Београдске новине

Strana 2.

Utorak

BEOGRADSKE NOViNE

23. aprila 1918«

Broj 108.

•a celiin skupštinskim osobljem. Tu eu prave fuzionaške orgije. Pored svojih plata i dijurne od 30 franaka dnevuo fuzionaški poslanici povukli su firdne zajmove, i većina od njih kao Sreten Kojić, pop Minić, Pera Komita. advokat Vasić, Uroš Lomović, Nastas Petrović, Miša Trifunović, Mališa Atanackovič vuku specijalan dodatak od 1200 franaka, a Andra Nikolić još 3000 franaka mesečno iz fonda za „dostojno zastupanje" srpskih uiteresa. A ono se sniatra u tomrv, du imaju para za kocku u Monte Kariu. 'Jedan od fuzionaških poslanika iz Paradinsi otvorio je u društvu s jednoan sumnjivom ženom kafć-šantan. Radisavu Mitroviću, koji je bolestan u Parisu, pored vanrednog dodatka Pašić Je dao sada još 25.000 franaka na lečenje. Pravo jc poinoći svakoga u bolesti i nevoiji, ali zar se sme poklanjati 25.000 ljudima, koji su do sada Imaii 900 franaka mesečuo redovnog prihoda i zajmove i pokione iz Pašicevog „ruskog fonda“? A žla 9 c Čini za nesroena našc LolesHike, što boluju od tubcrkulozo po bol. picama, toi porodice onih, koji umiru od lifusa i malarije u Solunu i Bizerii, i onc, koji pošlednju Bnagu žrtvuju u pbistvenom tioćnom radu po fabrikama prur.icije. Sta smo svi mi ostaii za tu

^emlju, jiko ona ima srca i Jrrinc samo za radikalc, m dmge avo ostaviia i baca U ^ropast? U tom broju fuzionaškib! poslanika, koju su blagovali u nardduom znoju, jo i iKiznati djilkoš Velizar Janković. Dok niJe postavljen za ministra on jo \uikao 20*10 franaka specijalnog dodatka od Pa, lića. No trel*a ni pomenuti da jo bivši raidikalm poslauik i bivži štampar Aca Stapojević U tome drušlvu veliko gospodc i sa velikim prihodima. Ko malo zna priiiko u Srbiji, davno je morao biti na čisto 0 tim, odkruda no\ac Aci štamparu, da tooslo propasti svoje štamparijo i zaduaenosti dd jcdnom kupujo kući* i živi kao Veliki rcntijor. U Nici se on vidi sva. fcog dana naduven kao u Beogradu, kao ida prloosi onima, koji služeći trideset gojiina državi), nemaju danas šta da poslju (ivx>jim porodicama u Srbiji. On prima od Pašića 2000 franaka mescčno. Sto Iso tiče raznih srpskih kancela'j-jja u, Nici, u njima je na platnim spiskoVima preko 200 lica. Na čclu j-, razumo Bc, kao u svima mestima gdo srpske izbeglicc živo, srpšku policiju. U takozvanoj policijskoj deiegaciji u Nici na spisku jo 110 lica, od kojih je 20 na javnom spisktf, » 90 na tajnorn spisku. Pošlo je u Nici preko 4000 Srba, tu je i glavna mi'eža fepijuna, koja ćiui veliko zlo oninin, tcoji »e .radikalskim krstom nc krste.

