Београдске новине

Strana 2.

IJtorak

DEOGRADSKE NOVINB

Markovlć, izaslanik srpskog Crvenog Krsta. Konferencijom je rukovo>dio miIiistar D i n i c h e r d. Rad je imao za‘dovoljavajući rezultat. Postignut je sporazum o otpravljanju domovima i o A-'mjeni ratnih zarobljenlk » i n v a 1 i d a. Postignuti sporazum treba da potvrde Jo§ obostrane vlade. Poljsko pitanjo na dnevnom ređu. Budimpešta, 3. juna. Bcčki dopisnik Jednog ovdašnjeg ILsta saznaje iz dobrog iz.vora, da je u jučeranjoj audijenciji ministra predsjednika Wekerla i audijenciji, koju je imao u četvrtak kod vladara bilo u glavnome govora o pređstojećem putu ministra spoljnili poslova grofa Buriana u Berlin i o riješenju poljskog pitanja. Juče je bilo govora i o jugoslovenskom pitanju.

Sa Balkana. TURSKA. O t r g o v i n s k i m i z g 1 e d i m a S Turskom veli se u jednom carigrađskrm dopisu lista „Nordd. All. Zeitung” izmedju ostalog ovo: iTurska, o Irojoj je do sada bilo inalo poznato, fočinje da se budi iz đugog sna; vcč se opažaju struje i stiage, r.oje kazuju. da je došio vrijeme razvoju rada, kojitn će se zemlja, uinrt.vljena apsolutizmom i neprekidnim ratovima, vratiti urednom državnom Životu i blagostanju. Otvara se j e d n o o g r o tn n o p o! j e z a r a J, jer ma šia se pređuzimalo, mora se 'i osnove početi, i baš ta činjenica otvara novo i bogato potrošačko polie. S toga sc sve više upravljaju pogledi na tu zemlju, koja još netaknuta skriva o g r o in n e količine prirodnog blaga, koje se do sad nijc moglo korisno upoirijebiti, ier se zcinlja nalazila upravo u stanju raspadanja, nije bi!o n njoj ni saobraćajnih sređstva, ni kapitala, ni povjerenja radi iskorišćava* tija tog silnog blaga. To stanje zastoja izgleda da je sać pro.šlo. Državni prevrat i rat biii su dobri učitelji, koji su starom haosu •jčiniii kraj. Turskii sve više u nakrst pro aze nosioci kulture do njenih krainjih granica, ispituju iscrpno zetniju u lijcnci punoj vrijednosti. Sad je zadatak industrije i trgovine, da se posluži skrivenim vrijednostima, i tu se otvara najbolji jzgled, da se utre ptii korhnim vezama s Turskom. RUMUNJSKA. Otkriča geuerala Averescu-a. Bivši vrhovni komandant rumunjske vojske i ministar predsjednik. general A v e r e s c u, piše u list.t „Dreptatea" o tome, kako je vlacia Bratianuova pripremala i vodiia rat. „Operativna vojska", kaže Averescu, „već u smislu zakona ima dva žasehna dijela: aktivnu vojsku i rezervne tnipe. Jedinice rezervnih irupa moraju se organizovati i grupisati prema tipu aktivnih iedinica, čuvajući pri tom indivkiuahiost same rezerve. Aledjutim je kod nas već u mirno doba bilo sve ispremiiešano, pa je pri mobilizaciji bio čitav haos. Prilikom rasprave u sjednici armijskih generalnih inspektora dao je tadašnji ministar predsiednik Bratianu cvu izjavu: „Ja ću gospodinu generalu Averescu odgovoriti kao minisiar predsjednik, a ne kao ministar vojni, da naša vojska neće imati da se bori sa trupama, koje su bolje organizovane od naših.“(!?). Izmedju ostaloga piše general Avereseu i ovo: „Početkom 1915. go-

