Београдске новине

r Straria ' ,, . , ; Narođnc dobrotvorne predstave. (Go8to van Je H jiimtrMnjosti). BoogničLsVj gliunci, koji su s velikim u^jobom, moralmm i matornaluinij mirodilj niz doluotvoniik j>rcdsia\a u Beogradu, zaputićo se još ovaj mjesec na iturncju po unutrašnjosti u poznate dobro, tvonic svrhe. Osirn davanili ovdje prcdStava: Kir Janja, kod Beiog Konja, Ci'ga, bin, Cftst, Ivkova slava, Koštana i Hasanaginica, prikazivaće još komc'diju „Zlatan pauk“ i neke Trifkovićevc Ša’.e. GostovaTje će otpoćeti u Kragujevcxi. U nijesto pomena — za beogradsku slrotinju. Gospodja Ljubica M. G r o 1 priloIžila je siroiinjskom odjelcnju opštine grada Bccgrada svotu od 50.— kruna u mjesto crkvenog obreda a na drm Ćetrdesetodnevuog pomena svojojkćerčici Milojki, kao svoj prilog za beogradsku sirotinju. 'ApcI iinućnijem gradjanstvu za darivanje polovnog rublja Douiu staraca, starica i siročadl I Materinskom Udruženiu. Pošto uprava opštine grada Beograda nije u stanju, da u dovoljnoj najpotrebnijoj količini pribavi rublje, koje jc danas neophodno potrebno Domu staraca i siročadi i Materinskom Udruženju; to opština grada Beograda apeluje na imućnije gradjanstvo. da pomenutim, tako humanim ustanovama, podari što veeu količhiu polovnog još upotrebijivog rublja. Rublje ne mora biti sašiveno, već može biti 1 u dijeloyima — većiin parčadinra, iz kojih se potrebno rublje možc po potrebi sašiti. Opština grada Beograda uverena je, da ćc sc gradjanstvo . nesumnjivo Odazvati ovom apelu, i da če svoje poklone slati i predavati staraocu sirotinje opštiue grada Beograda, čije se kaneelarijc nalaze u Kralja Alcksandra ulicu broj 7. Poziv privatnih sopstvcnika lijakera. Takseno - poresko odjelenje opštinc grada Beograda u Kraiia Alcksaudra ulici broj 7, soba broj 1, otpočelo je. da vrši naplatu predvidjenc takse za stajauje fijakera na odredjenim stanicama za ovu godiuu. Pozivaju se svi privatni sopstvenlcl iijakera, da ovu taksu odmah plate. jak'sa iznosl godišnje kruna 12.—. Noćna shižba n Ijekarnania. Od 16. do uključivo 22. juna višiće u B'fOgiv.uu noćnu stužb’u ovo Ijckame lapotoke): Mich), Stara Crkvcna ul. 8; Kušaković, Knežov Spoineriik 2; Sckulić, Takovska ul. 37; i lj•karna Crvenog Krsta, Boograd c ka ul. 2. Taksti za prođaju po ulicaina treba odmali platltl. Pozivaju se sva ona lica, koja po ulicama prođaju bozu, voće, poslasti'ce svih vrsta, pekarske proizvode i drugo, da odmah polože 12.— krtina tt fakseno-poreskom odjclenjit opštine gntda Beograda tt Kralja Aleksandra ullci broj 7 soba broj 1, na ime godišiijo takse za ovu godinu. Sreća. Sruća u klasnoj lutriji obradovaće za l.oji dau one, koji izvuku pogodkc. Izvlačoirje, k-.je ćo IrajaU tri ’dana, sa glavnim zgoditkoui od 60.003 kruna kao (prvina, olpočiuje već 20. ov. mj. u po'a 10 sati prijo podne, i to javr.o u stanu klftsnc lutrijc Vuka Karadžića ul. b'r. 14. Sroćke sc mogu dobili u prodavnicama, kojo su označcne u ogla<i.o n d'jd.t ovog lista. Cij la srcćka slajo 21 krunc, ]>. lovijna 12 kruna.

