Београдске новине

,6trana 2.

Portugalska prekupila anaolsku tran s .; r afrlkausku p r ugu. V'..). v ,* * • Kb. Llssabon, 19. jula. .VJgš^La 1« jJifcifcaplin angolskfu ir«uis-*-'ri»Uaznlčka pruga izmeoju renanga i yt. . Bankoka. r i Kb. Lonđon, 19. iula. jjng^*' sazijaje ks Bankoka: r li otvorena je željeznička pru,.w<Su Benanga i Bankoka. ie veza sa Evropoin skraćena za SSa

Sa Balkana«

RUMUN.ISKA. Pmllog da se Bratianova vlada stapod optužbu, potpisalo je 80 poslaka, i' kako je već javljeno, primljen v. u komori skoro jeduoglasno. .fom prilikom raspravljaju novine bez fazlrkc pravca o krivcima. il ,,S t e a g u 1“ vladin list, piše, da fcu tačke u optužntci poznate cijelom iparodu. tako da krivci nemaju mogudh josti za odricanje. Istraga će imati sanm da ustanovi pojedinosti. K a z n a f in o r a b i t i s t r o g a, jer nikome nije flopuštcno. da ugrozi opstanak svoga haroda. ,,Q a z e t a B u c u r e s t i 1 o r", nezavisni !ist, konstatuje jednodušnost, kojotn je koinora primila predlog (leorga Stroicia i drugova. ,,L u in i n a" list narodne stranke, Spominje, da u broju zločina bivše ,vlank nije navcden največi, a to je ipolitički pravac, u koine je došto do ; Tata. Pokušaće sc sa i'žgovo'rom, da je ; to bio „nacionalni rat“ i ,,da se druk-

čije nije moglo." List nezavisne stranke „Renasterea" traži. da se svi Bratianovi zločini pod’vrgnu kazni. On je zemlju 'dovco do propasti, sklopio savez sai s tn r t n i m neprijatelje ni, priIprernio rat, ko.ii je prouzročio poraze i •sakaćenje zemlje, tc zemljit na nedostojan način prevario i opljačkao. K a z n a m o r a b i t i n a j v c ć a, k akva pripada oninia, koji su t z v r š i i i n a j v e ć e z 1 o č i n e p r em a s v o j o j d r ž a v i.

Pomorska bitka pred Visom. (!sto r ijski kalendar*). Na današnji dan, 20. jula 1866. goč ’C bila se pred dalniatinskim ostrvom Visotn (Talijani ga zovu ..t.issa", pa je i bitka u. većini njeniačkili i irancuskili istorija nazvana lim imc>noin) znamenita potnorska bitka izimidju austro-ogarskc i talijanske fbitc. Poslije faiijanskog ucuspjelra na kopmi u bilci na Custozzi (24. juiia 18t>6. godine) u taJijanskom stt javnom hiišljcnju sve više učcstali protesti zbog neaktivnosti talijanske flotc, tim više što je ona i po iiroju, i po kvalitctu brođova i po brodovskoj artiljeriji bila kud i kamo nadmoćnija austrougarskoj floti. S toga je na navaljivanjc vlade talija iska vojna uprava narodila udmiraiu Persanu, da sa flotom izvrši prepa/J na dailmatinsku obalu, iiaposc na ostrvo Vis. 16. juia poŠao je iz Anconc sa 11 oklopnjača, 4 drvcne frcgatc, 3 korvctc, 4 torpednjače i 4 aviza, pa jc u zoru 18. stigao do na doglcd viške obalc. Prvo jc izvršio artiljerijski napad na Sv. Ojorgje (sv. Juraj), koji mu nije pošao za rukont. 19. jc Pcrsano dobio još pojačanja i pokušao Je, da iskrca nešto vojske na

*) Ostatak istorijskoga kalcndura (spomen na glasovitog talijanskog pjcsnika P c t r a r c a), zbog pomanjkanja prostora u današnjem. donijećemo u sutrašnjem broju.