odlazio, a na koji }e put bio otišao potpuno zdrav, naprasno je umro. Setao je sam u gradjansko-m odijelu i>o hamburškim ulicama, kada mu iznenada pozli; jedan ga policijski stražar poznade i odmah pozva fijaker, da ga odveze u hotel ili mjbližem ljekaru. No još prije no što je fijaker krenuo, kralj je već bio ispustio dušu. Kralj Friedrich VIII. bio je vrlo dobar i skroman čovjck, pa je njegova nanrasna smrt izazvala opšte saučešće ne samo u Danskoj, već i u cijeloj Evropi. 3. juna 1844. godine rcdjen je u K i clu njemački pjesnik i novelista Detiev pl. Liliencron. Kao pjesnik zastnpro je moderni pravac, a kao noveli®ta najviše se odlikovao svojim lijcpim bilješkaina. novelama I skicama iz njemačko-fraucuskog rata. u kojeniu je učestvovao. Tu pored lijepog opažanja, pjesničkog osjećaja I divnih prikaza nalazimo i tragične realistikc isprepletene pokatkad zdraviin humorom. Njegove najljepše ratne stvari skupio je Liliencron n zbirku ,,A d j ut a n t e n r i 11 e“ (sl. pr. „Adjutantovi doživljaji"). Umro je u ljeto 1909. godine. Kada je osjetio, da mu se pribiižuje posljeđnji čas, umolio je nekoga od Brismnih, da mu odsvira na glasoviru njegov najmiliji vojnički marš, pa je umro sa osmjehom na ustima.

Na današnji dan, 4. j u n a 1745. godine bila se kod šlcskog sela H ohenfriedberga (liegnitzski okrug, bolkenhainski srez) krvava bitka izmc* dju anstrijske vojske, kojom Je komandovao djever carice l kraljice Marije Terezije, maršal voivoda Karlo lolarinški I pruskc vojske, kojom je

dine našao sam se slučajno u vozu sa ministrom rata. U razgovoru o eventualnom maršu naših trupa kroz planine, zapitao sara ga, šta misli, koliko će trupe trebati vremeua, da prodju kioz Erdelj. „15 dana“, odgovori on. Skamenio sam se na taj odgovor, i primjetio mu, da bi po tnom račumi, čak 1 da ne bude mnogo vjerojatan ozbiljr.iji otpor cd strane neprijatcljeve, ta samo kretanie. četa , trebalo skoro 2 mjeseca.“

Znameniti krajevi u Srbiji") Njihova istorija. 111. Smederevo I okrug. GranLce su okrugu smederevskom sa severa Dunav, sa istoka Morava, sa juga kragujevački okrug a sa ?apada beogradski, t. j. onaj deo ovog okruga, koji je nekad bio za sebe nahija gročatiska. Po prostoru svom ovaj okrug spada medju najtnanje u Srbiji, u njemu nema ni jedne planine, ni jeđnog višeg visa, pa ni većeg brda, on se gotovo sav može nazvati ravnicom, naročito ona njegova poia, koja se pruža duž Morave. a koja se. na svom severnom završetku, rasteže u veoma rodno polje „Godotnin", koje se pruža od ušća Morave do grada Smedereva. U naro-du ima ova priča, koja karakteriše plodnost ,,Goaomina“; Prodao jedan Smeđerevac jednom Kovincu kravu, za koju sc znaio da daje S oka rnleka. A!i je ona Kovincu davala samo 5 oka mieka. — Zašto mi, čoveče, lie dađe onu kravu, prekori kupac prodavca; ova daje samo 5 oka, a lie 8. — Kravu sam ti dao istu, odgovori Smederevac, ali nisam s njomc i Gođcmin (gde je ona pasia)“. S m e d e r e v o je glavni grad rS’augu, sredina okružnoj upravi, leži na Dunavu više smederevske tvrdjave. Sudbina tvrdjavc i grada Smedereva ie jedna, za to ćemo i mi izncti sve što se zua o njima kao dogadjaje jednoga mesta. Prvo postanje Smedereva kao i razlikc u njegovu imenu — Semendria, Semendra, Smederevo — pokriva tama. Ima jedna priča, da je rimski car AureHje Valeriie Prob, koji je rodom bio iz Mitrovice, još i tada velikog grada u Sremu, kad je prvi put prcneo vinovu lozti iz Azije u Evropu, prvi i veoma sretni pokušaj učinio u Smederevu i u Fruškoj gori. Smeđerevo je i danas na glasu sa svoga divnoga grožđja, ali mu se samo to zamera, što ne može da sazri onako, kao što sazreva u svojoi staroj postojbini. G. K a n i t z. obarajući ovu priču, tvrdi, da ie današnje Smederevo rimski „Atirctis mons“. On to dokazuje obelcdanjenim putnirn tablicama, koje. veli, već nesumnjivo odrediuju đaijinu toga mesta od Beograda. O samom gradu Smederevu domać: istoričari ne govore jednako. Arhimandrit Rajić piše, da je Smedcrevo (tvrdjavu) zidao Despot Stevan Visoki, sin cara Lazara. Narodne pesme ga pripisuju zloglasnoj ženi Gjurgia Brankovića, Jerini „prokletoj 1 *, a na jednoj kuli u tvrdjavi, *koja razdvaja lt’ialu tvrdiavu (istočnu) od velike, ima crvenim cigljama izidau osmokrajni krst. ispod koga je, tako isto zidajući crvcnim cigljama, složen ovaj zapis: „Va Flrista Boga blagoverni Despot gospodin Srbljem i Pomorju Zetskom. Poveljeniiem jego sazda građ si va Ijeto 6935 (1430)“. Po ovom zapisu je tvrdjava ova sva i!i bar u najvećoj meri de!o Des-

