Београдске новине

I zl az e;

dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedini brojevi: 111 krajMtmi Jifoijidnuttm 1 fl •4 «. I kr. Uf r* «>iNt ov . . . IU UCICIO 0 aouitip .......... 12 bolori

MjeeeCna pretplata U looraio lo krohrlou »potJUnutloi t» U oioittrhljl.

2-80

i . . . U lnMtronitro .....’ I j J * J * 4-BO

Oglasl po cijšniku.

'Jredniitvo: BEOORAD, Vuko Karadžlća ul. broj 10. Tolefon broj 83. liprava I primanjo pretplato Toplliln venae broj 21. Tolafen br. 28. PrlmanJ« oglisa Kneu Ulhajla uL broj 38. Tolefon bro| 24%

Br. 179.

BEOGRAD, nedjelja 7. juia 1918.

Godina IV.

Talijansko priznanje austro-ugarskim četama. Irska u predvečerju groznih dogadjaja.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-itgarskog glavnog stožera. Kb Beč, 6. jula. Na ušću P i a v c borbe su i juče ifrajale. Na južnom krilu tamošnjeg poJožaja neprijatelj je bio u stanju da nas |)Otisne prema glavnom rukavu rijeke, Na v e n e c i j a n s k o m planinskom frontu jučc se djelatnost obostraino ograničila na topovsku vatru. Juitros su Talijani preduizeli ponovo žeStoke napade u oblasti S o 1 a r o 1 a i kod Asiaga. Napadi su svuda o d3b I j c n i. Načelnlk glavnog stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. Bcrlin, 5. jttla. Zapadno bojište: V o j n a s k tt p i n a b a v a r sk'og prljestolonasliednika Rupprechta: Cešči napadački neprijateljevi pokušaji zapadno Lanltentarcqa propali s ti. U borbenotn odsjektt južno Somme topnička dielatnost je preko dana bila povećana. S večeri je iona oživjela i na ostalom frontu vojne grupe. Vojna s k u p i n a n j c m ačKog prijestolonasljednika: Izmodju A i s n e i M a r tt e i jugoTiapadno R e i tn s a katkad povećana ttopnička djelahiost. Od b i j e n i su ijači neprijateljevi napadi protiv clignonskog odsjeka. Izvldničke botbe u Champagni. Poručnik' iBolle Izvojevao ie svoiu 20. vazduš81 u pobjedtt. Pnh zapovjednik glavnog stana pl. Ludendorff. |N.1EMAČKI VEČERNJI IZVJEŠTAJ. Kb. Borljn, 6, jula. Molffov ’Ured javlja: S fcorbfnih :!frontova se ne javlji ničoga novog. Izvještaj bugarskog glavnog stožera. Bba. Sofija', 5. jukt. Maćedonsko bojlšte: Sjevcino od B i t o 1 j a bila je jOl>ostrana toptiička djclatnost od vremena na vrijeme življa. Južno od H u m a i zapadno od A 1 č a k-M a 1 e jizvelo je naše topništvo uspjcle prc*>ade viatrom protiv ncprijateljskili poSožaja, 1 razorilo višc neprijateljskih Bnnnicijonilt stovarišta. Zapadno od iVardara prodrle stt naše jurišne itrupe u neprijateljske šančcve i vra*Jtilo se sa više francuskih zarobljenika. Istočno od Vardara I kod Dojrad a živahna obostrana ptiščana djelatnost. Jedna neprijateljska Ictačlca csjikadra bacila je 22 botnbe na jednu Jiašu bolnicu, na kojoj je bio uobičajeitii znak.

