Београдске новине

Broj 171.

BEOGRADSKE ^ovine

A A (

38. juna 1918.

Strana 3.

pnrcdjuje u nedjelju 80. jtma za udovi. ce l siročad palth ratnika Joga puka )u (P« 6 ini IiusarsK.u dobnotvornu svečanošf b jahačkini igrama I sportskim zabava. ma. Odlazak na mjesto sTCčanOfti je u 2 sata poslije r.odne 3 g’nz}.*om i bandcrijumom iz janačke kasarne. Za đobra jela i pića pobrinuto je. Ptatni blokovi mogu se dobiti kod pnŽuvnog eika'đrc. na 3 . husaiskog puka a na đau sve&moiti na blagajni. Ulaznica slaje 50 fil. U.’az« nicc važe * kao srcćkc, a može ih svako juzcti koliko hoće. ; i

PROGRAM KONCERTA I učenika c. i k. reulne gimnazije u bašti „Hotcl Takova“, koji će se održati dadas u pctak 28. i sutra u subotu 29. juua, u 5 sati poslije podne. ]. St. Binički: Čini ne čini, — mješoviti hor; 2. Smolenski: Osana, •— muški hor; 3. St. Mokraniac: II. rukovet, . mješoviti hor: 4. Drag. Pctrović: Srpsko potpourie, — svira kombinovani orkestar violina i tambura; 5. Bćriot: Op. 53 — violinski duet B. Hristićevc i Jar. Urbaneka, svršcnili maturanata ove škole; '6. * • * U OČI ISPITA tratak snimak djačkog života u 2 slike s pjevanjem i sviranjem, L i c a: Dr. Simić, rektor Akademije: M. iVcljković, uč. VI. raz. — Lcla, kči mu: B. Kristićeva, svr. matur. — Milorad, sinčić mu: Gagić, uč. II. raz. — Dobričanin, prof. i vaspitač: D. Marković, uč. VI. raz. — Dr. Ivec, profesor: Gagić, uč. VI. raz. — Dr. Sapčanin, suplent: Kujaćić, uč. IV. raz. — Mile, diak Akademijc: Ranković, uč. V. raz. — Predrag, djak Akademije: M. 2iviković, uč. V. raz. — Maksim, djak Aka.deniije: Birčanin, uč. V. raz. — Boža, djak Akadernije: Canić, uč. V. raz. Bogoljub, djak Akademiie: Mirković, nč. IV. raz. — Sveta, djak Akademije: Janković, uč. IV. raz. — Pera, djak Akademije: Schlang, uč. V. raz. I. djak: Simeoiiović, uč. V. raz. — Kafedžija: Obradović, uč. IV. raz. — Kclnerica: Lončarevič, uč. II. raz. Događia se: I. slikia u hotelskoj bašti izletišta, II. sl. u stanu rektora Simića*

Poziu no protplotu! Od 1. iula otpočinje nova mjesečna i četvrtgcdišnja pretplatal Molimo, da se ista za vremena obnovi, da bi se mogao list bez ikakova prekidanjn dostavljati. Kod obnove pretplate umoljavamo, da sc uzinu u obzir ovc cijene. Pretplata; Za Bcograd, za Gubernlju Srbije, za vojnc i elapnc pošte, mjesečno 2-50 krunc; Za Beograd sa dostavom u kuću mjesečno K. 3'Za Monarhiju mjesečno K. 3'—; Za inostranstvo mjescčno K. -150. Plaćanja se mogu obaviti poštanskom doznačnicom, a naručlti list je najbolje kratRo pošftanskom kartom. Kod preselenja, osobito kođ promjene bojnili pošla nužno je, da se osint točne nove adrcse navede i prijašnja ađresa. Uprava „Beogradskih Novina“ etapna pošta Beograd.

Dnevne vijesti Ustrijeljen bivši kitajski dostojanstvenik. Zfirich, 26. juiia. L u-K i e n-č a n g, ipredjašnji vojni guveiner u H a n s i, ustrijejjen je u jTijenčinu. On je bio pobunio bandite ji sjevernoj Kini i čete svoje države •protiv vlade.

