Београдске новине

Strana 2.

Utoralc

BEOGRADSKE NOVINE

Riješavanje jevrejskog pitanja u Rumunjskoj.

Grad i okolica

Kb. Bukurešt, 22. jula. Ministar spoljnih »poslova izjavio je, da će se sada donijeti jed'an zakon, u kotne će dcći do riješenja jevrejsko pitanje u smislu iuirovnog ugovora. Cl. 7. sadašnjeg usiava inora se brisati. On se odnosi na neutralizovanje stranih podanika, medju koje su se prije rata razumijevali i Jevreji. U ovom pitanju mora se individualno poStupati. _

Poslije smrti Nikole'II. , Njcmačka Štainpa o ubijstvu bivšeg hnperatora. Kl>. B iliu, 22 jula. Ljtvičarsiki giadjanski lislovi pišu o fLbijstru carcvom sa velikiui ugorčciijcm. jjBcrliner Tageblalt“ pit«: sovjeiii nVa se vlađa upiJjala djeiotu. Darinsladitski listovi izjavljuj'u, da jo bes ei.ski dvcr ,v«ć pri pivoj vijesti o carevoj smrii uči. lxio korakc, da njegov život ili barcm 51a« Hova nj'-govo porodice sp v e, pri čo.ti ga Jo potpomagala carsk'a vlada, Ub jer.i grof Mirbacb bio j; preduzeo cdisti kO a« ko za oslobodjenjo carske porod c •, ali ido sad bez uspjalia.

Rat na moru. D potopljenom amerikanskom ratnom brodu. Kb. tVashingion, 22. jula. Izgubljoni pancertki klrstaš zove se 5 ,r>an Diego“. On je potonuo 10 jnilja Od Fire Islanda. Brodoloniniri su preni. joti u Long Island. Kb. .Washinglo.n, 22 jula. Zastupnik tajnika jnomarico je i:t« javio, da je potoploai krstaš „San Dicgo" vjerovatno naišao na minn. U okoliui je padjeno nek liko rah', med'ut m se nijo viđjela podmoruica. Propalo jo 48 ljudi posada. Nova potapljaiijs. Kb'. Berlin, 22. jula. Zvaničuo: VVolffov ured javlja: U zaponiom pojasu oko Engleske ctjelalnošću našili podmornica je ponovo potopljeno 12.000 bruto Rona. Načelnik admiraJskog stožera morr.'irice.

Razne brzojavne vijesti. Parulca protlv bivšeg francuskog ininistra Malvy-a. rarmca M a 1 v y teče svcjim tokom. 'Procitano jc jedno pismo, u kom.; so vcli: Unutarnja uzrujanost jo v l ) vel ka i za. hvata vojniko na frontu. Vladi prava z - . raza defetizma. U mnogim jo pukovima izbila pobuna. Jcdno odje’.enjo vojn kt no. lazi se s topovima na putu za Paiis, čia proglasi revoluciju. Dižavni tu/i'ac op. tužujo ministra zbog vcleizdajc. On tra. Ži 5 godina toško tamnico. Nastradala poštauska letilica. Budimpešta, 22. jula. Letilica vazdušue pošte BečBudimpešta survala se. Ubijen je pllot uarednik Franjo N e m e t. Posmatrač, jedan natporučnik, prenešen je 1cško ranjen u bolnicu. Jedan sat docnijc odnijela je druga letilica poštu u Bcč.