jet i Ijudo bili oni u bogaloj palati ili siromašnoj kolj'bi, kao malo lto; kao Lkav znao jo da pioma svakom na'djc onaj prau tou, iz koga so raznbirala sva jtj -.gova vcJika Ijubav ka bližnjemu. Da navcđemo sajno tlva priinj.-ra iz njcgova Života. O Božiću i Uskr.-u vlada u Bo.-ni oluča), da poznanik poznaniku do lj i u kuću i čestila mu praznik. A ko ima višo poznanika od jiadl'iskupa SUdlera? Frije podno daklc doiazo čestilali jjjomn, a po.-Tjc po'dne on Jijima, i to no možđa da je išao najprije tnnjvišemu, a onda redom po rangu, no, on jc pošao najptije svom komšiji (to jo bio jedan mariji obrtuik), onda đrugom konišiji i tako rcdom, svugdje sc zabavljajući i čavrijajući kao ravan sa ravtutna. Drugi pul slavio jo svoj imcndan. Dolazi’i k njemu visokodostojnici, učenjad, sve&tomei, časnici, obrtnici, trgovci, radHivi, tazači: Svakoga jo oil dotvkivao jedgiakom ljubaznošću. Odjodnom sc tako stvoiio u dvorani za Častitai.ja mt'dju saHiom najvišam gospodom i j dau nulnik. Covjok goc rvcnio, izgovorio ncko iko rijooi i btio da odo. „Ne, prijatclju‘‘, rekao Stadlor radniku, ostavivši za čas ost.alu gospodu, ,,Vi još he ćeto đa idetc. Osjoćajto se kao u svčjoj kući... Evo, izvolito sjcsli* 1 . I visoki crkveui knez po'čcb da dvori i radnika i gener’ala bez ikckVe raz7ike. Ima li vcćcg istinskijeg d< mokraHzma? Jcdnom mu opot zgodcm douje ijcdna doputa: ija s molb’om z-i pomoć. On ja uvijek darivao svakogft, aii zn.ilo se Uesili da jo i on satn katkail oslao gotovo bez krujcaro. Taj slučaj dogodio se Sladleni i toga đana. On sc stoga pred dcpulacijotn, nonaviČan đa bilo ik id iko^a. odbijo, Bašao u ncprilici. ,,Gospodo f ‘, rekne ou, ;,znato i kod mene vam baš n jc uvijck ’džcp pun... Stoga, ako vam pomuć treba 'danas, daču vam mKto marije, nko moleto 0a sačekat« 'do sii’tra, daću vam vlše' 1 . iVpdj doputaciie pjjo alivatio, q Ćam sc ra;Bi, fi* miaMj to ugodi.ti uadbtskupu,

Nedjeh'a ’ _ ■■II— . Jfa,-.. - ■ , ■ Nove najviše cijeue. Od danas, 16. juna stnpaju na snagti ove najviše cijene: Beograd okrug za ,,ribizle“ po kg K 2.— K 1.kruškc 3.—i „ 2.„ jagodc „ „ „ 4.—i „ 2.„ boraniju „ „ „ 3.— „ 2.—

