Београдске новине

Straaa 2. gfedft 'da jo u toliko prcrana, žlo jo njc- | ga car pozvao lc sebi tek za subotu, da > se s lijime razgovoi 1 o Važnim pitanj. | >na. Sppljni ziiaci govoio o tome, tla će Kublmami odstupili tek za 3—4 nedjn. za koje vrijcm'e tneba da se sa«tane Keiehstag. I Intervencija sporazumnih sila u Rusiji. Japanci u Vladivostoku. i'„, (Na ročiti brzojav ..Beogradskih Novina**} Stockholm, 8. ju!a, I Prema jednoj petrograđskoj vijtsli, JapanSki gencral Dato je niolio s'voja ivladu, da pošljo radi ]K>t]iOie novc borač. ^e snage u V]adivx>stok. Još se ne zna, Ita je jap&nska vJađa odgovorila. Za sad još neina r uskog ultimatnma o protjeravanjn sjKirazumnih sila. (Naročlti brzojav „Beogradskih Novina") Stockholni, 8. jula. Kako s© iz Petrograda javlja, ruska Vlada je riješila da za sad ne otplavi ipajavljeni nltjmatam o pnotjerivanju 6o- I fca sporaznnmog saveza i Če’noVSlovaka. [

Dogadjaji u Rusiji. Vijest o ubijstvu bivšeg cara obična laž. Kh. Moskva, 8. jula. Prerna pctrogradskoj brzojavnoj agenciji brzojavio je podprcdsjednik izvršnog odbora savjcta narodnih komesara u Jekaterrnoslaivii, da je vijest o ubijstvu eara jedina obična !až. Borbe ti Sibini. Kb. Stockholni, 8. jula. Prerna izvjeStaju petrogradskog brzojavnog ureda, sovjet iz Vladivostoka javija, đa su čcte S e ni e n ov a pretrpile u T r an s b a jk al i j i t c ž a k p o r a z i da su se po-vukle.

Borhe na zapadu. Evakuacija i razaranje Parisa. (Naročitl brzojav „Bcogradskili Novina' 1 .) Že.nevvi, 8. jula. Jedan ncutralui gradjanin, kcji sc \t«u fio i z Parisa, priča, 'd a j o P a r i s 3 o s a« ida ostavrilo milijun osoba. Gre* Itljai'Sk-osiancvnišlvOjkoje prepl-avljuje i r . Vincije, piouzrokuje vclike poteškoć ■ u ishrani. Većina umjetriičkih predmcia v«; jo uklonjcno iz Pai isa. N j e m a č k i s t r o- j jcvitipa „Gotba" razoravaju čitave flijclov« grada. Najvcću pust š pronzroknju letačke horuhc, kojc pa laju \c- ; ćittom kod ministarstvn ra'a i ti latinslon prodgradjn. Stegeiuann o poiožaju na zapaduoui 1 bojištu. Kb. Bern, 8. jula. j () poldžaju na zapadnmn frontu piše poznati vajnički struenjak S t eg c m a n n u ,,B u n d u“: Nijeinei se srri ograničavajti na odbranu i prikupljaju svoje snage za'novi glavni u d a r. Danas nc postoji više nikakva sumnja, da jc bilo pravilno mišljenje, lcoje je ovdje zastupano, da će se njemačka ofcnziva tek poslije isteka borhi. kojc je ona izazvala. moći ocijeniti. Mi ćemo n scptembru u toliko jasnije viditi, što ćc sc pri isključenju ix>!itičkih kompleksa slika vojničkog razvijanja moći viditi u čvrstom okviru. 'Ako se ral 1918. ne svrši. onda mu se ne može odrcdili rok ni u vojničkom ni n političkom pogledu.

Utorak , . . Rat na moru. Nova potapljania. - v ’ Kb. Berlin. 8. jula. Wolffov ured javlja zvanično; Naše podmomice potopile su u Sredozemnom tnoru 4 pama broda i 3 iedrenjaka, od ukupno 16.000 tona. Načelnik admlralskog stožera momarlce.