komajidovao sam kralj Friedrich II. U toku takozvanog drugcg šleskog rata, Austrijanci su tt toku 1744. godine u više malia bili potukli Friedricha i potisli ga iz Češke. Pošto je carica i kraljica Marija Terczija u Ftissemr bila zaključila separatni inir sa Baviarskom, naredila je u proljcće 1745. godine opštu ofenzivu protiv Friedricha^ Njene vojske zauzeše južni dio Šleske, koju je Friedrich bio zadobio takozvanim prvim šleskim ratom, a zatim je maršal Kar!o lotarinški sa 90.000 Ijudi Austrijanaca i Saksonaca preko planina prešao iz Češke u srednju Šlesku. Friedrich je svoju vojsku bio koncentrisao kod Scinveidnitza. Čuvši, da pruski kralj odstupa ka Vratislavi (Breffau-u), vojvcđa naredl ofenzivu I podje prema Prusima. No krivicom Saksonaca, koji su sačinja/vali prethodnicu, a koje je pruski kralj 4. juna u 4 sata u jutru iznenađa napao i razbio kod sela Striegau-a, vojvoda Karlo nije [niao vremena, đa svoju vojsku konačuo razvije za borbu. No pored toga su austrijske trupe, ma da su bile prepadom iznenadjene, davale odličnog otpora i održale su svaje položaje. Tek konjički juriš pruskog dragonskog puka ,,Bayreirth“ (sada se zove „kraljičin kirasirski puk) pod k-omani dom gencrala pl. Gesslera nzdrmao je austrijskl borbcni red I prinudio je vojvodu Karla, da naredi svojoj vojsđ, da se povuče. I jedna i druga strana fmaa je velikih gubitaka. Bitlcu na Hohenfriedbergu opisali su medju ostalim: Hoffmann, Helmolt, Keibel i dr. — 4. luna 1813. godine zaključen je kod sela P13 s w i t z a (nedaleko od poprišta hohenfriedberške bitke) u šleskoj, a ne kod sela PoIschwltza. kako se