Da li bi toga ž!a moglo biti da opoz"i<aja vrši s\x>ju dužnost? 0 lome se svako pi‘a. Irna ćak Ijudi, koji tvrde, da medju i«pozicionarima, pa čak i narođnim poplanicima, nijc jtdan, koji prima od vlade U ovom ili u ononr obliku povlastice, da b\ Ćutao. Ranije su pomenuti neki napredinjaci, koji s radikaMma voć odavno u jeidan rog duvaju. Ali nisu mnogi ni iz dmgih straruika bolji. Tako na primer samoIBtalao iVelisav Vulović, kao Ijuti opozipionar zazeo na dijurnu od 100 franaka idnevno u nekom ekonomskom odboru u Parisu. 'A gdo li je oinlad ina lannadžija pko „Dnevnog Lista‘‘, koja jc celoj Srbiji dodijala drekorn i moralisanjem? Sad so flkl-onila na dobra mesta s dijumama pa ićuti 'itako isto. Mitoš Savčić izcde so što henv. nikakvog preduzcća i neprestano brića kako više m može da najami pofeajrr.ica ovorn svetu. Naprednjački jioslanik Milorad Pavlović špekuliše i troškari flu S preostatkoni kase Opšte Priv'redno Bonke, dok ulagači n« rnogu dobiti ni joiarjaša. Narodnjački poalanici drže liajsamostalnije, ali su sada U velikoj re-

zervi, a i zbog toga što medju njima ne. ma Bada nijodnog većih eposobnosti. Glavno je, da se protivu zla nibo ozbiljno ne bbri.

Grad i okolica

Dnevni kaleudar D a n a s je utorak 23. aprita, po starom 10. aprlla. — Rlmokatollci: JuraJ, Ađalberto m : pravoslavni: Muč. Tcrentlje. Casnlčka i ćlnovnlčka kasina otvorena je počam od 15. februara do 11 satl u noći. C. i k. vojnlčki dom: Cltaonlca, aoba za pisanje i igranje, kantina. Otvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati uveče. Slobodan pristup svakome vojniku. Klnematografi: Vojnl klnouKralja Milana ulici br. 56 (Koloseum): U 3, 5 i 7 sati poslije podno predstave za gradjanstvo* — C, 1 kr. gradjanski kino na Terazijama br. 27 (Paris): U 5 l 7 satl poslije podne opšte predstavc, Beogradski orfeum (u zimskom pozorišiu, prlje Boulevard): Počctak pred- stave u 8 satl uveče.

Biblioteka za pozajmicu (Balkanska uiica br. 1, Hotel Moskva). Otvoreua od 10—-1 sat prije I od 3—7 satl posiije podne. Noćna siužba u ljekarnama: Od 22. do uključ. 27. apriia vršiće noćnu službu u Beograda ove ljekarne (apotcke): SeI a k o v I ć, Knez Mibajiova uiica 45; V iktorović, Tcrazije 28; P r e n d I <?, KraiJ Aleksandrova ul. 6i; Stojlć, Sarajevska ulica 70. Saobraćaj na ratnom mostu izincdju Beograda 1 Zcmuna obustavljen je svakog dana od 7—8'30 sali prljc podne od 12.30—2 sata poslije podne. K ti i na boinica: Posjeta nijc dozvoijena. Obavijcštenja o bolesnicima dnevno ođ II do 12 sati prijc podne nauiazu u baštu bolnlćke zgrade sa strane Vidinske ulice. Posjet bolesnika u boinicama: U bolnici .Brčko': od2—4 sata poslije podne. U boinici „Brfiun“: od 9'80—12 saii prije podne i od 2—4 sata poslije podrie. — U c. i k. gradjanskoj boinicl: u utorak, četvrtak i nedjclju od 1—3 posllje podnc. Parobrodarski saobraćaj. L Izmedju Zemuna t Beograda. Red piovidbe, koji važi od 26. januara do opoziva; Polazak iz Zemuna za Beograd u 6-80, 7-30, 8-30, 9'30, 10-30 i 11-30 pr. podne te u 1-80, 2-30, 3-80, 4-30, 5 30, 6'30 i 7 30 poslije podne. — Poiazak iz Beograda za Z e m u n: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sail prije podne, te u 2, 3, 4, 5,6, 7 18 sati poslije podne. — 11.IzmedjuZerauna iPancsovu Rcd piovidbe, koji važi od 26. januara do daljne nared'oe; Iz Zemuna za Par.csovu svakog dana u 6 sati ujutro i u 12 satl u podne. — Iz Pancsove za Zemun: dnevno u 8'30 sati prlje podne i 3 sata posiije podne. Brod kojl saobraća izmedju Zcinuna i Paucsovc 1 obratno ne pristaje uBeogradu. — Ili. Izmedju Beograda i 8 a p c a, Polazak fz Bcograda za Šabac svake srijedc i subote u T30 sat [ u jutro. Polazak iz Šapca za Bcograd svakog četvrtka 1 uedjcljom u 7 s. u jutro. — Putničkl parobrođarski saobraćaj izmedju O r š a v c i Z e m u n a I izraedju Oršave i Braila. Poiazak iz Oršave za Zemun: nedjeijom, utorkont, četvrtkom u 6 sati u jutro. Iz Zemuna za Oršavti: ponedjeljkom, srijedom i petkom u 4 saia posilje podne. Iz Oršave za Brailu: ponedjeljkom i petkom u 4 sata posilje podne (srednje evropsko vrijeme), lz Braile za Oržavu: ponedjeijkom 1 čeivrtkom u 1 sat 50 časaka poslije podne (zapadnoevropsko vrijeme). — Parobrodarski saobraćaj izmedju Beograda i Smcdereva: Ođlazai; iz Beograda za Smederevo nedjtljom i čctvrtkom u 3 sata poslije podne Iz Smedcreva za Beograd utorkom i petkom u 8 satt u jutro. Parobrodarskl saobraćaj na pruzl Budlmpcšt a—Z c m u n—B e ograd. (Važi od 28. marta), Polazak iž Budimpešte dr.evno u 10 sati uveče. Polazak iz Beograda dnevno u 5 sati ujutro. (Prvi brođ kreče 30. raarta). — Parobrodar* skl saobraćaj na pruzi Szeged—Zemun Poiazak iz Szegeda (1. vožnja 31. marta) srijedom, petkom 1 nedjeljom u 5 sati u Jutro. Poiazak iz Zemuna za Tltel—Szeged (1. vožnja 29 marta) srijedom, pctkom i nedjeljom u 11 sati u noći.