Subota

BEOGRADSKE NOVINE

( Visu, ali je austro-ugarska artiljerija spriječiia taj pokušaj. Tek što je Persano 20. jula bio nareldio nov napad, kada mu u 10 sati prije poidme javiše. da ide austro-ugarska flota i da je već p blizini, pošto je tfotle bi’la skrivcna maglotn.. Na glas o napadti austrougarska flota pod komandom kontraadmirala Tegethoffa (rodom Iz Martbora u južnoj Štajerskoj) bila je krenula iz Pulja pravo na talijansku flotu. Tegethoff je imao svega: 7 oklopnili fregata, 7 drvenih većih i 10 manjiii ratnih brodova raznoga tipa, bio je dakle brojno i kvalitativno kud i kamo slabiji od Persana. No pouzdajući se na svoje jimačke Dalmatince, koji su sačinjavaii većinu posade njegoviii brodova, Tegethoff se rijeSi da rizikuje napad. Austro-ugarska se flota odmah u početku borbe uvukla vKžtini manevrisanjem izmedju čela u centra taiijanske flote. Otpoee strahovita borba izmedju pojedinih brodova. U odsudnom momentu jurnuo je Tegethoff sa svojim admiralskim brodom ,,F e rd i n a n d M a x“ na mnogo jači talijanski ađmiralski brod ,,Re d‘ Italia" (Persamo se u to vrijeme nije naiazjo na njemu, već na brodu „Affondatore"), zario sd u nj i potopio ga je. Pošto jc i talijanski brod „Palestro" odletio u vasiduh eksplozijom, Persano naredi odstupanje. Tegethoff je imao većih gubitaka od Persana, ali je zato izvojevao reospornu pobjedu nad brojno i kvalitativno innogo jačim protivnikom. Persano je za ovaj poraz stavljen pod sud i 1867. godtmei osudjen gubitkom državne službe.

Građ i okoiica Dnevni kaleudar O a n a s je subota 20. jula, po starom 7. juta. — Rimokntolld: lllja prorok, Jeronim; ptavoslavnl: Toma t Akaklje. Klitcmatografi: C i k. vojni kinematograf u Kralja Mllana ullcl br. 56 (Koloscum): U 6 sall poslije podne predstava za vojnike, a u 8'30 saU uvcčc predstava za časnikc uz pratnju garnizonskc muzikc. — C. I kr. gradjanski kino na Terazijama br. 27 (Parls): U C sati poslijc podne i u 8 satt uvcče opStc predstave. (Posljednja uz pratnju vojnc muzike 409. etapnog batalijuna). BcogradsUi orfeum u ljetnoj pozomlci ibašta ,,Uo!elTakova“ naTerazijama): Početak prcdstave u S'.'tO satt uveče. Traže se porodice. Porodicc ovih umriih ratnih za; robijenika i intemiranili, potrebno jc da se javc sudskom odjtienju opštine grada Beograda, radi izvjesnog važnog i iiitnog sao'pštcnja: 1. Josifa Dutaša; 2. Svetozara Gjurgjeviča; 3. Miiiajia Ojukovića; i 4. Rafaila Fin c a. Gostovanje bečke pučke opere. Danas sc kao prva predstava bečke pučkc opere daje „Prodana n ev j e s t a“, od S rn e t a n e. Sutra, u neđjelju, 21. jula', davaće se „Rigo1 c 11 o“, opera u 4 čina od O. V e rd i-a, sa ovom podjelom uloga: Vojvoda cd Mantovc — gosp. Kubla; Rigoletto — gosp. M a in a u; G i 1 da — gdjica G e r h a r t; grof od Moutcrose — gosp. F r a n k; grof od Ceprano — gosp. Wcltlinger; grofica — gdjica Gross; Marulo — gosp. Hagen; Borsa — gosi>. Beer; Sparafucile — gosp. Fri-schler; Magdalena — gdjca A 1 11 e r; Giovanna gdja Wciss; jedan paž — gdjica N i e ntec ek. P oče t a k u 9, svr* š e t a k u 11 s a t i. Svc note i tekst opera za komade bcčke pučke opfrre mogu se dobiti u knjižari „Napredak", Khez Mifiailova ulica broj 9. Priznanice za pouioć. S v e priznanioe za pomoć za injcsec j u 1 i izradjenc sn i mogu se od-