pota Gjurgja Brankovića, koji je seo na zaljuljanl srpski prcsto posle ujaka svog Despota Stevana Visokog, 1427., a preminuo u oči Božića 1456. Tvrdjava je ozidaua na obali dunavskoj, baš na svršetku ravniee Oodomina, više utoka Jezave u Dunav. Tvrdjava je nepravilan trougao i na svakom njenom platnu todignuto jo po nekoliko kula za obranu. Ovih kula iina svega 24, od lcoiih su sa strane sadanjeg grada 11, s đunavske stranc 5, na uglu tvrdjave 1, koja se zove Šajinova (sokolova) kula, sa strane Jezave 4, ! u pregradi u maloj tvrdjavi 3. ! Iz istorije Smeđereva pomenu! Ćemo u kratko ovo: Despotu Gjurgju niie bilo sudjeno da u svojoj novoj tvrdjavi dugo ostane. Godine 1438., početkom juna, brda iznad Sinedcreva beše prekrilila sihia turska vojska, predvcđjcua satniin sultauora Muratom, te Gjurgje sa Jerinom i najmladjim sinom izmače tada u Ugarskn, ostavivši tvrdjavu da brane sin mti Grgur i To-ina brat Jerinin. All se tvrdiava, primorana gladju, posle junačke obratie, morade ipak predati Turcitna 1439. Pad Smedcreva bio je za narcd srpski prava katastrofa i kao I takva je u prvom času zbunila narod | i ispuiiila ga duhovnoin klonulošču. Prva je posledica bila toga, da se čitav niz onianjih gradova predao Turcinta. a strah jc bio zahvatio i celu Ugarsku i Bosnu. Da su dogadjaji oko Smedereva i itjegov pad ostavili dubok utisah u duši i osećanju narodnom svedoči i tc, što se o nfima mnogo bave i predaida i priče i pesme narodne, kojc svoj koreu i gradivo imaju Iz onog vremena. — Na kulama tvrdiave SmederevA još se jednom posle pet go-dina razvila zastava Gjurgjeva, gcd 1444., kai su Turci udrtiženom snagom Magjara i Srba bili daleko nazad odbijeni, ali to nije dugo trajalo. Gjurgje utnre 1456., a Stevan Tomašević, potonji kralj losanski, koji vee sa svim poljuliani srpski presto beše nasledio, pošto je slepi Stevan, sin Gjurgjev, iz Smedereva bio proteran, predadc ovu tvrdjavu Turcima 1459., te se tako Smeđerevo, kao tvrđjava na tilasku n moravsku clolinu, bilo tačka oko koje su se vođiii bojevi izmedju Turaka s jcdtie i Austrijanaca i Magjara s druge strane. Srbi su o bttni na đahije vee 1S04. udarili na Smedetevo i pogodili se s Turcinia talco, da oiii sede u tvrdjavi, a Srbi u gradu. Posle kratkog vrcmcna ova se pogodba pokvari. Srbi udare ponovo na tvrdjavu 1 nagone Turke na predaiu pod kraj 1805. Turci se potoin isele i Srbi postavši gospodaroni Smedereva nrese’^ tanjo iste godine „PravitelstvujušČi sovjet“, gde je ostao do godine 1807. Godine 1813. Smederevu bude što i celoj Srbiji, a ! ad se Srbija ustankom kneza Miloša oslobodila, onda Turci, onako kao još i u nekim mestima, ostaše u tvrdjavl, a Srbi tt građu do 1867., kad sc Turci iz tvrdjave iscliše, ostavivši je Srbima. Ositn same tvrjave ima u Smeđerevu više grada u bregtt i jedna stara crkva, tako zvana „gnnija crkva“, koju Kanitz stavlia medju najstanje gradievitie u Srbiji. Ou pomir.jc i jedan zapis, koji govori, da je ova bogomolja gradjena 1010. god. Na duvarima ove crkve ima još zapisa od raznih putnika, koji su je pohodili u raznim vremenima. U Smcderevo je bilo preneto iz grada Rogusa sveto teio evangjelista Luke, 1449., i tu je ostalo sve do pada Smedereva 1459. Za to vreme naptsana je m u Smcderevu i siužba svc-

često tvrdi (i pod kojim je imenom to primirje mnogo pozuatije u istoriji nego li po hnenu seia, gdje je zbilja zaključeno), — primirje izmodju Pruske i Rusije s jeđne i Nanoleona I. s đruge strane. Napoieon je u toku proljetnje vojne 1813. godtne doduše bio izvojevao nekoliko pobjeda (kod Bautzena, Grossgorschena i t. d.), ali je ipak irviđio, da mu je položaj vrlo težak. S toga je on p-okušavao, da dodje do povoljnog mira, a nadao se posredstvu svoga tasta, austrijskog cara Franje I. No pregovori su se najzad razbili, pa je posiije isteka prfmirja i habsburška monarbija stupiia u rat protiv Napoleona. — 4. juna 1841. godine rodjen je u Frankfurtu na Majni čuveni pravnrk (kriminalista) Karlo B i n d I n g. Studirao je u GSttingenu i Heidelbergu, došao je 1864. godine kao docenat na univerzitet u He'delhcrgu, a uskoro zatim postao je redovni profesor pravnoga fakulteta na univerzitetu u Basolu. 1872. godine postavljen je na profesora na univerzitetu u Strassburgu, a 1872. godine prešao je u Ueipzig. 1868. godiiic izašla je prva knjiga njegcvog velikog istorijskog djela „Das burgunđisch-romanische Kdnigreich'* sa dragocjeniin Wackernagelovim prilozlma o starom burgundskom jeziku. Od njegovih pravničkih đjela najprije valja istaći dje!o „Norme i njihovo prekoračenje“, u kojemu je Binding izvršlo revtziju cjclokupne nauke o krivičirom pravu. U svojoj čuvenoj „Ručnoj knjizi o krivičnom pravu" Binding je sistematski tzložio savremeno krb vfčno pravo. Daleko bi nas odveio, kada bi naveli i sa po nekoliko riječi propratili sva mnogobrojna t značajna njegova djela. Prirajera radl pornlnje-