Vojno parno toplo kupatilo uCafDušanovojullci. — 1. Kijs, patilou kadama: a) Za vojne osobc otvorcno radnim danima od 7 sati prlje r idne do 5 sati posiije podne, a nedjeljom praznicima od 7 sati prije podnedo 12 1 / sati u podne. — b) Za gradjanstvo fađ-ii _

stopi ujcdno I da gospodari njima aa načiii, kojim je sebe predstavijao otimetiim, ozbiljnim, ali u toliko više i prijatnim. Za to vreme bavljenja ono nekol&o devojaka njegovog inesta brižljivo su nastojavaie, da mu se ponameštaju u srce; ali svaka potajno od druge. Bile su i dve «estre; mladja nije ni pomišljaia, dfl ie starija isto tako kfealisala o tnogućnosti da zadobije njegove nakloitosti, I A on je tirn devojkama prvih dana ravnomerno odmcravao svoje simpatije. Ali, ipak, nešto đocnije, kad se niaio boljo tipoznao, došao je do zaključka, da jednoj koja mu jc bila nešto simpatičnija ipoklonj više naklonosti. To je uostalom, i prirodno; jednoj mora pokloniti srce, biio ovde ili u kom drugom mestu. I NjoJ će se ispoveditl prekosutra, uoči odlaska. To jo najzgodntjf momcnt, koji će izazvati najboljl afekt, .Učltilće oproštajne posete ostallma. pa će najzad, otići kod nje i provesti nekoliko prljatnlli momcnata do ooroštar je. A sutradan?... Ostaviće svoje rodno mesto i jedno stvorenje, koje će u nilslima želeti da ga što pre opet vidi. U toj prijatnoj maštariji proveo Je ostatak gostovauja do oproštaja. A na izmaku dana, uočl polaska, krenuo se u posete. Svuda dug stisak rukti, pogledl koji govore: „Vrat! se što pre!“ Bio Je već red pretposledtijoj poseti. Još kod nje. gospodjice Žlvke, aia« stavnice ženskog rada, devojke na izmaku zrelog doba devojaštva. pa ouda tamo... Ovdc će učlnltl posetu. posedeij malo, po dužnostl.' — O, vl ste g. Popoviću! prcđukr«te ga ova kad Je uiazio u njen stan. MJta ml le. IfvoJt*. *ed«ef