OzMjenje Rumunjske. Od v'reimetta na vrijeme javljaju se u iieutralnoj štainpi i opet vijesti o iburnitn prizorinta u srpskoj skupštini. Sada dolaze nove vijesti o teškotn položaju vlade na Krftt, i to preko Italijc,

što, budi nuzgred rečeno, već daje uzroka za premišljanje. Pretna njitna srpskc opozicijonalne stranke, koje stt tt odlučnoj vcćini zastupatic, traže cncrgičld, da se odmaJi učini uvod u mirovnc jtregovoro. Pri tom su političari, koji su odavno napustili kurs svoga ministra predšjodnrka, neutnorno ukazivali na primjer Rumunjske i dokazivali, da uvidjavnost boljih elemenata ovc kraljcvinc hoće zemlju i narod da povede onim piitevima, koji su kadri da dovedu do ozd/ravljenja i regeneracije svilt sttaga. Mora se, naravmo, prepustiti srpskim polltičarima, da li će oni htjeti povući za.kljtičke iz nove konstclacije stvarl na Balkanu. No obzlrom na t>ritnjer, kojl daju uiuitrašnji odnošaji Rumimjske, tnože se sa zadovoljstvom konstatovati jak napredak tt procesu konsolidovanja u državi kralja Ferdinanda. U svakom pravcu pokazala su se kao Ijekovita obadva najvažnija uslova, pod kojima sc \-odja koitzorvativaca, Margliilontan, odlttčio na obrazovanje svoga kabineta i na provadjaitje ugovora o mlru. Sa pristankom krune za raspust parlamenta, koji je bio sukrivac u ratu, i dizanjeun optužbe- protiv svih, koji su se bili skitpili oko Braćanovog kabineta, bili su stvoreni povoljni preduslovi za riješcnje svih problcma. Novi parlamenat je izabran i on pokazuje, da sti ga skoro sasvim zaposjeli konzervativni elemcnti. Ovim je Marghiloman dobio večiuu’, koju tii jtidan dogadjaj ne može pokolebati. i protiv čijih se odluka tre mogtt postaviti nikakve ustavne teškoće. Oni narodni poslatuci, koji se osim konzervativaca nalaze tt parlamentu, pristalice stt Potra Carpa i profesora Sterc. te stt moguće još veći p-rotivnici nekadašnžfii nesrećnilt ’ libeirahuh pojitičara. T«ko se zbilo, đa u sadašujem trenutkli stvarno može bitl govora o konipaktiiom narodnom predstavništvu. Nijo dakle nikakvo čudo, ako sc dobar duli nove vlade počinjc praktieno bpažati na svima linijama političkog i javnog živo f a u najboljem smislii. Već danas je kotizervativna stranka pridonijela dokaz. da se odriče vladavine nekadanjih Ijubfn:aca, i da no ide za tim. da svoje prisralice uadari zemaljskltn dohrima samo zato, da je smatraju boljoni od liberaine stranke i kao izbavitelja dolnovine. Njene promišljene ntjere itr.aiu 7a cilj pravo dobro naroda. te su za kratko vrijeme postigle, da dovedu u rcd nekadašnju aljkavost u cinovništvu i upravi, kao i onu rumiinjsku kortipciju, koja je skoro ušla u poslovicu. i Obzirom na takve praktične reznltate jedne razmnne politike ne ostajc zaslijcpljonim pristalicama starog režima drngl izbor, ncgo da ili clomovinu napnste, ili da se na nešto bolje odlttče. Zbog ovoga je Takc Jonescti, hajkaškl vodja liberala, smatrao za sltodno, da Jtvata maglu i da traži sigurnosti u Švajcarskoj. Njcgove prijašnje prfstalicc rasute stt, a mladja grupa će se jirije iii poslije pri-

ključiti konzervativnoj stranci i sa Marghilomanom sklopHi mir. Takodje i Joneil Bratianu i njekov brat Vintila bijedno su se proveli sa sv'Ojitn pokušajima za osnovanje svoje soj>stvenc slranke. Jer Sve razgovjetnije i tt svim mogućim oblicima javlja se zaltfjev naroda, da se nerrnlostiv'c* kazue svi oni, koji stt krivci rumunjskom ratu Talco se nedavtto obrazo\ r alo u Bnkureštu . iztncdju ostaloga jedno „društvo rodrtelja“, koje ima iiamjent da traži računa o bcskorisno žrtvova- i nim siii-ovima zemlje. Kao 1 kaikav jak talas, kojl ide iz glave iiajboljih Ijudi i iz srca cijelog naroda, tcče danas preko cijaie Rumunjske osjećanje stvarnosti, zaoštreno nesrećom rata. A ovo se mora koustatovati kao veliki dobitalc čovječnosti i morala u svjetskom ratu. ,

