Београдске новине

rzrazet dnevno u lutro, penedjellkom posllje podne.

Pojodinl brojovl: lemMMopeeimn— inhllon •*«■ I fa. HU H •«**•« n . , .luuuua

! opiijj pi cIJmHul. i

MJesačna pratplatai s sstr .Tr'!?:-?: • g

»raMitra: BEOORAO, Vate KoradHćt sL braj 10. Talafot brnj Ipnra I prlmanja pretpleto TopUHa ranae broj 21. Talafaa hr. BL i Kaaa Ulbilto aL brel 82. Talafea bral MS.

Br. 195.

BEOORAD, utorak 23. )ula 1918.

Hostovak francustae protivofenzive. Nijemci svuda održali položaje.

Oodlna IV.

Nove fraze »tarog Chatnbonar.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. BcC, 22 jula. Nft talijanskom frontu nema nikakvth UftroCitih događjaja. U A r b a n i j i ie neprijaUlj p-ije tri ilana Bjevorno od Berala i u go ,r joj dciin: Devolija ore' z p >Čco s.a s ojim napadima. Izuzevh mVsm k 1 b.mja I>crb . nije noprija ej u nigdje u pj 1 > da izvojuje kakve prednoeti. Borlie tcaju ftaije. Izmedju zavijulka Semouia i mr. fa prođrlti su naŠa izviđjačka 0 d j e 1 e n j a n a v i š e m j e s t p n t a 1 i. jansko linije. Načelnik elavnog stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. Berlin, 22 . iula. Zapadno bojlšte: Voina skuplna bavarslcoe prijestolonasljednika Rupprechta: Izmedju Aisne i Marne traje borba nesnianjenom žestinoin. Uprkos teškog poraza 20. jula neprijatelj )e, nvodeći u borbu novo divizije i novo dovučene oldopue automobiic, prešao u ogorčeui napad protiv svih naših linija. Njegovi su napadi proP a Ii. Z a r o b 1 j e n i c i potvrdjuju /t e š k o g u b i t k e neprljatelja. I jučerašnja je borba ponovo dovela do potpunog u s pj e h a ai j e m a č k o g o r u ž j a. Izmedjti A i s n e i jugozapadno od H a r t e nnesa jaka bubnjarska vatra već u ranu zoru prethpdlia ie napadima neprijateljske pješadije. Jugozapadno od S o i s s o n a i jugozapadno od H a rItennesa ti su se napadl sloin i 1 i v e ć pred n a š i m 11 n i j a m a. Sjeverno Villcmontolra neprijateljevi odredi su prolazno prodrli preko dnima So 1 sso n s-Cha t eautT h 1 e r r y-a. I V i 11 e m o n t o i r e i fT i g n y bili su središte borbe, k o j u s u u n a š u k o r i s t o k o n Č a I i u sipješni protivnapadi S večcrl isu ponovljeini napadi jugozapadno od Soissoira pogodjeni još u njlIhovlm pripremama; gdje su još jroogli biti izvršeni, slomljeni s Ve3 i k i m g u b i c i m a. Obostrano lO u r c q u a neprijatelj Je prijc podne nekolikoputa uza 1 udno napadao protiv naših -linija. Pošto je u bbrbu uveo svježe snage, on je poslije podaie ponovio napade. Posiije tešklh borbi obostrano O u 1 ch y le Chait e a u našim protivnapadima propali su neprijateljski napadi. Sjeverno i sjeveroistočno od C h a1 e a ti-T li i e r r y-a otežala su naša Cdjelenja, koja su bila ostavljena u prostorlma ispred istaknutlh ix)ložaJa, protivniku prlbližavanje našlm novim iinijama. Tek je s večcrl došlo ovdje

do jakib napada, koji su se slom i I i s t e š k i m g u b i c i in a p o n cp r i j a t e 1 j a. — Na frontu M a r n e tO'pnička djelatnost. Izmedju Marne I A r d r c produžili su Englezi i Francuzi sa svojim napadima, o n i s u k rv a v o o d b i J e n i. Vojna skupina Albreclita wurttemberškog: Uspješni upad u neprijateljske linlje kcd Andervillera. Prvi zanoviednik glavnog stana pl. Ludendorff.