Traže se (Nastavak.) Društvo Crvenoga Krsla u ć. i k. vojnoj glavnoj guberniji u Srbiji poziva radi primanja novca niže imcnovanv. lica da se javc, ako su u Bcograđu lično sa legilimacijom (prijavnom listom), inača da pošlju tačnu adresu i oznaco najbližu poštu koja prima novac uputnicom. I. Zastupnikublagajnika društva Crv. Krsta u c. i. k. vojuoj glavnoj gubcmiji u Srbiji u Bcogrnđu g. dr. Marku T. Leku, prof., Dobračiua ul. -6, svakog radnog dana o i 2 i pD dw 4 i 'po sala po podne sa pozivom na brcj koji so pred svakim imcnotn ualazi. Broj 8166 Gajić Anica udova i ‘djeca Dragutina, Koraćica; 8609 Gajić udova Dimitrij.i, Višnjica; 8529 Gavrilovjć Dariuka udova i 'djccu M;uka, Ripanj; 8-165 Ga.vrilović Ivana udova i tij ca Milana, V. fv'auča; 8666 Gavtilović Milcva udov.i 'i ćerkaMiiije, Pinosava; 8527 GaViilovič Milojlta udova i 'tljeca ’VašiL'j:;,- B.ii Polok; 8528 Gavrjlović Mirosava udova j tljeca Ljubo, Beii Polok; 8167 GlišićSpasenija i djeca Kadisava, Amerić; 8703 Gobm Ijić Živka udova i 'tljeca, Stovana Veiiko Seloj Broj 8552 Ignjatović Darinka udova i tljeca Životo, Dražcvac; 85&8 Ilić DragU rja udova i 'djeca Stovana, Kamen Do; 8551 liić Ivanai udova i dj •ca Dragomira, Jasonak; SG89 Ignja(ović Dingoljtib, Itopocevo; 8586 Pić Mjloša pjrodica, Pu’darci; 8555 Uić Nikola udova Umitia i 'djec»i, Slepojevac; 8186 I!ić Petronija porodica, Sibnica; 8556 llić Lcposava u'dova i 'tljeca Svetoza: a, Barić; 8587 Ilić Svetoza, ra porodica, M. Ivanča; 8487 Isailović Milana porodica, Popović; 818-1 Ivauković Slanoja udova'i 'djeea Matije, Gubeivvac; 8185 Ivfcović Jlitra udova i 'tljeca Pavla, Bbpoeevo; 8551 Ivaliović Ivka djecft, Arnojcvo; 8553 Ivanović Miloša porolica, Stcpojevac; 8585 Ivanović Zorka udova i djeca Jovatia, Dražanj; Broj 8610 Janković udova i djeca Dimitrija, Višnjica; 8492 Janfcović Djurdjija udova i 'đjcca Dušana, Vlaška; 855S .Tanković Ilijo porodica, Draževac; 855;i Juiković Jovana ] orddica, Vranić; 8642 Janković Mašinka, udova i 'djoca TiLomita, Brajkovac; 8195 Janković Milcva tidova i djcca Miliajla, \'!aška; 8493 J.uiković Milića udova i dj'ca Luko, Nemeiiikućcj S190 Janković Jlirosava udova i 'djcca Vasilija, Vlaška; 8560 Janković Živana udova Nastasa, Bcr, f vo; 8494 Jauković Smiljana udova i tljoca Ljub’om., Kor.ićica; 8189 Janković Vufcomana porodica, Dučine; 8589 Janković Vukosava udova i djeca Jovana A., Grocka; 8557 J n_ii ij--vić Tomanija udova i 'đjeca Milića, Vd. Moštanica; 8188 Jaujić Milica udova i djeca Rftd'uava ttopočcio; 8197 Jcremić Dragišo porodica, Driupa; 8723 Jeremić Ivatta; Jauka, Radovci— Kolubara; 8591 Joremić rodite’ji i sin Miloša, Vrčin; 8561 Jeremić Mileva udova'i tljeca Vojislava,- Biiić; 8590 Jevtfć Leposava utlova i djeca I-azara, Brestovik; 8715 Jevtović Miloš, magacaoner iz Stalaća sada u Beogra'du, Mišarska 5; 8592 Jcvremović Vioosava udova Nikolo P., Gtocka; 8563 Jtjić Stamcnija udova i 'djeca Milivoja; 8569 J ks'ić Lenka udova i djeca Spasoja, Vr.mić; 85G2 Jovanović Biagoja poiodica, Rucka; 8597. ako zatraži ,.ono ntai'i]fl*‘, odgovon': .-,'Ovaj, frcuzviSonf, mi bnš no tražimo mnogo’'. Stafflcr na to po'dje k svotn pi'-aćem stolu, prelraži sve fijoke, iri.resc ih i febroji dcputaciji i za'đnji svoj heler. Ri!o je svega oko 60 kruna. „Višo, gospodo. za 'dunas jnemam..'. f ‘ I riije jinao, * Nadbiskup dr. Josip Stadlcr rodio sc u Brođu na Savi 24. januara 1813. gcdine od oca Gjure i majke Marije. Otac, šeširdžija. uvijek je pobolijevao, pa mu je zarada bila slaba, i gotovo sva briga za brojnu obitelj — sedmero djece — pala na mater. Svršivši osnovnu školu, 1853. god., umrc tnu majka, isie godine i hajstarija sestra, a nešto malo docnije i dobri otac. Ostadc šestero djcce bez igdjc išta. Prodala im se čak i rodna drvena kućica. Što jQ krst siromaštva, upoznade Natpastir dakle vcć za najnjcžnijc svoje dobe. Za siročad se bez oca i majke zauzeo umirovljeni tiiajor Maksimilijan W e g h e i ra e r, čija je majka bila sestranadbiskupovomdjedii Ivanu. Major VVegheimer blo je baš tada načelnik u Brodu. On na-dje Stadlerovoj siročadi skrbnika u ttglednom brodskom krojaču Oršiču. Njegovom brlgom budu ženska djeca smještena u čestite gradjanskc kuće, a muška pošla na zanat. Jednoga dana dodje jedan brodski majstor po maloga Josipa, da ga vodi na zanat. Nc liadjc ga kod kuće, jcr je mališ baš posluživao kod mise u župnoj crkvi. I tako, ko naredjenjetn Božjlrn. koje je maloga Josipa izabralo za svoje velike osnove, umjesto njega podje na zauat mladji mu brat. Major Wegheimer uskoro upozna u malome Josipu i volje i dara za nauke, pa mu izmoli 1855. god. besplatno mjesto u Utom osnovanom nadblskupskom sjrotištu u Požegi. Ovdje svršl » odllčnim

