Београдске новине

Strana 2.

Srije'đa

BEOGRADSKE NOVINE

26. juna 1918.

Broj 169«

jspričasrao, ima u narođu o građu §!rinu >o5 ! ovo: da je u njcmu sedila nelta-d r-Vs.?;*. n carska kći, koja je imala u i / • .i siniju i na njoj kvočku $ piliciina — sve od suvog zlata. Kulina Niže utoka Zasavice u Savu m'aze se ove razvaline koje je Sava vec oplovila. Stari su Ijudi pamtOi, kad ta gradina uije bila ni nekoliko koraiij! cd srpske obale, danus je to mesto daleko u vodi. U prošlom stoieću se u toj gradini nalazilo bakarJdh sudova, kutljača i zlatnih novaci. I ovaj grad narod pripistije carn nTrojanu. Opet u.'za Savu, sat i po idući Sapcu, bila je neka zidina. Priča se, da je to bio grad S i b i n j a n i n J a jka. da jc njemu nadjen četverougoni kamen s potpisom šamoga Sibinjanin Janka. Ribarica (Segedin), Mesto, gde je sada glušačka crkva, na desnoj obali rečice Bitve, zove se Segedin. Tu su se do skora mogli viditi ostacl nekog starog grada^ za koji se veli da se zvao Ribarica. Priča veli, da je od Segedina do Babina (2 sata hoda) bi-la jedna varoš u kojoi je radiio 70 kasapnica. Da je tu bilo mnogo ktića, svedočili su ostaci do najnovijeg vremena. U opšte je obala savska ovde bila bogata ostachna, ali ih skoro sa svim nestalo, razneli ih Ijudi a i voda ih je pođjela i odnela. U selu Debrcu, 3—4 sata niza Sa,vu ispod Šapca, kažu, da stt se još krar jern prošlog veka poznavale zidine starog grada, za koii narod priča da je bio nekad veliki, da ga je Sava, roneĆi pod iijiin zemljit, poronila i oiinela. Misli se, da je ovde bio onaj grad, u Jkome je scdio kralj D r a g u t i n. Malo niže Debrca, na utoku Vukodraži tt Savtt, nalazili su se ostaci starcg grada B e 1 j i n a. U njegovim zidinama nalazili su se mnogi stari •jiovci iz rimskog doba. Ovo je mesto jtekad bilo važno. O,ko niega su se vodile borbc izmeđju Srba i Magjara zbog Mačve (Jugosiavenska Akademija III. str. 99—100). G r a d i ć, na jednom izbreškii u selu Krivaji, s desne strane Dobrave. Zidine su se skoro sa svim porušilc. Selo Krivaja se nekad zvalo D o b r inje (tako se zvao i manastir, t. j. sadanja crkva krivaiska), pa je dobilo sadanje itne ovim siučajcm: U tom selu Dobrinju bio je mehandžija koji bi jutrom napnnio sudove pičema ostavlo u mehani da pije ko prodje, a no,vac da ostavi na ćcpenku. Dok ie tu išlo tako pravo, đotle se i selo zvalo sivojim lepim imenom. Ali jednog večera meltandžija nalazi prazne sudove a novac za piće ne nadje. — E, zaista krivda tt našem selu! poviče on svojini seijacima. I od tada kažu, ostane selu imc Krivaja. Crkva Kaona — nekad manastir — kažu, đa je zadužbina Ikonije, sestre Miloša 0 b i I i ć a (koji ic bio rodotn iz Pocerine). Dve sestre Miloševe, Ikojtija i Vida, nisu mogle pustiti brata samog na Kosovo, nego su i one htele da idtt s njim, ali im sc on iskrade i odc, a otte ostami. Kad stt čule za smrt Miloševu, Ikonija sagradi Kaonu, a Vida neki drugi manastir u Vidojcvicl, ali se nc zna kojt. Gradović, blizu Tanmave. Na tri uzvišena brežuljka priča se, da je bio nekad Šarcngrad Ljutice B o g d a n a, i da jc u niega on ^ zvao Kraljevića Marka ,,na Zagorje Šarcngradu pitotnom“. Sve je to do najnovijeg doba porušcno i razneto, samo se izoravaju dobro pečcnc ciglje.