3azo komenđijaži i magjioničari. Ali nc. Ža publika ltijo baš tako izdašno rukc. ] zato najljolje, daj te vi vašu prod. «tavu na govedjcm trgu, koji ie ogradjen (Visokom tarabom. Ako napiaćujelo camo po pet kopjejki zaradićclc ... zaiadićtto možda i pet rultalja!... Medjutim, goslionica poce da oživjjuje. Pojavišo se razna izbrijana jica. je bila nekakva operska trupa, koja je igraJft opereto uz pratuju pianina. jzgleda da su mo glumci poznali. Oni BU me podozrivo gledali, jia onda po. ifceše šaptati nešto medju solx»m. Ja šanuh Isaju: <— Kaži im, da ću davbti ovdc kon. ««rt. Kad su čuli to, gkmici satno što joisu zaplakali. •—* Bmilujto se, vašc visoko bligorc. flije, nemojto da nas upnopastito — zc. bogoradiše plačevno. — Utrošili smo nov. joe, pa pustito nas da uzmcmo sodam. DSam ruba’ja. Da izvadiino bar trošak. l , JPohitao sam da ih uspokojim. v Kako jo već hi!o vremo za polazak, |a izvadim novčanicu od 100 rubalja i pruŽini je gazdarići, mdleći je da nts. /plati i da mi vrati kusur. I Dovojka me raziog ič-mo pogloda. Gk> {dala jo čas u meno, čas u stotinarku, Aumnjajući da uije i to jodna od, mo,*h ppseua. ; L,. Najzad tiho prošaputa dremljivom momku; . 1 •— Ivanc, nazbudi brzo gospodara. Ko zna da ova hartija nijo lažna! Jcr ^Rdkud U komendijaša toliko sihto tuovacal

Ptlfllt - . • • - r ■*- — Novl engleskl konzulatl u Slblru. ttlsM i 1 Amsterdam, 26. juna.I >,Daily Maii“ doznaje iz Pekin# f a, da su.flnglezi osnovaH konzulate u irasnojarsku, Irkutsku, Haba. ro.vu i Nikolajev;u i da će engleski konzul u Viadivostoku dobiti dalju jx>moć za piođuženje srojih fežnji. , P a b i r c i CARIGRADSKE ŽENE. Od Anri Abera. Turkinie. Turkinja sc u Evropi zamišlja kao nekultumo stvorenje, koje živi u ltaremu, a već „harem je mesto, gde caruju najbešnje orgije“. Medjutim, to je zabluda', jer je evropska civilizacija prodrla davno u turske domove. Pa ipak. turska žena, obučena kođ kuće po najelegantnijoj pariskoj modi, na ulici je, a i inače po svome shvatanju života, još nmogo zaostala iza svojili cvropskih druga, kao i njcne pramajke što su bile. Pre nego što će izaći iz kuće, Turkinja pokrije svoju evropsku haljinu prostim dugačkim ogrtačem od crne svile. koia je obavije od glave do pete. Dvropljanin bi pomisiio, da su to duvne. Zbog strašne kaidrme, mala ručica u rukavici vrlo često podiže sidaiju, te se vide iepe cipeie i čarapc u boji. Otmena Turkinja nikad ne ide peške, ncgo se izvozi u elegantnom ekvipažtt. Na bO'ku, pored kočijaša, sedi crni uškopljenik, s alevim fesom na glavi, i tt lcpom crnom odelu, koji dostojanstveno otvara vrata na kolima, jer kola uvek moraju biti zatvorena. i prati u stopu svoju gospodaricu, s kojont idu po dve-tri robinje. Kao što se vidi, znak osobitog poverenja, oličenog u uzajamnoj kontroli. Crno i plaimto oko u gospodarice blista kroz providan veo, baca brz pogled na stranca što prolazi; rttmena usta rnala, kao perom proreza.ua; nos malo povijen, a više očiju tanke izvijene obrve — sve se to smotri, svega za trenutak, pa je vitke Turkinje već nestalo! Zene iz naroda oblače se kao i velikc gospodje, samo tt grube materije, ali se nmogo slobodnijc kreću. Cesto puta podignu mailo veo s licn, aii se od toga nema ttikakve koristi, jer to obično rade samo starc žeue ili žene ružne, ili devoičice do 10 goditta, knje se obično obiače tt haijinc đrcčeće boje. Ali i mlade, lcpe, clegantne Turkinje mogu se ovda-onda videti bez vela. Po velikim trgovačkim radnjanta n Peri, zatim u diskretnim kafanatna u Stambolu, sastaju se posle podue Iepe itanume, i tu đopuštaju kokctno da itn se vidi lice. Ne može se reći da postoji odrcdjeni tip turske žene. Turska ic nagija vrlo komplikovana rasa. postala ukrštanjem pobedjenili i pobedilaca. Spoljašnost to najboljc pokazuje: po licu se rasula neka tilia seta. Dai li to diolazi-od razočaranja, ili od zamora, ili od dugogodišrtjeg zatvora u haremu ne zna se, tek gotovo sve Turkinje iinaju oči neobično duboke i sjajne, iz kojih nežan i setan poglcd sanjivo gleda u daljinu. Iz ovih mračnih zveizda ne izbija nikakav zažaren sjaj; satno potajna yatra tinja na njiltovcm dnu. Ovalno bledo lice, gotovo bolešljivo, izdvaja se iz crnog ogrtača. Samo pogdekoje ženske imaiu jasno odredjene crte. To su plave čerkeskinjc belog prozračnog tena i finog profila; vitke Gjurgjijanke ili Aravljankc inrke masti, djavolastih očiju i nozdrvai koje neprcstano uzdrhtavaju. Medju Turkinjama susrećemo i Crnkinje naročito u nižim staležima. Ljudi, što trguju robljem. kupuju i!t za 200—300 turskili fimata, oko 5000 do 7000 kruna.