— Sutra odlazim, te sam smatrao za potrebno da vas posetim i da se aprostim. Dok je on ovo govorio. trudeći se da na ponudjenoj stolici zauzme što pristojnije držanje, gospođjica Živka ga je posmatrala nekim čudnovatim pogledom. Na uvelom licu pojaviše se jače crte bora, a oči su joj sjaktile žarom strasnosti. — Zar već?I Zašto se žurite?i Zar vam se ne svidja kod nas? — Bavljenje mi Je prijatno, ali svemu ima kraja. Dužnosti me pozlvaju natrag. Suton se polako spuštao, U sobi je nastajala tama, tako da je on najzadi jedva anogao nazirati njenu siluetu, Ona j© sedela pirekotmta od njega 1 nije se dizala da upali lampu. -- Ona je sama kod kuće. RoditeIji joj n nekoj poseti. Šta li ona smera?i Tako se pitao, bojažljivo pratećl svaki njen pokret. Najzad, da bi jo podsetio, izvadj kutiju sa žigicanu i ponudi joj: — Možcla nemate pri ruci žigice da upalite lampu? — A ne. Nego neobično volim ovaj večernji suton. A vi? — I nicni sc svidja. Samo će mi bitl neprijatno ako nas ko iznenad'nom posetom uzncmiri. Dojc ga je ona uvcravala da mu je izlišna strepuja, on se osećao sasvim nelagodno. Tražio je izlaza iz ove ueželjene situacije. — Da se pomaknem bliže, jer vas gotovo i nc vidim. Govoreći to, diže se sa stolice 1 poče Je pomeratl bllže njemu, — Moji kod kuće čekaju me. doJc j» »cdlm kod vas J dosadhriem vwn.

ianlma od 9 uU prije podne do 5 satl posllje podne, a nedjeljom I prazniclma od 9 Mtl prije podne do 12*/, *atl u podne. 2. Parnokupatllo za Časnlke 1 njlma ravne člnovnlke otvoreno Je utorkom, irljcdom, petkom i aubotom od 7 satl prijc podne do 5 aatl posllje podne, a nedjeljom I praznlclma od 7 aati prlje podne do 12 1 /, satl u podne. — Za gradjane muškogpola otvoreno je parno kupatilo ponedjeljkom I četvrtkom (ako u te dane ne pada kakav praznlk) od 9 satl prije podne do 5 sati posllje podne. — Casnicima 1 njima ravnim člnovnidma stoje na volju da se služe parnim kupatllom i u dane odredjene za gradjanstvo (ponedjeljkom 1 čctvrtkom). Blagajna se zatvara radnlm danima u 12 1 /, sati, a nedjeJjom I praz nicima *U 12 satl u podne. Umjelničko veče u Zemunu. I Idućo isubote, u 8.30 satl tiveče biće u pozorišiioj dvorani hotela 'Ceur tral „umjć'tničko veče“ sa prvorazredniin profiramom. Virtuoz na klaviiru, Mally, izvodiće tonatu br. 1 F Mdl od Beethovena, E Moll valcer od Chopiuia, uvertinu iz „Caroibne frule“ od Mozarta i Wa*gnenovo Jahauje WaJl* kfira (Walkurenritt). Temorista Csoh pjeva Ružinu romansit iz opere „Carmen“ od Bizeta, Sicdiainiu iz „Gaivdleria rustfcama“ od Mascaigsii-a, ariju Radamosa iz opere ,,Aidla“ od Verdi-a, a todiična primadiona I. Buday Schubortove pjesme. Prvoraiz.neidni njemački dekiamatorski i fiimsiki umjetnik E. H a r r y davaće majbolje tačke svcga odličnog programa. Ovaj maročito bogat prognaim daje saan po sebi najBiigunniije jamstvo za umjetnička uživamja prvog razneda. Zbog toga je ovo veče zado'bilo sveopšte šateresovamje, a biće, obzirom ma publifcu, pri postavljenim stolovima. Ulaznice se mogu dobiti unaprijed u kinjižarmicl Josipa Szab6-a. Cijeme mjesta: lože po K 25, cercle po K 10, ostala mjesta K 8.

