Београдске новине

Izlaze; dnevno u juiro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedlnl brojevl: •« *. I kr. liUy. ix . . . lUUtlHfl I mmmttp 1a M»i

MJetelna pretplatet SHfsSSS" «• M.M.Mma.tM. J. ■••••••» •'6®, Oeiatl po eijmlku. ■■■■ i

U |M a. I ur . U iMMrMJI. U InutrMttri.

Uradndtro: BEOBflAD, Vuka Knradžlća ul. broj 10. Talofon broj 81 Vpratra I prlmonjo pretplata ToplKln ronoo broj 21. Tolofen br. 21 Prianla ogl>M Kneza Ulhajla ul. broj 31 Talafon broj 241

Br. 192.

BEOGRAD, subota 20. jula 1918.

Godfna IV.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 19. jula. U pj-ostoru obostraiio Asiaga t> <i b 1J e n i su dljelom vatrom a dtjelom protivnapadoni neprijateljski toprvičkl jako pripremljeti! napadi. Tako { sto Je propao talijanski naipad u doinl B r e n t e. U Arbanii pu^karanje sifrurtiostiili trupa. Načelnik glavnoe; stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. Beriin, 19. jula. Zapadno bojište: , Vojna skuplna bavarsIćok prijestolonasljednika Rupprechta: Bcrbena djelatnost je s večeri oživjcla. Prilikom izvidjanja izadoblll &mo izvjestan broj zarobljenika. V o j n a s k u p i n a n j e m a čk'oR prijestolonasljednika: Izinedju Aisne i Marne borb a j e p o n o v o b u k-n u 1 a. Tu su F r a n c u z i preduzeli svoju davno očekivanu pro t i v-of en z i vu. Upotrebom najjačih eskaidri oklopnih automobiia ipošio im je ea rukotn da prije svega iznenadno prodru na pojedinim mjestima u naše istaknute pješačke i topnićke linlje i da naše ltnije potisnu. Naše položajnedivizlje u zajednici s pripravnom p r i č uvom osujetile su dalje neprij a t e 1 j s k o p r o d i r a n j e. Oko p o d n e s u s 1 o m 1 j e n i f r a n c uis k i n a p a d i u a I i n i j i jugozapadtio od Soison s-N e u i 11 y - a, sjeverozapadno od C h a t e a u-T h i er r y-a. Poslije podnesusena Oi j e 1 o m n a p a d a č k o m f r o n t u slomili neprljateljski jaki djelimični napadi o naše noiv e 1 i n i j e. Neprijateljske kolone, koje su liitale na bojište, bile su meta naiših uspješnih boračkih letilica. Naše lovaoke lctilicc oborile su 32 protivmičkc letllice. Poručnik Loe\v c n izvojevao je svoju 38. i 39., poručnik B o 11 e svoju 23. i 24. a natporučnik Q o e h r i n g svoju 22. vazd'Ušmt pobjedu. Protiv južuog fronta Marne Francuzi su posiije njihova neusjijeha 16. i 17. jula preduzimali samo još djeUmične napade jugoistočno od M ar e u 1 a; o n i s u o d b i j e n i. Izmeđju Martie i R e i m sa borbena se djclatnost ograničila na injesnc borbc. Propali su neprijateljsJri napadi u Kfinigsvvaldu I obostrano P o u rcya. Prilikom uspješnog napada sjeverozapadno od Prosnesa i pri suzbijanju djclimičniii napada na S u i pfy e s u i obostrano P e r t h c s a zado-

blli smo izvjestan broj izarobljenika. Broj zarobljenika, kojt su od 15. jula piivcdeni. prešao je 20.000. Prvi zaipovjednik glavnog stana pl. Ludendorff.