BEOGRADSKE NOVINE ««/>. Jovanović Darinka uđova i dj ca Mrienka, M. Požarovac; 8563 Jovanović Potar otao Dragomira, Rucka; 86Q2 Jovariović Djortljc otac i dioca Milana Dj , Vrčiu; 8564 Jovauović Mileva udova i cijaca Janka, Vel. Mošlaaica; 8595 Jovauović Jovanka utlova i 'tijcca Djikc, Vrčin; 8676 Jovanović Kosta; 8601 Jovanović Kumarija udova i tijeca Svetozaia, Umčari; 8565 Jovanović Liitbjgava po.o’di« a, Rucka; 8587 Jovanović Manca udova i djcca Velimim, Vcl. IvanČa; 8599 Jovanović Milenija udova i tljjta Milana, Brleč; 8598 Jjvar ović MilcnJta porotltca, BegaJjica; 8503 Jqvanović T. Milovana jo.odica, Gubercvac; 8566 Jovanović Milovana udova Ivana i djccft, Barajevo; 8501 Jovanov.ić Lenka udova i 'djcca Milutina, Rarnlović; 8600 Jovauović Nastasija udova i 'đjcca Mih., Giocka; 8198 Jovanotić Natalija udova i đjeca BogosaVa, Pavcane; 8596 Jovariovio Petrija udoval 'đjeca Djordja, Vrčin; 8591 Jovanovać Rttžica uđova' i djoca Djoidja, M. Ivanča; 8688 Jovanović Sfcvan otac Andrcje, Vojis'ava i Veiimira, Koraći.a; 8593 Jovaaović Vladimira poro. dica, Ritopek; 8199 Jovančcvić Milosava uffova i 'cljcta Dragolj., V. Po!je; 8669 Jovičić Milona uffo\a i 'djeca Kuzn ana, Po]>ović; 8603 Josić Mi'ojka udova i Sjcca Blagoja M., Vrčin; (Nastaviče se.) Narodna privreda KAD KO.II USEV TREBA ŽNJETI? *) Off fcolike jo važaosti u poljoprivredi vrerito, fcad fcoji uscv tteba žnjcti, dvžimo 'da je svafcomo seljaku veoma potrebro tla zna. Mnogi seljalc so uverio, koliko jc šte'e imao, kaff nijo ria vremc žnj(X> usev, nego je propustio prn to doba, to jo ili nezrelu ili pak sagvitrt prezrclu biljlru žnjeo. Stoga ćemo ovde izneti nekoliko (prihicra, katl koji usev treb'a žnjeli? Pšeuicu treba žnjeti prc no Š(o potpuno sazrc, kad joj slama za koji smtijmetar i-poff lclasa požuti, a ztna no puštaju višo mleko kaff so slisnu nn-dju prste, aU su još mcka i ffaju so gnječili. Cira pšertica toliko uzrc, 'da sc no da gnječiti medju prstima, ona jo prezrela i nijo lafco dobra, kao fcad jo na vreme j ožnjevcna. Raž trcba žnjeti k.iff toliko sazre, da so lonre zrna kad sc saviju preko nokta, kad so no mogu višo mesiti nre’dju prstima. Ječam sc žanjc kad zrna i osjc ravnomcrno požute i klas so počnc sav.'j ili a zma počnu da čvriiu. Uvek ga jc lioljo dan ffva ranijo'žajflLi no 'docn : j>. Zob (ovas) trcba žnj.ti Čim s'.ama; ispod vlata požuti i zrnb počne 'da čvrsno a đa mu se fcoširijica no otvori. No zob se rnože i ranijo kositi, cirn s.- p:ošara, samo j: onda ilteba o-laviti, 'da dr/o stoji u otko.-ima, da tu dozro. Kuku ru z lreba*)irali čim sc lišć • ua klipu osuši ’i zrno dbbro otvrdno. Heljđa sc žanjo, kad veći deo ro'cla dob.ijo zalvorcno mrku Loju, baz obzira na to, da Li ima još mnogo cveta iii no. Sitnaproja (pto.o) vtlo nej dnako sazreva, stoga je trd\a obarati čim zraa lia vrh metlo dozruJ pa jo onda oskaviti u rukovedima ili siiopovima đa dozii. R e p i c a so žanjo čim n'jiva izguLi svojo zelcniio i pi'cliva _,so u ćrveno žutu boju, a zrna u niehunama počnu dohijati mrku Ix>ju. i G r a š a k trcba brati čim ’dozri veći đeo mchuna, kojo su se prvo zanietriule, p.a ma na gornjem dclu biljfce još bilo zelonili mcinma i cvcfa. | G r a h o r i c u treba žnjeii, či'ni niobime počnu da dobijaju mrku boju. Boii se ber« pre r.o što mc’hnne sasvim pocrne, dakle, čim so zrno u mchu*) Ostavijeno narječjc piščeVO.