Iz magjarskog sabora. (NaroČiti brzojav „Beogradskih Novina") ; Budinlpešia, 8. jula. Bahor jo pretresao v'adiu prediog o lzliornoj relormi. Pošto se ovaj zako::» ski pređlog svrši, sabor će jzvršiii ralifikadju truskog i rumurijskog ugovora o mira. Prijo početka ljetnj-g odmora s \ t . šićo se još b prcdlogom ministra finansijo o uređjenju ČinoVničkih đugova.

Rat u vazduhu. Njemačke letiiice u borbi sa engleskim torpednjačama na Temzi. Kb. Berlin, 8. jula. Zvaničuo javljaju: 6. juna su đva odretla pomorskih letača zbora mornarice, pod vodjstvom nadporučniika u pr. C r i s t i a n s e n a i poručnika u pričuvi B e c h e r a, pogocima bombi i vatrom niašinskih pušaka tešk'o povrijedila engleske torpednjače E 25 i E 51 na ušču Temze. Neprijateljski razorači su ix)kuša!i d'a pogodjene brodove izvuku. Opaženo je. da se E 25 nalazi u tonjenju. , %

Razne brzojavne vijesti. Čiiska vlađa demisijonirala. Kb. Santijago de Chile. 8. jula'. (Havas.) Kabinet je podnio ostavku. Brantingovi pokušaji oko uspostave ,,internacijona!e“. Kb. Kopenhagen, 8. jula. Pariski dopisnik lista ,,N a t i on a 11 i d e n d e“ razgovarao jc sa vodjom socijalista, Brantingom, koji je izjavio, da čc pokušati uspostavu inteniacijonale, čim budci za to mogućiiosli. Aii za vrijeme ohe ofenzive to je neinoguće. Pirema Brantingovom mišljenjii protivnost izmedju francuskiii socijaiista samo je prividna. Čak i t iajrndro?5ubiviji medju njima čvrsto su odlučeni, da svoju domovinu brane. Antimilitarizma nema medju francuskim socijalistiina. Gradjanska uprava na ostrvima Tihog okeana. Kb. Tolđo, 8. jula. Na osfrvima Tihog okcana, koja su zauzele japanskc trupe, ure-dila je vlada gradjansku upravu.

Znameniti krajeviu Srbiji.* Njihova istorija. IX. Valjevo i okrug. Obrenovae. Na Tunrmvi, za tri kilometra piod pr djašnjim njenim lišćcm n Savu, a neilaleko od Ko’.ubar -, nahodi so varošica P.dež, ali 1859.g. m molbu stanovnika, kuoz Miloš je dozvoiio da se pi\>zovo Obrenovac. IJ pr\om i u drugom Ustanku bilo jo mnogih bojeva na staroin Palcžu, Obrcnovac se za posljednjih 20 gođina vrk> ži\x> razvij o i uvcćav, o, ou jo živo mesto iz\x>ziioni trgovino:n: s'okom, šišarkom, dugatnn, loj m i dragim doraaćim pioizvodima, Naročto f- tu osetno živalmula izvozna trgovina o! kad je Obrenovac vezan ž ljeznioom s ValjevjMn. *) Ostavljcno naiječje piščevo.