Protivnosti. Kao uvijek, kad zbog dogadjaja na bojištima državnici 1 narodi si>oraznmnih sila osjete blizinu katastrofc, tako i sađa, poslije posljednjih njemačklh pobjeda u Champagni, svl znaci pokazuju, da u umitrašnjem sklopu sporazumne koalicije ne ide sve baš onako najsjajnije. Kad jc nevolja mjveća, onda počinju saveznici redovno đa kr(v r icu za svoje vojne nedaće podmoću jedan drugom kao i da odgovornost za te nedače svaljuju na faktore, koji izrijje nisu imali ama baš nikakvog značenja. Automatskom tačnošču javljaju se onda znaci nesuglasica, čija važnost odgovara uspjeslma, koje na bojlštima zadobija oružje četvornog saveza. Tako javlja jedan neutrail'ni list, kako su velike razn'ke mišljenja izmedju Engleske I Amerike s jedne, a Engleiske i Prancuske s druge strarne. Oficijozusi u Londomi počinju postepeno razannijevati, da Amerika samo sa pola snage sudjeluje u evropskim dogadjajima, a inače <la ide svojini putem. Oni prebacuju svome tratisatlantskom saveztviku izmedjtt ostaloga i to, što on svoja najbolja pomorska boračka sredstva, nedavno dovršcne supvrdreadnoughte, drži daleko od opasnosti, a u službu svojiii ugovoreniii dužiiosti šalje samo torpcdolovce i stražarske brcdov'c. Iztnedjti Engileza i Francuza vodi se sada čtitke ogorčena borba o tome, da li je od veće važnosti, sa gleđišta odbrane, obala Katiala i!i Paris. Naravno, da I jcdni i drugi hoće za sebe da izmarne omi i onako jađaiu poanoć Unijinih trupa, a za očuvanje svojih najbllžih intćresa. §to je generalislm Focli —- prlrodna stvar — uzeo u odbranu mišljenjc "svojih zemijaka, 1 amerikanske trupe upotrebio za pejačanje francuskih linija, to je samo pogoršalo zlo. Titne je u svim brrtanskim srcirna dirnuta ona rana, koja je nastala još ortda, kad je došio n versailieskoj konferenciji do odluke o jedlnstvu v r rhovne komande. Onda se Engkska pokorila sudbiini, —• iako prcko svoje volje, — da pd tpg vTCmena jedan francuski gćnera! odhtčuje o dobnt i zlu njenili sinova. Ali ukoiiko manjet dogadjaji na zanadu ispunjtiju očekivanja, stavljena u jedinstvo v'rhovne komande u opšte, a u ličnost Fochovu naročito, utoliko se jače javljaju žeilje Engleza

za aiiiglosatksonskim vrliovnim komaudantom. Francuzi se sad nalatze prcd opasnošću, da sc ova, danas prliično umjereno iznešetta želja jednog dana lie pretv'ori t: glasan zahtjetv, a to satno uv r ećava njihovo neraspoloženje pretna Engleskoj. Ako zahtjev" engleskog i talijanskog maroda — Italija je u tom pogleđu Jteidnog nilšljcnja sa Engleskom, — za smjenjivanje Fochovo prodrc, onda se činJ, <la sti ozbiljne komplikacije Iztnedju zaipadnlh sila nelzbježive. Onda je pripremljcn grob i za Clćnteinceau-a', koji bi sobom povitkao čak i predisjednika republike. Svi ovi znaci umitrašnjih nesuglasica ltaravno da stt samo siinptomi jedne bolesti, koja je uslijed težine njemačkog inača iznenada prešla iz krvničkog stanja u akutno. Pune četirl godlne svjetskog rata pokazale su više nego jedanput kaleo su razdaleko ratni clljevi sporazumnih saveztnika. Naročilo dogadjaji tt Rusiji i na dalekom istoku stvorili su protivnosti, koje se nikada više ne će moći izravnati lijepitn riječima. To su protivnosti, kojeprijete več danas, da će se zaoštriti 'U razgovjefcne sukobe izmedjtt saveznika. Nepovjerljiivo, i zabrinut za sv r oj ’ sopstvetii prvcnstveni ix>ložaj tt istočnoj Aziji, gleda Woodro\v Wl!son, • kako japauske težnje z,a širenjetn po- i staju stvarnost. Istom gorko-slatkom j pažljivmšću prati cijelii amcrikanski ] narod dogadjaje, koji sc odigravajtt na j murmanskoj obati. Politieka sebičnost i bezgranlčna že-dj' za vlašću kod naroda na zapadu doveli su već dotle, da liekadašnji savir/.nik, Riusija, stoji danas prema svojttn negdašnjitn prijateljima kao neprijatelj. Ako nc varaju svi znaci, uzeće stvari u istom pravcu prije ili poslije svoj dalji tok. Jer istorija tte uči badava, kako se koalicijoni ratovi po praviltt svršavaju. Velika toitka na zapadu. Englezl o važnostl ujeinačkog prijelaza preko Marne. Berlin, 19. jula. „Morning Post“ pišet: Prelaz preko Marne tt dttžini od 15 milja najvažnijije rceultat posh'ednje njemačke ofenzive. Nijetnci namjeravaju tiine da svoje položaje izmedju Marne i Seine dalie izgrade, prije ncgo počmt sa prodiranjem ka Paristt. Ako o\ r o Nijemcima uspije, može položaj Francttza postati izvanredno kritičan i eventurdno stv'oriti v c 1 i k o p r e g r tt p Isav an jc.

