Београдске новине

Bro] »85. . ill kako pištoljem u ruci rasteruje zaguš3 jivi zadah iz svoga bračnog života. Kneginja Ljubica, u kojoj su srećno bile udružene i veličanstvene osohine junaka i osobine jedno žensko, nenad.no je zavržiia svoj život (14. maja 1843. u Novom Sađu) ovim rcčima: „Sine Mihailol Maj*a te ostavlja U amanet narođu Ivome, ko;i jo dokazao da te Ijubi. Ljubi, sine^ l ti SvoJ narod višc nego samoga sobe'. Da bi se mogao lazumeti plodoj.osan osmogodišnji vladalački rad kneza Miluula poslc ponovpog mu stupapja na presto (1860—1868) potrebne su nekouke napomene. Godine 1817. narod je dao jednoglasno Milošu titulu kneza, da b» pojačao njegovu viast u fcorbi sa pašom bcogradskim. Godine 1820. POrta je priznala Miloša za Obr-kneza. Tek 1830. godine Srbija je poslaia stvama kneževina i Mahmudovim hatišerifom obezbedjuje nasiedstvo prestola poiomcima Miloša Obrenovića. Na srctenjskoj skupštini u Kragujevcu 1835» godinc obnarodovan p Ustav, koji je Davidović po Miloševoj naredfca napisao. Knez se mncgo brinuo, šta će Porta i Kusija reći na ovaj ustav i govorio je Davidoviću: „Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš, s kim mi imamo p'ošla'*. Taj ustav bcče rnrtvo-rodjeEio detc. l ošto su nrn i Dorta i Rusija negodovaie, on se ukida već marta 1835. i zamenjuje „ustrojstvom državnog saveta'*. Zatim jg došao ’drugi uslav 1838. g., tako zvam turski ustav. Nametnule su ga Srbiji dve vdike države, Turska i JRusija, koje ni same nisu imaie s\x.je ustave. Pt> ovome ustavu zemlja nijo živela. Potrzao se sanio onda, kad se u zcmlji btelo da zaveđo kakvx> neredovno stanje. On je bio mrtvac, koji so nije smeo sabralrjivati, te tako trovao vazduli živima. Ustavobranioci, Ijudt vlastdjubivi akratka vida i pamcti, nisu uvidjali 'da sc ovim jiametnulim ustavom Srbijt vezuju ruke u unutrašnjim pitanjima, oduztmajući joj timc mogućnost da se bavi spo.'jnom politikom. Kad su Milošu proćitali b.j ustav, on j’e rekao: „Deoo moja, teško kući u kojoj je mr.ogo gospodara. Taj ustav nijo za Srbiju, mi eemo propasti l' uđariti natrag sa takvim ustavom. Mi treba ssuni sebi da krojiino kapu prema svojoj glavi.‘‘ Primivši ovaj ustav, knez Miloš bi prinudjen đa ide iz Srbije (1S39.), a poslo njega i knez Mihailo (1842.). Tuko ostađošo i turske posađe po gradovima u Srbiji još za 20 godina, jer neprijntelji Srbijo stalno su rovili, da se ona ne po-digne i ne bude ognjište slobode l Centar za balkansko hiišćansko narode. jDusiji je naročito Lila neprijatna i’ sama misao o naslodstvu preštola, znajući da je to najjača garanlija zi život l'napredovanje Srbije. A knez Jliloš je bio u Srbiji po najmanje voJian, da prosto sluša zapovesti iz Rusije, koja je , va::..ia tćžnje srpskoga naroSa smatrala kao pobfcinjene činjenice STOje velike poiitike'*. Pa bar da je biio samo tol Ruska se vlada čak ijulila i na ponovr.o otvaranje državne štamparije u Srbiji.