mah f dobiti u uredima okrnžnog zapovjedništva Beograid-graid u ulici Crkvenoj (nekadašnja zgrada glavnog računovodstva) 11 sobi broj 19 od 8 do 10 sati prije podne. Istoga dana, odtnah po prijemu priznanius prije potlme, blagajna c. i k. okružnog zaix>vjedništva Beogradgrad, koja se nalazi u Istoj zgmdi, soba broj 18, isplaćujc i poinoć. Kako prilikom prijema priznanice, tako i same pomoći, potrebno je iinati uza sc rcdarstvemi legitimaciju radi ustanovljenja indentičnosti. Naša skrh o udovicaraa 1 siročadi. Povodom nesrc'no spnti nar.inika Baneta, izaslanict i opuuomočiLCt c. i k. fonda z;i uilovico j siročail i fcr. Ugarsko ratre stobd p:c*tl: li su pokojniko« voj roill'iiii 1000 kiunakao prvu pomoč, a osSm toga su se obratlh piedsjedcikn fcu« da za tnloviico i siročad za dalju polpom od 1000 kruna, t» će tako za udovicu i siročad 'narcduika Banc.a biti odobiena svota od 2000 kruna. Završni ispit. U zcmljodjclskoj i zanatskoj škdi na Banjici održan jo sada pm završni išpit od postanka ovo školc. Prcd zistupniciina krojačkog, obućarskM, pckarskog i bri. jačkog zanata čctiri djaka koji su ovo godino svTšiii ovu školu, polagala su ispit, Pmna pravilima školc majsturi gor« Ujili zanata bili su u savj?tu pnedsjodn:« štva. Ispit jo iznenadio svako ocekivanjc prisutuib. Stručnja< l su vrlo pažijivo r.izgledali iznuljene prcdmete „kandidaia za rad“ i. bili su u svemu zadovoljni. Na zavi'šetku jo budući vlasuljar pokazao pri« sutnima praktičnim radom k liki j - napre. dak postigao u svomo zanatu. I na t.orijjskom i na praktifcnom ispitu ova su fcctiri mlada djaka dokaza'a, da su prošla kroz jednu temcljnu ško'.u. Boogradski strnčnja. ci izjavili su svoj' puno zađovoljsto o svcmu, što su u ovoj školi 'vidili. Pazitc na sirće. U prodaji sirćela pojaviio se vxlo mnogo falsifikata. Kako so danas sirćo jako upotrebljava u većim količinama za salate, za sprcmanjo ziinuioe i u razna jela, to je vrlo važno pitanje, đa ne uno. siino n svoj organizam u rnjesfo sirćefci razne vrlo škodljivo preparate jx> orga. nizam. Zbog toga, što Se sirće vrlo mnogo falsifikujo sa raznim otrovnim prepara« tima, koji ubijaju naSfo'tijclo i organizam, skroće s© pažnja gradjatistvu, da pri ku. povini sirćcta strogo pazi i zahtijeva od prodavaoca samo pravo čisto vinsko jli I sirćo dobio esencij , Svaku kupovinu rdjav>g sirć*la i po zdravlje škodljivog. i ubitafcnog, dužaji jo svaki pošten fcovjfik odmab prijaviti nadlcžnoj vlasti, u intercsu kako svoga zdravija, tako i zdrav'ja svoj h b'.ižnjili.

Dnevne vijesti Odlikovaiije. Carskoin iradoni Njegovog Veličanstva suitana podlijeljen je red Osnianije IV. razreda vojnom računarskom nadoficijahi Natanu Dorfmannu, koji je dodijeljen iuspicirajućem glavnom intondantu.

O poleganju žita.*) Danas, kada jo žetvp, u najveć m jeku, ncćo biti zgoreg, da progovorimo dvc.tii reči o poleganju žita. Danas yeć nij • taj« na za našeg seljaka, da ono žito, koje j; toliko dobro, da od to đobiote pokgne, zbog fcega višo ođ paiovinc zrna izgubi i onda naravno više nije đobro. Sa poleglo njive dobijamo sitno, smežurano i lako zrno, kojo kad sameljemo dnjo v:šc mo» kinja ncgo li brašna. 0\(io ću da navedcm ncke ghvnijo uzrokc, Tt’oji prouzrokuju poleganje žita.

*) Ostavljteno naij*čje piščevo.