Hazbudi so Ljejb. Dio je z’ovoJjan, što su ga digli iz jios'iclje. — Ludo jedna, što ti jc to trebaJo, —• grdio jc kroz zube svOju Jevrčjku. —< Zar no vidiš, da je novčanica prava, baš kako valja. Ej, kad. bi mt od nekud palo nekoliko takvih! Kad sam već sedao n kola, Ljejb, Ippjnfl su glumci jamačr.o kazaii ko sam, ispade, veselia lica, na vrata. •— Pa vi sto to, gospodine 'žaljr.« pinel Ne mogu da vas poznam! A imam vašc ploče, znato za gram-jfon. Pa izvolte, kad nflidjete otuda, izvoiic opet k tnenil

S a 1 a. Dobra mi 9 ao. A. : Da, gospodo, čovjek inora imati dobru ideju, to je glavna stvar!... Ja šam vam na primjer imao jcdnoga druga, bio je moj školarac. Taj je moj drug postao kcmičar i itoga vam je čovjeka jedna jediita idleja učinila bogatim. i B. : Kakova je to bila ideja?, A.: Oženio Se bogatu uddvicu. ..... x Iskrena Ijubav. Jednomu čovjeku preko noći, dok je bio u slatkomu snu, javiše, da mu je umrla žena. « Teškom ga mukom probudiše, no on se okrene na drugu stranu, pa reče: — Koliko Ii žalosti sjutra u jutro za mene, kada se probudim. x