dao sam tamnu površinu vode i svetiljke kno lampade. Ugledao sant, kako se nad vodom ogleda varoš i iiiijadu svetiljaka. Preko tamnocrne lakovane vodc klizili su crni parobrodi sa zelcnim lampama. Ncgde tužno, otcgnuto kao kroz nos pišti tanka sirena. Ja glcdam; pokraj prozora Iete krupne žute varnice, i padaju kao zvezde. Beograd leži u poiukrugu kao mirna^ krotka, zaspala zver, utonuia sva u svetlost. Pod niime dole u mraku ieno tečc reka i o obale talasi šapću, zalivajući ili. Prcko te trake, tamne crne, sjajne, kao lakovanc u partijatna, leži Žemun. Njegovc svetiljke trepte, sitne, male, sve utonuie i izgubljene, te izgleda kao da je zasut zvezdama. Okretoli glavu ita drugu stranu, no ne vidch ništa đo gol®me varnice, što iit vetar nosašc. Ogromne topole na Topčidcrskom putu probijahu se kroz mrak. U tome momentu setili sc mojc palankc, zaspalc, male, sa nienim ienjerima, sa ulicama, sa kućtcama i crvenim zavesama. I neznajući zašto, tek kad sc nadjoh pred zoru u krcvetu, poslc molitve bogu, ja gorko zagrcah u ovom golcmom moru, zaplakali za svojitn slemenom, što ga ostavih ... A sutra, ztiaš li ko mi jc bio prvi drtig? Andrica! Sutra dan pošao sam u gimnaziju. Prodjoli Cvetni Trg. Prodavahu cveće, još ono pozno, zadocnelo cveće zajedno sa posledniim paradajzom. Gomila se tiskaše tamo-amo. Jedan je oštrač parao uši svojim tocilom. U jednom kraju ležahu knjigc i ja ugledab isto kao moje „Sveto Pisino" i „Kraljević Marko“ Neke knjige iežahu sve pocepane. Ja pomislih na našu malu pijacu, na koioj nema'ni „Svetog Pisma’ 4 ni „KraIjevića Marka“, na kojoj je biia jedna vaga, troja, četvora. kola drva i nešto fcftjmaka. Na njoj ne beše betona, nt

Miloševa konjušnlca, zidine u selu Dvorištu, u osoju Cera, koie se verovatno I danas poznaju. Ona sobom nije znamenita, ali vredi da se pomene radi onoga. što se u narodu priča o tom mestu. Narod veruje, da je Miloš Obllić bio rodom iz Pocerine; u Dvorištu, velt se, da stt mu bili dvori. — U selu Krivaji dya su brega: Tabor i Crkvina; ua prvotn je Miloš odmorio vojsku a na drugom, vele, pričestio je, kad je polazio na Kosovo. U Pocerini ima i jedna voda, koja se zove N e č a j a, a blizu nje polje, koje se zove P u s t o P o 1J e. Pocerci pričaju da je posle kosovske bitke doŠ 20 glasonoša i našao Miloševu majku na toj vodi, kod ovaca. pa joj rekao: „Nečaj više, Mlioševa majko! „Odbii ovce u to pusto poljef „Miloš ti je juče pogintto! 44 Od tog doba je, vele, ostalo Pusto Poije i Nečaja. U osoju cerskom ima nekoliko bogomolja. ko|e vredi pomenuti. To su manastiri: Cokešina. Petkovica i Radovašnica. i svetske crkva Krivaja i Kaona. Sve su bogomolje jamačno iz prve polovine XVIII. veka, i ako narod mnoge od njih pripisttje čak nekim kosovskim junacima.