Rat protiv ltalije. Taliiansko priznanje juuaštva austrougarskih četa. Kb. Chiasso, G. jttla ,,C o r r i e r e d e i 1 a S e r a“ se trudJ, da svojim čitaociina obiasni dosadan.ie ništavne uspjehe talijanske ofenzive na frontu Piava pa izjavljuje, da Talljanl samo zbog junRštva attsP’o-ugarskih i bosanskih četa, koje su prezirale snirt, nikako nlsu ntogli dalje itaprcdovati, Borba je straliovito teška, neprljatelj pokazuje d I v 1 j u o d 1 u č n o s t. Ml ne inožemo predviditi, kad će se 1 kako će se borr zavfšiti, jer se nalazitno ti rnočvari. Rusija protiv sporazumnih si!a. Obračanje Njeniačkoj za pomoć, (NaroCitl brzoJavoaBeojrađsklh Novtna“.) Đudiinpešta, 6. jufa. Preiua jednotn moskovskont bezžičnotn brzojavu, sovjetska vlada se sastala ti izvianreduu sjednicu povodom j vijesti, da su kod Č11 e, Istočno od 'Bajkalskog jezera. pojavile japanske čete. U slučaju, da Japan i Ettgleskfl hoće đa posjednu rusko zemIjlšte, sovjetska vlada če se odmah obratiti Njemačlcoj radl potpore, Nijemci na murmanskoj obali. (Naročlti brzojav ..BaoKradsklh Novina") Amsterdam. 6. jula. ,,Times“ javilja iz Stockholma: Položaj 'se u Finškoj vrlo brzo tnijenja. U murmattskoj oblasti mogu tteprijafeljstva svakog dana otpočeti. Njettiačke čete, koje stt sad ti Finsku poslate radi ugttšivanja ustanka, povećale su se od 18.000 na 50.000 ljudi. E n g I e z i v c ć ri a p u š t a j tt F i nsku. Nijemci hoće da posjednu murmansku obalu pa ćc onda nastupati u pravcu prcma Kolti.

Suzbijanje protivrevolucije u Rusiji. Kb. Moskva. 6. jula. Istocnomra-lska ž lji-zniek > pruga je oćišćona od protiv r volitcijon -r'. O ii se povlače. ,

Ruski car nije ubijen. Kb. Kop-nliagmi. G. juli. Lenjin je najodltlčnije i/jiv'o z-stnpniku jitnog incskovskbg sindikatskx>g' lisfa, da su vijesti o ubijstvu car.i n o i s t i n i t !zjave velikog kneza Aieksandra Nikolajeviča. O Nijeutcima, boljševikfma, želji za mtrom i bivšem cartt. YaJta. 6. juK Dopisrtik ,,A z E s t na Krimu r >7govarao j - sa vc-likim kn ,om Al> ks. tidiOiti Nikolaj'-vič-m, koji j- izmedju osta'og:« k> zao: N i j c m e i i z v r š e s v o, š t o g o >1 lioee. Oni SU Zapovj-dili, da rltska fiot i mora doći i ona j» došla. Z-jš:o n ■ nnr-.ujii Nij'.-mci na Moskvu? Taino s- tu'ad glav no gnij'-zdo boljševika, u kojeirr bi s- oni rnorali istrijebiti. Zatim s- v-hk' kmz ra spitivad za svršetak rat> i izjavio je: Sva j ko j'- sit rata, p> i Eugieska i Francuska. Kad j- dopisnik sp< nv-ruo, <la bi Rusija op-t jedarod rnogln biti tr.onarbiji, ai lu-z car.< Nikol-, odg>ovx>rio j- v« v liki kncz: T>a, otltsta,- pošto j- nj-govif lien >st f»kore:i | z> stnri režim. t- j- potr-lm > ne | s.uno protnj na osob-, negjo i siajetn •» Japansko lukavstvo. Tobožnja Ijubav prema Amcrici. Rottcrdani, G. jula. !z Nevv-Vofka se javlja: Japan&ki poslauik u VVashingtonu je u dužem gO'Vioru naglasio, da će Japan mzcti učešća u ratu na način ouaj, koji će biti tispješan. Poslatiik je ođlučno 'dremantdvao vijesti o zbliženju Japana prema Njetnaekoj, najzad jc poslanik’ iskazao pozdrav svoga naroda Amcrici. On je govor završio riječima: Mi imumo vjcre u vania, mi vas ljubimo, mi ćetuo s vatna ’iduoe godine zajednićki rad’iti.