M a k s i m : Kakav nagao preokrct! (Milu): Treba da te šaljcnio na (mšku konfercncHju mira sa tvoga plašIjivog srca. Pera: (Posrčuči polupijau): Za mejic to ne važi! Ja hoču vina! I. D j a k : Makar još jednu kap. izgorcli od žedji... Predrag: (s pozom): Gazda Nacko za slarog prijateljstva. M a k s i m : Za srećnog ispraćaja ovih bekrija!... S v e t a : Za slavu tvoga na daleko i na široko čuvcnog iiotela! Knfedžija: (brani se): Ali gospodo... Sveta: Ncsma tu ali! (Svima): !Alo! (intonira): Ta, ra, ra! S v i: (pevaju): Daj natn još i posledtiji put čiča Nacko vina! Kafedžija (sincje se): E za tu IJubav, ko na prililcu. — daću. (kebierlci): Dote, vina! Svi: Živeo! na lratoga ljeta! K a f e d ž i j a: Ali ako patrola. k‘o jm priliku... S v i: ni brige te! Đoža: Gospodo, za tu ijubav jcdoo veliko gazda Nacku! Pozor! E-exl (Svi saJutiraju). OSMA POJAVA. Kelnerica (donosi vino), predjašnji. . Sjfii (ka<j spaze vipo)i Ural 2ive»l •! Bož* (koruMKluje): Caše punil !bm)i Rnk« k čašil (turade): Caša ua-

mi! (uzimaju): Tri prsta oć stola! (Činej. M i I e: Molim gospodo! Predrag: Ta ne prekiđaj nas, voda mi već pjjušti na usta! Šta ti veliš komandi baša? Boža: Poštovani skupe, pozor! Naš vrsni sugradjanin Mile Savić ima reč! Milc: Gosimdo moja! I ako državni statuti naše cenjene repubiike zabranjuju držanje oracija, koje zarazno deluju protivu koinoditcta naših siigradjana... Svcta (upada): Bogme još strašnije na njihovo stomačno varenje. Mile (nastavlja): ipak smatram za potrebno. da se na dmiašiiji đan ... Maksim (prekime ga): Upravo u ponoć, ili u zoru sutrašnjeg dana. (Smej). M i 1 e (nastavlja): pri ovako-m našem bratskom veselju, osvmein u zaostalu za liama prošiost i predstojeću budućnost svakoga posebice, od koje nas dele još ntak> dana. Hteo bih gospodo inoja. u bratskoin zagrljaju, da vam otvoriin đušu svoju, te da vldite kako oaa u svakom drhtaju svome grli sve vas, kako bi večito htela da vas održi u zajednici. U tom svetk>m oduševJjcnju mlade duše, braćo moja, bez velikog fraziranja, bea velike p«oze uopštg, ja i dižem ovu čašo i kličem: neka nam roilostivi Gospod Đog, na osvitaik za nas monientakno teškiii trenutaka za vreme ispita. dajui« murirosti i aile \ duševioe i fisičfce,

đa srečno prekužiino ispitnu bolju! Stedrom miiošću svojoin neka odobrovoiji gosjKidina rektora, kao predsednika komisije, j gospodu profesore. kao članove koraisije, te da na p.redstojećiin ispitima — bude u svakom pogledu dobro! — S tim, neka žrvi naša niila Alma Mater! na mnogo Ieta i gcdina i na slavu, ponos i koaist države i milog naroda liašeg! — Živeli i svi mi, braćo i gospodo mojai, u večjtoj mladostii. neiiscrpnoj radosti, večitoj bratskoj ljubavi, na ponos i diku svima i svakome! — Salve! Svi (kliknu): Ura! (kucaju se): B o ž a (komanduje): Jedan, dva! S v i (pevajti): Živeli, živeli, mnoga ljeta živeli! I opet, i opet irmoga ijeta živeli! Boža (komanduje): E-ex! (Svi ispiju): Unus, duo, tres! Evlya! Svi (pevajn): Gandeamus igitur, juvenesdmn sumus, post jucundam juventutem, post molestam senectutem nas habebit humus! Vivat Academija', .Vivant professores, vivat memorum quodlllibev vivaut membra quaelibet, semper smt in ilore! f Svi (kliknu): Ura! Živeo! Hoh, Eviva! Zito! Eljen! Se trajaska! (Zavesa pada), (HasUviće «•)