Grad i okolica Dnevu? kaleudar D a n a s jc srjjcda 26. juna, po starom 13. juua. — Rimokatolici: lvan i Pavao muč.; pravoslavni; Onlfrlje, Pctar. CasničUa i ćinovnlčka kasina otvorena je počamod 15. februnra do 11 sati u noći. C. i k. v o j n i č k i d o m: Citaonica, soba za pisanje i igranjc, kantina. Otvoreno od 7 sali izjutra do 9 sati uvečc. Slobodan prislup svakome vojniku. B i b 11 o t e k a z a p o z a j m i c u (Balkanska uiica br. 1, Hotel Mosltva). Otvorena od 10—1 sat prljc i od 3—7 saii posllje podne. Ki-ncmatografi: Cikr. vojnl kinou Kralja Milaua ullci br. 56 (Koloseum): U fi sati posl. pod, predstava za vojnike, a ti 8 30 sati uvečc prcdstava za časnike ttz pratnju garnizonske muzike. — C. i kr. g r ad j a n s k i k i n o na Tcrazijaraa br. 27 (Parls): U 6 satl posiijc podne i u 8 sati itveče opSte prcđstave. (Posljednja uz pratnju vojne muzikc 409. etapnog batalijuna). Bcogradski orleum u Ijcinoj pozornlci, tbažta „Hotel Takova“ na Terazljama). Početak prcdstavc u 8-30 sati uvečc. Noćna slttžba tt ljekarnama: Od 23, đo uključivo 29. juna 1918. vršiće noćntt službu u Beogradtt ove Ijekarne (apotekc): S e 1 a k o v i ć, Knez Mihajlova ul. 45, V ik t o r o v I ć, Terazije br. 28, P r c n d i ć, Kralj Aleksandrova tti. 64, i S t o j i ć, Sarajcvska ut. 70. C. i kr. savsko ku p a t i 1 o. Otvorcuo cijeli dan. Za vrljemc otvaranja ratnog mosta — od 7 do pol 9 prijc podnc — ne ćc sc vršlti prijevoz posjetilaca kupatiia. Saobtaćaj na ratnom mostu Izmedjtj Lieograda I Zcmuna obustavljcn jc svakog dana od 7—8'30 sati prijc podnc cd 1Z30—2 sata poslije podnc. Kužna bolnica: Posjeta nijc dozvoIjena. Obaviještenja o bolcsnicima dnevno od 11 do 12 sati prijc podnc nauiazu u bašltt bolničkc zgradc sa strane Vidinskc ulice. Posjet bolesnika u bolnicama: U bolnici .Brčko": od 2— 1 saia poslije podne. U bolnici „Brtinn“: od 9'30—12 saii prijc poduc i od 2—4 sata posiije podne. — U c. i k. gradjanskoj bolnici: u utorak, čeIvrtak i ncdjelju od 1—3 poslije jtodnc. Vojtto parno toplo kupatilo uCarDuSanovojulicl.— 1. Kupati 1 o u kadama: a) Za vojnc csobc otvoreno rađnim danima od 7 sati prijc podne do 5 sati poslijc podne, a nedjeijom i prazuicima od 7 sati prlje podne do 12 1 / sati u podne. — b) Za gradjanstvo radnim danitna od 9 satl prlje podne do 5 sati posllje podnc, a ncdjeljom 1 praznicima od 9 sati prije podnc do 12>/ a satl u podne. — 2. Parnokupatilo za časnlko i n j i in a r a v n e č i n o v n I k e otvorcno jc utorkom, 6rijcdom, petkoin 1 subotom od 7 sati prije podnc do 5 sati poslijc podne, a nedjcljom i praznicima od 7 satt prlje podne do 12'Zj sati u podne. — 2a gra-