Nosioci kulture. Velika francuska protivotenziva, koja se očekivala. a koja je dovoijno obrazložena stanjem stvari, još jednako ide svojim traljavim tokom. Napadačev je polct do duše već sloinljcn, rezerve su velikitn dJjelom utrošene, gubici u ljudskim životima neizmjern! su. plan ofenzavo više nije tajna, — a Nijeinci spremni u svakom pogledu očekuju buduće događjnje. Ova je ofenziva bila prvo aktivno Fochov r o djelo; ta vatreui političari i notorni vikači u velikom gradu na Seini već su nagiašavali, da toga giavnog kotnandanta treba prolniditi iz njcgovog letargičnog sna, prije no što će se Nijemci učvrstiti na samim kapijama Parisa. I iz samog fakta, da francuski napadi nisu blli uprav'IJeni izravno protiv ii ovaj čas najviše ugroženog njemačkog fronta pred Reimsom i u Cliampagnei, vcć đa su njima ix>kušavali, da potisnu njemački frout izmedju Aisne i Marne, koji se na tome mjestu najbllže primakao Parisu, vidi se. da je na ideii za >.\-u 0fe.n7.ivu earanji.-on lakodje i neki političar. Danas se već može reći, da nije usplo Focliov brižijivo pripremljeni pokušaj proboja. Posljednje bltke 11a zapadu opet su pokazale, kakviin se načinoin borbe sporazum služi evo već četiri godine. Već u prvoj ratnog godini javljajtt se na bojištu vojnici podjarmljenib kolonijalnih naroda, već tada su indljske ,,gurke“ i senegalski crnci slašču divjjačkih naroda, koji se nalaize ispod osno\Tiog nivo-a kulture. klali njetnačke zarobljenike, već tada se kao ,,saveznik“ rame uz rame sa trupamia ,,kultume“ Francuske borio ološ sa ostrvlja Tihog okeana, taj izmet svakog pravog čovječanstva, U 0110 su vrijeme Nljetncl glasno protestovali, govorill su, da Je krv njemačkog vojnika i suvlše dragcKtjena, da bi se sttije!a prolivatl u borbl sa ovint zvjerirria u ijudskom obliku. Veiiki je to zločin nad našom mučno izvojevanom civilizacijom, kad sporazum narodima na tako dubokom stupnju kulture pruža od-

vratni prizor, kako se svirepo bijeli narodi medjusobiio koiju i krv'ave. No Frančuska, siromašna u ljudima, jer joj se stanovništvo gotovo ne ntnoži, bila je lipućena na ove sumnjive borce iz najmračnije Afrike i iz vrelog Sudana, da bi se odbranila od napada, što ih je fizički valjana a snagoin nadmoćnija Njomačka upratvljala protiv ujenili istočnih granica. Tako se tijemački apel na razum cvropske kulture, 11a prvenstvo bijelc rase izgubio u bucl egzotionog crnačkog oružja i modernib baterija. Cak šta više, taj je protest nadvikivan bajkania, kojima su pokušavali iznijeti kao dokazani fakt njemačko ,,varvarstvo“ i kojim su u toliko brže forslrali tu linižavajuću propagandu, u koliko je bila vcća opasnost, da bi ,,svetoj“ Francuskoj i njenoj ,,veiikoj“ naciji mogli prebaciti, kako se 011a ogriješila 0 kulturu, čovječnost i civilizaciju. Dok je pak Francuze rukovodiia nužda, da 11 svoje borbene redove uvedu divlje i nečovječne ratnike, kod Amerikanaca je takav postupak dokaz beskarakteme niskosti, koja se, ako je vješto metafi'zički okrećete, kod njih uvijck pokazuje vrlo dobrim sredstvom za ratovanje. U Sjediujetiim Državama — zemlji ,,slobode“ i ,,neograničcnih mogućiiosti“ — crnca smatraju kao neku sredinu izmedju čovjeka i životinje, gaze ga nogama, on tek što je u opšte trpljen, i taiko vodi nedostojnu, ropsku egzistehciju. Slobodini Anterikanac doduše se mnogo raznteće nekom širokogrudošću svojiii rnisll, a svoje osjećaje kiti demokratskim alirama, kojima prezire grofnve » nlemsl.vo a bnpatiše svirua mogucim fantazijatna 11a svijctu. k.. ričkom llu crnac do dušc nije dostojan da bude ravnopravain član društva, ali u Evropi, gdje su mogućnostl ograničene i gdje je ideja demokrafske jodnakosti još nerodjeno dijete, cmac se bori rame uz ramevsa prekultivisanim Amerikancem, It. rova izviruje njegova cma glava, pokrivena kovrčcstom kosom pored brižljivo isčešljanog ,,razdjelka“ bijelog Amerikanca. To je evo farisejska politlka američke zvjezdanc zastave, koja je jevrejsku podvaiu načinila aksiomom svoga bića. VoJuička korist od upotrebljavanja divljih i nekulturnih naroda 11 borbi ne sastoji se samo u tome. što se štedi bijeii ljudskl materljal: Ta ovi divljacl. glupi i nerazumni i ne mogu poznati, d,a njili saveznici upotrebljavaju kao malj za svoje ofenzivtie želje, da cni moraju izginuti do posljednjeg, ako iioće izvršiti nainijenieni im zadatak. Upotrebljavainje afričkili i prekomorskili naroda kao savcznika u borbl