uspjchom nižu gimnaziju. 1858. god. preffje Stadler tt nadbiskupsko sirotište u Zagreb i svrši tamo V. i VI. razrcd gimnazije isto tako sa odličnim nspjeItotn. VII i VIII razred izuei Stadlcr u zagrebačkom sjemeništu. Ovdje njcgovi poglavari zapazišc tt njega osobiti talenat i pravu pobožnost, te ga predlože zagrebačkotn kardinalu H a u1 i k u, neka bi ga poslao u Rim u ColIcglum Germanicum Hungaricum, kojira upravljaju Isusovci. U Rimu se Stadler svitn žarom posveti najprije filozofskoj nauci na glasovitom svcučilištu Gregorianumu. U julu 1865. godine budc Stadlcr promoviran na čast doktora filozofijc. Iste godine u jescn prcdje na bogoslovski fakultet. 1868. godine budc zaredjen u lateranskoj baziiici od kardinala Patrizzi-a. 7. juna 1868. godine odslužio je svoju prvu (mladu) misu na grobu sv. Petra u Vatikanu. U julu 1869. god. bio jc promaknut i na čast doktora svete bogoslovije. I tako se naoružan temcljitoin znanosti filozofskoin i tcološkonr, vrati mladi dr. Stadler konccm jula 1869. godine u Zagrcb, U Zagrebu započe svoj rad dr. Stadler kao prefekt duhovnc mladeži u taniošnjem nadbiskupskom sjemenlštu. 1870. god. predavao je dva mjeseca vjeronauk na višoj gimnaziji zagrebačkoj. Slijedcćc godine 1871. pređajc u sjemeništu filozofiju. Godine 1872. uze predavati u sjemeništu fundamentalnu dogmafiku. Kad se 1874. godine otvorilo u Zagrebu sveučilište Franjc Josipa I., postadc Stadler najprijc izvanredni profesor fundamentalne dogmatike na bogoslovnom fakultetu, a godine 1876. inienovan je redovitini sveučilišnim profesorora. školskib godln^ 1877./8. 1 1881./2. bio je izabran za dekana bogoslovskog fakulteta* Dr.

