Београдске новине

Struia 2.

Petak

BEOGRADSKE NOVINE

Broj 171.

>

28. junm 1918.

„Deco, danas sara dobila tele> gram, da Je tatl I mami izuenada požlilo“, reče ona, „Podjite u crkvu da sc za njili Bogu pomolite“. Jadna deoa nemo pogledaše tetku. Potom briznuše u plač i okupiše je s pitanjem: „Oboleli? Od čega, zašto? 1 kako to od jednom oboje?“ Grofica, koja i sama poče jecati, .odgovarala je kako je umela. Ona je dcci odgovarala okolišajućl, kao da i sama više ne zna, i da će izvesno doći telegram, koji će sve objasniti. U vcčc Je dr. Stanovski saopštio dcci, da je stigao telegnam, da je roditeljima sve gore. Kad sc pred princezom Sofijom pojavio svešteniK, ona poče pištati i Vtikati: ,,0ni su mrtvl, zar ne, oni su mrtvi? Ja znam svc!“ Jadiia deca pištala su i plakala zajedno sa svojom sestrom, prizor ic bio i suviše tužan." —• Bcogradjanin. Vera Tkalec, Zagrcb: Alkohol i đjeca. (Svršetak). Ali ninogo prije, nego.i ilijeto možo id« prati oca u krčmu, na gožbu, na gajain, nastoji sveta bezazlenošt cla upozna laališa sa pogubnim fini užitkom. Poučavala sam majku, neka no dajo Bvome Drngutinu, dj.'tetu od 3 mjescco, j,cuclu“ napunjenu u mlijeku kuhanim makoin, jer je to lijogovu zdravlju pc. gubno. ,,Je, ćlraga milostivo, p:i što ću, Ikad je tako nemiran? Knd no ćo da tepava'*. — fvato ćo joj druga nazočna žcna: ,','Ne činite toga, znboga'! Ta u mal:u jc otiova. Vidito, ja skutiam zcmljieu na mlijcku, zavcžem jo u čistu krpicu i iniu močim „cudu" u dobru pravu rakiju. Di. jetc ,,cuca" i tik so lijopo umiri i spava, gpava cijolu božju noć“. Sncbivain se. •Zgražam se. — ,,A, zato, jo vašc đijeto jtako nervoznol Zato u suu svaki cas teaviknc l kao da lioće da nekvvda utoče. ■Zav ne znate, ženska glavo, da jo i rakija Otrpv, i lo teški olrov, koji silno oštc. ćujo možđane i živce djeteta". — Zcna mo sluša, no prigovara. Ali čitam joj na licu, da mi no vjcruje. Ona čo i nadalje IBbijati dij-ete svojim „prokušanim" um ; « rujućim srcdstvom. Zorica pijo mlijeko, jedc julvo i ka. šice, ali nikud s mjesta. Uvijek jo sia-bu i dunjava. K tomu đobiva uvijek grčcve. Liječnik so muči. Mijenja hrajnr. Proj>i. 6u;e lijek za jačanje. Ćadava sve. Jodnoga diuia donese mati spavajuće dijete u ko ; ijevku. Svlačimo ga, ono spava. Kuj’amo ga, ono spava. Zaodjencmo ga, ono spa» rva. Odnesemo fta lijo&uiku. «■ w e.3 „Dijcte jo omnmljcno