žandarma. ni oštrača što okreće tocila. Kako mi se ova učini lepa i divna! Dcdjoh pred ginmaziju. Velilta fasada zadade nii strali. Ona beše liiadna, ukoćetia kao ceo la-tinski jezik, kao profesor prirodnih nauka. Fasađa je nagoveŠtavala ozbiljnost, no ipak je pod njoin bilo svc veseio cd tetkice famuluske do profesora veronaukc. To je bila liladna a!i iepa zgrada. Dva krila pružila se u dva sprata i levo i desno. U sredini je nosiia dve tri figure i ja poznah Dositeja i Karadžića, jer sam ih uvek gledao i precrtavao sa vežbanaka u školi. Popeh se uz basamake od crnkastog kamena, Sa stranc su se uglačani stuboai ogledali. Ja mali ponesen masom - djaka, izgubib se u ovoj gomili, gde se klicalo, vrištalo, vikalo. Veliki ogro'nmi zanos rasprostirao se po vrh svih tih glava lepih, plavih, crnih i ružnih. Prepiavio jc dvorište i dopirao čak do ltiicc, prelivao ogradu i matnio mUnoproia-znicima sećanjc. Opominjao je, da jc svaki od njih bio nekada taj maii, bezbrižni, veseli djak... I menc je opoininjao, opominjao inc je i plašio. Opominjao me ic na moju školu u zavičaju, onako ntaltt, intinmu, toplu, sa onim zvonom na vritu, koje me je svakog jutra budilo i zvalo. Ovde toga zvona ncma. Sad moje zvono mirno ćuti, u vrliu škole medju lanjskim gnezdima od lastavica i medj slcpim mišcvirna. Meni se čini da gledam njegov kotiop, kako inirno plače, od gore do dole, I raeni beše žao, žao za tim zvonom, jcr njegov metalni zvuk nikada neću čuti, a ja sam ga volco. Ta njegov je zvuk bio zvuk moje mladosti, mojib sjajnih, sretnili dana, moga djakovanja. Bio je to zvuk moje duše i mojega srca, jer kada je ono zvonilo ja sam ć(it»o. O! zvono moje! (Svršiće se.)

djane muškogpola otvoreno Je parno kupatilo ponedjeljltom 1 čctvrtkom (ako u (e dane ne pada kafcav praznik) od 9 sati prije poclne do 5 satl posflje podnc. — 6»snicima i njima ravnim člnovniclma stoje na voljtt da se služe parnim fcupatliom i u dane odredjene za gradjanstvo (ponedjcljkom 1 četvrtfcom). Blag;.ina se zatvara radnlm danlma u 12>/ 2 sati, a nedjcljom I praz nicima u 12 sati u pcdne. Nedjeija cara i kralja Karla u S r biji. Do sada dnvane predstave u Srbiji u korist nedjelje cara i kralja Karla đonijele stt dobit od K 400.000. Značajno je, da su mali okruzi veoina mailjivo saradjivali na ovorn velikom djeiu. Tako je u novopazarskom okrugtt, koji je jedan cd najmanjih. palo K 19.000.—. U mitrovačkom okrugu skupljeno je za ovaj cilj K 37.000.—, a palanački okrug mogao je carevoni i kraljevom fondu predati svotu od K 78.000.—. Ovi brojevi su najbolji dokaz patriotske odanosti i neumorne spreinnosti za pomoć kaito časnika, tako i momčadi. Polaganje privatnih ispita u opštinskoj trgovačkojj akađemijf. Učcnici i učenice, koji bi željeli da ove godine polažu privatno ispit iz 1. ili II. razreda trgovačke akademije, treba da se radi odobrcnja za polaganje ispila obrato naročitom nsolbom prosvjetnom odjelenju 8-b glavne vojn-e gubernijo n Srbiji. Molba se ima što prije predati diioktoru opšt. beogr. akademije (Vatrogasna ulica br. 12) sa ovim dokumcntima: 1. Krštenica« 2t. uvjerenje o kalemljenju boginja; 3. posljednja školska svjedodžba. Ka molbu treba prilijepiti jednu takBerm marku od 2 krunc, a osim toga • trcba priložiti i jednu taksenu marku od 10 kruna, koja će se, ako ispit no bi bio odobren, noponištena vraliti moliocu. Još i svaki prilog uz molbu, ako već nije talrsiran, treb;t da bude snabdjeven taksenom markorn od 50 belera. Privatni ispiti polagaće so upočetkunoveškolskegođine, u imjesecu septcmbru t. g. Sva oslala potrcbna obavijeŠtcnja ntogu se saznali kod direkfora opšt. trg. akađemijo. U prava. opšt. frg. akademije u Beogradu. C. 1 k. gradianski kino. Početak predstava u c. i k". gradjauskom kinu je p r o m i j e n j e n. Preina tome predsj/ave počinju mjesto lt 5 i 7 sati u 6 ppsJije ,podne i u 8 sati uveče. Prikazuj« se naiodabraniji filmovi pa sc s toga preporučuje da predstave posjcte kako odrasli tako i djeca.