4. Juna 1918. titelju i povest 'o prenosu njegova tela (Rr.d Jtigoslovenske Akademije V, s r. 178—186). U Smederevu Je bila i mitropolija, jer Je nadjena lcdna irmologija. koja je štampana za vreme mitropolita Oavrila. I ueki novcl Despota Gjurgja nose ime Smederevo, kao da su kovaui u tom mestu. Smederevo je predmet mnogih narodnili pesama, koje osvetljavaiu rnnogu crtu lica te nekadašnjc srpsko prestonice. Tako u pesmi „Smrt vojvode Kajice" nalazi se, izmcdju ostalog i opis potpunog odela Gjurgjevilt vojnika. Druga pesma pokazuie, koliko se sila Gjurgjevih vojvoda malo ustavljala pred pravom i obrazom gradjana. Još vajla pročitati narodne pesme: Gjurgjeva Jerina. Ženidba Todora od. Stalaća, Oblak Radosav (Kni. II. naicd. pesama), u kojinta je pokazauo z!o, koje se gomilalo u Smederevu. <!a posle one varljivc stone slave I vcličine dugo ispašta. Smederevo je postalo stonl grad staroj srpskoj državi tek posle smrti Stevana Visokog, sina Lazareva. Tom sc slavom ono ponosilo samo 29 godina (1430—1459). Pomenučemo ovde nešto iz onog vremena, što je vezano za Smeđerevo. Tako domaći letopisci pominju, da su Ugri 1437. razbili Alibega pod Smcderevom, na poliu Godominu. Dalje se pominje, da je car Murat uzeo Smederevo u dva maha, 1439. i 1440., i da je uđarao na Beograđ, ali mu nije mogao ništa učiniti. Godine 1444. car Murat Je vrarir Despotu Gjurgju Smederevo, Novo Brđo i svu srpsku zemlju. Goditte 1445.. 17. septembra, potvrdio je Despot Gjurgje Dubrovčanima ncke pravice, koje su imali za ranijih srpskih vladalaca. Tog istog dana, drugim pismom, dozvolio im je da mogu kupovati srebro i trgovati po zemlji njegovoj „osira Smedereva". Godine 1446.. 18. decembra, dovcdena je iz Morije gospođja Jelena za Lazara, Ojurgjeva sina, i venčana ,,sinom despotstva“, a te godine odespotio se i sam Lazar. Despot Gjuragj Branković je uinro 24. decembra 1456. u petak u 7 sa’ti u jutru, a ukopan je u Krivoj Rijeci (Crivariecza, piša magjarski istorici), ti rudničkom okrugu — Pctok Kriva P:.ieka u rudničkom okrugu izvire ispod Maloga Štnrca. Više sela Majdana ova se Kriva Riieka sastaje s krasojevačkiin potokom, koji dolazi ispod Veiikog Šturca, ođavde se zove Majdanska reka. Mesto oko te reke zove se Kriva Rijeka. ono je veoma lepo položajem i okolinom. Narod priča, da je tu uko pan Despot Gjuragj Smederevac. Još se dodaie, đa je njegov grobni beleg sa osobitim znaclma i da bi se pod njim našla bogata ostava (blago svakojako), samo da sc zna baš mestimice kojc je njegov grob. Godine 1457., 14. deccmbra, Stevan sin Gjurgjev je dao Dubrovčanima u Smederevu pismo u kome priznaic, da su mu Dubrovčani vratili 5852 đukata, kao treći deo od blaga, koje <e otac njegov, Despot Gjuragj, bio ostavio u Dubrovniku. God. 1458.. u petak 20. januara, ttmrc je Despot Lazar, Gjurgjev sin. Tada je uzeo vlast nad Srbima Mihajlo Abogović, bivši veliki vojvoda Despota Lazara. Ovaj je vladao zajedno s despoticom Jelenom. ženom Lazarevom i bratom ovoga Stevanom do U. marta, pa je onda oboren. a despotom je ostao sam Stevan. Despotica Jelena uda kćer svoju Jelenu za Stevana Tomaševića, sina kralja bosanskog. Despot Stevan propade lCarMehmedče1 a p i j a 20. juna 1459. zauzme Sme-