Ditevui kaleudar D a u a s j« utorak 23. juta, po starom 10. jula. — Ritnokrttolici: Apolonar b. muč; pravoslavni: 45 muč. u Nikopolju. Kinematograii: C. I k. vojnl kinematograi u Kralja MCaua ulld br. 56 (Koloseum): L' 0 satl poslije podnc 1 u 8-30 sati uvečc predstave za gradjanstvo. - C i kr. gradjanski klno na Tcrazijama br. 27. (Psris): U 6 sati poslije podne i u 8 sati uvcče opite predstavc. Bcogradski otieum u Ijetnoj pozornici -,bašta „Hotel Takova 1 ' naTerazijama): Počctak predstave u 8-30 sati uveče. Nočna slnžba u ljekarnama: Od 21. do uključivo 27. jula 1918. vršiče nočnu službu u Beogradu ove Jjekarnc (apoteke): Dr. Pantć, Saborna ul. 77, Dclini Knez Mihajlova ui. 1, Nikolić, Bitoljska ulica 2, Protić, Kralj Milanova ul. 87. Vclika crkvena svečanost u Zemiinu. Od o. Solana M a t k o v i ć a. predstojnika samostana u Zemunu, primamo ovo saopštenje: U petak, dne 2. augusta o. g. slavi franjevački red uspomenu godišujice posvećcnja patrijarhalne bazilike svete Marije angjeoske od Pociunkule i ujedno će se u franjevačkoj crkvi u Zemunu obaviti proslaVa 700godišnjice porciunkulskoga oprosta i to oviin redom: I. U četvrtak, dne 1. augusta poslije podne: a) sv. ispovijed onih pokornika, koji žele postići porciunkulski — potpuni — oprcrst (počam od 2 sata poslije podne); b) pred večer u 6 sati hrvatska pro'povijed; c) u 7 sati uveče njemačka propovijed, zatim blagoslov sa presv. oltarskim sakramentom. II. Na dan same svetkovine u petak, dne 2. augusta: 1. U 8 sati prijc podne: hrvatska propovijed, zatim pjevana sv. misa; 2. U 9 sati njemačka svečana propovijed, potom pontifikalna sv. misa; 3. U 3 sata poslije podne trećoredska skupština članova jedne i druge narodnosti iz Zemuna i okolice. Porciunlkulski oprost dobiva se počamši od 12 sati dne 1. augusta, pa sve do polnoći 2. augusta i to svaki ga može dobitf toliko puta, koliko puta pohodi franjevačku crkvu i tu tzmoli kod svakoga pohoda na nakanu sv. Oca pape. Da se dobije ovaj oprost, traži se dakako sv. ispovijed i sv. pričest, jer su to uvjeti za svaki oprost. Fozivlju se vjernici, da u što većem broju prisustvuju ovoj neobičnoj i od ninogih nerazumljenoj svečanosti. Gostovanje bečke pučke opere u Beogradu. Danas, u utorak, 23. jula, daje bečka pučka opera, kao treću predstavu iz svoga programa, ,,H o f f m a n ov e p r i Č e“, fantastičnu operu u 3 či3acquesa "ffFfen b a cha. Uloge su ovako podijdjene: H o f f m a n n gosp. Facher; Nikola — gdja A111 e r; Linđorf — gosp. H agen; Andrija — gosp. Beer; Nathaniel — gosp. Wand; Hennann gosp. N a v r a t i 1; Luter — gosp. F r i s c li 1 etr. Lica u prvoj priči: Hoffmann — gosp. Pacher; Nikola — gdja Attler; Spalauzini — gosp. Frischler; Coppelins — gosp. Hag e n; 01ympia — gdjica Wa g s c h a 1; Cochenike — g. Beer, Lica u drugoj priči: Hoffmann — gosp. P aclier; Nikola — gdja Attler; Oiulietta -— gdja B au m; S c h 1 emihl' — gosp. Frischler; Dapertutto — gosp. Hagen; Pitichinaccio — gosp. B e e r. Lica u trećoj priči: Hoffmann — gosp. Pacher; Nikola — gdja Attler; Crespel gosp. Frischler; Antonia — gdjica