Gostovanje Julijusa Zilahnyja, Julijus Zilahny, koji će na svoino putu svojim utnjatničkim gc-stovanjein pohoditi sve veće građove 'u Srbiji, gostovaće sutra u srijedu 24. aprila u Čačku. pa će z<a tiun otići u Užice, gdje će gostovati 26. aiprMa. Koprlva kao korisna bilika. Sutra u srijdu, 24. o. mj., alko vrljeme potsluži, đržaće u Ijetaoj kasimi u T opčiđeru predavamjo dr. Osvvaid R i c h t e r. iz Beča, o „koprivi kao korisnoj biljci“. Prcdanet ovog predavanja je sarnini ratoon postao više nego suvremem i om će u toliko više izazvati interesovamje, što će pređavač biti u stamju da vrlo razumljivo objasnf upotrebu ove do sad prezreaie biijke. — Velika ili mala kopriva ima na kori svoga stabla čvrsta vjaikma, koja su vjetrovatno joS u Uavno prošlom vremenu upotrebljava za razma tikiva. što u lostatom potvrdjuju i raizna isitorijska predanja. Istcrijom je dokazamo, da su prvi razooji za proizvodmju tkiva iz vlakma od ikoprive postojail u Leipzigu i da sti zekmkasti komei tog tkiva vrlo radto kupovani. Damas se kopriva svuda njeguje u velikim prostorima i svi omi, koji Ise njegovanjem koprive bave imaju vellke koristi. t Duško Protić. Prekjuče je stigla u Beograid viiest, da je u Framcusikoj izdahmuo Duško S t. P r o t i ć, maturamt, Neka mu je laka tudja zemija! • Izdavanje suvili šljiva, Otpočelo ie izda\'iuijc suvih šijiva gnadjamstvu, i to bez kmpoaia. Slfive ise izdaju u IX, XI, XIII i XV ptnoidavmici ži'viotnjih mamMrnšca opštaie igrada Beogradia. Šljive staju po kiiogramu 1-60 kruna i svalra porodica može đobiti po 2 kila ismvih šljiva.

Ovo >e izgovarao, odmičući od nje zajedno sa stolicorn, na kojoj je sedio kao na iglaima. l Ona ga, medjutim.prenerazi: — O, me, nimalo. Mojt meće još zadugo doći, a l vaši... — Zbogom, gospodjicel r— osmeli se, najzad, on i diže se naglo kao da je hteo da što pre da pobegne. Ona mu stište ruku i zadrža je malo duže u svojoj, all om ne odgovri ni najmanjim stlskamjem, da joj ne bi dao povoda da mu se silom na'turi. — Zbogom! odgovori ona suvoparmo, otvori mu vrata. ali da ga me isprati do izlaza na ulicu. Od nje je odjurio posiedmjem miestu oproštaja, gde se zadržao duboko do u noć, odnoseći sobom prijatne uspomene i ubedjenje, da će «e nečije misli prijatno zabavljati uspomenom na njegovo posleđnje bavljenje u zaviČajnom mestu. * *' .Vratio se matrag u prestonicu, gde se, u kancelariji, predavao svojim uobičajcnitn redovnim poslovima, koje je katkad prekldao, da bi oživeo koju prijatnu uspomenu iz poslednjc posete rodnom mestu. Ali, kako se neprijatno Iznenadio jednog jutra, kada je rasklopio neko pismo, koje je ležalo na pisaćem stolu u kamcelariji za kojhu je radio. „Zbilja, g. Popoviću, pisala mu je ona sa poslednjog mesta oproštaja. vaša je izveštačenost uspela ovde u prvim momentlma. Ali, blagodareći gospodjlci Živki, koja je otkrila sve vaše manire, čime ste na« ovamo sve uvredili l ponizili, ne možete više računatl ni na moju naklonost Sta ste vi imaii