Turčin naročito čuva svoju ženu od „nevernih Evropljana". Pa ipak stranac, koji dugo živi u Turskoj i zna jezik i običaje turske, može lako da se približi Turkinji, jer one, neprelridiio sanjajući herotične snove, vole da ašikuju. Još od detinjstva njih zanima saino jedna misao: ,,efendija“-čovek'. Da mu se dopadne, da ga služi, da mu se udvara, to su jedlne njene dužnosti. Ašikovanje joj je glavno zanimanje. Ona u glavnome ašikuje samo sa svojim jeđnovcrcima. Pored Slatkih Voda posedaju petkom stotine Turkinia i tu se zabavljaju ćeretanjem, svirkom i pesmom. Na poluostrvu Teneraki, na 1 Mrainornom moru, šetaju peške ili kolima turske žene i vrebaju prilike i predtnete za malo ašikovanja. Tu na sve strane padaju mala pisamca, svilene jako naanirisanc mahrame; slatke reči lebde na rumenim usnama i izgovorene su divnim glasom. M. JEDNO ŽENSKO JUNAŠTVO. Kod Engleskioja nema šale. S!o nai> me, to .učinc. Vrlo su energične. Narc> čito su to dokazale pre desetak gOdna jed» nim delom, koji je i hJftdnoki vuog Džon Bula izbio jz takta. Čuvcna parlamentska palata u Lor.n donu ličiifi je loga dana više na tvidjavu, ncgo rua sedište engleskog zakonodavstva. Čitiave rulje jie uzbudjenih nego bez m:> lo pomftbnitaiih .pobornica za žensko pra. vo glasa, držale su iickoliko časova par’amentsku zgradu t u opsadi i viz silne u;:. vikc nepiekiduo su kiđisavale in koruoa policftjaca, što su branili parlamenat i njcno Članove, koji su un’utra brali kožu lija šiljak. Rftzume se, da su svi ti ženski napadi bili odbijeni, ftli jo ipak postignut cilj: jnftpravila sc rcklama za žensko pravo glasa. Tadašnji londonski lislou'bi i sa pui.j opisivonja prizora nasiija i užasne ga. l,ame, što su se odigravali oko parkmcnta, U čitavim stupcima i sa fantastičnjjn preterivftnjem kao u Ilijadi, citaii su [ojedinftčne borbe. Tako se n. pr. tamo mc. že itftći, kako jc gospodjica Dczi svojim mufom jedi.omo policajcu smakla s glave njcgov šlem; kako su biia potrcbna Četiri snažtta poli ajra, da odvuku cšta iju gospodjicn Simdzovu, kojn so bila grčevito uhvatila z.i jedan fenjerdki direk, —■ ,,baš kao da je jedva jednom našla scl>i mladc. ženju“ dodao jo.pakosni rcjjort r, kako je jednutreću gos[d(ljicu jednn žandarmski konj, iz nepažnje, bfvvpio, a oaa nije .vii • nulft, niti je pala n nćsvcst. Talro je, dalde, i štampa pravila r°* klamu ženskom pravu glasa. Ali već sutradan j,dame“ su s - počele preko novina žaliti na surovo ponašanj© policije. Očevid: i, p ifc, uverava'i sU na’energičnije, da je policija pjkazala jiajvc-. ću dobroćudnost i da se ponašala prema rftspaljcnim ženama, koje su ih grdi'e i jiapadale onako, knko so Ijudi ponašaju prenia razmaženoj i malo napuštcnoj dec i. Sto je ta ženska demonstracija imala lako silovit kanrndr, 'svakako je dolazilo otuda, što jc ijAt.TjiV ilemo nst.rantkinjarna liilo puno radniCa' iz fabrika pamučne robo, a za te radnice ni najpakosniji jozici no lnogu reći da su j; žcnski inekušci". C'eo narod bio je brižljivo spremJjen. Jurišua koioiift, koja se gastojaia od 7000 žcna, biifl je podeljena na dve brigado. iVećom o l ovih brigada komatidovaia je sestra geuorala Frenča fpoznatog iz burskog rata), a manju brigadu prcđvodiia je druga jedna mJadja dama. Ovc brigadc, koje su nastupa’e oHvojcno i razuim puteviin i, biio su pjtdtfj 'ue na čcti r deset bfllaljon;i, svaki bataJjou na četiri čete, četa na četiri vodn. Bataljoni, četo i voČD.i ima'i su svojo koniandante, o:Iuosr.o komandirc i TOdnike. Ova org.mb zacija im jo cmogućila da se uvek pr> novo sakupc, kadgod bi ilt polirija raz. liila, to đfl odbijono napadb neprestano pouftvljaju. Gla’vnokjonifliidujućfi, mistrcs ’Desparđ, koju po'irija uije uhaprila jz pl> zira prema njenome brfttu, zasiužnome geucralu Fjoiiču, uspela je đa joj tom prilikom metu na giavu „tiv.ov venac" j ona se timc vooma ponoši. Kazumc se da su joj taj venac opielc nežne ručice njezinih vojuika. Dok jo 11 a voiikom brđu prea park. menskom paJalom trajao l>a;agi pkršajj u borluicima Sftmo paiate demonstriralo je jedrio ma’o odeljenj«, koje se pod rnz. nim izgovorima bilo ušunjalo u parla. tment. Njih su morali jednu po jcdnu prtitl na ledja i rznouti napoijo, jer su se branilc kao tigiice. Kad je predsedništvui parlamenta sa» opšteno, ila je neprijatelj srcćno odbijen i jazbijen, predsednik jc ođmak sazvao članove, rastureno po razndm sobama, u scdnicu l malo je faJiio, da gosppia z . konodavci nisu održa'i bLgodarcnje.

