved pojede, već poginu li a bojnom polju. Pogi'iiuo je, ne saznavši nikakvu radost, mikakvu milLnu, i to pri kraju svoga cilja, kad je tnebao otpočeti život. Nije stigao da oiiputuje, jer ga je sprečio rat... Kajem se, garko se kajem! Vrnjci, 24.-11.-1918. god. M i m i.
P a b i r c i ROBIJAŠKI PRAZNIK. Pre n'Ckili godina je njujorški ivajveči k.aznie'ni zavod pružao čudriu, dotle nevi'djenu sliku. Novi upravnik zavoda Jolin Mac Kormiik naredi, da se tešika monotOTiija života u ovom kazamatu prelkine na časak jednom svetkovinom, koja će se prirediti za sve osu'djeniiee izuzimajući samo one, koji su osudjeni na iđva'desetogodišnju tli večitu robiju. ’ ! Odredjenog dana oiko podne tamničarl izvedoše u vrt prelco 1500 osudjenika, pa im se saopšti. da se sad mogu potpuno sobodno kretati. Muzika je svirala. Osudjenici su smell igrati koliko je i kako jie koine drago. Kad j© došao upravnik Mac Kormik. koji je
Citav sat, kralj so razgovarao sa au 3 tr« lugarskim časnicima i u njihovoj se sre dmi fotografisao, Razmlrlce oko titule generala Focha Beriln, 2. aprila. Po jednoj ženevskoj vijesti ne ća F o c h dobiti tituiu generalisima, već ća iiaročitim pismom biti apunomočett. da upravlja zapadnim frontom. U ovort zvantčnorn pismu biće iprrmjeđba, da je ono izdato u sporazumu francusko vJade s engleskom vladom. Brlsana clvilna llsta za kralja Konstantina. Kb. Aiena. 3. apriia. H a v a s. — Viada je riješila, da ii budžetu izbriše civiinu listu za kralja Konstantina. Godišnja mirovina za krafjicu Ofgu. Kb. Atena, 3. aprila. (Havas.) — Komora j" o V rila gođisnju mirovTnu od 300.000 franaka za ki’aijicu Olgu. Sa Balkana TURSKA. Turska — opasnost za Engiesku. Tako se sad u cngleskcj š'ampi predstavlja pomiadjona Turska, čija je izđržljivost i životna sposobnost odavna bacala Englesku u brigu. ,,Wakat‘‘ se bavT s tim izjavama štampo i veH: ,,5fi Smo jetlna vebka muslimanska država i s\T muslimani svu 3voju nađu u nas polažu. Cjelokupna oblast od Buhara do turske granico na Kavkazu nastanjena je muslimanima. Kad se ta zemlja snabdje saobraćajnim putevima, Turska i središnje vlasti dobiće vezu sa središnjom’ Azijom, a Indija će tada biti Ižložena vo lilcoj opasnosli. Engleska sa svim otvoreno i jtsno je rekla, da boće da nas uništi. Izgleda da joj nije sad nii!o, što ponovo probudjeni narodi idu u susret novom istorij* skom razvitku i sobi crpe nov život iz Bvojih istorijskih izvora. Engleska hoće da se t oj težnji odupre svirn načinom. RUMUNJSKA. O mirovnim pregovorTma sa izjasnio izastenik ugarski ministar trgovine S z t e r e n y i, da su se ugarski pre* govarači za mir truđili, da se ne Tuko* vode osjećajima osveto, nego osjećajima prastanja. Mi smo se trudili, da Rumurijsku mTerimo o tome, da je hudućnost 'i' sudbina te zemlje vezana s naiorn mo narhijom. Jedan od naših je ciljova bio, d/ dobijomo garancije za sigurnu 'budućnosT našili granica; drugi, da oćuvamo naše pacijonalne interese, a da pri tome ne ■pomutimo odnose Rmnunjske prema na. ma. U sanfcj 3tvari Rumurijska je pfivrriinički vcć od nekoliko stoljeća živila u tijesnoj vezi sa Ugarskom. Cjelokupna erdeljska granična inđustrija bila je tako reći urezana u tijelo Rumunjske. Ugarska industrija će imati i u buđuće Velike zadaiko prenia Rumurijskoj medju icoji ma je doista najvažriija budućnost duuavske plovidbe, koja će našoj trgovini otvoriti nove putove. Ovdje moramo vođiti ra&uria i o učešt\x>vanjn našeg rijemafikog saveznika, koji tako isto ima velikog intoresa u iskorišćavanju dunavske oblasti.
hteo da vidi, da li se njegovi ,,pitomci“ baš odiista i ozbiljno zabavljaju, osudjtnici su ga oduševljeno dofiekaii i pozdravili. Nekoliko snažnih osudjeuika pridjoše upravniku, pa ga uzdigoše na ramena i proneše kroz inasu osudjenika, koji su svorn novom upravniku pri* redili burne ovacije. Po podne sn osudjenlc! dobili čaja i dvopeka. Mac Konniik je tako radio puno četiri godine, dogod je bio na tom poiožaju. Svakog meseca itnali su r.jegovi ,.pitomci“ po jednu ta'ku svetkovtnu. Na taj način — govorio je on —« moji pitomci nisu bilt izložent opas* nosti, da im se zbog strašne monotonije pomuti mozak, jer su uvek imal? po jedan dan u mesecu, koji im je u cnoj tmini monotonije biistao kao sjajna zvezda. I zaista posle svake svetkovino osudjenici su po nekoliko dana govorili o svemu, šta je i kako je bilo na zabavi, a posle* su sa nestrpijenjevn išii na susret novoj. PRODUŽENJE ŽIVOTA. Čavek ništa radije ne sluša, nego kad mu se govori. kako će da produži svoj život. A život se čovečlji može produžitl. Za to imamo najboljeg dokaza u faktu, što ijudi u novije doba žive prosefino duže, nego što se ranij« ‘ živelo.