BEOGRADSKE NOVINE U b. Na rcčiđ Ubu, pritoci tainnavskoj, n na mestu oddde s» đolina ove reke ročinje širjti u proBtranU ravnicu, bli vaiošica Ub, na sredokraći izpiedju _ Valjcva, Sapca ij Obrenovca. — Na Ubu jo m kud bila samo turska karaul-i; pa su malo ro malo nmožili stanovi.ici, te jo Bad prava vanošica i stolica tamnavskom srezli. U valjevskom okrtigu ima ovili znaIncnitili inesta: . 7. a b r e ž j e, solo na Savi, pola sata od Obreuovca (Paleža). Tu jo austrijski kapetan Mihajlović 29. jula 1788. godina podigao šanac i utvidi-o ga topovima. Tu je (locnijc bio šanac i za vreme prvog lustunka, Nova istorija Srbijo zabcležila jo nesretne 1813. godine jedan zmunenili dogadjaj, koji sc desio ua; Zabrežju. Tu je te godino knez Miloš, viđeći da je Kaiagjorgje s tolikim vojvodama ostavio Srbiju,- skinuo t, vrata v<yvodsku sablju i prcdao jo Jariku Nenadoviou da jc doćuva rijegovom sinovcu Risti, sinu brata mu Mibna, kog je Jakov bio izv.o iz Boog-rada da ga vodi sobom U Austriju. Vojvodamii; koji su ga zvali da i on prtdje s njima Savu, knoz MiloS jo odgo\x>rio: ,,ldcm ja svojoj kuti, u svoj narođ, pa šta budo narodu, pieka bUde i meni!“ Kn z Miloš je tu obukao feeljački gunj, pa se vrati u Rudnik medju riaiod. Tim je gunjein pokaz?o, da je saino to stanje stalno i uepromcliito, a sve drugo da se menja’.o. — „Nnrodc, snago moja!“ refovo je knez Mi:o« u svoioj prcklapiaciji od 1859. gođine, i imao jo pravo. i— Na Zabrcžju je jalc 5zvoz,- naročito šijiva. Brankovački vis, na kome su jso Innogo puta skupljali Srbi Posuvri kad bu ise god hteli što dbgovarati. Vis je taj U ataru sela Branlcovme. Kid je Focić Mehmed-aga poselcao Ei čanim i kneza Aleksu Ncnađovića, Jaloov brat Alelcsin i prota tu su pr\x) prikupili svoju malenu 'vojsku, tu piota veli, da je pnd put pobijo u zemlju barjak brankovačko crkve i cđ t!c stl otišli ti susret šabačktm Turcima i pobili so « njima kod sria Beljino, u nahiji šabačkoj. O s c č i n a,- selo u Kolubari, 4 ,sata od Valjcva. Tu jo bio šanac princa Evgcnija i u njemu se pominjo lcao kapetau Aćint Prodanović, rodom Užičanjn. Ojada je Užic« bilo u turskim rakama. Milan Gj. Milićević veli, da je taj kapctan Aćim bio pradak Save Prodanovića, gencraia, koji jc nmro u Srem. Mitroviči 25. septcmbra 1822, godinc, a zvao so „plemcniti od užičke Kamonice“. Tomctino poljc, sclo sad H po Žeškora srczu, a pre jc bilo u vaijcvskom Okmgu, U ovome ’se selu rodio Jovan Ko s a n i ć, ra vremo- prinica Evgenija pbt-rlajtnant, — „strašrfd THuriconf zje!b a , vcli o njemu jedan ijetopiššc. Bratačić,- se!o u podgorskom srezu', 6 sati Zapađno od VaJjeva. Tu je bio boj 1806. godine. Napadao je Hadži-beg Srcbrnički, a od srpsko strane su bili Milan Obrenović, prota N^na$ović f Grbović. Po sle krvave borbo Ttirci su‘ ražbijeni, Godine 1809. bio jo tu Rono\x> boj. Kličevac, izbrežak na severaoj stra■ni Valjcva. — Tu jo bio austrijski šamc; koji su i Srbi pod Kajagjorgjcin opravili; a, u drugom ustanku J8S. tu su s> prvo bili Utvrdili kad su naj »ljo\x> udarili. Docnije je tu podignut roarutni piagazin, Malo nižo Kličcvca, bližo k Vnljevu, bio jo diugi stari austrljski šanac,- u komc jo Jevrom Nenadović podigao n ku kulu za bolju odbranu šanca i da u njoj barut đrži. U tu barutanu, pod kulom, koja nijo imaia ni prozora ni vazduha, zatvara!i su Tnrci Srbe ođ 1813.—1815. gođino, Kail su Tutci napustili Valjevo i povukii se na Drmu', vojvoda Sima Nenadović, pošto je pustio zatvorene Srbe, potrtlŠi tu kidu, a!i jo ona đocnijo opet topravljena i u njoj so, kao dr/uivnoj zgradi, držao baiut. Vrana, brdo i zaselak viš« Valjeva, na jugoznp.idnoj strani, gđc stt vinogradi, Tu je višc puta bio logor za vromc austrijskih ratova. A i kn«z Miloš jo bio tu kad jc 1815. opsadjivao Valjevo. Selo ČUČUga, 4 sata na sevcr txl Valjcva, a tri sata zapjadno od Uba. Na