mo sam-o ova: „Probletn kazne u današnjoj nauci“, „Osnovi naitke o njemačkom krivičnom postupku“, „Čast i njeua povrijedljivost“, ..Pravni položaj carev u današnjoj njeinačkoj državi* i t. d. — 4. juna 1859. godine vodiia se kod sela Magente (izg.: Madjente), u milanskoj provinciji u sjevernoj Italiji krvava bitka izmedju austro-ugarskc s jedne i uđružeue francusike i sardinske (talijanske) vojsko s druge strane. Posllje borbe na Montebellu (20. maja 1859. godine), koja je bila ispala u korist Francuza. Francuzi su krenuli sjevcrnim pravcem, tcžeći da bočno obuhvate austro-tigarslai vojsku. Au-stro-ugarski glavnokomandujući OyuIay, smatrajući da niu je zagrožen Iijervi bok povukao se na lijevu obalu Ticina i posjeo je sa 115.000 Ijaidi položaje izmedju M ag e n t e i scla Abbiategrassa. U zoru 4. juna prošii su Francuzi prcko Ticina napali sn Gyulayeve položaje. Vojska generala Mac-M a h o n a prešla je kod Turbiga, a vojska kojotn je komandovao sam car Napoleon III. dalje južno kod Buffalore. Napolecn je posiao gardu jedan put za drugim na juriš, ali je jcdanput za drngim odbijen i sva je njegova vojska uzdrmar.a. Gyulay je takorećl već bio dobio bitku ali nfzom nepredvidjenih smetnji i neočekivanili slučajeva položaj Francuza opet se popravlo, a medjuvremenn nadirao je Mac-Mahon sa sjevera, a Canrobert sa zapada, tako da je Gyu!ay morao narediti povlačenje. Gyulayeva vojska borlla se vanrednom hrabrošću. a međjn njom su se kao i uvijek naročlto odlikovali hrabrl „graničari“. Sa francnsfte sn se strane naroflto hrabro bo-

DUJJ derevo. Tako se ugasi sveća srpske nezavisnosti u Smederevu. Domaćl letopiscl, govoreći o starcm gradu Rudniku, u osoju Vel. štur« ca. na levoj obali glavnog Izvora Jasenice, zabeležili su u njernu jedno zločinstvo i protiv porodice i prot*M otadžbine. Oni vele: „Umrla ie gospodja dcspotica Jerina u Rudniku, u utorak meseca marta 1457., a te noćl pobcgne s Rudnika caru na portu Grgur i carica Mara i Toma, njen ujak“. Ali jc o smrti despotice Jerine održano po: predanjima i ovo: „Izmedju reke Rudničke i reke Majdanske, nedaleko desno od puta kad se putuje gore na Rudnik, u lepoi ravni, despotica Jerina ia imala čardak za svoje odmaranje. Tn, vce, nju je otrovao njen sin Lazar, i ona Je tu ukopaua. Na grobu n>enom bio ,'e kamen pet hvati visok i čstiri stope širok. bez napisa. On se zvao Jelen-kamen, a mesto na kom je stajao Jerinin grob. Neki ljudi, tražcći ostava pod njim. iskopaju ga i obore. Cigani su taj kamen razlupali na tocilje, i sad od njega jedva da ima jedan kamen. ali se poznaje rttpa gde je bio. Pomenuli smo ranije, da je Smetle.evo posle prvog ustanka 1804, biio đclimično u srpskitn rukama do 1805« a od tada sa svim do 1813., kada je opet palo Turcima u ruke. Po novom ustanku 1815., kad je knez Miloš oviadao Srbijom, tvrdjava Smederevo cstala je u turskoj vlasti, a Srbi su_samo u gradu sudili. Tek u aprilu 1867., na moćni zahtev nezaboravIjenog kneza Mihajla, Turci su izašli iz tvrdiavo smederevsge i od tada je Smederevo ostalo u rukama Srba. Zavišujući iznošenje svega što se o Smederevu zna, saopštićemo još v jedno precanje o gradjenju smederevske tvrdjave. U požarevačkom okrugu, bli/u utoka reke Vitovnice u Miavu, r.alazi se Gradac, stara tvrdjava, koja je več jako porušena. Priča se, da ju je gradio car Konstantin, a kuez Lazar da ju ie porušio z'\ g nekog ođmetnika, svog vojvode. Dalje priča veli, da je despotica Jerina, naredila, te je s te tvrdjave i iz Ždrela svet nosio kamen za smederevsku tvrđjavu. Sve je, veli priča, staiao čovek do čoveka, ra dodavao jedan drugome kamen iz ruke n ruku. Za 12 godiua. đodaje priča, niko nije smeo jajce pojesti, ttfcgo se sva jaia morala nositi majstorima, te stt ih oni lupali u malter stneđerevske ivrdjave. Jerinn i ova narodna priča strašno siika, kao i svc cstaie koje o njoj govore.