aikohblom". Pozc. jvem lnujku, dh mi rastumači, kako jo dijcte došlo do tog zla. A ona nvi šasma minvo: „Kuma nu je spočitntvla slaboću nvalc Zoro i zahtijcvala je ozbdjr.o, da je počncin već jednom „jačati". Sama mi jo donela finog konjaka i naložila, da malo] svaku vočer prijc spavanja uspem 0<t toga po pol žiice u mlijeko ili čaj. 1 odouda mi je dijete zbilja m'rn’jo l iij-. po, slatko spava eijelu noć“. ; ,0, ludo jednal Naskoio umirit će vam se dijoto posveiua. Zaspat će vam zavvvijeke. Da mi toga više ne činite"! — Drugi đan nije viSe donijcla đijeto u kolijevku, jer da so ona netla „sekir iti". Ona jo gospočlar 6VOga djeteta. Možo ga lijočitifc !:ako jc nju volja. — Za mjesec dana čita’a sam u novinama medju umrlima ime jadne 'Zorice, koja je umrla u 8. hijcsecu 0:1 grčeva. Mnogi će reći: ,,A, štol To su izvi. zeci. Kolika djeca piju pomaio vina, p.va, Od obućarskog šegrta do operskog pevača. Čuveni l proslavljeri ruski opcrski pe» IVač Saljapin, koji sc o l šusterskog šcgria uzdigao do najvišeg stupnja u visokom lumetničkom svetu, izdao je jjre nckih godina, nakladom italijanskc izđavačke muzičko knjižaro Rikordi svojo mcmoare, kojo su objavljeue jed aovrenvono jia iti i|anskom, ruskcnii l Trancuskom jeziku, prosto razgrabila evropska muzikaloa pu. hlika, koja je plućala silne novcc đa čuje Saljapina. Iz ovih interesantnih" mcmoara, ksoji će nesunmjivo mnogo zanirmti našu čitalačku publiku, saopštićemo ov’de nekc. liko izvoda: Moj otac, prost ruski se!jak — tako priča Saljapiu — do svoje dvadescte gc« dine nijo znao ni čitali m pisati. Iznu:« oen sirotinjom i bedom tok tada jo on počeo kod seoskog sveštenika učiti azbc. ku, pa je jx>s!e, z Jivaljujući svojvj sihvoj fvolji, uspoo da postano kancelaiijski čl» »tovnik. To mu je poslužilo kao pouka za život. Odlučio- sc da obezlicdi svoju decu i dao ih je na zanat. Kad sam ja izučio paiohijsku školu, dao ja i mene mornc krštenomo kumu Saljapinu, po komc sam ja i uz*o pre. aimo i koji je bio obućar. A!i ja taj zanat jiisarn i zučio kod njega ncgo kod dmgog majstora, kođ koga sam hk> do svojo petnaeste godiue. Koliko sam batina za ♦o vremo pojeo, sam Gospod Bog znal Kajiš, bca kioga nije ni jedan obućar, igrao je.svaki čas po mojim ledjima i t.uru, Vrlo često, kada hdh sa Šilom i ka» ffiapoin u ruci pa*> u sanjorije i adao Irule po vazdulm, fijuk kajiša vraćao jue 19 stvamosti. “ -