*) Poli.ika, lcoja je u Srbiji v'adala od 1842—1858. imialo što nije poništila svo tekovine kneza Miloša i sipskog r.aroda. Povratak Obrenovića spasao ib je opet. Već prva depeša kneza Miloša, prt povratku u Srbiju, zapoveda: „Neka me Osman paša dečeka na ušću Topčiđera i‘‘ — ,,Ta to je gospodarl'* — ponosno po vika narod. Vratio se i knez Mifcailo. Narod mu je, kao prestolonasledniku, ođredio civilistu u 20.000 talira, ali on je se svojevoJjno oiriće. To je prvi akl njegov, kad jo naiod pozvao Obrenoviće natrag u Srbiju. (A godine 1911. jedan narodm poslanik i bivši srpski ministar finansija jadikuje što se tražl tq)anaža). JCnez Miliauo došao je drugi put na i jresto posle srnrti oia svoga, kneza Mioša, 14. septembra 1868. godine. Tck tada je on svojom &igurnom i smeJorn rukom zasekao onaj izrast neustavnog ustava na teln Srbije. Tn operaciju izvršio je hladno, pronbšijeno T'bez ikakvib potresa. U mesto „turskog ustava*' došla su sasvim druga zakonstca naredjenja, koja jo donela Narodna Skupština, a knez sankcionisao, a koja su imala silu ustavnog naredjenja*. I onda je Srbija daJmala idušom... Pun Iđobro volje i piemenitib misli knez Mihailo razvio je svoj veliki rad na poiju spoljne i unutrašnje politike, s devizom: „Zakon je najviša volja u Srbiji 1 ’. 3. juna 1862. g-odino lež« srpska krv na Cukurčesmi, a vcć ’5. grunuše s grada i topovi na vano§. Knez je baš tada putovao po zapadnim krajevima Srbije. U Loznici je dobio đepešu o slučaju kod Cukurčesme, a u Sapcu o Lombarđovanju. Tvrdi se da se tada malo osmebnuo i rekao: „Ovo gjule valja pozlatilib* Njegovo odJučno držanje na miniBtarskoj 'scdmid od 26. jula iste godine n^JuliedJjivijo dokazuje, 'da je on imao smišljene i zdrave svesti o dužnosii proma otadžbinj. ,,Na rat se moramo sprenmti — rekao jo on tada — a pošto nemamo novaca, evo ja žrtvujem sio štogod iinam. Ako propadnemo meni ne treba nikakvo irnanje, a ako zadobijomo, što želimo, meni će moj narod nadoknaditi.“ Iz beseđe, koju jo bio spremio za slufaj rata, uajboije so vidi koliko mu je bilo teško što tu patriotsku dužnost nijo mogao odmah da izvrši. U ovoj besodi Bo iznose sve muke i nevolj« nniodn© »ko stvaranja nove srpske države, a ,,Milnmpam je prv» knjlga a n

UforaR loševu sinu pred Srbima ne može biti drugoga puta, osim puta pobede i slavel“ Već 24. septombra iste, 1862. gođine knez Mihaiio jo mogao objaviti narodu, da je uspeo (dip'.omatskim putem) đobiti zadovoijenje: 'da se Turci iselo iz Srbije osim gradova, u bojima da ostanu eamo posade od redovne vojske; da so i dva grada: Užice i Soko poruše. U jesen 1866. godine knez Miiuulo zabto pismeno; da Porta digno j siojo posade, koje drži u srpskim gradovima. 19. februara 1867. godine, vebki vezir, Ali-paša, javlja, da sultan ustupa sve građovo knezu Miliailu, pod uslovom, da se na njima, pored srpske, vtije i tui-ska zastava. 14. marta osvanu kneževa proklamacija, u kojoj se to saopštava narodu s tim, da knez smalra za dužnost, da ,,za ovako stalnu đoijit naše zemlje' 1 lično izjavi sultanu blagodamost svpjiu i goroga naroda, pa da, toga radi, preduzima put u Carigriul, praštajući so sa svojim narodom uzvikom ,,do skorog vidjenja.' 