Nove makshnalne cijene.

Nove inaksimaine ciiene

za život-

ne namirnice

odredjene su

kako sli-

jedi:

Beograd

okrug

Kajsije

po kg K 3.—

K 2.—

Sijive ranke

2 i »» ir »»

„ 1 —

Maline

3 tf »> H

„ 2-

Ribizle

2 »t »» »•

„ L—

Kruške

»» « « 3.—■

„ 2.-

Jagode

i> ii »* 4.—*

„ 2.-

Boranija

»» »» »» 3,—

„ 2.-

Pasulj u zrnu

»« »» »« 5.50

„ 5.-

Zeien z» supu po kg K 0.50 K 0.30

Ren . . .

0.80

»»

0.50

Gvekie „ m „

0.60

»»

0.30

Luk crni „ „ „

1.—

»l

0.70

Mladi luk po kom. „

0.02

»»

0.01

Stari bijeli litk po kg „

4.—

3. —

Mladi bijeli luk struk „

0.04 '

»»

0.02

Kelj po kg „

1.—

»1

0.80

Kuipus u lišću „ „ „

1.30

»>

1.—

Spanac „ „ „

0.20

0.10

Salata „ „ „

0.50

0.30

Rotkva, svježa „ „ „

0.60

0.40

Bttndeve mlade „ „ „

2.—

>»

1.—

Grašak u mahunama „

2.—

»>

1.40

Grašak u zrnu „ „ „

3.—

»>

2.40

Obična repa „ „ „

0.40

0.20

Keleraba „ „ „

2.—

»>

1.60

Krastavci „ „ „

2.—

»t

1.60

Paprika po

veličini K 0.20 do 0.30

K 0.15 do 0.20

Paprika u vijencu kg K 20. —

K 19. —

Paprika tucana „ „ 25. —

»>

24.—

Jabuka po k,g K 5. —

K 4.-

Suve šljive „ „ „

3.— •

2.50

Pekmez „ „ „

5.—

4.—

Trešnje i višnje „ „

2.—

>»

1.—

Pasuh u Ijuskama „ „

3.—

»»

2.40

Kisele paprikc kom. „

0.06

0.04

Kiseli krastavci „ „

0.10

»»

0.06

Kiseli paradajz „ „

0.06

0.04

Paradajz ukuvan litar ,,

3.—

»>

2.50

Javna prođaja.

Po odluci starateljskog suda izložiće se javnoj prodaji zaostavština poč. Ljube F a j d i ć a na dan 26. jun a ove godine u njegovom stanu u ulici Sibinjanin Janka broj 5. Prodaja će početi u 9 sati prije pođne. Pozivaju se kupci, da na ovu prodaju dodju. Izgnbljena zlatna grivna. Manipulantkinja c. i k. električne tvomiee u Beogradu, Anna K o n i g, 24. jana je izgubila zlatnu grivnu na putu od tvomice ulicom Kneginie Ljubice do tramvaja „1“ za Terazije, ili Baikanskom ulicom do knez Mihajiovc triice. Nalazač se moli. da se imenovanoj maniipulantkinji javi tt c. i k. električnoj tvomici.