ft i runia, konjaka u čaju, pa sU živa i zdrava". —. Ziva da. Jcr Bvako alK. holom omamljeno dijcte no umrc odhiali. Ali zdrava? Po<lnipošU>. Koliko jo žlvčc. liiii bolesti kod zdrave prije djcce skri. vilo „umjereno" uživanjo (oga olrova! Cesto ne pojmo roJilclji, a katkada ni liječnik, ođakie do sada zdravom đjctetu nesretni grčevi. ’Bczazlcnl rodHelji nc slute, da su ovi teški lx>!ovi, koji iscrp. ljuju snagu djeteta i kcji i-ažaju srce mr. terinsko, naplata za ,.prst vina“y za „gut. Ijaj pira", za „nekoliko kapljica" koi.jaka, ruma ili rakijo priuštenih djetetu iz lji'« bavi r 'u najboljoj narrijeri. U dječjoj bolnici sv. Ane u Beču vidjela sam đjcce razno dobi, koja su opet bolovala od upa'e mozgovnih opnica. Jcdna prekrasna djevojČica od -1 godin« izgubila je govor. Bi’.a je slabašnn, roditelji dava’i joj za ,.jičanjo“ alko'.iola svako Nusti. Pokazi vali su rni djecu, koja su od alkobo’.a postala rahitičnn, lćoja su močila u krevet, koja S 14 noću vriskala 1 hježala iz kreveta, pa su so izlijočila, Kako? Cimc? JcdnosU\aio, da inr je jjosvema uskraćon nlkohol. A koliko je staboumuc djoco od uži« vanja a lkohola! ! Žtetno djelo\ranjo alkohola 11:1 djočjo moždane i živčevlje no očitujo se samo u tcškim boleslima, Ima štcta, kojo 11 c. vješti roditclji ili no opaze, T 1 i ih ne opažaju ili ih oma’ovažaju. A oue Ipak toliko prijete duševi.om i moialnom razvoju djelela. A što je još gore! A!kohoI slabi volju. To je iskusio nmogi odrasli „umjeroni'* vinopija. Koliko puta. je olišao u gostionu s čvrstom odlukom, 11 a poštcnu rijeo „samo na čašicn", ,,samo na po sata“. A kad tamo, već poslije prve Čašieo osh ■ bila mu je volja, pa se nije mogr.o, uistinu So nijo mog.ao otcti napastr, Fd jeđne čašice budu dvije, Iri, pet i dcset. Od po sata budu i dva l*ri'sata j:os!ije ponoći. — A kako je to pogubno kod djetetn, u kojega so sj o nbncst svladavanja simc. ga sebc mora tck uzgajati. A kako, ako mu se volja već u lclici slabi i ugu’šuje? Može li se u takovu alkobolu oslalrljc. 510111 djetetn razviti čisti, čvrsti zpačaj, koji se osniva na jakoj volji? Lakoumlje, blnziranost, s.movost, okrutnost prema blmjjcmu 1 živctinjama, nehaj za idc.ilc i više ciljeve, za noobrazbu, znanjo i duševne užitk'c, Utapljanje u niskonr uživanjn, to su obilježja mladeži, koju su u djetinstvu trovali alkobolom. Ml.ulcž je budućnost naioda. Kakova mladcž takova i bnđućno.-t njegova. Smije li nama Hrvatima biti svejedno, je li nam inladož živi zdravim životonr i!i saino životari. j\Ii trebamo poslijo orih teškili vremena tjclcsno i duševno zdravih i‘ jakih Ijudi. Tjelesno. dušc vno i moralno jaiuri noraca za napretlav, procvat 1 glcl>odu brvatske liaše otadžbine. A Vo stoji do Vas, Jimitske maike! Vi sto velilcom vcćinom đanas, dok Vam se muževi boro 11 a liojnim [vjljanima —< jedini hranitelji i brani!o]ji djcce svoje. Kao što se mucite i’kinite, đa ili u ovo preteško doba prehranite, tako isto ncslpjte, da ili obianito od najvećcga i na> opasnijega dušmana brvatskog naroda, koji so lukavo 1 pođmuklo šulja, do Vas i Vašo djcce, da ih tjclesno, Mušovno "i mc» ralno s!abi 1 uništuje. Zaklinjem Vas sretnim' povratto.n Vn» ših muževa, Vaših sinova, vaše braćc. Zakiinjem Vas srcćom 1 s'obraloni lijepc našo lirvatsko domovir.e. Zaklinjem \ as svime, što Vam je svc'.o, 110 dajte djcci svojoj ni kapi \ina, piva, rakije, inošta i mcdiccl Cuvajto si djecu od olrova žc. tstokih pića! Znajte, alkoliol ne hr. ni, nc giijc, nc jača nikoga. Alkohol jo otiov, za đjrcu žestoki olrovl