1 U subotu 18. marta naveze se put Carlgrada ispraćen gromkim i iskrenim pozdravima odušev jenoga naroda. 20. marta šalje rumunsLi knez Karol generala Golesku u RušĆuk, da pozdravi kneza MiJiaila. U Ruščuku je kneza Mibai’a sjajno dočekao vaiija dunavskog vilajota, Mithad-paša, a jedan ratm brod francuski, koji je stanovao u Galcu, došao beše u Ruščuk, da ukaže knezu vojne počasti. 21. marta u 3 sata posle po-dne, piispe knez u Bosfor i prekrasan parobrod „Sultanija“ usidri se pred samom palatom sultanovom (Dolma-bakčc). Na brod 'dođje oVbn.'ji il-bej, pozdravi Jaeza dobi-odošlicomi, izjavi mu, da suitan želi da ga prjmi. Knez, pra'ćon cclom svitom svojom, iskrca se u pajatu, gđe ga, na samom ulasku, dočeka vcdki vezir i uvede u carski kabinet. 23. marta knez je imao poduži razgovor na sairo sa sultanom. Tom piilikom mu je suilan dao svoj najveći orolen „Osmaniiju‘‘ u brilijantima. BO. rnarta knez je iniao vrlo svečanu oproštajnu audienciju kod sultana, koji mu jo tada STOjeručno pređao fennan, bojim mu poverava građove u Srbiji. Istoga dana knez ostavija Carigrad. Uzgrod je pDsetio kneza Karo.’a u Bukureštu, odazvav se naročilom pozivu rumunskog vladaoca, kojom jo prilikom bilo govora o odnošajima izmedju dve zemIje u poiiiicj) koju bi’ mogle zajednički sijedova'ti. Knez Mibailo je izjavio knezu Karolu otvoreno svoje mišljenje, da Ru- munija i Srbija imaju podjednake intcI reso da raskinu svoje veze vazaJstva, a za to je potrebno, da oLo zemJje stupo u tesan savez. Knez Karol je bio istog mišljenja, samo je naglasio, da im se vajja najpre vojnički ojačati, a đotle moraju biti nradn 'i stajati u uobrim odnosima s Tursbom. 4. aprila prispeo Jc knez u Beograd. koji ga je svečano i radosno ^ločekao. Knez beše n mundiru pešadijskog pukovnika. Stajao je na brođu napred, sam, a pozadi njega Ali-Riza paša, zapovednik beo-gradskog grada, koji ga je u Carigrad pra.tio. U veče su mu beo-gradjani priredili bakijadu, kakvu Beograd ni pre ni posle mje nikad video. Tom priiiko.m je knez držao govor narodu, rekav. medju ostalim: ,,U smrt, u život. ja ču s mojim narodom — srečan, veseo, a moj narod sa mnom će! Ja se ne varam u tome! Narod je moj ljubav raoja 1 ), radost moja, snaga moja!“. 6. aprila pre podne bila je retka svečanost: predaja gradova. Ali-Riza paša, poslednji beogradski muhavis, predap je knezu Mihailu ključeve od sviju gradova u Srbiji; na gradu se uzđigoše srpska i turska zastava. Predaja ključeva Izvršena je na Kalemegdanu, levo od ulaska u grad. Knez je došao na konju i tako je i u grad ušao. Vratio se na kolima. 24. aprila ostavio je Srbiju i poslednji ostatak turske posade iz beogradske tvrdjave, zajedno sa Ali-Riza pašom — dogadjaj, koji je srpskoj politici obeležio novi put. Kad je knez stao na bedem kod Carapića kapije, suze mu navreše na oči, kad je rekao svojim pratiocima: ,,Qde je moj babo i ostali, što se ovuda borrše i ginuše, da me sad vide!