Izdavanje pod zakup kfoska na Pallfulskoj pijacl. Na dlain 25. aprlla ove godkie u 9 sati prije podme odlržajće se u takseno-poreskom odlielenju opštine grada Beograda u Kraija Al'eksandra hlici br. 7 usmema iavma Hcitacija za izdavanje pod zakup ki'Oiska na Palilulskoj p i j a c i. Pozivaju se zaiuteiresovanf, da na ovu licltaciju dođju. Nadjen sat sa narukvlcom. Ovih dorna nadje.ii je u Kmez Mihajlovoj ulici žemski sat sa narukviconL Sopsitvemik može dobiti sat uz odgovaraduću legiitiinaciju kod peirsotnialmoig refermta političke gnipo voine glavne gubemije. I Vijesti iz unutrašnjosti Ratna bigamija. Piš« nam prijatelj iz Sapta: Ima na. roda, kod kojih je rnieto čak i u veru da 'jedan čovek možo imali dve i više — čak i do sedam žena. Da li je to prak, Jično i korisno — stvar je filozcsfije. Kod Inas Srba nije to U veri i običaju ali Idamašnje prilike u rafu pnužaju nam i takv© primere da o njima kao relkostima (pišemio. Danas je člošla po pozivu po'štanske hprave Uinka Belić iz Ridjaka da u ime svoje svekrve primi pismo od eina zarobljenika Petronija iz Magjarske odnosno od svog muža. Primivši pisrno, svrati u prvi diićan da joj pročitaju. „Draga majko! ....Na zavrŠetku moga pismo imam *da 'ti javim rađosnu ves't, da sam isprosio sebi žeuu a 'tebi novu snahu Krstinu Skokalo. Za moj deo imanja pošljite mi 1000 kruna, pošalj' mi takodje i krštenicu, a ja ti majko neću nikad višo doći i neću napustiti moju slav, nu Magjarskul.... 2ena preblede kao krpa, sruši se na |>atos i prostre se kao svcća... Juhl umro žena, privikaše žene koje se tu zadesiše.... Skupi Be podosla sveta, ladnim oblogama oko srca povratiše Uinku i ona aodje k sebi. Sad nastade jedno jecanje sa grozničavim drhtanjem, suze krupne kao graške juriše jedna đrugu niz bfede dugulj&ste obraze i otpoče naricanje: tužna flam ti! i^upnu se jako pesniocmi u prsa, ,,zar ti Petronije talco brzo zaboravi našu Ijubav i moju verno®t?‘T cma spuslila, glavu na tezgu i pritisla pismo: *Zar Magjarica da troši tvoje 23 godine mladosti; da Ijubi tvoje male nausipco i da grb t\ , oj vitki stas... avaji‘‘ naricaŠe žena f 'iidarajući se obema pesnicama u prsa, ko cigančc ža slaninomL. Sve je oj-isutne seljanke teše: „Nisi ti, vcle, prva i3 poslednja, takvi su evi muževi, 'ovej prokleti rat oki’enuo im pa. niet Hatraške Pred dućanom etoje dve „preeanke ! ‘, fepo obučene i postnafraju ovu scc-nu, i kadl lazumeše u čotnu je stv&r, jedna od hjib dve pridje uplabanoj Iiinki 'i Itapšući je po gfavi fčte: ,,No ti moj kofega, ne futo plačeš, tako je cajt sad f moj Ištvan ima Sa'bao zvei šeni — devojki pa ja tošla 1 moj Ištvan sat pametno čovek ttaši pasirecbein ideš brzo Tamol‘‘ *EiO Viš ludo, pametna žena, ne sekira se‘‘, žapuće jedna seljanka Dinki, idi l ti tamo pa mu pokvari račune. „More ludo He p]ači‘‘, vraćaju naši njima zajam... dok 6e jedna dodati: „Pa inače izginidi ljudi ?u ralu, posle rata sigumo ćemo po tri pasii na jednog čoveka a sdd za vt®mo rata po gotovu po 3vel Ratna biga. mijal Uroš. ■ SauioubijstvoJavljaju iz Kosovske Mitrovice: 17. o. tnj. azvTŠila je samoubijstvo tro-