protiv stare istorijslke kulture njemačkoga carstva najveć! je grijeli, koji Jc ovoga rala počinjen nad idealom čovječanstv r a. A ono, što danas Izgleda sarno kao taktičkl manevar i što je tobož dokaz političke mudrosti, doonije ćc se strašno svetiti, kada ovi divlji narodi u svojim koloiiijama bndu 11aslavili primjcnjivanjem slstcmatske borbe sa brzom paljbom I svc vrste ubijamja i klanja. kojima ih je sporazuni naučlo na evropskim bcjištima. Džinovske borbe na zapadu. Neuspjeie francuske osnove Bcrlin, 22. jula. U početku njemačke ofenzive 1110ralo se računati sa protivofenzivcm. Napad se mogao očekivati saino i.zrned.iu Aisne i Marne. To ne može uznemirivati, ako je neprijatelj zađcbio nekoliko kilomctara prostora, pošto je protivofenziva imaJa za -svrhu proboj njcmačkog ironta. Ovaj nije 11 s p 10 z a h v a 1 j u j u ć i li r a b r os t i n j e m a č k i h t r u p a. Fnglezi liijesu više ođuševijeni Irrancuskom protivotenzivoni. Rotterdam, 22. jula. „Times - ' nijesu više cduševljeni francuskom protivofenzivorn. A k c i j a s e sinatra s a 111 0 k a 0 o d b r a 11 :< 0 d n j e m a č k i h n a p a d a.

Probiem opšteg mira. Pati'iotsko stajalište njeinačk : h socijaiista. *^ *‘ -J:.. Kako „Kdlnisclic Zcitung“ javljaju, Scheidemann je izjavio izmedju ostalog: Engleska radmička siraii'ka poziva 'I'roelsira da dodje 11 Lcaidon. Ta je stranka 11 vladi s nekoliko mjesta zastupljena i baš ta \iada ne izdaje piutni list a straaika jodmoglasno cdobrava ratne kredite. To moranio uvijek imati pred oeima. Mi smo uvijek bili za mir, posljedmji put 11 poznatiin mirovnim cdlukama Rcicbstaga. N1 j e d n a d r u g a v 1. a d a 11 i j e t a k o d a 1 e k 0 i š I a k ao n j e nui čk a, k 0 j a j e r e k 1 a, d a j e v o 1 j 11 a d a u g o v 0 r 1 m i r. N i 11 k 0 j 0 j d r 11 g 0 j s e z e m 1J i n i j e 10 d o g odilo. Mi se moramo potruditi da se izviičtmo iz rata sto je prije mogude. A 1 i 111 i b e z u s 10 v 110 m 0 r a m o s p r i j e e i t i, d a z c m 1 j a 11 o v 0 111 ratu bude 0 b o r c 11 a, j e r b i o d toganajviše patlli ba§ 11 jem a č k i r a d n i c i.