16. juna 1918,

Broj 160 . >

riaina potpuno razvije. Šamo ga onda trc- J ba ostaviili na njivi, da na starrijići dozri. SoČ ivo treba brati čim donj© mo hune počnu nuko da so bojo. Muliar se rad semeua žanje k.'«l zrao sazre, kad požuti i ctvrriuc. Lucerna.i crvena đetelina kosc se radi semena, ffrugi otkos, kad semc potpiino sazte, ctvrduc i riobije sjajnu boju. Repa so vadi pro no što nirazevi nastupo. Za šcmo rasadjcua repa žarijo se, čitn sente počae dobijati mrku boju, pa ma tu bilo i ogranaka sa ze'enim scmenoni. Požnjoveno semc treba os!a\iti, ria na STCjoj stabljici dozri. K r o ni p-i r trcba variiti čim mu siabIjika požuti i uvcnc. Cičovku je najboljc tek na pro!e<"o vaditi. Mak treba žnjcli kad So kbncetn jula ili avgusta, glabljika osuši i semo S; U čauri odvoji, igr.a i zvorii'. Kim so žanje Čim SQ većina zrna mrko olxjji. Hmelj Ireb’a brati kari se šišarice fconcom avgusta zatvore, lcpo aromatiči 0> mirišu, kad so stognu pa međj’ prstc puckflju, a drške počinju žuteti. Duvan so bero za dgare od b'stft', kad lišć« počno gubiti svoju ugasito-zelenu boju i primi žuto zo'.enu boju i kad so lia lišću pojavo žućkaste mrlje, lišće postanc lcpljivo l s večcia prijatno mirišo n.a nted. Za križarijo mjbolje je brati iduvan, kad toliko sazre, da ffl’U ge počno liščo ua krajovlma uvijati. Konopl ja (kudelja) je zr<la i treba jo čupati kaff vlakna, bez obzira na belojke i cvnojke, kad so dobro prašl 'kad so kroz nju rukom naahne. Radi semena trcba čupati —. seći — crnojkc, čimi lišćo počne vouuti i žuteti i seme dobija svoju lcpu pcpeljavU boju. Lan, zarad finog vlakna, treba čupali čiin prccveta i počno ffonje Lžće ffa so suši, njiva izgleda još lepo zelena, a gcnie jc u još mlcčnim čauiama be!o. Za seme pak, tieba ga čupali kaff lišćc opTdue sa mvko lObojenih stabljifci, a scrive o' \ r\Ine i idobijo svoju lepu sjajnu ]>oju. 0\’o nefcoliko napomena ffobro ćc <L5ći našcm seljalcu. Naročito treb'a ovako ffa žanju po ovim uputstvima oni seljaci, fcoji su svojo poljsko raćovo po slarom liatinu Dbrarijivali.

A. Grin: DAN ODMAZDE (Nastavak). Ona ga sva sretna pogleda. „Znači, da ono što tebe tišti, nije nikakva krivica, nikakvo nečasno djclo. Neka je nrilostfvoin Bogu hvala na tome!“ U svojoj nenadtnašnoj radosti, koja sada više nije bila potnučena nikakvom sumnjom, ona jc stala nježno Ijttbiti očeve izbeležene ruke. Ovaj čcrkin izliv neizmjerne Ijubavi otjerao je iz starčevih crta izraz dostojanstva i ponosa, sa kojim je maločas govorio. Starac se nehoticc odmaknu od čerke. „Saslušala si moju zakletvu“, reče. „sada nti i ti taj traženo obećanje". Ona ga pogleđa molećivim poglcdom. ,,Ne mogu“, promuca ona, „svc mi se čini, kao da bih time počinila nepravđu. Netnoj to od mene tražiti, niolim te, oče“. U mjesto odgovora otac zagrli svojtt kćer. ,,Ne moraš mi ništa obećati“, uzviknu on, ,ja sc pouzdajcm u tvoju ljttbav. Onaj dan, kada se vas dvojc budete vezali za cio život, biće najsretuiji dan tt cijelom niotn životu". U njenom srcu kao da se otvorilo satrm ncbo, ptino srcće i blaženstva. ,,0če“, uzviknu ona, - „pobijedio si! Da