Vijesti iz Hrvatske i Bosne. Jo5 o 50-fcodišnjicl mlsnlštva nadbiskupa d r a Josipa Stadlera. Prota Gjokai Gjorgjević, paroh topolski u miru, poslao narn je povodorn našega feljtona 0 50-godišnjici misništva nadbiskupa dra Josipa S t a d 1 e r &, pisino, u kojem se osvrće 11 a onaj stav podlistka, koji spominje prvi tačni prijevod svetoga pisma na lirvatski jezik, da bi se stalo na< put šireuju krivili prijevoda razniii s v j e tskih pustolova. G. Giorgjević tome prigovara i veli, da je već 1848. g. Vuk Karadžić 11 Bcču prevco i štampao sveto pismo Novog zavjeta, dc<V je stari zavjet preveo 1868. g. 11 Beogradu Ojuro Daničić. Ovo posljednje izašlo je ,'zđanicm ,,b r i t a n s k o g i 110 s t r au 0 g d r u š t v u“. Prema tome — misii dalje g. Gjorgievič — mugio bi se shvatiti, da se i Vuk K a r a d ž i ć i Gjuro D a n i č i ć podrazumevaju pod s v j e t s k i m p ustolovima. — Na umirenje g. Gjorgjeviea konstatiramo siijedeće: Pisac dotičnog feljtona, kad je pisao o prijcvodu svetoga pisma, koji je iziiao zasiugom nadbiskupa Stadlera vrlibosainski kaptol, mislio je na prvo pučko izdanje svetoga pisina brv a t s k i m j e z ik 0 m (latinicom), ko.ie je štampeuo zbog toga da se stane 11 a put — ne možda Karadžićevom izdanju — nego oniin izrknjima, kojima su u svoje vrijemc razni protivkatolički elementi pod raznim imenima poplavili Hrvatsku-Slavoniju, Hcrceg-Bosnu i Dalmaeiju. Ti su naime prijevodi bili skroz netačni, izvrnjeni a imali su tendcnciju da pokolebaju tem-eljc katoiičke crkve. Ovo je bio uzrok, Što se zaslugoin Stadlerovom vrhbosanski kaptol dao na prijevod i izdanje svetoga pisma onakvog, kakvo ono jeste, ncpatvorenog i istinitog To so litjelo oviin pasusom spomenuti i ništa višc. Najposlije. čini se, da g. Gjorgjeviću nije poznato, da je izdanje vrbbosanskog kaptola izišlo u 20.000 primiersika, da si ga je tako mogao nabaviti svaki vijernik kao ustuk ouiinai, koji su uz bagatclu a čak i besplatno širili lažno sveto pisrno. Piseu dotičnog feljtona nije lično bio poznat Karađžićev prijevod svetoga ipdsma, pa prema tojne on Kara-džioa nijc ni mogao uvrgtiti u red onih pustolova., koji su narod zaludjtvali kriviin prijevodima. Karadžić je najposlije 1848., prcveo svoje sveto pismo ći ri1 i c 0 m, i to narječiem, koje u hrvatskim zemljama nije mogia<o svako razuuiueti. 1 da. tc iy<-£Tiu prijeu-zul ni_ kalvo ne može nazvatl hrvatsklra prijevodom. Sto se pak tiee Daničićeva prijevodias i on je izašao ćirilicom, a povrli toga je štampan nakladom brit a n s k o g inostranog b i b I i js k 0 g d r u š t v a, k o,j e i in a s k r 0 z 11 a skroz p raj&vk a tč»Ii čk u t c n d e n c i j u. Mcždfjf U ono vrijemc g. Daničič nije za to žnao; možda, piscu dotičnog feljtona stoga i nije biio 'a pair.'eti, da i Daničiča strpa u red svctskih pustolova — ali mu ie biia dužnost da utvrdi 0110 što jest: da đosada hrvatska javnost osim krivih tendencloz5iih prijevcda, što su ga širitli svjetskl a ako lioćete i v j e r s k I pustoiovi nije imala priiike, da sebi nabavi i tačni i nepatvoreni prevod svetoga pisma bez protivkato1 i č k e p r i m j e s e. Danas ga možc nabaviti, a to je evo, g. Gjorgjeviću, zasluga nadbiskupa Stadkra. Ovo je pak takovo tlgelo, da ga se nije smjcio prećutati, kađ se pisalo o ži«