Kb. Rolt'>rdiim, '19. jula. l’ronu „Niou we ('ourant ‘-u p šti ,,T i m o s“: Izvjošbji Sa Marne t Cltan pa^ lio glaso do dttše izvaiuedno povoljno, ali će publika rrlo dubro činiU, da u avojim očekivanjima l>ud - opivzna. Nijornci suviše brzo napreduju u prav. cuEpernaya i tona obadvijoma obalamn klarluo. 'Ovaj napredalr je skoro j-dini uzrok za zabrirmto.T, te je đovoljno oz*biljan. Kad bi Nijiinj. ci zauzeli grad, onda bi to značilo poj« -, » čanjo njcmačkog fronta, što bi t obalo duboko žaliti. Bombardovanje Parisa. Kb. Paris, 19. jula. Posljednje bombardovanjc Parisa bilo je najžešće od svili dosadašnjih dalekosežnim topom. Vatrom se upravljalo sa Ietitice. Broj žrtava nije nezimtan, ali su i oziijcde većinotn lake. Nijetnci bombarduju dalekosežnim topotn i Chnlons sur Marne. č: Kb. Žc>j;ev;i, 19. jula. Proma vijestima pariskiii llstoVa t on IgLrdujo so i grad Chalons su r Marne dalokosežnim topom. Francuska protiv-ofenziva. Kb. London, 19. jultt. llouto r doznaje iz pauzd'-suog izvora da su Francuzi jutros poč li žestokc liapado proliv Nijemii a izmcdju l'hat-a'J« Thiorry«a i Soisson-t i, kako so čujo, dobro Uznapredocali. Francuska štatnpu opoininje stanovništvo od prevelikog optiinlznia. Berhtt, 19. jula. Jedatt dio fratictiske štampe izjavljuje, da je njemačka ofenziva već gotova, a drttgi opominjc stanovništvo od prevelikog optimizma. „Petit P a r i s i e n“ očckuje čak novtt bitktt. fntervencija sporazumnih sila u Rusiji. ] Protivnosti izntedju saveznika zbog intervenclje u Sibirtt. Kb. London, 19. jula. Kako floznaju ,Ttm s“ iz Toki’, znatiio so razlikttju pnedlozi Amerik' o ztijeduič.koj in'enem iji sav nki u ist člioj Aziji od prođloga, koje stt u'irti'.i Engloska i Francnskb. Poiož >j sc n-e smatra liajkritičnijim. Do intoi\" i:cij • ir bi t -k ojida da dodj-, kad sc njćmačka inv izija u Sibiriji približi, a Japan izjavi, da jo ugrožon. Sjednica d plumatskug ponun'nog savjcta privrcmcno je odgodjena.

Japanc! spremnl za skore operacije. . Kb. Tokio. 19. jula. Savjet „najstarijllr* bavio se vladinim Izvještajem o intervenciji tl istoonoj Aziji. U Japanu su potpuno, spremni za skore operacije. Japancf odbijaju svako smetanje u kretankf svojilt trupa. Dogadjaji u Rusiji. Kolera. Kb. Pctrograd, 19. jula, Epidemija kdere se ttije tnogj* jr>Š ugušitl, Juče je javljeno .500 slučadeva. Rat u vazduhu. Fngleski vazdušni napad na Hagetibinden i Borbach. Kb. Londott, 19. jula ' Naše su letilicc noću 18. o. nL botnbarđov''ale bombama inostrojenja kod Hagenbindena i B o r b a cha. Zapaženi su uspjesi. Stvarna štcfa je znatna. Bačene stt bombe i na ietiiišta. Naše su sa letilice sve povratile tt svoje polazne stanice.

Razne brzojavne vijesti. Izmjena jttvalida. Ivb. B>5, 19. jula. Javlja šo iz Foldkircha.: JuČ* j pro« ; šia, kroz Foldkirch dvadosct tr ća iz. I jnjomi inv'alida iz Italije pod upravom! | komirije .švaj: arskug crvonog kr.-'la, l Novi izbo r i u Et’gleskoj. Kb. Amstcrdam, 19. jula. „ A1 g e m e e n H a n d e 1 s b 1 a dr" javlja iz Londona; Vodje stranaka misle, da se krajetn novcntbra tnogu očekivati novi izbori. Učiteljski štrajk u Engieskoi. I Kb. Amsterdam, 19. ju/a. „Algemeen Handclsblad** Javlja iz Londona; S jeseui se očekuje protesni Strajk uastavničkog osoblja. jer sav'jeti grofovija ne će da odobre povišicu plate. Strajkaškom pokretu se do sad pridružilo već 12.000 tičite,ijica, te će se 12.000 škola morati zatvoriti. Veliki uemirl u Abesiniji. Rotterdam, 19. jula. „Dailv Tolegraplt 11 javlja iz Rima: U Adis Abbebi, glavnotn mjestu Abesinije, izbili su n etit i r i. U jednoj skupštrni odredjeno je, da se otpusti vlada a čianovi kabineta da se ttapse. Ali carica je pristala samo na to. da se kabinet raspusti, a hapšcnje članova vlade je odbila. Poslije toga su se nentiri ponovili u većem obiniu. Španjolska bolest u Holattdiji. Kb. Amste.dam, 19. jula. Prcma jcdnom izvjsštaiu , Alg moort | Handelsbladeta“, izblla jc špa; jo'ska b‘> I fcst mcdjn vojnicirna u Am. tcrdamu,