Grad i okolica Dnevn! kalendar Đanas je utorak 4 . jun; po starort 22. maja. — Rimokatollri: Kvirfn b. slsažki; pravoslavnl: sv. Jovan Vlad. kn. srp. Casnlžka i člnovnlžka Uasina otvcrena je poCamod 15. iebruara do 11 satl tt noći. Kincmatografi: Vcjni kinouKralja Milana ttlici br. 56 (Kolosettm): L' 3, 5 i 7 sati posiijc podne predstave za gradjanstvo. — C. i kr. gradjanski kinona Terazijama br. 27 (Paris): U 5 i 7 sati posltje podne opšte prcdstave. Beogradski orfeum n Ijelnoj poHornici, tbašta „Hotel Takova“ na Teraziiama). Počelak predstave u S'oO s3ti uveče. Nocna služba u ljekarnaraa: Ođ 2. do ukljuCtvo 8. juna 1918. vršiće noćnti slttžbu u Beogradu ovc tjekarne (apoteke): S e 1 a k o v i C, Knez Miitaiiova ul. 45, V ik t o ro v I ć, Terazije br. 28, P r e n d I ć, Kralj Aieksamirova ul. 61, i S t o j i ć, Sarajevska ul. 70. C.ikr. savsko kupatllo. Otvoreno djcli dan. Za vrijeme otvaranja ratnog mosta — od 7 do pol 9 prije podnc — ne će se Vršiti prijevoz posjetilaca (tupatiia. Biblloteka /.a pozajmica (Bal* kanska ulica br. 1, Hotel Moskva). Otvoren .1 od 10—1 sat prijc i od 3—7 satl posllic podne.

rili Jvrenadirski i zuavski pukcvi. I jedna i druga strana imala je velikih gubltaka, kako austro-ugarske trupe, tako i Francuzi i Talijani. Bitka na Magenti interesantna je i s toga, što je plemenitj Švajcarac Henri Dunant, koji je bio njen cčcvidac, na tome bo* jištu gkđao sve strahote i ttžase savremeuoga rata i tada odlučio da posveti svoj život stvaranju medjunarodnog društva, kome je bio cilj, da te užaso ubiaži. Njegovi su napori krnnisani uspjchom, pa je već pet godina dccnije zaključena čuveua ženevska konvencija, sa kojom jc uporedo išio osnivanje medjnnarodnog društva cn”enoga krsta. O Dunantn i žencvskoj konvencijf bilo je već govora na ovome mjestu.

MALI PODLISTAK Carska se ne poriče. Jednog dana opazio jc prilikom rpv 4o vojno smotre raski car Pavlo I. nekog oficira, koji je loše sjedio na konju. Ljirtit pozove generala: j „Takvi mi Ijudi nc moga trcfcari! reče car. — Pošaljite ovoga časnika na ilmanje". Alislio je vuljda da p taj oficir neki bogat pleir.ić, pa je lime hto da kaže da ga treba staviti na raspoiožinj«. „AJi on nema imanja", — ođgovoA general. — Siromašan je, kao crkreni miš‘‘. Car so zamisli. „Omla mu moramo pril avitr Jedno imanje, jer curaka se no poriće", — reće car i odjaši dalje. Sntradan je ofirir dofcto <kI carn. n# poklon imanj« i sav veseo o tavio svci

*) Ostavljeno pišCevo narječje. Op. Ur.