votu i djelima vrlibosanskog nadbiskup<a po\todom 50-godišnjice njegovog misništva.

Grad i okolica Rhuokatoičko Bogoslužje. I. 29. juna, na Petrovo: A. U konaku: U 8 sati u jutr« njemačka i češka propovijed i sv. misa za vojništvo. — B. U župnoj crkvi: U 8 sati u jutro tilia sv. misa. y 10 sati prije podne hrvatsko-srpska propovijed i pjevana sv. mtea. U 3 sata poslije podne večernja. II. 30. juna, u nedjelju: A. U konaku: U 8 sati u jutro njemačka i lirvatska propovijed i sv. misa za vojništvo. U 10 sati prije podne talijanska propovijed i sv. misa za talijanske zarobljenike. -- B. U župnoj crkvj: U 8 sati u jutro tiha sv. raisa. U 10 sati prije podne njeinačka propovijed i pjcvana sv. misa. U 3 sata poslije podne večernja. Iziožba diačkih radova u beogradskoi c. i k. reainoi gimnaziji. l\>vo<loni završctka 1917./18. ško!. skc godiue, juće je u gimnastičnoj vjež. boonici c. i k. beogradske realne ginina. zijc otvorena izložba djačkih radova tc ško’e. Toj svcčanosti p-i.sust.ov^ii su z stupnik okruži.og zapovjedništva, glavni liadzDrtiik vojiuli sko’a t okružni ško'. ski narlzji'iiik. Osim toga je prisrs vovao veći dio djačkih rođitelja i mnogi 'drugi gosti. Zipovjedr.tk školc je otvor o iž’ožbu govorom, u komo jo nag'.asio, da na žalost svi djački radovl nisu mogii hiti izložcni, jer je vcči dio, 1 to najbaljih ra. dova poslat 11 a izložbu tr Budimpeštu. Za. tim jo zapovjednik u svoaic podužem govoru iznio cio tok nastavničkog rada i uspjeh učenika u miuuloj školskoj godi. ni. Svi prtsutni su ovaj govor sasluiali s najvećorn pažn'jom i zidovolino ga [>ozdravili. Skolu jo ovu posjećivalo u o\x>j školskoj godini 535 ređovnih i 213 pri« vatnih učenika, a svega je u njoj radtlo 23 nastavnika. — Mi ćemo o ovoj vrlo zaniniljivoj izložbi, najboljoj svjeJodžbi uspjeha Učeniku i truda nj hovih nastav. nika, đonijeti u jclnom cxl narodnih bo". jcva naročiti izvještaj. Čltulia. Javlja nam se iz Zenmna: Supruga generalnog inspektora dunavskog parobrodskog društva B i g 1 e r a umrla je u bitdimpeštanskom sanatorijumu Herczel. Izmjena programa bečke đvorske opere. Još so jedarcd slirećo pažnja na to, da jo u prije rutai.ovljerom programu p:. acdinili večeri bcčko (ivarskc opcre nastr. pila pronijena: „Bajazzo se dajc u nc. iljelja, rajesto u siiix>tu. U1 ■ zric •, kug’jc. ne z% subotu (Bajazzo), viijcde za r:c. djclju. Danas, 28. juna, u 8 i'po sati uvcče dajo so „Car i tesar”, opcra u 3 č : na, cd Lor tzingp, :.a otoiii razdiobon uloga: DeLar Vcliki, ruski car <— gospodiu Fischcrj Petar Ivanov, m'.ad Rus gospodin Arnold; van Bet : , gralonačelnik u SaardamU —< gcspodia S t s. đler; Marija, njegova nećaka — gospo« dja Kiurina; ađmiral Lefort, ruskr'poslanik — gospodin N a v r a t il; lord Svn'hau, cng'.e-ld poslai.ik — go-[Xxliu F 1 D schler; marlc'z Chateaunc p , fraucuski poslanik — gospodin Lcuer; udovia Brt>wu — gospodjica Reini; j dan časnik <— gospodin K e i 1 e r; jeđan kantor <— gc. spodin Tliurzo. šbolska izložba u Topčideru. Na izričitu želju i molbu beogradskog gradjanstva biće izložba, koja jc