Kb. Bern, 22. Jidai. Francuskf postamik na engleskotll dvoru, Paul Chainbon, upozorfo W u svom govoru prilikom proslave pada Bastilie, đa će Nijemcl poslije uspostave mira odrnah obnovitl svoje plamovđ za ekonomsko vladanje svijetom. On? već sada čine iza to velike pripreme. Jedino sredstvo, da se o\i planovf osujetc, jeste u obrazovanju ekonomskogi bloka sporaztmmili siia. Mi ne želimo, da poslije rata budemo ni politički, nl vojnički, ni ekonomski robovi. Sto s® tlče Francu.sikc. na prvom tnjestu stojf vraćanje otetili naših provincija. Mojf su zemljaci 47 godina na to čekalf, Ako ne bi došlo do vraćanja E!zas-Ix>tringije, onda če Francuska ostati osakaćena statua, statda veHke ijepote doduše, ali koia je izgubila simerriju Mriijfi. Rozmcunauanje sa uprcpnsfiteiHmt! ?omo»ins u Suirunjskoj. "K5’. Bujriirešt. 22. juia 1 > guvor ministra iiredsjednika iia interiiflaciju poslanika S t o I 0 j a n a 0 razgovoni r ! ake .1 onesca u ,,C o r r i e r e d 1 11 a S c ra " glasi ovako: Take Joncscu tvrdi, da su kralj i rumunjski narod ostali vje-rni |x>Iitici i ličiujsti Bratiana. Meni ie poodavna poznata slabost za razgovore, od koje Takc Jonescu boluje. U godini 1913., kad je cn bio ministar, i kad je njegova siabost mogla bitl štetna intcresima zemlje, ja sam mu tu slabost stišao. I 'atias. kad on govorl kao sasvini privatna ličnost. mi neinamo sredstva. da ga urazumimo o stvarnosti. Nemarn nikakav drugi sud, I nego oprovrgavanje, koje mi je paio I u dio. i veselost, kojom je javno mnijenje primito njcgove izjave. Jedina je kazna za njega g 1 a s n i s m i J e li, k o; i m j c z em 1 j a p r i m i 1 a k z u an j u p 0 s I j e dn j e ] z j a ve n jegodo [ sta sm |d i, d a j e z e m I j a s 11 jl m a s u t r~n dan ga zemija p r e k o s v 0 j i h z a k o 11 i t i h predstavnika s t a v1 j a p 0 d o p t u ž b 11. Taj prcđlog zetn!je i leomore 0 optužbi najbolji je odgovor 11a posljcdnj! šaljivl ispad Take Jcnctsca. Što se bczobrazltika Takc Jonesca tiče, kojirn so poziva kralja radii potpore politike, zbog koje 011 sad mora da bjega po Evropi, bčlo sa svitn beskorisno, da se zeinija obavjetštava o najdenieatamijini ustavnim naćeliina. Kralj go\-x>ri samo posrestvom svojc vlade i 011 nijc nikog ovlas-tio, da se pojavljujo kao sudrja njegovili mišijeuja. U ostalom (ja mogu tvnditi, da izjavc Take Jonesca potpuno ne odgovaraj'u istini, da su joj suprotue. Komora je govor primila sa ži v im od obravanjem.