sa njom. aie znam, ali ostajte — za uvek zfoogom! — Lepa.“ U komadiće je cepao pismo. dodajući: — Nisaon trebao ni da počinjem time, jer ja više nisam ono što sam bio pre desct godina. Mi se više ne možemo razumeti. Moji pogledi, pojmovi i navike daleko su od omili. koji vlađaju u mome rodnonn n>estu. Treba se ustaliti u onoj okolini, u kojoj se krećes. Rezonovanje je dovršio istovreme«io kada je t iscepane najsitnije deliće pisma gumuo u koš za neupotrebljivu artiju. Zatiin se predao uobičajenom posiu sa tvrdom odlukom da ne ide skoro svoirma. ^ ; . P a b i r c» „CUSPAJZ-DRAMA". Pojava Rostanovog „Chanteclafre“-a\ te živinarske drame, osoblto je bila nadražila parodističke talente, te ubrzo pohikcnše tucetima parodije I f mnoge od njih veoma su interesantne, Možda je od svih tih parodija najlepša ona, u kojoj su petlovt, kokoši, pilež i druga pemata živina l tice iz Rostanovog komada zamenjeni — povrćem. Dakle „baštovanska" ili upravo ,,cušpajz-drama“. I U toj cušpajz-drami zaljubi se ko leraba u rumeni patlidžan, ali stari intrigaiit cmi-luk, koji se u svašta plete, napravi protiv njih zaveru i primora patliidžan da se oženi boraniioim, koja, po ugledu na Roštanovog petla, u rvučnim stihovima redja i hvali svoja preimučstva. Tužna keioraba mora da se uteši krampirom. za koga se oda.