Oerhard; Mirakel — gosp. Hag e n; Franz — gosp. B e e r. glas Antonijeve materc — gdjica S a 1 i n g e r. Početak u 9, svršctak u ll 1 U sata. Sutra u srijedu, 24. o. m, prikazaće sc kao četvrta predslava bečke pučke opere ,,Traviata“, opera u 4 čina od O. Verdia sa ovim rasporedom uloga: Violetta Valerry — gdjica O e rhard; Flora Bervoix — gdja Attler; Annina — gdjlca Gross; Oeorg Ocrmont — g. M a i n a u; Gastou Vicomte de Letoricres — g. Beer; barun Douphal — g. Hagen; Marquis d'Obigni — g. Weltlinger; doktor Orenvil — g. Frischler; jedan sluga — g. W a n d. — Početak u 9 sati, svršetak u 11 sati. Da se jave porodice. Porodice ovih umrlih’ ratnih zarobIjeiiika i interniranih gradjana, potrebno je da se jave suđskom odjeleoju opštine graela Beograda radi izvjesnog hitnog i važnog saopštenja: 1. Ljube Oju rića; 2. Andrije Q ju r ić a; 3. Oliše 01 i g o r i j e v i ć a; i 4. Antona H u 1 i-a. Traii se. Gdja Daffna M. P u r i ć potrebno }e da se javi sekretarijatu opštine grada Beograda, radi prijema novčane pošiijke. Tražinio na prodaju ili zajam knjigu ,,S e oska lola“, da se nruči redaikciji „Beogradskih Novina“, Istorijski kalendar. Na prekjučerašnji dan, 21. jula 1718 g. zaključen je mir u Požarevcu izmedju rimsko-njemačkog cara Karla VI. i mletačke (vonecijanske) republike s jedne i Turske s druge strame. U vezi sa požarevačkim mirom, koji spada li najvažnije dogadjaje prve polovine XVII. stolječa nalazilo se ranije po njemačkim istorijama često za Požarevac prepravijeno iine Pasarović (Passarovitz), iz razloga valjda, što su ga za vrijeme zatvaranja u onim krajevima carski oficiri u svojiin raiiortima tako nazivali, pa se taj naziv diugo vremena uporno održavao. U novijim pak njemačkim istorijskim djelima već gotovo svuda nalazimo pravilino ime ,,Požarevac“, čisto i sa izričnom napomenom, da je ime ,,Pasarovic“ pogrješno. Požarevački jc mir vrlo važan dogadjaj u istoriji srpskog naroda prije velikih ustanaka. Njime je veliki dio današnje sipske države (od prilike u granicama kneževinc Srbije prije berlinskog kongresa) oduzet Turcima i prioružen habsbu.r*kiiri ..držnvnrna a jos i jedan dio Banata sa Temišvarem, koji je dotle bio u turskim rukama. Uprava nad osvojenim srpskim krajevima povjerena je takozvanoj „Srpskoj administraciji“, kojoj je bio na čelu kap,g]$vni guverner Srbije princ A 1 e k s a tul e r w fi r 11 e inb e r š k i. Orad Beograd počeo je pod novom upravom naglo gubiti svoj dotadanji turski karakter i za nekoliko je godina u gradjevinskom pogledu več ličio na ondašnje srednjeevropske gradove. 1736. godine potpuno je dovršeno modemiziranje beogradske tvrdjave. No uskoro zatim izbije nov rat sa Turcima, čiji je ishod bio nepovoijan po vojske rimsko-njemačkog cara i koji se svršio beogradskim mirom (18. septembra 1739. godine), kojim su Turcima vraćeni Bograd i ostali krajevi Srbije. Turci su se postarali, da rušenjem uklone sve, što je gradu đavalo zapadnjački karakter, te je ne-