Razne vijesti Rozbofnici nelrada i sad. Kao što je poznato pre ovog raito beše se mitogo govorilo o zloglasnim pari'skitn autoinobilskini apašima. Ali to su bili samo obični zlikovci, koji, da bi izvršili svoj zločin, nisu imali nikiakvili obzira. U toinc i jeste vrlo velika razlika izinedju njih i nekadanjih razbojnika, koji su često puta svoje zločinačkc podvige siačinjavali izvesnom galanterijom i otmeno'šću, ume»to beskrajnim cinizmom. kao što se to uopšte danas radi. Za dokaz dia navedeino ixxlvige čuvenoga Kairtuša. Kartuš se jedne noći popne pomo-

ću pletenih lestvica, na jedan balkon, a odatle udje u jednu spiavaću sobu. To je bila spavaća soba maršalke ođ Buflera. Dama se probudi i vrisnu od stralia, kad vide strana čovekta u svojoj sobi. Ali razbojnik galantno skide svoj šešir i reče: — Ja sam Kartuš, ali vi ne treba ništa da sc plašite. Mene viia policijav i ja sam se ovdc sklonio. Ako me budete prokaziali, ja sam propao. Ali ja saan uveren da ine vi koja uživate tako dobar glas, iiećete pod'Icazati. Rekav to, izvadi dva pištoljia i mctu ih kraj sebe, a zatim nastavi: — Ja ovo ne činim iz opreznosti, ncgo zaito što sam namenan da ostanein ovde. Gladan sam i uinioran; hoću. dakie, mirno da jedem i da spavam. Meni Tte treba mnogo; inalo pečenja i m*aiIo Šanipanjca, pa ću biti zadovoljan. Maršalka od Buflera naredi da se donese što je razbojnik tražio. Kartuš rnimo pojede i popi sve što mu je bilo doneto, pa onda reče svojoi domaćici: — Ja se potpuno predajetn vaina', milostiva! Poslc toga Ieže na otoinan i ziaspa kao zaklan. Kad se probudio, galantno pozdravi maršalku, kojta, naravno, nikako nije ni trenula, i o-cle istim putem, kojim jc došao. Maršalka se tek sada povrati malo od stralua, ustade i na svoje veliko čudjenje utvrdi, da joj iz sobe ništa ukradjeno niie. Dva dana iza toga, dobila je od Kartuša pismo, u kome se izvinjavao za svoju noćnu posetu, i uz to punu korpu šampainjca. Kad su ga docnije uhvatili plemenita gospodja od Buflera bila je prva, koia ga je pos-ctila. Razbojnik, izgleda, nije bio ni malo i'zncnadjen tom visokoni posetom. Ustao je sa svoje klupe, pozdravio otmemi damu po svima prot)isiina galanterije i reloao joi: — Molim vas, milostiva, da oprostitc, što ja vas ne mogu da dočekam onako lepo, kao što ste vi rnenc dočekiali. M. —