“. Bilo je jimaka, koji sif kritikovalf, što gradovi n'su na sablju dobiveni, a to su oni, koji bi s Avale plave gledali, kad bi drugi na sablji grad dobijali, pa ako bi ga srećno zadobili, oni bi se približili, da slavu s njima podele; ako bi izginuli, a grada ne oteli, onda bi im oni i otuda opevali slavnu pogibiju 2 ). 1867. godfne stajao Je Obrenović III. ma vrhuncu svoje slave. Do kakve je visine bio uzdignut značaj Srbije, dovoljno je napomenuti. da postoji jedan Bukureški ugovor. zaključen izmedju kneza Mihaila i bugarskog komitcta emigr 2 ntskog. od 14. januara 1867. godine, po kome je imao biti knez Mihailo zajednički vladar Srba I Bugaira, ,,s jednim opštim zakonodavstvom i obnarodovanjem zakona na oba dijžJekta“. Napravijena je i karta sa postavljenim granicaina gde žive Srbi, a gde Bugari. Sa svršetkom seđme godine Mihailove vladavine zaključeni su sa Crnom Gorom, Rumunljom i OrČkom formalni ugovori za zajedničku akciju na Balkamu

«. Pad.ija nam na pamct peslednja icčl, koje mu Je kneglnja Ljublca Izgovorlla. » Mllcra R. AUmolć

BEOORADSKB NOVINB - Državna važnost Srbije blla je u punom uzletu. Evropa se već bila počela navfKivati, da prema Srbiji popušta od onih načina i običaja, koje velike sile u svojim odnosima prema malim, a naročito prema vazalnim državama održavaju. Nije se više gledaIo na Srbiju onakvu kakva je, nego kakva će da budc. Budućnost se već bila nametnula sadašnjosti 3 ), Najveći državnik prošlog stoleća, knez Bizmark, rekao je Jovanu Ristiću 4 ), ovo: „Važnost vaše zemlje svakim danom raste; Srbija stoji tako, da n nju niko ne sme đarnuti, jer ona može kao jež, od svuda da ubo'de". Privezati veliku narodnu politiku za rusku politiku ili za politiku ma koje druge moćne države, značilo je u očima kneza Mihaila samo opet prEstati na vazalni položaj, možda u drugom vidu, ali sigurno još pod težim uslovima. Ove misli kneževe naročito se obelodanjuju u razgovoru, koji je vodio 1859. god. u Londonu s Košutom Lajošem. Srbija je 1867. god. i u opšte pod knezom Mihailom, bila u punoj meri svoja. Istorija ovog kneza patriote pokazuje na svakome listu, da je on ispovedao veru, da svaka pa i mala privreda na političkome polju, ide u prilog narodnoj budućnosti. Knez Mihailo sa živopisnim sjajnim očima, lice okruženo crnom bradom, stasit, vitak, ponosit. veoma energičan, po nekad plaliovit, ali uvek kadar i da se obuzda, podsećao je više na mater, nego na oca. U njemu gledamu živu sliku istorijske Ljubice. On je retka sjajna pojava u narodu srpskom: čovek prosvećena uma; Srbin rodoljubiva i široka vidika, a vladalac evropskoga glasa i velikoga imanja. Tačno je rekao Stojan Novaković, da se „mnogostručne struje narodnoga života nadmeću, lcoja će pre da oplete venac knezu Mihailu". Pogleda li se u život duševni — on je uzor pokolenjima širinom srca, visinom plemenitosti, uzvišenošću opraštanja, dubinom