ml ti nisi odrekao pomoć, možda biB bila đovoljno jaka.. „Ako, ako, f ‘ prefcido jo slaracl, ,jaj drage voljo primam na sebe „krivicu f ‘ za tvoju srcću. Kad te viffim lako sreluu i veselu osjećam ec, kaj> ffa sam se poffmladio; još maio, pa bih zaboravio, đA n<oram za navijek da se offvojim cd tobe. Ma šta iuače mislila o svome starom octrj jednogft ćcš me 'daua još blago. iljati z^ ovo, što so sada izmedju nas dogocblo. A sada, nentoj višo vazdan oklijcvati . moramo se, dušo rastali. Za menc nišla' ne biini; onaj čovjck, od kog-a ju Z'iziretnl bio je prijc dv r a 'dana ovdje kod mene u sobi i nije mc poziuio. Zbogom, dijeto;; Bog neka tc b!agosiovi.‘‘ Mary pade ocu u naručjc. ,,Pa zar tc nikad ncću moći vfdjeti? Zar nesmem 1 ni ffa ti pišent ni 'da od tebc dobijant kftkvih bilo vijcsti ?‘‘ ,,To no možo biti, jor ima koji motri na meno, pa bisrno se tirac izda!i..‘‘ ,,AU kafco bih ti ja što zatrebala ?.“ „Onda ću tc izvjcsfiti liarcčiim znakom.‘‘ Starac uze komad bariije, nacrta na njoga nekoliko isprepict nih siova i roće: ,,|Ako b.i taj znak opazila na posljednjoj stiani ,,Ne\v York Hcralda f ‘ mddju porod.ič.nim vijestima, znaj, ffa io ja ovćljo očefcujem. A svo dok to no bu'dc, mo!imi te, da zaboraviš ovo mjesto. TLornas Dah ton izčezao je za navijek, a sa Stefanon? Huscom nema nikakva posla buduća S'G pruga Stanhop a iWhi!ea. f ‘ Starac još jednom b!ago po jubi ćcrkut u Čelo, zatim se blago ote iz njcnog z&gfii Ijaja. Dpvojka. hdtnim koracima izadjc iizi sobe i podjc kapiji. No kađa jc otvorila,' kapiju i pogledala u ona fcola, kojti s.U' još jednako stajala pred apotek-om, orta' so trže i uplašeno se vrati u hoduik. Pređ osvijetljenom k.apijom apotekc bilft 1 jo opazila dvojicu, g'djo nešlo zivo razgovaraju: jedan je bio Stanliopc, a 'drugii —< glavom onaj krupni rošavi ćovjcfc,smrtnd neprijalelj nicnoga oca, o I koga! jo sađa i ona toliko zazirala. I>ok sc ona još u najvećcnl stiahu pi ala, šLa li (7> sađ.a zn-ači i dok je svafcoga (rcnutka zazirala, da će «na dvojica preći preko ulice i naići na nju, oni najcdnom obojicg sjedoše u Stanbopoova kola i o'Iv zorc ge'. Kada je Mary opet bi’a dcšla k sebf i kada so oko nje sve smiriio, začu nat jednorn occv glas, gilje joj šapatom ve'i': „Poslao sam nadzomika kuće po kol.a, dnšo, reci kočij.ašu, d.a tjera što b;že može. Ti pošto-nofo moras stići kući pš pr.ije Stanhopea." < ‘ 22. g 1 a v a. Kao što znarno, Stanhope so logal dana 1 <io o'dv r ezao na Mnrkhaniov trg, di pronadje horavište ćovjeka, koji } ■ p > rijcgovom jnišljenju jedini bio u stnnju, da; unese jnalo svjetla u tajnu, fcojom ;!e bilft okružena sinrt njegovog o:a. Kada jc zaizvonio »a kapiji kućo br. 6 pa mu nije otvoiii-a brbljiva gdja. Biovvn, već novi nadzornik kućo Kuitis, Stanhopc je o'dmah 1 uvidio, đa će \t!o teško doći do svoga, cilja. Taman se htlo vratiti kući, ne učinhši ji.išuo, fcađa u velifc'.jj, jako o-vijetijmoj aroteci preko puta opazi krupnoga, r. zv jcnoga čovjela, pravoga džinn, koji je pj Lcd bio sav rosaV. ’ t ’$• Je li to biio moguće? N'ja li g.a valjđtS VaroLa njegova mašta. Da li je to dakle zbi'ja bio oovjefc, lcoga je toLbo tražio 2 Smjcsta podjc, 'da sc lično uvjeii o tome.