A. Grin: DAN ODMAZDE (Nastavak). U potLne loga dana donio je u BrcvO. orLovom domu poslu'žitc’j pukovniku Dec. lingu posjetnicu Stanhopea TVhiten. Kada jc ovaj posljednji stupio u opstu sobu za, prijem, u kojoj jo po StanJropcovoj žclji imflO da budc ovaj saslanak u mjesto u Bflmom staau pukomikovom, Deering je tu zatekao ne svmo’još i Jacka Hoiiis'tcra, (vcć i trećeg nebog ncpoznatog gospod'na^ čije ga jo prisustvo iiadasve iznenadilo. rukovnik se namršti i reč'c: „Pardon, gospodo, smijem li piLfi, koga ste to doveli? Ono, obećao Sam, đa ću primiti g. Staukopca AVhiiea, aii tlme rusam dao pristanak, đa se sastanem sa svima njcgovim prijaleljima“. i „0 molim, gospodine", odgov'Oii n<> poznaii mim'im glasom, ,,evo 3a vam se predsuavi/n; Ja snm policijski činovnik. —. Gospođinc pukovniče D etingu, čast mi je pokazati ovo riješcnje poiicijske vLst', kojim mi se naredjujc, da ,vas uapsim. Optužujete se, da šlc ubili Sfluntela Whi. fca. Do sada jo vlađalo opšte vjerovanje, da je pokojni g. Whifc poginuo ncsretnim Blučajem, to jestc da se revolvor sam oki. nuo. Posljednjih su Sc pak đana pojavilo neke okolnosTi, kojo (iopuštiju kao vjciovainu pretposiavku, da hije tačno vjerc. vanjc, da je White poginuo nearetnim Blučajem, nego da jo uhijen. Iz fcga vas razloga moram moliti, da izvolite poči gamnom u policiju". Decring jc ovom optužbom bio to» liko jznenfldjen i zaprepašćen, da nijc intao 'kad podesiti srojc držanje, pa jo ntorao prikupili svu svoju gvozđenu \x>» Jju, da lio bj potpuno ispaa iz takta. Nc. koliko jo minu'ta stajao ohorcno g]a\-e i nikako nije znao šta da odgovori. No kada je najzad progovorio, luste u njc. gOTOin glasu mogli osjetiti ni najmanje uzy budjenje. GoTOrio jo najiriimljim i jraj. hladnijim tmom. I „Toliko inc iziicnadjuie, da se ina ko usuđjuje, da mc optužuje za takav; zločin", reći će Decring, „dai mi je trebalo nekoliko sekundi, dok saut bio načisto s tiine, da je zbilja tako. Mora biti, đa postoR vrlo jaki momenti, koji me terete, jer ue inogu zamisliti, da bi me inače eovjek kavav je Stanhopc White, onako olako optuživao i nanio mi toliku sramolu. S toga i ne žeiim, da vam ovdjc pravirn kakvih bilo neprijatnosti, već ću mimo *poći za vamf, a znain pouzdano, da će se već prilikom prvog saslušanja pokazati, da sam ja neviu“. 24. glava. Oko tri sata posliie podne ustao je Stefan Huse sa stolice, na kojoj je sjedio za vrijeme rada i otišao do dugačkog stola prema vratima, da uzme neki alat, koji mu je toga Časa bio zatrebao. Toga je dana bilo mutno vriJeme, pa je i onako inračna sobica toga časa več bi!a gotovo sva u mraku; «amo oko prozora još je bilo malo vidnije. Pogledoin je preletio preko raznih sprava, alata, knjiga i novina, raisturenih po stotu, a najednom niegove uinorne oči zasjenuše oid radosti. Uze »a stola u pola uvelu bijelu ružu, kpju je toga časa bio opazio. ,,Mary“, pro« šapta on, ,,to je od nje; to ini ona dajc znak, da jc živta i zdrava i, što je glavno. da je sretna“.