PODLISTAK Bož. D. Lukić: 4 U oči ispita. Kratak odlomak djafkog života u 2 »IIke s pevanjem I svlran|em. (Svršetak). PETA POJAVA. Lela i prcdjašnjh Leia: (uleti usred pesmc-i): E, blago meni s mojiin izglačanim parketom! Ama uvek on! (Pde<ii mu). M i 10 r a d : (koji se brzo okretiuo): E, draga sestrice, u imc svoje i u ime sviju ovih, čestitani ti rodg'en 'dan! (Prefclaje joj bnket cveća). Lela: I to, razuine se, sa čitavom muzikom, i baš cvde! nisi mogao taimo jeli. nego baš ovde... M i 10 r a d : Pa mi stno iiteli korporati\Tio... onako svečano. Lela (Ijutito): Sad ću ja tati, pa Ćeš i ti i tvoj buket... (podje). R e k 10 r (u smehu pristupajući joj): E, dete moje, kad su se potrudill da I čitavom muzikom pozdrave ovaj tvoj svečani čin, onda se moraš i ti Odobrovoljiti... I.ela (iznenadjena): Ole, tatal iOtkuda ti tu? R e k 10 r : Da tu se i ja s njima našao, da po svojiin silama koJiko tollko doprlnesem da ovaj prvi današnji muzički pozdrav tvome rodjon-danu ispadne što bolje. Milorad (Le>!i): Tata je odrJfavao dischdinu. R ek t or (snieje se): Dakle, viAW) hln mnlA traH tft Aajnft« vldim

tako srečnu i raspoloženu. i ovaj mali oblačak na tvome licu zbog izgaženog parketa mora sasvim da iščczne. M i I o r a d (uuaiijava se oko Lelc): Draga inoja sestricc, jeli se ti ne Ijutlš? (Smeje se): Ha, ha, ha! L e 1 a (odobrovoljena): Obešenijače jodan! Vidi ga samo tata, kako se uprepodobto. M i 1 o r a d (obešonjački): Pa ja s mojim drugovima. (Prilazi im). Rektor (Leli): E, Ue.to moje, kad ti je i brat izvršio jodnu tačku današnjeg progratna, ni otac ncće da izostane iza njega. Milorad: Ura! (Leli#: Vidiš i tata odobrava! (Drugovima — prišavšl im): Odbl! Rektor: 1 tata ti čestita današnji dan sa željoin: da te ta ozarena sreća na licu i očlma prati cclog tvog veka: da tata u tebi dočeka i vidi sve oih> što ti želi!... ŠESTA POJAVA. Dr. Ivcc i pređjašnji. Dr. Ivec (ktica i prl posledmjiin rcčitna rektorovim ulazi): O, 0, tu i svečati! pozdravl! Bravo, rektore. (Zdrave se). Pa jest, Boga mi, danas je Leličin rodjendan. Što ti }e profesorska rasejanost, he, he, he! A i rrroja ti Mila i Ruža spremaju divna fenenad'jenja, dete moje. Pa i ja se pridružujem žeiijama tvoga oca: neka ti je srećan rodjen dun! (Rukuje se s Lelom). Lela (se pokloni): Iivala Iepo. D r. I v e c : (spazi ostale): A, gle, tu čitav skup! šta je Mdoratde, jesi H junak; no tu je i Svetica, pa i Mladja! Rektor: Štcta, moj Ivec, što nisi raniie došao. da čtiješ i saznaš cilj

njihovog skupa. Ttl ti je bio čitav koncerat. DoSao baš pravl lamburaški zbor. 0, o, satno da ćuješ, pravo urnetničkl! D r. I v e c : Kako, tamburaški zbor? A gde su im tambure? M i 10 r a d-: (se sa dnigovima 11a to z.asmejc). R e k t o r (mahnuvši rukom na decu): Mirl l dedc. da čuje g. profesor vašu veštlnu! Milorad: Stid nas jo tatu... Dr. I vec: Dcdo, dede, da čujein, da bome! Rekto-r: Bez pogovora, jcdan, dval M i I 0 r a d (sa drugovima počinje kao 1 ranije i peva): AT besedi Čemer-deka: O čuli me Peien-bako. Čuj. ako me voliš jako, Kad tne stara zakopate, Kad se kućl s groba vraVe Kad onemi po-noć tUa, Kad se dača izopija. lz groba ću tebl doći, Ti ćeš sa mnom u grob poćl. SEDMA POJAVA. Dr. Šapfianin I predjaŠnji. Dr. ŠapČanin: (ulazi u toku pesnte, prilazi rektoru 1 klanja se. Zdravi se sa Dr. Ivecom. Leli se klanja Ijubeći je u ruku. Sve to čini u puttom tonu pravog kavaljera, da čisto postaje smešaa.) U toin i ovi s pesmom, kad ga spaze kako se klanja, udare u silan smej i prekinu pevauje. On im tapše): Bravo, bravo! To ide čisto umetničkl. Ali, g. rektore, dozvollte mi, da vam u današnjoj roditeljskoj radostl povodom rixJjen-dana gospo-