a to inomci pitaju za Gjtrlai psujući. Ćiča-Mata, koji nije o toj stvari ništa znao, upitao ih za razlog prepirci, kad itn izadjc u susret i Gjuka. Čim ga ugiedali, cdtrnali se na njeg i oboriše: „Šta je to? lli novcc ili satove 6tvarajl“ — gnnio onaj Musin momak. „Nije on to ni beštelovao, već naše novce prorajto i popušio", doda drugi. „Najboije će biti braćo, da se mi njega naivošćimo i uainlatimo, pa nikoni ni pctka, ili da ga javinio u Općinu, neka ga metnu u štukauz, neki& odsjedi za naše novce, iii ćemo mi za njega“, prediagao treći. Gjuka samo šuti, ne progovara lii bijeie ni crne, a tnomci udarili još jače psovati. Musin mom-ak držeći u rukaina omašnu govedarsku ćulu, ponovno predlagao. da mu sude. Jedva ih umirio čiča-Mata, pozvavši ih u sobu; v gdje su iiii! stvar razjasnili. Sada je eiča-Ma:! bilo jasno, zašto Gjuka u posljednjc vrijcme vazda zaniišljen i izaljriniit po cijeli dan sjedi u zapećkri. „Nemojte se vi, momci, tako žestiti, možda sc vaši satovi još u fabriki prave", — tješio momke čiča-Mata i nastavio ih umirivati: „Tko zna kafco le i što jc komšija Johan naipisao ,,ucmecki". već dederte vi tu knjižicu iz Beča, da ja vidim atres, pa da mi tamo pišemo naški“. — U toin se prijediogu svi složiše, a Gjuki nekako odmah odianulo. Musin momak kao najpismeniji Seasukao rukave, uhvatio gušće pero, a člčfl je Ma-fa u pero kazivao pisnto:

* raljen Isns Gospodaru! Evo mi Gjuka Gosin, Iva Mttsin, Marko Nikoiin i PaVa Kečin i čičaMata čalabrković i>ozdravljamo Vas, da smo satove odavno ođ Vas beštciovali. ali onda niti satove niti novaca, zato sc ne šaiite, nego nam robu šaljite. Žclimo Yam. da u zdravlju i vesefju poklade otračite. Gjidta Gosin i drugovi. Još su naslov iskitili i otpravili na pošfu. Odsada su strpijivije čekali, sanio jo Gjuka dan na dan sjedeći u zapećku , študirao i prigovarao sebi, kako se bez potrebe uputio u ono, bez čegai je mogao biri. Zabrimio se čc-vjek, a nije bome iti šala, od momaka pokupiti nov-, ce, pak još od onakva tri rabadžije, kaikvi su ovi bili, bez potrebe toliiku sebi brigu na vrat liatovario. Postarao gotovo Gjuka za to mjesec daua, sve misli i misli i u jednu smišlja, a nifcaiko ne može dokučitl, kakb će se svršiti taj pothvat, ta njegova špekulacija. Tako čekao Gjuka na satove, pnšio firer, a kada ovog nije bilo, stiskao praznu duhankesu. — Otkafco su poslali list prošlo opet dvije nedjelje. Jednoga dana zaputio se Gjuka na poštu u susjedno mjesto, da reklamira novac i pismo, tako ga naputio učitelj. Na poštl se njegova stvar u brzo razjasnila. Novac, što ga je Gjuka otpremio tvornici. radi pogrješne Je adresc kao i list prije kratkoga vremena vraćen vz Ugarskc. Susjed Johan napisao je naslove pogrješno, umjesto Beč na-