20. jula 1918. Mnogi so naS seljak već uverio, kb.d sl.iir. ka, uana čvretinc da održi kia”, koji u»le<l zrenja postaje sve tcži, onda se provija, prelama i pada. To jo narđfcito kod onog žita, kod kojeg je. slamlta poiasla srazmer« no mnogo više u dužinu. a da toga uzro. ka nema, žito ne bi poleglo. Neposredau Uzrolr, koji izaziva suvišan porast u vi* sinu i slabost slamk<‘, jeste nodovoljna svetlost — Jilad od koga žito poleže, Sto dolazi od gustine, če-toć-e uscva a ovo iia. stajo ili kad se upotrebi šuviže v.c’iki kc. iifcina semcna ili usled jakog b 'korcnja. Nije isključeno, da seljak p i s janju lako pogroši, jcr boj.i zemlj« smela raspoz avanju zma a i oko vara. Zato su za s janjc najboljc 'mašine sijalice, k-c■ je no samo da brzo i tafcno posao obavljaju, nego manje trošo scmena jpo 40—50 kgr. po Jioktaru. Iz navcdenoga vidimo, daje bokoie; j) uzrok pologanju žita, što su strukovi sk« biji, u koliko ili jc na jvdnom istoin pro. stong ođnosno *z jcdnog istog zm t više. Pod povoljniin piiroduim okoinost ma iz jednog zrna izbijc ne j- fina slamka stablo, već yišo, obifcno 2—3. koje se onda (svaka za se) dalje bokkne. Na ovnj nijjiin, pod osobdto povoijnim uslovima, daje jedno zmo i deselinu strukova. Ovi izdanci smotaju jeđaa drugom, p aveći jedno drugom uisijaimio lilad. Usled toga oni, tnažeći svctlosti, izđjiknju u vi-inu kiio da hoće jerlan od drugog da pobegnu. Kod t?« ko senovitiK gusrih useani, najrailije se javlja ,,tonja“, fcije crvcne pge (rdja) p . sišu lisno zoicnilo i ujedno om»!u gitu 1 djenjc vlakna te poinognu polog. Iz toga vidimo, da je jako bokoienje uzrok slabo. sti slnmkci po.'cganju useva. Dakle ]• k protiv bokorenja, joste i Iek od po'cganja — a to jo tafc.no sojanje i razredjivanjc znia. No. vpa još uzroka, koji izizivaju poleganjo žita a to je: đjubre i vlaga. A. zotsko djubre usled svoje snag' n ijpre prouzrokujc pclog, zato j • za njivc uvek boijo uzimati ugoiclo štalsko djubre, a s~. mo gde nema toga uzima azotsko d'ubic. Isto tako poležo i ono ž;to, koje j • pov jari<> nu, jako ili tazo djui>rcn6j zemljt. Na takim njivama posejano žito poraste nosrazmcrno u visinu l razvije jako list, usied fcega pravi Idad i pada. Zaio je luajboljo, da ono zcmljište, kojo ovc go. dino stajskim djubietom nadjubrimo, tek droge godine žitom zascj<nio. Napn-dni ekonomi jcdne godino kukurazom a. 'drugo žitom zaseju njivu, a to &;• pok-izalo kao veoma dobro. Dešava so pak, đa i fcest" Mšo pro« nzrokuju poleganjo žita, jer se Mšorn azo. tova jedinjcnja spiiaju iz vazduba na zemiju i to u toliko vi&c, u koliko kiša fcešćc i duže pada. Azot je mcdjutim ono važno branjivo biljno gradivo, koje stvara u prvom redu zelenu biijuu niasu —■ iist, stabio. Radi tcgn postane uier bujan, koji usled najmanjcg \ctra polvgne. "Rotko so jiak dešava, da poLganje prouzrokuju i nekc muhe koj • ostavljaju jaja u slamci. Crv (larva) koji se izkžo nagrize siamku, kojfi pri riajmaujoai vetru pada, to izgleda kao gradom patućcna. Najobifcniji jo a i najbcl i lck od po. lcganja 'žita zapasivanje ovcarna s prc. leća. To je najbolji i unjjeftiniJ 1 k, samo ako se ujKitrcbi na vremc, u svakbm slufcaju pro pojave kolcna. To po.stiž*mo i polkresivanjcm srpom ilt kosom. Iz ovdo jiavedenoga uvid će svaki seljak-poljopiivieduik', da sa malo vi. c iruda i pažnje, vcoma lako moze izb ći pole. ganje pšcuice; a to isto v r aži i za j fcam, muhar, ovas i dr. —ša.