23. j ula 1918. stalo mnoge lijepe gradjevme, koja bi inače još i danas svakako spadala u beogradske znamenitosti. Ovaj perijod istorije Beograda (od 1717.—1739. godine) naročito je dctaljno proučio 1 obradio zaslužni srpski književnik i istoričar g. Toša StejanovičVilovski. — 21. juia 1762. godine bila se kod Burkersdorfa u Sleskoj jedna od posljednjih bitaka sedmogodišnjeg rata. Po smrti ruske carice Jelisavete bio je njen nasljednik, imperator Petar III., ne samo zaključio zaseban mir sa pruskhn kraljem Friedrichom II. (Rusija se dotle na strani carice i kraljice Marije Terezije borila potiv Pruske) vcć je čak zaključio i savez sa njime i poslao mu pomoćnu vojsku pod komandoin generala Č e rn j i š e v a. No ubrzo zatim zbacila je irnperatora Pctra njegova supruga Katarina (Fkaterina) i proglasiia se za viadajuću caricu. Ona je odmah otkazala Friedrichu savez, ali nije se vratiia n kolo njeg-ovih neprijatelja; doduše je naredila generalu Černjlševu, koji tek što se kod Lise u Šieskoj bio pridružio pruskoj vojsci, da sinjesta ostavi bojište i podje natrag _u Rusiju. Na molbu Friedrichovu pak Černjišev je nekoliko dana ignorisao tu narcidbu, tako da je austrijski maršal Daun morao držati i prema njemu vojskc, što je Friedrichu dalo mogućnost, da na današnji dan 1762. godine zauzme na juriš Daunov utvrdjeui logor kod Burkersdorfa. Uskoro zatim zauzeli su Prusi tvrdjavu S c h w e i dn i t z. — 21. juia 1773. godine ukinuo je papa K1 i m e n t i j e (Clemens) XIV. svojom poveljom „Dominus ac re<kanptor“ isusovački red. Airgusta 1814. godine vaspostavio ga je papa P i j e (Pius) VII. svojom poveijom „Sollicitudo omnium ecciesiarum.“ , Na jučeranji dan, 22. jula 1<81 go dine rodjcn je u Mindenu u \V est;al koj ču. veni astronom Friodiich VVilhdin VVessel. O. Fiiedrich VVilbelinu .Wesielu, — koji je jedan od najčuvenijih astrtnoma iij . ljcg doba, i to kak ! o kao teoretičar, tako i kao praktičar, a koji je saino u vicm nu od 1824. do 1833. godine u 53(3 posira. tranja izvršio 75011 astcnomskib k nstutacija, — vcć je bilo govo:a na ovo:n mej. stu. Wossel je urnro 14. mar'a 1848. go« dine. — 22. jula 1812. godir.e I ili : e bli. zu Saiamance u Spanjolskoj krvava bilka izmođju franciLske vojske Nap leo. liovog maršala Marmonia i ud;už m en. gleskc.španjolsko vojske pod koinanđocn sira Arlhuia W«liesleya, docnijeg voj. vodo \Vcllingtonskog i pobjednika na \Vatcrloou. Pošto je Napokon 1S69 go. dine zbacio dotadanju španjosku uiaasti* in i n» šnaniolski D:iieslo doveo svoga brata Josifa, iskrcali su u ko:o zitim En. glezi, koji su od 1802. go ’i .e bi i u neprc. kidnom ratu sa Fraucuskom, vojsku u Portugalskoj, kojoj jo bio zadatak da u diuštvu sa onim đjelom španjolske voj. ske, koji je bio osbao vjeraa španjorskc« bourbonskoj dirtastiji protjera Francuz: iz Španjolske. Borba se vodila iz godine u godinu sa promjonljivitn uspjebom. Koli. ko ovo riepieslaiiO ratovanje sa spanjol. skocngleskom vojskom, toliko još u većoj mjeri neprestani sukobi sa manjiia i Vcćim španjolskim ustašlrim četama po svima krajevima r.eprohodne zemlje (Ta. da je postala popularna u širim krugovima španjolska rijefi ,,guerilla“, t. j. mali rat, koja se sađa u svakoj pr’lici iipot.e'. lja\ a za takav nafi n fietničk g ra ov.mja) satirali su najboljo Napoleonov trurc B?z toga ratovanja 1i Španjolskoj Napoleon bi prilikom docnjjih ol'uka svakako miao na raspoložonju i vc», broj vojn'kr i kVa. lijcativno l>olju Vojsku. Francuzi i dau