pisao Peć, a umjesto Gjuka Gosin napisao Čuka Kozin; ime ovo bilo je poštaru ncpoznato, radi Čega nije trtogao odmah povraćeni' novac i list vratiti Gjuki, dok se ovaj nije sam najavio. Novčana napu.tnica kao i list biio sasvim išarano, od mriogih poštanskih pečata, jer je netočna i nečitijiva adresa novcu i listu različite pravce određjivala, mjesto u Beč otišlo pismo n Pečuh, a odanie u Peć u Cnioj Gori i Bog zna kuda sve. Primivši Gjukiai nor vac i pismo, poliita u svoje selo. Prispjevši u seio podijelio je novac medju momke, a u sebi se zaikleo, da se više za života u takve špekulacije ne 'će upuštati, pa makar idb smrti pušio lirc-r, u koiiko i do niegfe btido mogao do’aziti. Na o\u zgodu Gjnkinu već s« u sriu i zaboravilo, sanio što liije litio da ju zaboravi stolar „Crvenkika 11 , jcr jc svagda, kada bi se s Gjukom sreo. u ovoga dirao, spominjućl mu satovc i pitajući ga, kađa će opet naručitl. Za ovo opominjanje odužio mu se Gjuka:. jedne kasne večeri, teturajući ia krčme kući zaustavi se pod prozorima stolarevim, zapjevavši . mu hrapavo: Oj crveni. crveni, Što te mati ne žcni? Ženit će me do jeseni. Dok narastu kesteni. Lupnuvšd još aiekoliko puta svojom Čobanskom budžom u kapiju, pobrzao kućl. Poslije ove podoknice okanfo se I crvenkika Gjuke, pak se tako ova zjfoda utopll*. otišla u zaborav.

9. jula 191b, Oučugama su Srbf, u evrili Csetvrtak, 1806. god. razbili Turke tako, da je tu ROginuo i njihov poglavica Džora Osman. O OTOin boj'ii Milutinović ima naroritu p srau ti I. knjizi Srbijanko, str. 105—107, Da ponvncmo u ovom ledu i nianastir Bogovadju, kopt° bi Ppšo bilo da eo pomene m<-<Jju sjronvniorna ata -oga života i rada, ali mU jo oduzela to rnesto žrija za novinom. Staia jo rn;ui stirska crkva po rušcna, i god. 1852. podignuta j“, na starim t'mrijima, sa svim nova bogomolja, 0 trošku okblnog narbda. Bo.i,omoIja ova nema sad ništa važno, tii jx> arhitektlU'i ni po istorijskoj Blidbini svojoj. : Bogovadja, stari manastir, bi!a je lučionica Hadži Ruvimikt i ijgumiTin A v akumu, k ; oji je zakieo zaverei'ike P Ru» dovcima pred ustanak ol goJ. 1815. U Bogovadju je bio prenet iz Voljavče 1805. „Pravitdstvujušći sovjet Srpski“,a iste godine u poznu jesen prenesen je odatle u Sinederevo. Bogovadja je izmedju Ljiga i KolubaTe, od Valjeva 4 sata na istok. Pomenućemo ovdc i crkvu N o.vačku, ne daleko bd Uba. — Docnije je u selu Novacima podiiignuta nova crkva, a pre je bila stara manastirska bogoinolja. U ovoj crkvi je g. 1828. bio smešten barut i drugo što je bilo potrebno pirotiv bosanskih Turaka, za slučaj da udare na Srbiju. Da se ne bi saznaJo za taj barut, razglasile su bile starešine, da je u crkvi crkao mačak, pa da je crkva zbog toga zatvorena i tvrdo ogradjena i čuvana, da niko ne udje u nju, dok se ponovo ne osveti. Vredi još pomenuti Reljino Po1 j e, L j u b en i n i P o in u r e. Na prvom su se skupljali kmetovi posavotamnavski, na drugoni kolubarski, a na trećem podgorski kad su god činili kakav opšti dogovor. Od ostataka od starina, svedoka nekiadanjeg života na ovom kraju p<>nienućemo: (Svršiće se.)