pomirljivosti. Pogleda Ii se u književnost — on s perom u ruci pred stranim svetom sam sobom znalački brani karakter, junaštvo i poštenje svoga naroda; njegovo je kneževsko ime vezano za prva imena srpske književnosti; za njegove vlade. nasiaje živost i naprednost jednoga novoga : književnoga perioda (kojega dotle Srbija poznavala nije) na čitavom polju kajiževnoga pokreta u Srbiji. Pogleda li se tt umetnost — tu je hram i sređište umetnosti u narodu srpskom, tti je Narodno Pozorište, koje je Srbiji pokloniia topla njegova ljnbav k umetnosti, rodoljubiva želja njegova, da i njcgovi Srbi u svakoj grani evrcpskoga duhovnoga života zastuplj'eni budu. Poglediamo li u prosvetn — vidimo pod njim škoie preobražene, umnožene, zadahnute uovim pravcein i novom snagom, negovane njegovom vladalačkom pa^njom, ljubavlju I miloštom. PogJedamo li u život ekonomni vidiino njega, gde se brine o radinosti, o sumi proizvodne snage, o količini proizvoda, o stočarstvu, o novim radnjama i proizvodnjama. Pogledamo li n pitanja saobraćajna — viidimo njega, kako duboko zna vređnost njihovu za uapredak opšti I cujemo ga, kako još u ono vreme predstavnicima svoga naroda u dva malia govori o „gvozdenim putovima" 1 kako se, odmah posle svršenih velikih politiekih poslova, baca svom voljom na to pitanje i daje ga na proučavanje. Pogledamo li u sudstvo — vidimo živo staranje njegovo o pravdi i. čovečnosti, brzini i sigurnosti • sudjenja; vidimo staranje njegovo, da se suđstvo od administracije jasno odeli, čujemo iz proklamacije njegovu dobro poznatu reč: „Dokle je knjaz Mihail na vJadi, neka svaki zna, da je zakon najviša volja u Srbiji, i da rou se svaki pokoravati mora“; vidimo i tragičan slučaj, da su se čovečnitn njegovim zar konom o pravu krivaca da imaju branioce, i to poslednjim koji je on potpisao, njegove ubice prvi put koristile. Pogledamo li ti državnu^iolitiku vidimo njega, nezaboravljenoga viteza, gde visoko nosi zastavu jedinc, Čiste i neprolazne otadžbine; čujemo njegovu izreku „vreme i moje pravo", kojim je i svoj pečat nakitio. Obratrmo li pogled k osnovnom uredjenju, zemaljskom ustavu, — osećamo na prvom koraku prvog dana, već u proklamaciji, težnju njegovu, da zbriše tamnu nemilu senku, kojom je vazalni ustav dostojanstvo i nezavisnost zemlje pomračavao; vidimo tvrdo odlučnu volju njegovu, da na tom najmučnijem polju stvori stanje dostojno njegova imena i Srbije, da na glavnom pitanju sva druga pitanja svoga zadatka u osnovn reši; vidimo, gde „turskog ustava“ nestaje a na njegovo mesto stupa zakon o ustrojstvu državnog saveta, tadašnje zakonodavne vlasti zemaljske, nov zakon o ustrojenju Centralne uprave i čitav red zakona sve do kraja vladc njegove, kojima je Srbija dobjla potpun oblik evropske države. kojlma se vazalni ustav u stvari uništava. Zakoni su ti ustavno zemlju uredjivali; zakonl su ti knjazu

*. M. GarnSanln u „Dva Na.'near.lStvari *. „Poslednja eođlna tpoljalnc polltlkc kneza Mlhalla**. Jovan HUtlć.