Djačka predstava c. I k. realne gimn a zije. Za 28. juni žakazana djačka prcdstava c. i k. realne gimttazije ne će biti u časničkoj kasini. već u ijetnjcm orfeumu (Hoted Takovo). Vcć razdate ulaznicc mogu se vratiti uz povratak novca. 1 S obzirom na tu pramjenu biće pred.Mav'e u dva dana i to 28. i 29. juna. Prt'tpfodaja ulaznica je 27. juna od 10 sMi frrije jwdne do 1 sata jjoslije podne na dnevnoj blagajni beogradskog orfeutfta. Razbjegli se svatovl. Na vijest pod oviin nasiovom dobiii smo od g. Spasoja Panića, jKilicijskog činovnika ovd.. ispravak, u kome on priznaje, da se u četvrtak 20. o. mj. htio da vjenča sa Zorkom Krunićcvom, ali da je na to imao i prava, pošto je presudom velikog duhovnog suda od 22. novembra 1912. (p. st.) br. 10.846 od svoje bivše prve žene Zorke Panić pravomoćno r a s t a v 1 j e ti i opiinomoćei! za stupanjc u novi brak. — Njegova je bivša žena doduše u Topčideru napravila zbrku i krivim rKKlacinui navcia svcštenika, da njcgovo novo vjenčamje odgodi, ali se zato R. Panić pobrinuo. da mu ona u budućc višc ne pravi smetnje. Pored toga je protiv nje podncsena prijava zbog zavaravamja zvaničnih organa. — Toliko donosimo na želju g. Panića, koji nam je svoje potpuno ispravne đokumentc lično predočio. Pomeii. Radenko R a d e n k o v i ć, štampar ovd. sa porodicom, davaće svome rano preminulom sinu LJubomiru 40-dnevni pomcn u četvrtak 27. o. mj. u 10 sati prije podne u crkvi sr. Nikole na Novont grobiju. Izdavanjfe uputnica za iniijeko. LJekarska uvjerenia za mlijeko primaju se u odjeienju za mlijeko administrativnog rdsjeka opštine grada Beograda sainoprlje podne od 8 do 9 sati svakoga dana, a izradjene uputnicc za mlijeko svakoga dana poslije podnc od 6 do 6 i po sati. Vršldba žita. Vršidba jo 1 dopuštena samo na onim mjestima. koje odrede c. i k. srcska zaix>vjcdništva. Svaki je proizvodjač dužam, da svoje žito donese na odredjeno mjesto, gdje će se vršidba preduzeti po odredbarna vojno-kontrolnih organa. Kao nagrada za vršenje dajc se 10% od ovršene količine žita, ako je vlasnik vršalice davao sam svoje gorivo, inače 8%, Ova se nagrada mora odmah dati po izvršenju vršidbe. Vršidba izvan odrecljenih mjesta strogo je zabranjena. Oni, koji se o ovu naredbu ogreše. biće kažnjeni do 2000 kruna, a svo žito odužeće im se. t

GOSPODTN LEOPOLD UNGAR VJCNČAO SS DAMAS SA ( j 1 fODjiCOM BERTOM SENATOR. :: Ovo služi injcslo svakc druge objave. ^ Beograd, 26. juna 1918. 37877

Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubcmiji u Srbiji poziva radi primanja novca niže imenovan„ lica da so jave, ako su u Boogradu lično sa legitimacijom (prijavnom listomj, inač' ch, pošlju tačnu adresa i označo najbližu poštu koja prfana novac uputnicom. I. Z a s t u p n i k u b 1 a g a j n i k a društva Crv. Krsta u c. i. k. vojnoj giavnoj gubcrniji u Srbiji u Bcograđu g. dr. Marku T. Leku, prof., Dobračina ul. 16, isvakog radnog dana od 2 i po do 4 sata po pođne sa pozivom na broj koji se prcd svakim imenom nalazi. Broj 8770 Baltić Mileva udova i djc» ca Radonjo, Progoreoci; 8765 Bojanović Natalija udova i djeca Ljubomira, Lukc« vica; 8778 Branković Jvlenn, Vrčin kocl Grockc; Broj 8763 Danilović Darinka udova i djcca Radomira, Lukovica; 8739 Denić Draga udova Krste, učiteljica, Niš, Erz« hcrzog Josef 14; 8779 Mimić Roksanda Lazara, Vel. Selo; 8762 Dišić Draga udova i djoca Radivoja, Darosava; 8755 Doljar.« ćcvić Milica udova i djeca Biagoja, Dstružnica; Broj 8729 GavTiiović Kata M., Ripanj; Broj 8774 Janković Stan'ca udova i djeca Ivar.a, Željeznik; 8771 Jcremić Mirosava udova i djeca Marka, Ripanj; 8734 Jovanović Bosiljka Ž, Barajevo, Umka; Broj 8773 Kazandžić Perka uđova l djeca Zivko, Slanci; 8740 Kodić Spa.sc« liija udova i đjeca Gjurgjn, Rušanj; Broj 8768 Lazarcvić Persa udova i đjeca Grujice, Županjac; 8732 Lazarović Stanica Dragutina, Stnnovo; Broj 8760 Maričević Kata J., Laza. revac, Železuička 66; 8728 Maj’mković Julka, vrtarka, manastir Ralrovice; 8751 Marinković Leposava uđova Milovajja, Zc« leznik; 8759 Miliajlović Angjclija Vase, mnzikanta; 8772 Milanković Marka poro« dico, Kneževac; 8777 Milošević uđova j đjeca Sretena, "Mala Vrbica; 8733 Milc« vanović Danica Nikole, Strmovo; 8730 Milović Miluna udova i djoca gostioni. Čara, Boogrn'đ; 8780 Milutinović Gugi, polic. čin. iz Giljane, Vranje; 8766 Mir« denović Božidara i Mladena roditclj', Dc. dovica; 8767 Mladenović Stana udova i jdjeca Ilijc, Dudovica; Broi 8753 Nikolić Draga udova i djeca Milorada — Mi'ivoja, Koračica; 8736 Nikolić Mileva Rađ., Mladenovac, broj 28; 8775 Parković Rađojka udova i djeca Hadojice, Vlaška; 8769 Petronijević M'« lojka udova i djeca Gedwnira, Drenj 8758