BroJ 195. danju sj'ipaju so toga ratovanja u špo. njolskoj i nazivaju rai, u kojomu u: možo doći do velikib odiuka, a u kojoam ipak vrMiienom propada najbol> vojska, ,guor. ro-d'Espagne" t j. španj' l-:ki rat 1811. godino \Velier loy ro sa vojsko.n po ukao u Porlugalsku. Po ,to Fra cuzi nikako nb su dohijali ] o.'afianja, Wellesky ponovu jo početkom 1812. godine otpočeo o'on. zivu. Maršal Marmond bio je 28 juna 1812. godine zaureo Sal'unancu 22. jula 1812. godiue dolJo jo kod sela Arapi. 1 e b a biizu Salainanco (u isk.ri i tu bi « ku cbično naziva'u bitko.n na Sahmdiici) do krvav« borbe, u kojoj je Wel'eslcy ostao pobjednik. Francuska vojska izgubila jo u b j bitci 5000 mriv£h i 7;.0J J,udt u z.> robij i’i in.a. Po. t > ,e i druga francU-ka vojska, koja je operisali u Andajuz j: pod komanilom maiJal i Soulta b la pr-1 pjc. la izvjeSi.o ucu.-pjohe, u'ao je \Voicsl y 12. angusta 1812. godine u španjolsku prijestonicu Madiid, iz koje b j lc alj Jo. sit već bio skionio, — £2 jula 1832. go« dino umro je u Beču kod svogi đ efe a ■ Btrijskoga cara j'dira- siu Napc l ona 1., kojeniu je po li e pada njegova oca d eda bio podario titulu voj , ođo Reichs adt kog, dok je za vlade njcgo'.a o a ri s o titulu rimskog kralja. Posljedrje godine njego. va života uz- o je francii-ki dramatičar Edrnond Rosland pisac Ch mteclai:-a i Cyronci dc Bergerac-a) kao sujet za dramu „L’Aigion" (Orlić, koju jo davana i ii Beogradu). .** Na današnji dan, 23. jula 1562 jvd, Uinro je vitez Goz von Berlichin. gen, koga je ovekovjefiio Goetlie u svc. joj istoimenoj dramL — 23 jula 1819, godir kapitulirali su lKidcnski revolucio« narci-republikanci v j i p:u‘kogi j.rincii dccnijeg kralja, a od 1871. godiuo njemač« kog cara \Vilhelm.a, kome jo bil > povje e. no ugušivanje ta revolucije. Ovaj j: rc. publikauski ustanak jednovie.r.eno izbi > u Palatinatu (Pfalzu) i Badeaskoj. Ustani« ci, odnosno duhovno vodjo ujihove re. ! grutovati su so vciikim dijelom iz jdea. lista, zadojenim repnh’ikanskim idejama, koji su smatrali, đa so Njemafika može uj-dimh samo fv?.o republika, — adroka« ta, ljekara, stadcnata it-1., ali pircd n’ih" je bilo mnogo i njcdjunarodnih pu tolo. va, profcsionalnih lunto'.Tiika. 13 jula ušla jo piu ! a vojska pod kon a rlom pr rt» ca Wilbelma u Palatinat, 18 juna prešk jo u Bađensku, a 25. juna zriuzth j - glavni i grad Badenske, Karlsruhe. Najzad se 23v jula predao i badenski grad Rastatt f lirne jo konafino ngušen u-tan k. Tadt je nastao krvavi epiiog: prijekih sudova i ! i mnogobrojna strijeljanja. Javna prodaja. Po o-dluci starateljskog suda izložićc se 13. avgusta o. g. u 9 sati prije poUue javnoj jjrodaji zaostavština poč. Marine Karagunović u njeuom stanu u ulici Kralja Milana broj 94, na koju se pozivaju kupci.

Vijesti iz unutrašnjosti Snijeg u ljetu. Javljaju nam iz Sapca: U okoJioi mjesta Grn-Košlje pao je noću 23.—24. juna snijeg, mjestimice do 20 cm visine. I aiko je snijeg već sutradan nestao, ipak je nanio dosta štete na njivama. Na nekim vočkama se od tereta snijega poJomlio granje. Ovogodišnja žetva jcčma u srezu vladimiračkom. Pišu nam iz Šapca: Već iz davna ljtKli ne pamte ovakovu žetvu ječma, samo na žalost da je mala količrna zemljišta biia zasijana. Ovdašnji seljak Dragić Pavlović, posijao je 50 kari ječmaisaovog zemljišta dobio je 1950