Zanatlijska bratstva ili ,,esnafi“ u Staroj Srbiji i Makedoniji. Piše V. T. ’ (Svršetak). Starješina esnala <— oelia — bratstva,zove se u bom spisti „riekan". On je sa jednim odredjenim majstorom vrJio svu admLnistraciju,■ sudio i kaznio, starao se 'đa svaki radnik prima uredno platu, da 'se pomoćnik ne druži sa ma kim; da obc. Ijeli pomoćnik ima potrebnu njegu. Na Skupovima da intaju na doiarni sva puca zakopčana i svake nedjeijc i praznika da idu u crkvu. Ako je neki stranae žcfio da bude majstor, morao jo pretbodno barem đvije godine rditi kod kakvoga u mjestu, d,a bi đokazao svoju sposohnost. Cesto So oslobođjcni pomoćnici, radi usavrša. vanja u zanatu pusto u tudjinu, u slran svijet ili u veoe gradove. Tamo borave d'uže vremcna i onda se vra&iju i ctvore sebi samostalnu radnju. Zidari i tesari, zografi i iczharl imaju najhm'je uredjena bratstva. Sudeći po pravi’ima i ohićajima, mo. raju biti veoma stari. i Nemogući navc-sti sve pojedinbsti, opisaću samo one najzuamenitije i najorigi. mainije. Zidari, tesari, rezbari i lončari imaju svoj osobiti saobraćajni Jezik kao i kc. fetr)etari i konopčari. Tim jezikom opšlo meciju sobom da jii drugi n« bi raZumjsli. Bratstveno usianove su svestrano ohradjcnc i do siinica odrcdj ne, ali nišam' Jncgao llo danas doznati, ima li nrid fustav; napisan, jer su so zanatlije ustc. zali mem mnogo što šla saopštiti. Morao sam mnogo doznati zaobilaznim putem'. 0 učenjacima >— šegrlimn, — pomoć. nurina — kalfama ■— su pravila sa malom imzlikom ista kao god gore naveđenih'. Saino se razlika vidi u tome što je načiu života, idući s mjesia na mjesto za radom, zahtjevao druga piaviia o od. nosu pomoćnika prema majstoru, na putu i na hijcstu gdje se rad preduzme i pc. slije svrčenog rada ide da'jo, da se nov po sao nadje. To kretanjo zanatske đružinc s mj -s1a !na mjcsto izazvalo je potrebu, da se m . dju sobom zidari i tesari po odredjonim pitainji(ma i odgovorima poznaju, da su zaista stručni majstori. Navešću ovdjo u kratko, kako se pu« tujući z:\natlija Uzima na ispif, ako diodje Ido majstora i traži rada: < Protoniajstor pita: Otkuđa, od koga diolaziš i šta tražiš? Ptomoćnik: Doiazim iz grada N. od čosiitog majstora N. N. podnosim vama Česti i' majstore pozdra\-. ije i svirna Čcstitim članovima bralatva. Tražiin ako ima u gradu kod kakVoga mnjstora rada. Protoimi jstor: isp avc o tvomo zanimanju, vladanju, i ja ću so o svemu za tobe postarati. Čim se vratio, I za novog došljaka posao našao, odv<o hf ga majstoru i lujodrio ga UpLao u hmtstvo, Ako iiema za njega mjesta, to l>i mu Uručio nešto novaca na prit, oslavio hi ga', Ha u bTatstvenoj kući pronoći da dohije hranu i da onda ide daljo. Pravila, koja su pisana još u sred. nj’em vijeku mora da se nalaze u biblic. tekalna na istoku ili' na zapadu. Da su postojali, vidi ee iz tekstova oriih koji 6U nam U prepisU bili u rukama. Stari zidarskodesarski ustav modju osta’im, naIređjivao je, da učenijc mora 5 godiaa služiti i posiije još tri godiuo bod ranji. stora raditij potom jednu godinu stran. Stvovati i tek cmda tnOžo samoslftlno gra. idjevinarske poslovfci pređuzimati.