Petrović Hristina udova t djeca Mi'orada, Mladenovac; B735 Petrović Olga Voje S t kontr. troš., Mlađenovac; Broj 8748 Ružić Julka Stevana, Ru« šaiijj Broj 8776 Spasojcvić Milan i porv« dica, Koiaćica; 8747 Stankić Danica i djeca Radovana, Koraćica; 8651 a) Stan. ković Antonije, interniran iz Prizrena, sada u Btograđu, đonji grad. Broj 8752 Tanasković Stojanka majka i porodica, Save P., Vel. Mokri Lug; 8757 Timotijević Anka udova t djeca Miiu« tina, Rogaća: 8756 Timotijević Draga uco« va i djcca Svetozara, Rocačar Broj 8761 Vićentijević Darinka udova i đjeca Branislavo, Darosava; 8764 Vuć« ković Leposava udova i -djeca Dimitrija, Lukovica. II. g. Jevtomiru D. Popoviću, žc« ljcz. inspektoro, Bograd, Ba.kanska 34: Viši kontrolor: Pić Josif; Cin. željez. stanice: Koastantinović Dimitrije; Mašinovodja: Panić Jovan; | Željez službenici:Drakuiić Aieksar. dar, Sloboda.no vić Veiimir i Popovjq Zivko; Nadzornik magacina: Vučićević Petarj Cuvari telegrata, telefona l telegr. ma» gacina: Mihajiović DuŠan, Mikić Arandjeij Mišić Nikola, Touorović Ataaasko, Todoji tović Veselin i Stošić Jovan; Cuvari stanica: Stojanović Blagoje i Stojanović Jovan; Desetari: Rcbol Vaientin, Kitić Alcksa, Milenković Dragoslav, Miienković Blagcn je, Kočijančić Antonije, Peška Jovan; Čuvari pruge: Kitić Aleksa, Knežević Milovan, Mišić Miian, Matejić Viden, Mi. hajlović Mirko, Radenković Nikolo, Kostić Nikola, Radivojević Ljubomir, Randjel Jc« van, Ranković Totna, Milić Mihaj’o, Kne. žević Milisav, Krstić Stoja’i, Lazarević vojin, Lazarević Dragutin, Nastasijević Kosta, Nastić Jordan, Nikolić Radovan, Mitrović Milorad, Milenković Dragoslav,Milić Milan, Milovanović Radisav, Milc. savljević Cvetko, Matejić Mata, Mitrović Vasilije, Mašić Ignjat, Mladenović Arsa, Milosavljević Milan, MTjković Vukadi.i, Ni. kolić Ariton, Nedeljković Ilija, sa straža. ro 154; Nikolić Krsta, Niko'.ić Miloš, Ne. deljlrović Dregut'n, Stamei ković Zivko, Stanković Jovan, Sfanojević Bogoljub; Stc. j.iiiovic Lazar, Stojanović Jfilutin, Steva. novic Kovan, Stošić Jovan, Tasić Aleksani dar, Todorović Aleksandar i Mitić Drr« goljub; Skretnićari 'i željeznfćari: Markovlć Dušan iz Bogovinc; Milojković Stanoje, Popović Živko, Mitić Dragoliub iz Pasu« ljanskih Livada; Monopolski radnlk: Timarčcrić M'taj Jelisaveta udova i sin Drago'juba M : « lojevića; Draginja udova Dragutina I'ini:« trijevića. Istorijski kalendar. Na današnji dan, 26. juna 1810. gc. dine urnro je u Balaruc.fes-bains biizu Montpclliera pronalazač vazdušnogba. 