znate oni naši otišli i učinili zlo... Nuikr, .ia to ne mogn tako... već napolje. Rektor: Kojl naši i kako zlo? D o b r I č ajt i n : Naši djaci, nutfei... Rektor: Ode i kako? Dobričanin: U kafanu, nuder, zajedno sa nekakim instrumentima, pa bančili sinoč do zore... Nuder, strašno! . 4 . Rck tor : Pa? Dobričanin: Pa se posle, nuder, postavili na srekl druma, kad )b je kafedžija oterao iz kaianc; tu se iisto ubarikadirali... i tu nasred druma, onoga što vodi iz pretdgradja za grad, raskomotili se, pa tu. nuder, Boga tni, pili vino... Rektor: 1 posle? Dobričanin: I svirali, nuder, Boga mi i pravlli serenade. Ja, nuder Boga mi, ne mogu tako. Tražim, da 66 oni zato isključe sa rigorozuma... Ne može im se dozvoliti... nuder... Rektor (dobrodušno): O. čovcče, bogzna šta sam ja mislio. Nemoj da te to tako rcvoltira. Ako su zgrešili oni će zato i iskusit! kaznu. Ne primaj to tako, škodiče ti zdravlju. A znaš li, bar, kojl su to bili? Dobričanin: Nuder, Boga mi: Mile, Maksim, Boža, Prcdrag, Svclislav, Bogoljub... Rofnor (vadi notes): Vrlo dobro; ja ću pribeJcžiti ujihova iinena. Samo neinoj ti tako. (Počinje zapisa,Yati): Cuvaj se čoveče; štedi sebe!... (Spolja se začuje marš tanibura Ispod prozora rektorovih). Dobrlčanin (ljutito): Ene, gle, to su baš oni i niko drugi! Pozna|etn onu bisericu... (Potrči prozoru sa

Ivecom i gundjanjem i protestom prati sviranje). Lela (poluglasno): Tu je i Mile! Dr. Šapčanin (trgne se): Vi kao da poznajete, gospodjice, toga djaka, kad ga spomenuste? (Za sč): Provešće se on dobro na istoriji kod mene!... Leia: Poanajein. Ali slušajte, g. doktore, ovo kako je divno što svirajti!... Dr. Šapčanin (Za sč): Divno ja!... No videćemo se mi na istoriji kako ide divno. DESETA POJAVA. Miiorad i predjašnji. Milorad (dotrči): Tata, tata, evo tvojih djaka! To ti je baš pravi tamburaški zbor. A znam za što su i oni došli... Dr. Ivec: No zašta? Mllorad: Došli da seki čestitaju rodjen dan. Dobričanin (razdraženo): Nuder, B<>ga mi, vite što su to bcćari ?!... Da, oni, bitamge, dodju sa instrumentima kući svoga rektora?!... Strašno!... Pokazaću im ja kao vaspitač, nuder, Boga mi... Milorad: Oni pitaju, mogu li i unutra? Rektor: Red im, dete moje, neka udju. (Za sč): Kakva lepa pažnja! Badava đeca puna zrelosti, puna života i takta... M i 1 o r a d: (Ode). JEDANAESTA POJAVA. Predjašnji bez Milorada. DobriČanin: Vidite. vidite gospodo moja; vidite g. rektore! Nuder, Boga ral. takva drskoat!... Strašno!..,