priredicna u c. ik. sirotnom domu u Toipčideru, otvorena sve do ukUučkvo nedjelje t. j. 30. juna. — Dnevni posjet od 8 do 12 sati prije podne i od 3 do 7 sati posliie podne. Ulaiz besplatan.' Uprava c. i k. sirotnog doma u Topčidcru. Kupatllo za gradiaustvo. Kupatilo' opštine grad» Beograda na Savi opravljeno je i počinje svoj rad od 29. o. mj. Kupatiio se nalazi kock bivše g a s a r e. Posljednja tramvajska stanica je „Gospodarska melun<a". Cijena je kupanju 30 filira od lica. Polaganje privatnih ispita u opštinskoi trgovačkoj akademiji. _ Učenici i učenice, kojr hi žeij«li daove godiuc polažu privatno ispit iz I. ili II. razređa trgovačke akadcmije, trcba da so radi odobrcnja za polaganjfe ispila obraL naročitom inollx>m prosvjetnom odjelenju 8-b glavno voine gubcrnije u' Srbiji. \ > Molba se ima što pnjc pređati dirok’toru opšt. bcogr. akademijo (Vatrogiisoa ulica br. 12) sa ovim dokumentima: ' 1. Krštenica; " ' 2. uvjerenje o kalemljenju boginja; 3. posljcilnja školska svjedodžba. f Na nrolbu treLa prilijepiti jednu tak- J Benu marku od 2 kruno, a osirn togal treba priložili i jednu takseuu marku odi 10 kruna, koja će se, ako ispit ne bi bio, odobj'cn, neponišlena vratiti mo'.iocu. Još’ i svaki prilog uz molbu, ako već nije' taksiran, treba da bude suabdjevon takscnoin markom od 50 helera. Privatni ispiti polagaćc se upočctkunoveškolskegodinejlri mjesccu septembru t. g. Sva oslala potrebna obav.ještcnja rnogu sc saznaSi kod dii"cktora opšt. trg, ! : akademijc. Uprava. opšt. trg. akademije u Beogradu. Odtizhuanje koprive. Sva kopriva, koja se nalaizi u području glavne vojne gubcrniie uzima se, za potrebe c. i k. vojne uprave i pla- ! ća se u gotovom. Sva lica i preduzeoa, na čijenr zemljištu kopriva raste (divlja iii se gaji), dužni su prijaviti nađležnom sresK kom zapovjedništvu koliki je, kad bu?s de, iznos žetve i po upustvu zapovjedrništva sušiti i predati koprivine stab'ljike. s Koprivine stabljike primaju i plaćaju okružni magicini za hranu, kojf služe kao stanica za skupljajije. Otkupna cijena za osušene .stabljike iznosi 35 kruna za 100 kg pređa-i ne magacinu za Iiranu i isplaćujc se odmah gotovim novcem. Neprijavljivanie koprive, p r 0 đ a* Jcx ficpi iYC drugiUI lIClTniJ, i svaka raznošenja i prikriva* n j e k 0 p r i v c ili netačna predstav« Ijanja koprivine žetve od strane vlasnrka, ziabranjeno je. Prestupi ove za-s brarre kazniće se do 300 kruna ili za 1 tvorom do 30 đana, a povrh toga <povlače za soboin konfiskovanje sakrivenih količina. • ■ , -, t ~'

Javna prodaja. I 5 a ixl!tici starateljskog suda izložičc se javnoj licitaciji zaostavštinal poč. Danice Patinoviđ, na dan 271 jute ove godine 11 njenom stanu u ulici Bregovitoj broj 6. — Prodaja će poče-, ti u 9 sati prije podne. Pozivaiu spi kupci, da na ovu prodaju dodju.