II. Juna 1018. davali prava nezavisnoga vladaoca, zemaljskom zakonodavstvu karakter zakonodavstva jed'ne nczavisne zemlje. Zakoni su ti ugled l dostojanstvo Srbije visoko digli, silno osnažili, na stalne ih temelje postavili. Knez Mihailo je stvorio i narodnu vojsku u Srbiji, jer tada Srbija nije smela imati više od 2 bataljona pešadije, jedne baterije i nešto konjice. Stari ljudi se još i danas mogu sećati, kako je narod dobro razumeo svog omiljenog kneza i oduševljeno prihvartio i prigrlio ovu ustanovu. Tačno primećuje dalje Stojan Novaković (u svojoj besedi. koju je govorio prilikom otkrivanja knez Mihailovog spomenika na Pozorišnom Trgu 6. decemtra 1882. god.). da je Milošev sin. oslanjajući sc r.a balčak tofiko više, koliko je veći posao s diplomaciom imao — i u diplomatskoj borbi koračao onim njegovim staJnim korakom, hladnoi mudro i nepokolebljlvo. Tako su pitaaija jedno po jeđno svršavala se i popuštaJa, tako da je i on rnogao fcmati zadovoljstvo, da na skupštini 1867.. pred predstavnicima narodnim izgovori znamenite rečl: „Gradovi na obalama Save i Dunava u našim su rukaina, i sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postala «u prava istina". Tim se završuje čitav jedan pcricd u istoriji kneževine Srbije. Jer kad je to rečeno, u Srbiji doista ntje bilo nl turskih garnizona, ni vazabiog ustava. 4 Ali tek završiv jedan, neiimorni knez je istim putem počeo da otvara drugi period u istoriji svoje otadžbine. Nezavisnost još nije bila potpuna, već je bila samo unutrašnja. Kapitulacije i strana konsulska jurisđ'ikcija po starim s Turskom zaključeaim ugovorima, još su ostale da tište državni ponos Srbije i njenoga kneza. Knez Miiiai!o se svoin snagom svoje vo-lje bacio na ovaj nov zadatak, ali usred radova u ovom pravcu, koji bi dostojanstvu zcmaljskom nov polct dali, koji bi Srbiji nove izgleđe otvoriil, sve je njegove namere, sve političke planove presekla — mučenička smrt. Na današnji dan, pre pedeset godina, na dan 29. maja 1868. god. oko 6 časova po podne poginuo je n Košutnjaku kod Beograda od noža i revclvcra najmljenih mučkih ubiiaca, koje na sreču neprijateljska pakosna du.ša ne nadje medju srpskhn narodom. nego medju ološem i iszinetoin ljudskim, medju robijaškim tipovima. Plač i vapaj razlegali se široim vaskolikog srpstva i medjti Jugoslovenima. Ožališe ga i strani kulturni narodi. Uvek i na s\ r a vremena neka je hvala i slava sjajnom, velikom i milo'in imenu! Mika Tošić

Jeđna moja uspomena na kneza Mihajla. ! Naš učdtolj, sada več odavno pod zemJjom, nrv-e nam jreln::ga dana, da kažemo Lod ku6o, da nam ee sprerni svakome po barjače, jer će nam se uskoro vratiti knez Mihajlo iz Carigrada, pa ga vaija što boije i kpše đočekati. Mi smo več znali ođ starijib, zašto je kr.cz otputovao u Carigvad: đa 6e nam otuda doneti gradove, a i ispratili smo ga i nn đjaci i slariji, s dimavske oltale, kad jo biodom otpiovio put Carigrada. U oČi d’olaska kncževog, naš dobn učitelj, koji jo po nekad umeo bi|ti /vrlo ljut i opak, saopšti nam, da sutra svi, lepo obučeni i s barjačićima, dodjemo u školu, pa čemo na Dunav, da dočekamo fcnjaza. Toga dana dunavska ofcala ispod varoši l to počev od dunavske uJicc pa sve do ispod grada, čisto sc ugibaa pod mnoštvom islcupljena narodrv i s dorćo.a i iz varoši. Ne samo mi djaci, nego i druga deca poneia barjačiče, a derojčice cveća, pa