Rat na moru. Nelstinite sporazumne vijesti o njemačkim podmornicanta. Kb. 'Bvdin, 6 jula. U Reichstagu j.j izjavio drž'Vni t >jnik ntornaric- pl. C’apclle, d,' j- nciistinita iK-prijatoljska vij'St. da su potopt'on' dvijc trećin«; ihjcrnačkih podmon'ica. Tako jc isto izmišljena vijest, d >. od jantt.ira na ovamo propađ i višo podr.tornic i n go li što se gradi. Pr tj rm» sti v'j'Sti kojc n>* prijat'-lj rasturuj- po svijoUi o podmornicalna. Podmorničkio ontžj- na'.azi s ■ u jaćanju kako brojno tako i po kakvoći. Čv.s'a vo!ja za pobjcdu, fcoj;> u' vojsci dobija tako sjajni i/.raz, ž i v a j o i u m o r n a r i c i. Puslije t- izjavo jo primlj-n btldžct tnornarice.

Poslije smrti Mehmeđa V. Simpatićni prijeni novog suitaua. ■ Kb. Carigrad. 6. jula. Kad se novi siillatt provezao krosc cafigradske ulice sa Enve r-pašsm, da bi došao na groblje FJub, stanovništvo ga je ’živahno pozdravljalo.

Razne brzojavne vijesti. Primljeti inirovni zaključ*tk sa Rumunjskom u Reichstagu. Berlin, G. jula. Reichstag jc primio ntirovni zaključak sa Rutmmjskom u trcćcm čiI tanju. Talijansko ,,iunaštvo“ u Rimu. Pljačkatijo nicmačkog poslanstva. * - Berlin, 6. jula. ' Povodom pljačkanja zgradc njeniačkog poslanstva u Rimu, doznaje „Berliner Tageblatt" iz Lugana: Rtmski umjetnici i politioka drttštva pozvali su u zajedničkoj sjednici vladu, da odmah zaplijcni palatu Caffa relli. Velika tramvajska nesreća u Beeu. Kb. Beč, 6. jula. Jutros se dcsio na Lerchenfeklen giirtelu sudar klva tramvaja, koji je imao vcoma teške posljodice. Rattjeno je prcko 20 osoba, a od ovih nckoliko težih slučajeva. Misli se da jc ovoj neisreći uzrok tt tome, što se pokvarita bremza.

Ivanj-đan 1899. (Jedtia, po Srbiju tužna uspotnena.) Na današnji dait, pre 19 godina, izvršcn je ateaitat. na pok. kralja Milana. taidanjeg kc-mandanta srpskc aktivne vojskc, koji je njega lako, a njegovog adjutanta Nikolu Lukića tcžc ranio. To je bio poeetak agresivnijeg rad-a ruske politikc u Srbiji, uz saradttjjt sviju 'cmili srpskih bimtovničkih elcmanata, kojiina }e tadašnji pravac srpske irolitike sprcča\ao, da Srbiju ometaju tt njenom tpravilmom, mirnont i napredmotn razvijanju, — smatrajući kralja Milarta za nosioca toga !političkog pravca. Dokazaoio je, da je izvršioc toga atentata stretjani Djura Ktiežević, bio sant'O davno traženo oružje u rukaina akreditovanih pretstavnika ruske carcvine. Tadanji ruski vojni ataše Taubc i drugoman bili su ti, koji stt dttžc vremena tražili lice za izvršenje ovog dela, pošto njihov bivši šef Žadovskl nije uspeo, da tta dirugi način uklotti kralja Milana iz njegove rodjenc otađžbine — i našavši Djuru, otti su ga, radl daljili instrukcija uputili u Bukurešt Grabovskom, šefu ruskc tajne policije za Balkan. Što taj atentat nijc uspeo slepi je sltičaj, — koji je, i ako nesreići srpskoj, — samo za kratko vretne spasao Srbiju jednog liemitiovnog zla. Ali ono, što atentatom nije postignnto, postiglo je sc, kao.što Z'iiamo, ženidbom kralja AlcksaiU'dra, — odvojen jc otac od sina. _ Sto je tada laknulo duši političarima na Nc/vi, nije etido, aii što su u tomc glediali ,,spas“ za Srbiju mttogi Srbi, — to je više nego žalosno. Koliko su pak oni, koji stt u odvajanju oca od sina, a za titu u smrti