PODLISTAK Bož, D. Lukić: U oči ispita. Kratnk odlomak djaikog života u 2 sltke s pevanjem 1 svlranjem. (Nastavak). Boža: OrČki! Eis, duo, treis! (pevaju); In tois Waltois tiefstois grtindols ist kein Wildois mehr zu findois! (2 put). Boža : Latinski! Umuts, duo, tres! Jpcvaju): In dcs \Valdibus ticfstibus griindibus ist kein Wildibus mehr zu fitidibusl (2 put). B o ž a : Eškenasko-sefaradskl! fTušI Unu, dos! (Pevaju sa raznim tniflnania i grimasama): In des Waldlah, tiefslah grtindlah 3st kein Wild!ah mehr zu findtah! (2 put). Boža: Ceski! Jedon, dva, trži! Jn des Waldiček tiefstiček grfindiček ist ketn Wildiček mehr zu findiček! (2 put). Boža : Srpski! Leva, <kisna! Je’n, jSva. In des Waldić tiefstić grfiudić ist kein Wildić mehr zu findić! (2 put) kkatd po drugi put pevaju kažu rnesto ]„findić“ — magarčić, pokazujući jedan fia drugog). CETVRTA POJAVA. Kelnerica i predjašpji. K e 1 n e r 1 c a : (prilazi stolu kiad jpnl dovršavaju pesmu),

Sveta: (spazivši ktclnericu): O, bon djonto sinjorina! Vaš veliki dolazak •, u našu tnalu sredinu, posle tolikog iščeklvatija, pričinio je v r eliku radost, ovaj žalost, pošto ne nosite ništa! (Smej). I. Djak : Sta je novo gespodjice? Cime možerao služiti? Pera: (peva): Kanvo vinca, vinca-ca, vittca rutnena? K e 1 it e r i c a : Oospodo, gospodar je naredto da vam se više ne izxlaje v r hio i zamolin je gospodu, da se već razilaze, pošto je dockan. Lokal se mora zatvoriti u pola dva... I. D jak : O, o, molim lepo, vi nam ttmogo napričaste. S v e t a : (koji je gledao na sat): Molim lepo, izvoliite vi reći vašem gosi>odaru, da, pošto je tek jcdanaicist, on, bar dotlc, dok mtt jc lokal otvorem, ue ttzneinirava svojc goste i da služi ovako slavnu gospodu... 1. D j a k : Onint vmom od 7 godiim... P c r a : Iz bureta na kom tnačak spava! Kolnerica: (sntejući se S\ r eti): Pola dva je već prošlo... Sveta : IzvinitcJ gospodjice! (Pokazuje joj sat): Izvolite tnalo bolje videti. Moj sat radi tačno! K e I tt e r i c a : (i>ogieda na sat): Pa da, sat vaš radi tačaio i već pokazuje da je prošlo pola dva (smejući se): Al’ vi ne vidite dobro. P e r a : Ne vidi on sad ni belu mačku ... (Smje). Sveta : Kako to?i Nije moguće! Vi ste vaš sat pomakll! PETA POJAVA. Bogoljub, Maksim i prddjašnji. Boža: Evo 1 našlh podirumara!