1 o n a Joseph Michel M o u t g o 1 f i e r (izg. Mongolfje). Rodjen je 1740. godino u Vi. dalor..!e3-Annonayu '(okrug Ardcche), studirao je sa svojirn bratom Jacrjuesom E. ticmneom, koji je docnije saradjivao pri njegovom pronalasku matematikn, mena« niku /fiziku, pa je zatim prc'luzoo ofevu fabriku hanije u Annonavu, koja jo pr« va izradjivala veiinsku liariiju. 1783. gc. đine konstruisao je prvi balon, koji sa penjao zagrijavanjem vazduha u njemti (kako se to sada još često radi prilikoni svečanosti, komersa itd. sa bdonima od hartije, na ćijem se dnu namjesti zapc. Ijen fitiJi, koji zagrijeva i proredjujc va::« duh u balonu). Ta je vrsta batona po njc« mu nazvata „Montgolfiere". 1784. godt. ne pronašao je napravu poput amrc-la, koja so prilikom pađanja sa ve ike visi« ne razvija i tako ublažuje pad. Prvi upo. trebljivi balon, na kojemu jc biio i ]jr.« đi (osmatrača) popeo se 1794. gođine, za VTijeme bitke na Fleurus u Be’giji, koja so bila izmeđja Austrijanaca i Francu« za. Za vrijeme revoiucijo postavijon jo Montgolfier za adrninistratora pri „Konzer. vatoriji umjetno3ti i zanata", a za im za člana savjctodavne komisijc za umjetno« 6ti i zanatc pri ministarstvu unu mšnjili djcla. Umro je, kao što rekosmo, na današ* nji dan 1810. godine. Njegov brat i sa« radnik pri pronalascima Jaajues Etienne rodjen je 7. januara 1745. godino, a umro jo prije svoga starijeg brat.t, još 1799. godine. Njih su dvojica o svojim prc. nalascima zajednički pisaii djcia: ,,DL« cours sur raerostat" (17S3. godiue) l ,,Los royageurs aorions" (1784. godine), a sam Joscph Montgolfier napisao jo „Momoire’ sur la machino aerostetique" (1784. gc. dine). 1883. godine, prilikotn st igodišnji. ce pmoga pokušaja sa vazdušnim baiortom Y»dignut jo obojici zajedntćki spomenžk u njibovom l-odnom mjcstu. — 26. juna 1826. gorline rodio se u Bremenu u« glođni putnik-ispitivač i etnograf Ado’.f Bastian. Studirao je u Berltnu, H klo!« bergu, Prtvgu, Jeni, i \Yurzburgu medici. nu, p% je 1851. godino kao brodovski Ije« kar otišao u Australiju. Ovdje jo prokr. stario oblast zlatnih ruđnika, pa je Z'« tim otišao na Novu Zolaađiju, jw odando preko Tihog okeana u Peru. Tatno je pre« šao preko planina Anda, proboravio jo noko vrijcmc u Cuzku, j»a Jo zatim propu. tovao tzv. zapadnoindijski (tj. siodnjcame« rički) arbipelag, Meks:k i ° Dr. žave, pa je zatim prcko Kalifornije otilao u Kitaj. Zatim jc proputova-o o.ražn’ju Indi. ju i malajski arhipclag. Pošto jc noko vrijemo proboravio u Kalkuti, giavnom gradu britanske Jndijc, putovao jc ni nc« kom malom čamcu četiri mjcseca j»o ri« jeci Gangesu i prošao jc N©kan i Bom» bnj. Rt» tom Je otišno ua Eufrat, poejetjol