PODLJSTAK Komordžiske vesti. Naš ratni izv slicc go:-p. Maksim bco nas j» svojim prilično dugini ćutanjcm, |back> u voliku brigu, s toga strvo s ■ obr.v jtiii pismom na nji'govog posilnog Sr-zoja I raspitali se o uztoku ćutanja g. Maksipvovog. j Danas smo u prijatnoj mogućnosti da našim čitnocima siopšfmo p'snio. fcojo ^mo juče dobili od g. Maksima licno, a tooje glasi: j.Poštovani g. Uredničo! ,r '„Moj posilni Sr-zoj' s opš.io mi je ,vaŠe poštovano pismo, koj • st' mu upuli i ipeno radi. , Hvala vam na tolikoj pažnji, i evo ću jvam odmali siopštiti uznok« ntoga cutanj >, leoje so no snstoji u ncmaujn ,,istinitih“ iVcsti,-vcć u ovom što skdnje. Na prvom rn«stu očekivao sun, sa kobnjoui u srcu n • samo ja. nego i svi Jj)rijat«'lji ,,civilizacije“, za kojc se ovo već čctiri godine boriino (jer naši saveznici: Englezi, Franaizi, a naroćito „vcrni prijat«Iji“ Talijani, i n«maj’U druge nck«-, recimo osvajačke narnere),- — kako će se svršiti oua porc\''tuja Živka travara. Sad

vam tnogu javiti radosnu vest, da jo, blagodarcći cnergi6iiirt pnotiv inerama, koje su predcueli najčilvniji američki, cngkski i francuski akušeci, sprečom kat>strofa i đa su gospoda Vilson. Loj«l Džordž i Kl» manso izvan svake opasnosti, što ćo im dati „sr>'ćou“ niogućnost, da još koju stotinu Iiiljada pošlju m onaj svot, razuine se sve ’i slavu civilizacrj '. No to je, uistinu, da vam priznam, bio spor.’dni razlog mome ćutanju. Glavi jo bio tt totne, Što sam đošao do uverenja, da mnogo stvari od mcne krijef', te ih saznajem od mogi SrezOja, kojo nttt c!o stavlja njegova verna Jeca, Zar da ja morain du čujem od nji gu, a no od vos, kako skora.šujo putovanjo dveju visokih ličnosti u Sofiju i Carigrad nije imulo cilj koji štampu izno-i nego da inU je glnvna svrha bila sastunak u Be.ogradu sa Mrkonjićem, koji je toga radi pozvan sa. Bolunskog fronta, da pregovaraju o miru. Možcla ćo to pokušati d> to opovrgnele, ali vam j» unapred izjavljujem, da varn to neće bar kod tinno upaliti, jer što Joca kažo, to se neda opovTgntt!! ničim, poštio ona, k.ao i ja, crpi svoje v sil iz „prve ruko“, ili kako bi vi to visokim stitom kazali: ,.tz autentičttih izvora“.