smo, sJoječi lspred o ta'ih, gotovo iskriviJi šije, glodajući niz lepo Dunavo, ka Vianjka Alakle če so pojaviti v,knjaževa ladja“. I Dunav jo tada sasvira drukčije izgleđao. Obukao sa . on u svečmo ruho: rjljan svoje vebke Irarke, tako zvano tikvare, postavili u dva roda, izmcdju kojih je bilo dovoljno prostora da može proći brod. Tilcvare okićene baijacima i (zelenilom, a puno naroda. I dimavska obaia bcše okićena baijacima, sve visoko rinotke, pobodene u izvesnom odstoj<uiju je<ina od druge, a gore pri vrhu lepiša se trobojka. U jedan mah puče top, a ođmah zat.im osufc i piangr'j« s Tbšmajđana ko<i Starog Grobija, znak da se pojavio brođ. Za malo pn i m» ugledasmo, ab ne jedan nego nekoliko; naprod knežev a znl njira još dva-tri s razninj Af>utacijama, kiojo mu lxdm izašie u sretanje. S grmJjavom topovskom i iz prangija sliše se ujedno gromki uzvici „živco“ iz bilja*le dečijih i odrasli grla. Naš učitclj so zaoenio od plača, pa jcdva možo ovdajonda da lclikne: ,,živcoi“ Cim biodovi odmakoše od nas u pravcu grada, onaj svet navali u varoš, a i mi doca prsnusmo, pv kr jz evr jsku malialu i preko Kalemogdar.a pravo u Sabomu Crkvu, gđe nas ođmak pustiše, onako s Jmjaćićima. Nije dugo trajalo, poče šapat: „Evo knezal“ „Evo gal" 1 tada sam lepo viJco kneza Mib jla, u oficirskoj uruformi, kako krupnim korakom prodjo pored mene, a za njim njagova svita čisto poskakuje. U veče je hiia bakljada. Pokojni otac i« kac čov»k BsuftfJija toiw « bakjjai

_ _ ^trana “ dom; nosio ]e i on mašalu, kao l mnogi drugi, to me m'je mogao povesti, ali me( , je brat od strica, koj l>cše več momak! od 20 gođina, vodio da vidim. Bio sam i usbićen Tpoplašen onom silnom mtisom' sveta, koja se kao kakav džinovski talas, kretala kroz varoš. A nad tim talasom; more svetlos'ji od liiljađe zapaljenih buktinja, boje nošabu razdragam gradjani. A' uz to onaj silan Žamor iz hiljade grla,pesme, vojna muzika, naša ciganska mu. zika s Dorćola, koju jo predvodio kmet Ino ■— sve mi je V-o još i danas živo u sečanju, svo su mi to rulile i drage uspomene, kojili se, što stariji, sve radijo j 9Ve češće sećam. Sećam se, kako mi je pređ konakom brat rekao: „Rvo. sad govorf knozb Sećam so one, po gotovu prave grmJja. vine od uskllka, koja je kneza čestq prekiđala. To je bi'jo 4. apriia 1867. godinc, a 6. u 8 časova prc podne, dodje nam učitelj u školu, ali no da nas stiša, nego da nam suznim očinta i glasom, koji jei drhtao od silna uzbudjenja, saopsti, da danas neće biti škole, jor knea primtv ldjučevo od grada.“ ■> — Idite, deco, kući — tako nami reče dobri gospodin učito’j, čije se kosii,zamorene sa.vesi.im vršenj m svoje teške ali svete učitoljske dužnosti, več odavna odmaraju na Novome (iroblju — pa nekai vas stariji izvedu na Kaiemegdan, da vidite sve, pa kad budeto ovako stan kao ja, da pričate ndađjima šta ste videli: kako je knez Mihajlo primio gradcve od Turakt'v, i bez puškts i bez krvi.“ Bio sarn tck u drugom razrcdn osnovne škole, što rekli, m ve'ći m marjJ od iišcka, — aJi se j<JŠ i sad žiTO sećain* upraTO još S sad se osećam pod nekirn čudnim utiskom, kcji na nas učini tađa učite'j, koliko tim svojim rečinva, toliko; onim suzarna, koje mu navirabu na čudno usplamtele oči, i glasoiu koji je prodriita. vao kao list u jasike. Veseli što smo dobili oto neočeki-» vano pio iovolj'-tvo, posuk a.mn iz škol'Bj uzrujani kao pčele iz košnice, a'i ne kući. nego pravo na više pored Saka-Ćesme pš na Zerek i Kalemegđaau, gdo se zaustavismo olprilike orule, ^de je danas Reaika. Svet nas je pustio napred: ,,D<?ca> su — govorili su — nelca vide, da zapamte.