(Nastnviće se)

Poslijednje brzojavne vijesti

Josip Stadler bio jc priznat kao jedna od najboljili sila na zagrebačkom sveučilištu i liema sumnje. da je ostao na svettčilišnoj kate-dri, danas bi on slovio u svijetu kao veliki teološki i filozofski učcnjak. Da stečc što više Iskustava I da ttsavrši svoje znanje stranih jezika, proputovao je dr. Stadler redom Italiju, Francusku, Belgiju, dobar dio Njemačke i Anstro-Ugarske. 5. jula 1881. god. Papa Leon XIII. buloin ,,Ex liac augusta" u dogovoru s Njegovim Apostolskim Veiičanstvom blagopokojnitn carem i kraljem Eranjom Josipotn I. osnovao je n Bosui i Hercegovini crkvenu hierarhiju sa nadbiskupijom u Sarajevu i biskupijama inostarskom, battjalučkom i trebinjskom. Previšnjim dekretom od 16. augusta 18S1. god. naintcnovan je dr. Stadier nadbiskupom vrhbosanskitn i metropolitom crkvene pokrajine bosansko-herccgovačkc. 18. novembra 1881. god. bude u Rimu u tajnom konzistoriju prekoniziran, a 20. novembra posvećen od kardinala Monaco u crkvi sv. Klemcnta. 15. januara 1882. god. uslijcdila je u Sarajevu svečana intronizacija prvoga nadbiskupa vrhbosanskoga u malpj I za onda jedinoj kapellci sv. Ante. Od onda je veliki biskup razvio blagoslovan rad oko podizanja katoličke misli u ponosnoj Bosni, koju je zavolio kao drugu svoju rodmi grudu i kojoj nije mogao izdati veče počasti od one. kad je njegovim nastojanjem Bosna dobila 1908. godine i prvoga svoga bosanskoga biskupa-pomoćnika u darovitoj i plemenitoj iičnosti lvana Ev. Š a r i ć a. «■. & J. 4 ' 4 \ '*

Započela ofenziva protiv Italije. Kb. Beč, 15. jutia, Iz glavnog stana za ratim štampu javlfaju: Naše su vojske danas prij« podne kako na visoravni Sedam opći* na tako \ prcko Piave prodrle u neprijateliske linije. Do podne je javljeno preko IO.OCO zarobijenika (Talljana. Englcza I Franetiza). Plijen jc n topovitaa znatan.

Zvanične objave Zalivanje povrča. Zalivanjem povrća izjutra oduzlma se vodovodu tolika količina vode, da opskrba grada pijaćom vodom doiazi ozbiljno u pitanje. Zato se najstrože zabranjuje zalivanje povrća u vremenu izmedju 3 sata izjutra l 6 sat( poslije podtie. Isto je tako zabranjeno prikupljanic vode iz vodovoda za eventualuo zalivanje povrća u zabranjenom vreineuu. Da bi se prikuejla. potrebna količina vode za večernje zalivanje povrća, ne smijc se iz vodovoda uzimati voda ni za koju svrhu u vremenu izmedju 2 i 6 sati poslije podnc. Organi vojnog redarstva i vodovodue uprave će. dnevno konstrolisati ispunjavanje tifi odredaba. Ako bi se u prkos ovoj zabrani primjctilo, da neko zaliva povrće ili uzima vodu iz vodovoda u nedozvoljenom vremcnu. krivcu ćc se naprosto uskratiti veza sa vođcvodonj« a osim toga biće pozvan na odgovct^ B 05 t, t r, < ■ ' Of i ;—<—»fltUu.;