Pa miožđa bi vam i to opeostio. dn st" mi bar diostavili cno što je ma’.o |XvJnlj ’ od VilS. Zašto nii, bolnn, ne javiste za rusvaj itoji s’lt počinili ;tm'Tikanski letiči, pol zaštitom engleskih; sa Berlinom? Znr sam! I to mono dn čtij'm i/ istog izv'ora? ZnT da fiiljrt.clli afn ričkili l«-t I ca, pod z.iištitom 300 engh-skili, rttše iz vvzduha bombaina Berlin, od koga svd > strči sunto jednn patrljak od Lipe „Unter don Lind «“ (ispod lipa), pa d> rai ni to n> jnvite, ivgo da i tu Srezojeva Jeca odni'S' rokcr't? E, to vam', čini mi se, tteću inoći niknd opnostiti. Ili ćo to pokltšati da i tu udarit ■ n staru ašU? 'Ali će to me izviniti, jer vuu ni to n ću verovati. d Eto vant uzroka nroitt" ćutanju. *Ako bi ž' loli, da i na dnlje održito snntrom vcze, onda se postarujte da to tiefim z;>g!>dit«, — a vertljtc trebnću vam, jer miizgk'da da ću slcoro otićt na itnlij uiski fro it. Kažu mi, dft jt tamo moje pravo masto, — još i višo od toga, reče mi jedan. On tvrdi, da bi so tok kod našib slovenskib „zaštitnika" i ,,pokrovitelja“ Itulijm (noka ih Bog poživi), usavršio u svouie izveštačkorn zanatu. Oni iinaju, r košo mi, ćak t katodhU. za, izuča.vanje nauk« (jor je to

kod njili sp'cij.ilua naitka) o c’onošeiiju ,,si gttrnih v«sti“. S pozilravorn vaš Maksim". P. S. — U ma!o ne zabor.ivih di vam pdmali pružim priliku, d.i p 'pnvim u (iimv dtt koju ste mi učinili. Na imo, lepo v\us molim d;i mo obratnom poštom izv slite knko stoji kod vas ktti-s zlatu. Za to so jako iutoresuju naš načeinik šrpskog glaVĐtog mčunovodstva. On j' znate iz Kalinjevaci, okittga rinlničkog, i nj«gov j - doda učestvo.ao u talcovskoin UŠtanku sa kn -zom Mi’ošem barabar. (A'co lieverujete, a vi uzmitc sliku „Takovski Ustanak“, pa ć» t' viditi njegovog dv.lti odmah iza barjaktara Paštnnca. Cini mi se tla tfil bili i pobrat mi). Zii ogw> sn» zasjugo sw ga dede, nj -ga srpsk i v'ada drži d> ,,ureiii“ srpske finansije, i blagodir ći nj'mti i srpskoj „iodoljttbivoj“ vladi, mi sr tno preturismo i treću miPjardu duga. - Pa pravo je, da i jn tako zas’.UŽnoin mnžu za cdo srpstvo, učinint neku uslugu. © U isto vreme vas inolim cla nd javite, pošto bi se inogta tamo prodati francu ska platina, i trebaju ti vmr šv.ijcarsko le karije? v Znate, naši državnici i dipbom.ato, p«o

što su tako l'-po prebrinuii sve sipške dr žavne brige, bacili sti S'‘ sad m trgovinu', iii, kako ono vi v.-lite gešeftove. Sckri'tar našeg poslanstva u Parisu Glušč'vić nabavlja taino platinu pi je. po srpskim kuririma M. NeJić m i G. Kotum na, pod vidom d : p!omatskLi pofi jaka, kc.ji se na granici ne pr gledajll 1 f r.tj > U Svajcarsku Sftkretaru našeg pasl nstva u Permi; koji mu op't u razinenu /;> to m isti n .čirt 1 karij ■. A da n' bi k > mislio da onf to ra(j.‘ krišotn od srpske vlade, oni su se postarali d > zadobiju za t j posao prot k-. ciju srpskog fiuensij ta S'ojann Protića,razume sa, sa 'nčešćem u dobitku, Ali Švajcarci, koji »• znajti za šdu, čiin su ovom ;,pošteiioin“ paslu ušii u trag. rešili su, da se o:l svla, ua slavtl srpskog obraza, srpski kuriri prTioaju' kao i svi ostali putntci. Zlrog te švajcarsk.' „nckulturnosti" Ofti stt s;ul rcšiH da okr. nu tu trgoviau nogde nu drugu str.anu, pa su so obntili ment r.n posredništvo. S toga vas tnolim, d > m • i o toni" izvestitft obratnom poštom, jer sam ral d* tim ljudima, koji su tako 1-po izveli Sr biju na s.Jamet pomogiiem, (la » ■ j ictni |>otktože sa kojom slotinom biljada. S pozdravoni Goruji.