djičinog izrazim, u punoj odainosti. svoja čestitanja! (Klanja se pružajući ruku rektoru). Rektor (rukujući se s njime): Hvala lepo, miadi čoveće. D r. Šapčariin (Leli): Ouspodjice. meni je osobito inllo da Vam na današnji dau, prilikom vašeg rodjendana, pr diiescin svoja iskrena. čestitanja, sa željc.m, da vas u novoj godlni vašeg mladalačkog života prati svako dobro i sreća, da vas ta nova godina obaspc ružama i prolećem I... Lela (graciozno ga prekine): Dosta, dosta g. dokfo-re. Hvala vam i 11a toinc. (I’ruža mu ruku ti znak blagodamosti, koju on ix>ljubi). Ali, tata, ti i ne liiidiš gospodu, da sednu, nego stoje. Rcktor: Zuaš, dete mu-je, da ja na to zaboravim. Nego ti to kao mlada dotnaćica, zameujenica majke svoje ... D r. Ivec: No, 110, ta svoji snio, za boga. Lela: (graciozno da rukom zttak da scdnu). Izvolite! Dr. Šapčanln (Leli. lasfcajuči): 0, 0, kako to lepo gospodjlca sa puno domaćiske gracije ume da izvede. (Scda do Lele). Lela: Vi ste iako izdašni u koinplimentima g. dcktorc. (Raz.govaraju tiho). D r. I vec (koji je seo s rektorom za drugi sto):' No, pa jesi li cdabrao temate i pitanja i kako ie tvoje mišljcnje 0 lome uopšte? (Razgovaraju). L e 1 a : (Miloradu, koji se^ zabavIja s drugovima): No, ti možeš sad maio s drugoviuia izači i prošetati. Milorad : Dobro, sekićc, (Ođlazl s čtrugovima)

OSMA POJAVA. Predjašnji bez Milbrađa i dirugova mu. Rektor: Pa ti znaš uopšte mojc mišljenje i moje poglcde 11a te stvari. Olavno je, jeli, da mi znaino skroz to mladiće, davno i davno da smo cdmerili njihovo znanje. Pa proma tomo sada ih cediti i pitl im krv 11a pamuk apsolutno ne Ide. Ne, ne, takav tiačirt i najzad takav metod nastavci Ja odbacujem. (Prcdužuju tilio). Dr. Šapčanin (Leli): Ali, gospodjice, nije I! vašc srcc, evo, kao sada, na primjcr, zakucalo malo dnikčijitn tempom? Lela (luka\-o ga prekine): A zar I srce kad god kuca u tempu g, doktore? (srneje se). D r. Š a p č a n i 11 : O, gospodjice, ne pifajtc Često, vtIo često oseti ono daii driigog nekog sveta, kojl je daleko od ovog našeg, vidljivog i čulnog; sveta, koji se kao apsolutna lepota, kao neka sveta harmonija, kao nošto beskra.Jtio u večitoj sree! i mladosti, pno* leću i zeleHlln razliva u svetu... DEVETA PO.IAVA. Dobričantn, vaspKač > predjašnji. Dobričanin (uletcvSi kao bez duše): Nuder, Boga mi... Rektor (pritrča ntu): No šta je Dobričaniue?! Scdi, čoveče; da ti nije zlo? Pazi, kakav izgleda ... Dobričanin: Nuder. Boga mi, gospodin' rektore, stvar i jeste u tome. No, g. rektore, samo kad ste tu ... Nuder... Strašno! D r. I v e c : No, pa govori već jedttont! . Dobričanin: Nudcr, Boga mi.