Vijesti iz unutrašnjosti Dobrotvorna svečanost Madikovih husara. Iz Valjcva nain javljaju, đa pričuV«* ni CskadKHi c. i k. 3. husarskog puka'

— Gde zijaš, nesrećo — bio je refren majstorov trz fijuk kaiiša i udarac [>:> kdjima. Tukli su me bogato; pojco sanr više batina no lilcba. Tukli su me zato, š!o su fvrdilt *da sam lenj, zato, š!o eam ostavljao [>osat>, čirn bih čub pne zvuke pesme... Bilo mi jo đvanaest godina kada sara, w Kazanu, prvi put ušao u pozc« rište. Igrala ee „Kuska svađba", komad sa pevanjem. Drugi komad, lcoji S'itn g'icdao, bi!a jo „Medeju". Gleđajući ovaj k:. mad, ja sam jecao u suzarna. Još kao šegrt ja sam pevao u crkvc. nom dečjcm hbnr. To jo hila moja škola pevanja i od toga đoba, kad sain gjedao „Medeju”, ja sam svo višo 1 više počco obožavati pozorište. Ali porcd svega tog.a nisam nigde inogao đa budem angažc. van, jer su svi gmatrali, da je moj glas potpuno noizradjon. Mncgo sarn p.itio zbog toga i jedno vremo sam ponrš’jno čim 11 a samoubijstvo. A!i se danas sa radošću sećam tih muka 1 nevolja svc. jili, jer jo tuga najbolja Škola za život. Bilo mi je petnaest godina, kada sam se ponova našao u Kazanu. II jednoj lotnjoj bašti bilo je pozorište, u komo su se igrali raznl bomadi. Kako u meno nijc bi!o novaca za kartu, stupih u sta. tiste. Jednoga Vlaua rediteij me zapila, da li mogti uzeti ulogu žandanna lložc.a u „Razbojnicima". To jo bija nekakva francuska tnelodrama. Prcsrcćan i zunc-. moo od ushićenja, ja sam oberučko pri. hvatio tu ponudu. Ali kada sam stupio na pozornicu, osetio sam bezmeran strah. Nevešto sam poiao ka rampi, htco sam nešto reći, učmit« neki poltret, ali i usta i ruke kao đa su mt ’bilo oduzete k ja Ostadoh tftkb sa otvorenim ustima na

[>ozomici. Nastao je tragičan trenutak. I’ublika je bila izgubila strpljenjc 1 pr. čola negodovati. Moradoše spustiii za\e-u a meno s grdnjcm i porugom najurišo iz pozorišta. Tnko se svrši’o inojc prvo stupanje Ua pozomicu. Ali za fo vreme ja sam so upoznro sa mnogim unn toicima i oni 1110 savctovaše, da stupim kao borist u kakvu opcretsku trupu. Prva dperet.'i, u kojoj sam irnao malu ulogu, bila je ,,Halka“. Pevao sam i pozdravili su me nplauzom. Taj prvi ap-auz mc jo popiašio toiiko, rla sam poč<x> lx>. žati, pa so zaplctein 1 TjGsncm kolilii sanr dug 11 a sređ pozornico. I dok se aplauz mešao sa burainr srneliom ja sam se dokopao svoje garderobe. Drngi put sam izašao ifa pozornicu kao Fcnlinand u „Trubadirru". Prva moja korisnica hila je „Askol. dov giob'*. Ja sam pevao kao „Nepoznati” i za to sam dobio 85 rubalja i jcdan. src. brn časovnik. Kacl su mi prcdali taj dar, bilo mi je kao da sam 11 a sedmom »ebu, Oliolijo od milijunara išao sam varoštem plicama i ispod oka posmatrao proistznike, da li so divo ruomo časovnjku. To jo bilo najsrečnije doba u momo životu. Tada sanr veiovao u dobrotu 1 česti.tost. Ali život mi je posk drugo nešto [»kazao. I danas je sva moja ljubav posvcćena inojoj poiodici i urmtc.osti. Ja obožavam svoju ženu i d&cu. Sto ss tiče drugih stvari, novac za meno ne znači ništa a i slava za mono nije sve. Istin. ska je uteha samo u taleritu, koji jo [C» daren od Boga..< Ja volim umetnost. Volirn svojo jn. nake, kojo iznosim na pozoraicu. Ja ži. vim i stradom zajeđno s njima. Don K'» bot jo moj ideal. On mo podscćs. na moju milu domovmu. Kolitso mnogo l>on Kv bota ima kod naa te Rusijil Drmi krasni