“ Tako je svet onda ndsiio, govq»rio i — radio. A Kalemegdan beše tada pusto građsko poije. Tek docnije sc pnstupilo jodizanju ovog đanašnjeg našeg lepog parka, koji je i položajem svojim jeđinsiven. Tu sam stcjao, kad je prošao kne^ Mibajlo na konju, belom kao sneg, —« to mu beše poklon od sultiaa. Knez je imao bele čakšire sa poširokim zlatnim širitom sa strane na nogavicama, spuštenim na lakovane cipelc; gore crven mundir iskičen ordenima i sa fcentorn prefco ramena, a na g'avi ge>ner»lski šriur poltriven zelenom perjanicom. Za njim; na priličnotn odstojanju njegova sjajaa svita. Cinifco se da knežev konj ponosno korača sve po taktu muzike, jer prod gra|dom, kvo cd ulaska, lx:bu postrojene srpska i turska vojska, jedna prema dru. goj, a svaka sa svojom muzikom, koja su sviranjem pozdrovJjale dolazak knja. žev. Izmedju obe vojske bcše podignut šator, gde je kneza čekao gradski. paša’ da mu pređa ključeve od gradova u Srbiji. Svct je svog omiljenog, rodoIjubiTOj kneza oduševijer.o pozdravio, a kncz se blago osnrebivap i k'ai jar.jem na oi>e strane zahva'jivao svorne narodu, svojoj ljubavi. Kad je knez, opet na bonju, posle Evršciuh fomralnosti, ušao u gvad, nak stao je u narodu tajac — bojali su se, da ga tamo Turci mogu ubiti, i Ijutiše se na ministre i svitu, što ga pustiše. Ali omiljenom knezu beše sudjeno da umro drugom smrću i tod drugoga. Narod jurnu bliže gradu. Ja sarrt stajao desno od ulaska u grad, kraj sa. ir.ih mazgala, kad se knez vratio iz gra. đa, ah' sad ne na konju nego na infco'. u. Narod ga je utoliko radosni« pozdravljao^ što ga vidi zdravta i ‘živa. Malo zatim odigra se na beđemu, višo prvo zasvodjene gradske kap.jo ovaj priaor: Tursfci nizam tu je čuvao (riražu. Odl jedared se uspešo goro dva manja ođi reda vojnika, turski i srpski. Na Čelu turskog ođreda turski, a na čelu sipskog srpski oficir. Odredi s« postrojlše jodaa prema drugom i pozditiviše se sa „predjjersi". Octjedared se iz erpskog odredp odvoji jedau vojnik i piidje turskom šiJjboku, praćeu svojimi i tursk.m oficirom. Oba TOjnika lizeše puške ,,pred-persi“, oticiri se pozdravišo safciijama, turski šiljbok ustupi mesto srpskom voj 'riku , pri. druži se turskom odredu. Odtnah zatira ol>a odreda, sa oficirima, odoše. Na bo« Idemu osta sara srpski vojiuk, koji so sad triput prekrsti.... Meni se čini, da jo ovaj prosti vojt nik htco time dati nnjizrazitija dokaza o svesnosti, kolibo ume da ceni poveronu mu svetinju. Prekrstio se triput, kao što radi pred primanje svetoga pričešća ili prod sečenje slavskoga kolača. Ali jo to ujedno i najizrazitiji dokaz, kako i ko. liko uopšte ume prostoL cU ceni sveLinj^ koje su poverene njenom čuvanju. Klicanju mzdraganosti naroda, koji je sve ovo posmatrao, ne beš« kraja. Ja sam i đocnijo video dosia lepibf momcnata li prizora iz naše novijo isto. rijo, ali mi se Čini, <la se n; jodnoga taka živo ne scćam, kao tog momenta, kada se srpski šiljbok, zauzimajući svoje siljbočbo mesto — prvo i prvi putn* srpskom boogradskom gradu, piekrslio. Valjda zato, žto je delinja duš« - kao vosak, pa prima lalao i tačno utiske^ da ib na avagda, aačuva. MOka ToMćt