vanjeim. Danica, kćl gdje Hristine PaJ1 ć k e ovdašnje baibice. Uzrok sairtoubijstvu Je nesretna ljubav. * Istorijski kalendar Na današnji dan 23. aprila 1616. god. umro je u Stratfordu na Avonučuveni engleski dramatičar Wiiliam Shakespeare, koji je toliko prevodjen i predstavljan i u drugim zem-' Ijama, da je sada podjednaiio drag svi- ! ma kulturnim narodima. Shakespeare je rodjen 1564. god. isto kao i MoIiere. Shakespeare je otpočeo svoju karijeru kao glumac, i to prvo na pozorištu „Blackfriars", a zatim na pozorištu .lOlobe" u Londonu. Od 1591. godine bavio se preradjivanjem tudjih drama, pa je zatim i sam počeo pi-> sati. Od 1613. godine stalno je živio I radio u rodnom mjestu Stratfordu, gdje je i umro. 1741. godine podignut mu je spomenik u westminsterskof crkvi. Pošto je poznato vrlo malo pojedinosti iz njegovog života, to se pojavilo kod nekoliko pisaca mišljenje' da mnogobrojne i čuvene drame, koje su poznate kao njegove, u stvari f nisu iz Shakespearovog pera. No ta teorija slabo da je vjerovatna. U Sliakespearovim djelima opaiamo vrlo bogatu, često neobuzdanu fantaziju. ali uvijek u vezi sa vrlo velikom moći opažanja i neobičnim poznavanjen; ljući t svijeta. Shakespeare nam pored sve svoje fantazije ipak slika živof onakav kakav je u stvari, i to do najsitnijih detalja. Od mnogobrojnih Shakespearovih drama pomenućemo: I mladalačka djela: „Tit Andronik“. „Perikle", „Dva Veroneza", „Komedija zabluda", „Uzaludan trud“; II. kraIjevske drame, u kojima je prikazao sve znamenitije engleske vladare; od' ovih je drama najčuvenija ,,R i- ; chard III.“; III. tragedije: ovamri spadaju njegova najčuvemja djela, kao što su: ,,R o m e o i J u l i j a“, .,Hamlet“, „Kralj Lear“, „Macbeth‘*: ,£)thelio“; zatim drame iz rimskog doba: „Julije Cezar", „Antonije i Kleopatra" i ,,Corio!an“. Od njegovih komedija najču*enije su: „San ljetnje noći“, „Mletački trgovac", „Vesele žene Windsorske“, „Mnogo vike ni za šta“, „Kako vam je volja“ itd. Osim toga je Shakespeare pisao i pjesme i drugo. O njemu, kao što se razumije postoji čitava literatura na svima jezicima. Mnogo je prevodjen i na srpsko-hrvatski jezik. Od njegovih sipskihprevođilaca najčuveniji je pok. dr. La-j za Kostić. — Istoga dana, 23. aprila 1616. gođine umro je u Madridu drugi jedan književni velikan, slavni španski pisac Miguel de Cervantes. Rodjen je 9. oktobra 1547. god. u gradu Atsala de Henares, 1571. god. učestvovao je u pomorskoj bitci na Lepantu. Od 1575. do 1580. god. bio je zarobljenik algirskih gusara, pa je poslije do kraja života živio većinom u Madriđu. Pored ostalih svojih mnogobrojnih novela, drama i romana, Cerventas se gotovo za sva vremena širom cijeloga svijeta proslavio svo-< jim Čuvenim romanom „Don Ouijote'* („Don Klhot“), jednim od najveličanstvenijih satiričnih djela svekolike svjetske književnostf. „Don Kihot“ je preveden na sve žive jezike i još dan danju vrlo se mnogo čita. Njime je Cervantes htio ismijati viteške rornane onoga doba, koji su tada bili uzelt grdnoga maha, i to baš u vrememi, kada je viteštvo u srednje-vjekovnom smislu već u veliko izumiralo i isčezavalo pred promjenjenim političkim. društvenim i kulturnira prilikama. 23. aprila 1828. god. rodjen je u Drezdi saksonski kralj A1 b e r t. Kralj Al-

Ova cušpajz-komedija narocito se svidja vegetarijanpima. Sad i trezvenjaci očekuju svoga mesiju, da lm napiše kakvn ,,trez\ ?njak-đramu“. V ŠTALE INDIJSKIH RADŽA'. Dovoljno je baciti samo jedan pogled u štale kod inđijskog radže, pa da čovek odmah dobije pojma u bogast\ni ua dvorovuna mdijskih kueževa. Svaki takav vladar ili radža ima najmanje stotinu slonova, a kako ceoa svakom slonu varira izmedju 4000 do 12.000 kruna, to već sama štala sa slonovima i troškovima oko štaiskog osobija predstavlja kapital od blizu mt J Ujan kruna. Kad se „paradni slonovi" pokažu u Javnosti, onda uvek nose zlatne aše; ukrašene skupocenim nakitom, a natl njima baldahine, posute zlatom i draghn kamenjem. Sem toga svaki radža ima vrlo ve-, liki broj konja najplemenitije pasttmie, tako da se celokupna vrednost njegovih štala može bez preterivanja ocenitl na tri do četiri miiijuna kruna. Povrh toga na svakom vladarskom đvoru u Indijt stalno ima pc^ nekoliko umetuika, čiji je posao da nepokrivene delove u sloaiova, koji se upotrebljuju za svečanu službu, šaraju najčudnovattjim arabeskama u raznolikim bojama. Mora se priznati, da je to posao, kojf ne zahteva samo vrlo nroogo umešnosti nego i priličnu porciju opreenostf, jer je slon po prirodi vrlo golicav. Kad bl evropski slikar pokuŠao da ga šara, značilo bi. da meće glavm u torbn, jer slou ne zna za šalu. • 4