ljuđi ili bolje reći odrasla deca, koja vcruju ir iđoalo i gradc kul-o po vazduhu..« * Doista jc retko koji velikr svetski umctnik uspoo da se iz kakv© nizinc pro. hijo do toiiko skive, kao Saljapin. Od šustcrskog segria do. umetnika, kome sa svi klanjaju i svi divc, probijalo se t • škorii mukom, ali knda jo đošla slava, onu se pojavila u pur.oj veličini svojoj. S djr.« pinovo imo ocljcknulo je no s;uno šiiom cclo beskrajno Rusije, već i šironr celoga sveta. Svet so gušio <la Čuje liožanskc zvukc iz njegova grla. Ifasc su mu ula* zile u sretanje, da ga dočekaju. Evo šta nam još priča Saljapin u svojim mcmoarima: Bilo jo to pre osam godina. Ja sam putovao sa nrojim drugom Isnjem u Ha:» kov, gdo sam bio zakazao konccrt. Kad je voz ulazio u harkovfeku stanfcu, ja spazim, da jo peron, iako je bilo još vrlo rano — oko 5 časova izjutra — sav prekriljcn nrasom svcta. Verovatno gu uspeli saznati, kojim ću vozom stići. Onda mi odjcdnom pade na um da pu» tujemo daljo. >— Znaš šta, rekao sam Isaju. Hajdc. mo do prve stanice odavđe. Do dovečc ima još dosta vrcmona da $c vjakimor i spremimo za boncert Tako smo i učinili. Nastavih smo put i izišli na jednoj maloj stanici tri vrste daloko od Harkov.i. Stanica jo blla pusta. Samo jodan kočijaš dromao j« s«dcći na svojoj bračći. Razbudili smo ga. >— Gde možo ovdc 6ovek đa odscdue i da so založi maio? «— zapitasmo ga. <— Pa kod nas —- odgovorjo je on živo i s duhokim uvorenjom — sva goa spoda svraćaju n hptel »T'aija" kod Ljejb Tarfoljft,

>— Gnda vozi nas tamo... \ I\> jcđnom noverovatnom neravnom’ putu jodva so uajzad dokoturasino do „Pariza”. Ništa nije opravda.’o tu gron> ku firaru. Bcše to mali đvospratni drvoni dom. Svo je Li!o još zatvorcno. Samo su so u Kuiunii mctijali nešfo oko Ognjfšta jedna Jevrejka i jedan drcmljivi momak. •—• Smilujtc sc, ■— rckao sam joj, —< ja sam gladau bao kurjak. Ima H što bik» za jclo? *—<■ U nas ima svega što vain! đuša zahtc, <— odgovorila jo oholo Jcvrejter. •—< Imate supe? ► — Pa naravno. A!i._ o Bože, gdd baš to da se desi! Biž juče je kod nast ručala jedna komendijaška trupa, pa tiam! jo svu fidu pojeta. •— Imato li kokoš? •—. Ta kako ne bi bi’ol AJi šahtei Haim još spava. Razbudiće se t k kroz dva časa. A!i ćete bar onda oHzati prstel •—< A imate li bar ribe? i • ►—• O, fcta vi govorite, i šta još sve nećcto zahtevatil Pa danas nije subota, cla bjsmo imali ribo. — Ouda ništa. Spremite nam hiit«k, •— Cudan ste vi čovekl S'a vain sv» nećo pasti na pamet! Nego da spremim ja vama usoljonu haringu s lukom i 5ni» šicu fiaja, pa zahvalito Bogu. Nijo se irnalo kud. I malo posl# ja i Isaj svojski smo prilogit na čak. Dok smo mi jeli, domaćica je sete uz nas i počela isphivati ko smo 1 Š!a tražiino u njibovom mcstancetu. t •— Ja igram na konopcn — odgovo rih joj ja, — a moj drug guta rnoževe. Da b rmm možeto preporučiti hoji lokaF, gde bismo mogii đavati predstave? <—Zaito ne, — odazva se vebkodušna <-r> U Bftiu varoncu česfo pa*