Dr. Šapčanin: Znam ja šta je po sredini: hoće oni da ovim odobrovolje g. rektora za ispite. Lukave su to glavice! (Poluglasno): Ali istorija će im dasku pomeriti. Lela (koja to čuje): A zar ste vi taico strogi g. doktore; ne bih ja smela on-da kod tako strogog profesora ostati ni jedan sekund ... Dr. Šapčanin (smeje se): A što se tcga tiče, molim, bili biste vi bez brige. Vi ste šta drugo; i po svemu sudeći vi biste za istoriju imali smisla. O, pardou, ne smisla, nego biste u njoj požnjeli silnog uspeha. Jer jc istorija, gospodjice, jedna fina nauka, nauka puna bJagodamosti za onoga, koji je izučava. DVANAJESTA POJAVA. Milorad, prcdjašnji 1 sva lica — djacl iz I. slike. M i 1 o r a d (uleti. Za njirti svi ostali): Ura, tata, evo ih! (LeH): Kakav ti divan buket cveća nose! Rektor: (prilazi vratima pred njili). Dobričanin: Nuder, strašno, Boga mJ!... Nečuveno!... (Ulaze svi. Napred Mile). Mile (nosi bukete cveća. Staje blizu sredine i pošto se pokloni): Gospodine rcktore! Osećajući svceanost današnjeg dana u vašem domu, mi, vaši učenici, ni za trenut nismo smeli s uma, da po dužnosti od svoje, a po dopuštenju s vaše strane uzmemo učešća i sami u tome činu. Stoga, stupajući pred vas, gospodine rektore, ja-’‘ vas u ime sviju svojih drugova pozdravljam, I čestltajući vam današnji svečani čin u vašem domu, rodjen dan

vase gospodjice Kćeri, zehm da 0< spod Bog svakim obiljem obaspe i vi i vaš dom! Nek vas Bog žlvi na pon< i diku škole naše i na svako dobr sviju nas! — Drugovi. da živi naš mi gospodin rektor!... Svi; Ziveo! D o b r i č a n i n (Za sč): Lepo g< vori; ali nuder, Boga mi, strašno! (S Ivecom govori tilK>). Dr. Šapčanin (Za sč): Videć« ino šta će i istorija da kaže.., Mile; Kad sam ovo rekao, j rektore, ja pogadjam misao svojih drt kova, i molim za dopuštenje, da tii svojnn željama dodarno još samo nc koliko reči... završetak... D o b r i č a n i n (ne može da s uzdrži): Da nećete i da svirate? ... Rektor (prekine ga): Slobod noi... Slobodno govori! Mile (Obrati se Leli): Gospodji ce. mi djaci vašeg gospodina oca, punoj sinovljoj odanosti prema njemi uživajući i saml u njegovoj rodltelj skoj radosti, povodom vašeg rodjen dana, uzimamo slobođu, i ja, prcdava jući vam ovo cveće u skromnom djač kom buketu, u ime svojih drugova če stitam vam današnji radosni čin u va šem mladom žrvotu i želim da va-s ru že i cveče prati po novoj nastaloj staz vašeg života u novoj godini! (Preda je joj buket i potom se pokloni): Dru govi, da živl gospodjica kči našeg go spodina rektora! (Zasviraju pozdravni marš.) Rektor (kad ovi dovrše svira nje, uzbudjen): Hvala vam dcco moja Taj vam lepi znak pažnje neću nlka< zaboraviti! Zivota takvog, života pu nog mladosti, deco raoja, želim van uvek! Nek vas tako cveće uvek krasi

pa i onda kad vam iicem bore procvetaju; kad vas obaspe jesen života, takav vam pogled 11 a život želim! U njemu vam sreće želim; u njemu vam svako dobro želim! — Hvala vam i u ime moje Lele! Njoj će taj vaš lepi znak pažnje ostati u railoj uspomeni! Hvala vam deco moja! Ziveli! Boža: Drugovi! Da živi naš mill gospcdin rektor i gospodjica Lela! Svi: (pevaju). Živeli, živeli, nrnoga Ijeta živeli! I opct, i opet mnoga ljeta živeli! B o ž a: Da žive gospoda profesori i naša mila Alma Materl, Svi: (sviraju i pevaju )S • Vivat Akademia, Vivant prgfessores, Vivat membrum quodlibet, Vivant membra quadibet, Semper, sint in flore! Živeli, žfveli, Žrveli!.., (Zavesa pada).

MALI PODLISTAK D radišc svega bfše. Ovih daua čuo sam, gdjj dva stard jmanca na uiici razgovaraju ovako: — Vi dobro izgledate! Kako ste živjeil otkad vas nisam viilio? >— Dragi moj — u radu je spasl Jai radij' od ranog jutra, do kasne vcficri, >— Pa vas to ne izniara? *—• Ne, ni najmanjel A otkad toliko radite? — Od sutra sarn odlučio Zipo eti, 1L,