A DAN ODMAZDE (Svršetak). i 32. glava. Rrošk su fcilave nodjclj ', dok’ su so Mary i Bjen Lško iskušerii otac koliko toliko oporavili od potresa, prttipijenog U onom strašnom fcasu. Stanhopo ib j« ođmah 1 obojc dao odvesti u kuću svoga oca, a Flora ih jo najbriž'Jivijc njcgovala. Bila jo sva srcćna, kjada jo opoziia da so Maryni bKjcdi obrazi poskpcno iopet pocinju rumcniti, a da se iz pc. tamnelili starfccvih ofciju opct hiožc opa. ziti da on tnisli i potpuno zna za sebc. Ono što jo Stanhope isprifcao mladoj udc. |yici o dogadjajima na Markhamovom trgu, bilo j« dovoljno, da kod njc izazovo naj. dubij-o saufctšće; jcdino joj nije ispiifcao pravi Uzrok- smrli svog« oca, a nj noga inuža. , Pored svega Sto jc bio fcuo o njomu, ipak je najvećom ganufcošću misiio na čo. yj<ka, koji je u najstrašnijein trcnutku svoga života, hrabro b'o pogi<dao smrti u ofci i kOji j<> bcz oklijcvanja bio ispla. fio dug za ziofcin, pofcinjm u mladosti. Sari jo Stanhoj>e fcck mogao konstatovati,sa koliko ja vladanja samim sobom i sa kolilco je velifcine dulia ltjegov otac, bez obzira na ofcajnnje, koj.• ga jo b'lo obv. zelp zbog razorenog mu života, bio s\o pripr««nio da svojuna, ušteđi svaki už;-. ludni bpi. U kratkom roku, koji mu je bio ostao, on se jasuo i mimo sjotjo svo. jih i postarao so za njib. Lj'ubijcnu jo dje. vojku još odvc-o do ollara, dao joj svojc iioa * obezbijedio joj jc budućnost. Sinov. ljdfu je sreću mislio da ćc najboljo ol>ez« bijedilj tako, Bto će mu uarediti da uzme za ženu kćer fcovjoka, koga jo fcokala isla sudbina kfto i njega. Ta to ja bila jodina dj< vojl;a na svijetu, koja nikada u životu ne bi bila u mogućnosti, da mu m;t šta prebaci zbog zloCina, što mu ga jo bio pofcinio otac. Tako su odjednom biie rj.š«nc svt Eagonotk’v', kojc su dotle toliko mučilo Stanbopea. Tako jo najzad sasvim p.i. rodno laia objašnjao« okolnoft, ito je

Broj 192 pokojni White u svom postj dnj m pismu svomo sinu toliko nejasnim lij čiina go. vorio o djevojci, koju mu ja bio narnijc. uio za ženu, što ju jo nazivao Nalil jom Y< Iverlon i timo izazvao tako ncsrefcm n<sporazum. Jednoga da;ia di'šla ji Slanlio{>c;i go. spodja Delapaine, stara pr jatcljiea p • kojn« Slanhopcovo rnajke, da mu ćestita vjeridbu. Ona mu j& jcdiw>vrcincno izj . viia, da joj jo osobito inifo, što se 03tva« rivftiijem ovoga braka zadovoijava j o« sJjednja želja, koju jc još za životi tnao jnjogov pokojni otac. Kada j: Slanbo,© sav začudjen zapita, od kuda ona to zna, ona izvufco pismo, što ga je bil i dobi!a onog nesrećnog dana, — treće pismo od onih pisama štc ih je pokojni SVbite bfo, pisao ncposredno pred smrt, —< i jyredado ga pokojnikovoru sinu. U tom j> pismu izrifcno bilo refccno, da Samuel Wbfte po. što poto že!i, da mu se sin ožeai Nat:;. lijom Yelverton, — kojv se sada, ve!», zovc Mary Dalton i stanujc kod oca na Markhamovom t.rgu. Molio je go-fiodju Dclapainc kao slam prijatc'jieu svoca doma, da njih dvoje po mogućstvu npozns jedno s dnigim. Na kVaju pisma rekao jo Wbifce još, da jc ovaj brak' t'ikodje bio najmii.ja že'ja njegove pokojne prv r e žene — Stanhopeove majko — a 4i w on sam blagos'oviti fcas, kada će rnu s n' dovesti tu djevojku kao ženu. „Kada sam so poslije iznen .dne smrti vftšega oca spremala, đa mu izvrš'm p • sljcdnju volju, našla sam da su m > d<. gadjaji v«ć Lili preduhitriJi," refce gdj->. Delapaine. ,,Kao družl.»enica gdje Wbi!e imala jo Mary Daltou najzgodn ju pr iifcuj da so upozna sa sudjenim joj budućim mužem, a uskoro sam saznal i i to, đa su se i vaša srca našla bez ifcije saiadnje ". Stanhope joj bez i jcđne rijefcl stišt« roku; ta ona rrije rnogla ni s'.ut'ti, koliko bi mli patnjr i bola ušteđšL, da jn'u jj ranijo reklo, da ona tajanstv\<na Natalija Yolv»rton u stvari nije bila nitko drugl nego li glavoni njegova ljubljena Maiy, Kr*j.