Broj 181. Zografi — slikari ikona — imaju zui zaštitnika sv. Luku. Najvještiji siikari na. laze so u Olitidu, Kruševu i D' bru. Oni rade još danas sa bojama, razmućetiim ži. mancom na krcdrau pođmazanoj <irvcnoj daSci. Stil slikareki je \ izantiski i drže te strogo klnro^ načina, tako da e uO\ e sliko sa starim podudaraju do gitnica. Za jeduu ikonu sv. Oj>rgj', lij po izradjeuu oa lipovtoj das<i, p’a'io sam dva napolcondora. Naročito je udruženje rczbara, kojt su mahom iz okoiine D< bra. Oni su r>rn \ i umjetnici. Ocl njih imarno divnojzv dem ikonostus u Skopljit, Prizronu, r<;tovu i Bitolju, lesnovskom manasliru itd. Plastika ornamentalna i figuralna je osobena i vooma izrazita, Ijogato jinaju uobraziija, alx ipaic ne promašuju uikad, jla hi na posinatiača učiniii utisak prelr. { >anosti. Njino bratstvo irna sjeiište u )ebru, Kraševu i Oluilu. škola slikaiska i>ila je u siaro (lol<a u Solunu i na Kareji ua Aiiic.su i u Bi.« zantu. Najezdom turskom su propale te škole osim one na Athcsu, koja još životari. Učenik primljeni mora se prvto pomoiiti B. gu i Bogorodici i sv. Luki, d < mu budu u pomoći. On je pridodau jčtoorn slikaru, koji ga upućuje. Prvo učiporcđ. citanja, sjirav’janje boja. P.ik p:zlatarski posao i tck poslije, kad je svo prodhodno pripi erne sri l prisvoji-', mož • počcti sam izrađjivati cijće ikone. ZograJi imaju napisiura kujigu ,,Podl.inn : k“- zvanu, u kojoj su opisaut S\i postupci u s’ikariju na idrvetu i zidu, o laspoiedu slika u hia^ tou, o laiiranju, o bojama, o pozlatl itd.' Sudeći po sastaru i sintaksi tih zapisa, morao je original biti vizantiskog j.o-ijek'a i veoma siar. 0 zografirna na Daikanu do» nijvća drugam prilikom op!i:nu r sp avu na 'drugom mjestu.