1. Djak: Hvala Bogtt! Dobro tc nlste zaspali tamo? Skapastno čekajttći! Baš rcvtrcsna i bratska usluga... Pera: Kamo vina bre pelengiru, M a k s i m : Žljc ga seo i da piješ vitto! Nerna ga više ni cvanjka. B o g o I j u b : (Objašnjava): Neda više kafedžija. Još tnoli da mu se gubimo iz kafane. Jor, vofci, mora da zatvori „zbog policiju* 4 . Šta nisam radio, najpre sam. a posle s Maksimom zajedtro; aii on zaintačio: pa komesarijat, komesarijat... S v c t a : Pa mi mtt i nisnio u kafatti, ncgo u bašti. B o g o 1 j u b : Ne brini, taj sofizant nije ni meni upalio! Samo Izgleda tteče li mu banuti patrola... P r e d r a g : Nek . djavo nosi i njega i njegovtt patrolti i kontrolu i futrohi i šta tl ja znam! (Lupa): \’lna ja lioću ovde! (Vičc): Hej kafedžija! I. Djak : (razdraženo): Krv će da legnc! Predrag: (Lupa): Hej kafedžija! B o ž a : De, ne deri se kao ske5c’džija! Poprskaše tni bubnc optte! M i 1 e : (U cllju da utiša razdraženost): Silenclum gospodo! (Kehterici): Oospodjicc vi budite dobri... B o ž a : (dodaje): Kao što ste lepd... M i 1 e : Pa, recite gazdi, da bismo mi želeli još da ostanemo i da niolimo još za malo vina. Krivicu, uopšte, za lokal, ako se i ovde ovo može uzeti za lokal, — priinamo na sebe. B o ž a : II’ znatte šta, još bolje, misiim, da je, ako se tni samo preselimo i zauzmemo busije na sred druma, a kafedžiju mollmo samo da nam daje vino. (Kebtericl): Tako mu rccite gospoddlce, mollm vas!

Kelttcrica: Ja ću to saopštiti | gazdi. pa šta on kaže. (Ode). ŠESTA POJAVA Predjašnji satni. MiJe: (važno): Oospodo ntoja, kad smo satni, da vatn prkncitim: tte padajte odmah tt vatnt! Polako, razložno ... P r e d r a g : (ljutito): Em pošteno pktćeno, em ovako postupanje! I. D j a k : Ttt mora čovek da padtnc u vatru. Kad je tako ja predfažem, da se ubarikaiiiiraino! Pera : Evo desnice verno prttžpue! Nek legne i krv! M i 1 c : E, e, mladići, pofako! Dostojanstva pre svega!.,. Maksim: (stneši se): Što ti je u stanjtt vitto da ttčini... P c r a : Pa dabome-, tebi je dto smeja! M a k si m : No šta, da plaeem? P c r a: Nemoj govoritl, da me dražiŠ i vredjaš? M a k s i m : E budalo, otpočni sad, ka' i Cmogorac! Satno da ti je Iivor i pusat. Pera: Maksime! Jctditu manje! Maksitn: (nemarno) Nemoj da trtljaš, boga ti! P e r a : (polcti mu da ga udari). Mile: (stane iztnedju njih): Šta je, kttda? Na svoje mesto! Babin jtmak! Pera: (drhteći od ljutine). Da ntu pokažem koga draži. P r e d r a g : Nemoj Pero, tvrda vetro! (Stncj). Maksim : Ma šta je, pustite gal Iuače satn sad nešto oratn za boksovanje.r. P e r a : (Ljutito odlazi na svojc ttiesto): Izboksovaću ja te!>e, ako n® sad — drttgi put. M a k s i nt : Jest, kad bi Maksa bio strina, pa stajao.,, Milc: Mir, gospodo! Imatit reč... (Još objašnjavanje). B o ž a : Silenehim! Dosta! Predrag : Ta evo I našeg hoitelijera! SEDMA POJAVA. Kafedžija i pređjašnji. ? r e d r a g : No, bravo, boga ntl, g-azda Nacko? Fina posla. Samo jel‘ ti tako sve svoje goste gostiš? Kad ti se prispava, a ti onda njima — surgtiin pasoš, a? Vrio dobro, da bolje bit tte može! Pe r a : (Poiupfljan): Boji se da tmi ne platimo! I. Djak: 1 ako mu se tmapred piača. To smo zaslužiii. K a f e d ž i j a : (u smešnoj pozi): Nije gospcđo, na priliku, stvar u tomc, već je po sredinl naredba od komesarijaita po kojoj ne smemo lokaie da držimo otvorene do pola dva. I pošto je to vreme, na priliku, prošlo, inolitn vas lepo gospodo, da se. razidjete. jcr ako mi banc varoška tvttrola, onda mi lcpo ide ... na priliku ... Kazna je vcllka... , , Nekoliko: Siian razlog! Već nema! Boji se crvenkapića. Boža : <U nameri da ih stiša): To je razlog... M i I e : Razlog dosta važan i opravdan, gospodo inoja. U oštalom, nama nije ovo nl prvo ni poslednje. KafedžIJa: (okuražen): Jest, gospodo, vi poznajete mene, k’o na priliku-