Sa najvcćotn slašću upijao je slatkB ružin miris, srce mu je zaigralo od miline i očinske Ijubaivi, a oči mu se; zasuziše. dok je sve nanovo mirisaoi nježni cviiet. \ Nijc dugo razmišljao o tome, kojil je od njegovih današnjih mušterija po - 1 služio kao Marj’n glasnik. Bez sum-j) nle je to bio omaj stari kočijaš, koji je\ bio donio okove sa nekih amova, daj] sc iznova posrebre. Pošto je bio sta-j vio ružu u neki sud sa vodom, odnioti ga je na prozor i nikako nije mogao skinuti oči sa ruže, koja mu je davala! opravdane nade, da mu je plan sretno' ispao i da je njegovoj kćeri obezbijc-l djena sretna budućnost. Doduše se opet dao na rad. ali je sada nekako' radio bez volje, jer su mu misli nepre-' stano bluđile negdje daleko. Sve je, želio, da već jednom nastupi veče, kada će on ostaviti rad i otići do pro-' davnice novina na prvom uglu ulice i kupiti večernjc izdanje lista, što ga je. svakog dana uzimao. (Nastaviće se.) Brzojavne vijesti. GROF HERTLING U VELIKOM GLAVNOM STANU. Berlin, 27. juna. *\ .,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ javlja, da je ministar predsjednik grof H e r t1 i n g radi važnog dogovora otputovao u giavni stan. i ZNAK ZA POSREDOVANJE ZA MIR? i Amsterdam, 27. juna. ? Pišući o Kuhlmannovom govoru, misli ,,H e t v o 1 k“, da je bi ovai govor možda rnogao biti znak jcdnoj neutralnoj državi, da istupi kao posrednik za ntir i to stoga, pošto. je s obje strane istaknuta đobra volja, da se saslušaju upotrebljivi prijediozi. RASTREŽNJIVANJE U LOGORU , SPORAZUMNIH SILA. * - '* ' Zetieva, 27. juna.W.) 0 Balfouiovom govora piše „ J o u r« jual des Debats": Ne bi se mogia počiniti veća ludost od te, aico so rat izgubi pod izrikom čvrstog pridržavarija pljačkaških eiljeva, postavi'euih l <*]) ćaVftuili pred 3 i’i 4 godi'.e. L . A ; ». BIVŠI RUSKl CAR UBIJEN? — PRIJESTOLONASLJEDNIK UMRO? Stockholm. 27. juna. Lištovi javljaju iz raznih izvora, da se pojačavaju glasovi o u b i s t v tt bivšeg cara. Veli se, da su ga ubili crveni gardisti pri približavanju češko-slo'vačkiii četa, a carević Aleksn j e da ie u m r o poslije dugotrajne bolesti. v ZAHTJEVI ZA PREMJEŠTANJEM 1 VLADE IZ PARISA. Ltf Kb. Koin, 27. juna. V „Kolniscite Zeitung" javlja, da ,,F i g a r,o“, ,,A c t i o n F r a nc a i s e“ i L i b e r t e“ jednodušno tražc premještaj vlade u koji provincija’r.i grad, seobu ntladjanih i staračkih osoba iz Parisa kao i proglašenjo opsadnog stanja u Pttrisu. NJEMACKI VAZDUŠNI NAPAD NA\ PARIS. I * KB. Paris, 27 .juna. f Havas javlja: Sinoć je signalizcH vano poviše grtipa neprijateljskili Ietilica u pravcu na Paris. Javlja se, da je; bačeno više bombi, koje su pričiniie* materijainu štetu. NOVA POTAPLJANJA. f A Kb. Berlin, 27. juna. \ Na sjcvernotn bojištu potopiie stv njemačke pođmornice ponovo 16.000 bruto registrovanih tona neprijatel.iske trgovačke brodske zapremine. Dva‘ panta broda izbačena su iz jake pratnje na zapadnom izlaznom kraju kanala. ODOBRENI NAKNADNI UGOVORI NJEMAĆKE SA RUMUNJSKOM. i Kb. Berlin, 27. juna. ^ U đanašnjoj sjednici R e i c h s t a-j g a odobreni su naknadni ugovori s Ru« munjskom, odnoseči se na zaključenjei mira. »j O AMERlCKOJ vojsci na zapadNOM BOJIŠTU. Kb. Washington, 27. jimai Reuter javlja: Vojni ministar, saopštava, da je od u Francusku prispjeliit američkih vojnika njih samo 60 do 75% faktično sposobno za borbu.

Našoj miloj, nikad neprežaljenoj majci t Rndmtii - Radl davaćemo godišnji pomen u nedjelju 30. ov. mj. u 11 sati, u staroj jagodinskoj crkvi. Umoljavamo srodnike i prijatelje, da prisustvujtt ovom tužnom pomenu. Jagodina, 27. juna 1918. OžaloŠćena porodica: Muž Milan Nantić, sudski major; slnčić Dejan; majka Draga; sestra Mara; braća: Momčilo, Marko, Mihallo, Milan 1 MiloS. A 31&4 — -