S a l a. Dobar savjet Otac (sinu, koji študira mediclnu): Kada već želiš, dragi sinko, da l>osiaiieš špeoiijalista, onda svakako nastoj da postaneš zubar, a ne liječnlk za ušne bolesti. Sin: Zašto baš ieliš, da imstancjr zubar? Otac: Zafco, jerbo čovjek imad* I po 32 zuba, dok samo po dva uha. x

Pojljetfnje brzojaune vljestf. KRVAV i TEŽAK FRANCUSKi PORAZ. Kb. Bcrlin, 19. jula'. J7. jufa pretrpio je neprijatelj ju-< gozapadno od M a r u e kod manjib | maskiranih protivnapada težak, k r | v a v i p o r a z. Već ujutro 17. jula | upravlo ie neprijatelj protiv naših poIožaja na f r on(u Mame jaku vatru, : koja se tečajera da'ia sve više pojačaI vala naroeito u predjeiu druraa C1 i g| h i n i-D o r ui a n s. Poslije toga uslijedio je sa upot r ebom oklopnih automobila veiik napad protiv naših Unija u | okolišn S t. A g a a n a. Neprijateijski je napad ovdje isto kao i njegovi napadi iz L e M e s n i 1 a 1 H u t i e r a fcrvavo suzbijen. I u podne i poslije podne toga dana došlo je pouovno do jakih maskiranih francuskih protivnapada. Sa svježim divizijama i velikom žestinom napao je nep r ijatelj naše položaje pa je pokušao da postigne u ogorčenoj borbi neki uspjeh. Duboko nanizaite juriš«e trupe, koje je neprijatelj tjerao naprijed p r otiv naših položaja jugoistočno od M a r n e bez obzira na žrtve, pretrpjele su neizmjeri>c gubitke, pa su poslije bez« uspješnog naieta mofale da s e d a d ii ii b i j e g, gonjene njei mačkoni vatrom. Dok su sc posiije borbe. koja je kolebaia čas na ovu čas na onu stranu, na raznim dijelovima fronta konačno s I o m ili s v i neprijnteijski n a p a d i, uspjelo je našim jurišnjm trupania. da jugozapadno od Pourcya zauzmu jedan planinski greben i da kod toga učfne veliki broj zarobijenika kao i đa zapiijene jednu bateriju. Istočno od Reimsa preduzimao je nepriiatdl protiv našfh pofožaja sjevemo od Perthesa kao t sjevenio i istočno od Massiesa samo djeiimične napade. Ti napadl nijesu iraaii nikakvog uspjcha. 17. juli bio je za naše neprijatelje naročito težatc ikrvavdan. Oni su uprkos svih svojih napora izgtibHi jučcrašnju bitku. NOVA POTAPUANJA. Kb. B’-'rlin, 19. jula Wolffov ur>‘d j>v!ja zvftnifcao. Iz <lol>ro osigum.no pralnjo potopJe su njo. mafcko podm raic« u Sred z 'mnom ttf o r u <1 parnft broda s okrogio 16,QCQ brulo rogistrovanih tona. Jedan pa nrbroilf od aajnuuijo 6000 tona teško je ošt ćotV jeđnim torpcdnim metkom, ali j> još mo. gao da uplovi u pristanište. Usim toga' potopljena su 4 maJa jodienjaka. Načelnik admiraiskog stožefamomaric *