Grad i okolica Dnevni kaieudar D a n a s je utorak 9. jula, po stafom 26. juna. — Rlmokatclici: Brcko b.; pravoslavni: David, Dionlzlje. Casnička i finovnička kasina olvo rcna jc počam od 15. fcbruara do 11 satl o noći. C. i k. v o j n i č k i d o m: Citaonica, soba za pisanje i igranjc, kantina. Otvoreuo od 7 sati izjutra do 9 satt uvečc. Slobođav pristup svakomc vojniku. Blbiioteka za pozajmicu (Balkanska ulica br. 1, Hoicl Moskva). Olvorena od 10—1 sat prije i od 3—7 sati posiije podne. Klnematografi: G i k. vojni !<(-' nematograf u Kralja Milana ulld br. 56 (Koloscum): U 6 sati poslije podne I ^u 8 30 sati uveče predstave za gradjauslvo. — C. i kr. gradjanskl kincmatograf na Terazljama br. 27. (Paris): U 6 sati posiije podne 1 u 8 sati uvcče opštc predstavc. Bcogradski orfeum u Ijetnoj pozoruici vbašta „UotelTakova" na Terazijama): Počctak predstave u 8*30 sati uveče. Noćna služba u 1 j e kar n a m a : Odl 7. do nldjučivo 13. jula 1918. vršićc noćim službu u Beogradu ove Ijckarne (apotcke): Miclil, Stara Crkvena ui. 8; Kušakov i ć, Kncžev spomenik 2; S e ku 11 ć, Takovska ul. 37, i ljekarna „Crvenog Krsta“. Beogradska ul. 2. Cikr. savsko kupatiio. Ošvoreno cijcli dan. Za vrijemc olvaranja ratnogmosta — od 7 do pol 9 prlje podne — ne će sa vršiti prijevoz posjctilaca kupatiia. Bajram. Sutra u srijedu (10. o. mj„ počinfe veliki iniisiimanski praznik Ramaz.» n s k i b a j r a m i traje tri dana. Za beogi-ađsku sirotinju. Crospođju E!a Steve Hadžića, gc« heralštabnog pukovuiika, p.iožil.i jc si« rotinjskom odjc!enju opšiiae giada 'Boc. grada o danu smiti svoga si.ič ća V o j,. slava svptu ixl 100.— kruna, kao svoj prilog za pomaganje siioti j-c beogr.adsko, Traže se porodice- ’ v Sudskom odjcionju opštino grada’ Beograda potrcbno jc da so odmah j.v.o' rađi izvjcsuog liitnog i važnog taopš <> nja porodico ovih umriili ratnih zaiob!jJ. nika iz Bcograda: 1. ApostoLa Čeliča; 2. Josifa D ž a m b i ć a; 3. Potra Džambića; 4. Petra Cvetkovića;i 5. Dragoijuba Gjermanovjća, t Mitar Rakić. Jučo u podne preminuo je iioslije 'dnžeg i teškog bolovanja u svx)joj 81« gođinl Uvaženi staii trgovac. kragujevač« ki Mitar Rakić, doila g. Dragoslava 2.) Stojanovićn, novir.aia. Pogrcl) ćc bi« ti 'danas u 5 sali poslijo podne. Opijrio u crkvi sv. Marica na Starom groblju.' Stan: Daničića ul, bv. 17 (Mitropo!j!ova' bašta). Gostovanjc beogradskog orfeuma a Zemunu. Beogradski orfeum gostovače it četvrtak 11. jula u Zemunu. Za beogradske posjetioce stoji na raspoloženju u 1 sat posiije ponoči zasebni brod.1 Istorijski kaiendar. Na prekjučerašnji đan, 7 Juia 1825.1 godiuo rođio se u Golinjevu u BosuiA sipski književnik Jovan Sunđcčić ,T. š P dok je bio dijetc, rodifciji su mu pr.šli u Dahnaciju. Jovan Sundečić jc u Zadru svršio pravoslavnu fcogosloviju i služio je. neko vrijemc kao pravos!avr.i sveš.euilc' u rannim mjestima Dalmacije. Noko jo mijerne fcio profesor zadarskc bogos’o> vije. Od 1864. gođiue do 1874. gcdine' bio jo lift Cetinju kao iični sokretar ta» Oanjeg luieza, docnijeg km’ja Nikole. Dobivši ponziju, stalno se nasbuiio u Kotoru, gdjo je i umre> 1900. godine. Suši.