Београдске новине

Broj 195. kg čistoga ječma, a to je pravo čudo. Ostali usjevi: pšemica, kukuruz i đru* go por,rće, isto tako šljive i vimogradi, talkodje su bogato rodili. Ljudi sanii medju sobom razgovaraju: „Eto gledaj brate: ,,dok b i jaše t a naša v eselauprava, godinesu bile ncrođne i to sve gora od gore, usjeve i voćke svake godine iz temelja uuištavali su gusjenice i skaka'vci. a od kad dodjoše švabe ovamo, ctopočešegodine sve bolja iza bolje radjati. nestade g usjenica iskakavaca. Dakle iz toga se vidi, da je na nama bilo neko prokletstvo!“ Dosadio m« žlvot. Pišu nam iz Šapca: Na 29. (16.) ©. g. oko 4 sata rano ustao jc sa posteljc 56-go*dišnji Dragić Pavlović iz Crniljeva, gdje se unišavši u kuhinju sa svojim pojasom za gredu objesio. Nakon nekoliko minuta našla ga je njegova žena, gdje o gredi visi, ali mu nije mogla više pomoći, buduć je već ,J bio mrtaiv. Prigodom istrage ustanovIjeno je, da je obješeni već od više go'dina od neke živčane bolesti, koja ga kad i kad snaiazl. poboljevao, te je sada uslijed toga počinio samoubijstvo. 'Arandjeiovačka banja. Po izvršenom preuredjenju preda,to je na upotrebu i kupatilo i kisela rvoda i ove godine. Sad stoje na nvspoloženju gostima u svako doba dana ,bazeni i tuševi, a kade u odTedjene Sdane. U isto vrijeme đoveden je u red i izvoz kisele vode. Ove se može dobki, koiiko ko želi, ako iina boce i zapušača za istu. Oostiju ima dosta i ovc g’odine. koji u drvnoj kiseloj vodi u li'jepim hladovima parka nalaze puuo Mživanja.

Poziu nn Mntu! Od 1. avgusta otpoćinje nova mjesečna pretplatal Moliino, da se ista za vremena obnovi, da bi se mogao list bez ikakova prekidanja dostavljati. Kod obnovc pretplatc itmoljavamo, da se uzmtt ti obzir ove cijene. Pretplata: Za Beograd, za Oubcrnlju Srbije, za vojne i etapne požte, mjescčno 2-50 krune; Za Beograd sa dostavom u kuću mjesečno K. 3'Za Monarhlju mjcsečno K. 3‘—; Za iuostranstvo mjcseino K. 4‘50. PlaČaitja se mogu obaviti poStanskorn doznačnicom, a naručiti list je najboijc kratko poštanskom kartom. Kod preselenja, osobito kod promjene bojnih pošta nužno je, da se osim točne nove adrese navede ) prijašnja adresa. Uprava „Beogradskih Novina“ ctapna pošta Beograd.

Dopis iz unutrašnjosti. Od Beograda do Šapca (C r t e s p u t a). Beograd sc budio, kad smo ga ostavijali. Jutro je bilo maglovito, nebo puno oblaka. Izmaglica pritisla površinu vodc. Nadali smo se da će oko osam sunce savladati i granuti. Trgovci. koocesionari, djaci, putnici za ba- njti, sve se strpalo toga jutra. Viziranje pasoša išlo je lagano. Ostavljao se Bcograd. Kao svake gcdinc tako i ove. Neki su išii za banju, neki su hitali r.a seJo, neki u Valjevo, Obrenovac, Umku, Ub, Šabac. Loznicu i t. d. Pojedini su mi zn- namirnice, te večite namim'ce, koja •Ji ogiad ba.š u izobilj i j.ema. Ov-.ga pa. ta srno imali i jedtio o\v6; društvj ko;o jo putovaijs nama.’io su boogra tsk; g trnici. Polazili su na svoju touin ju n Va» lj;vo. U poia osam krcuusmo Paro..rođ jo ’ lagauo klizio. Glumci su maha : š ši ima i rubcima onima koji ih ispiatiše toga jutra. Pontonski most jo bio rastvoren i mi prodjosmo. Zatim i [KKet v;likoga mo8ta. Beogratl poče da nestajc kao i plavetniio jutra, kada izbismo na vrbu ('igan. lij. -ade. Čim zarnakosmo za Adu i Čultancu, Boograd se izgubi. Tamhura; i jcdan brač i jedna vioiina — zasvlrase. Podjosmo uza Savu. S leve strane tamo u mag’i dizase se Avala sa svojim giadora ua vrhu. Narođno verovanje kazi.j: da ga jo z daia Prcfekta Jerina ali to nijo fačno. Vorovaino je to grad RimJjana. Oni su tu imali svoju Stražaru. Narod vo: uj s da je tu J>;o Porča pd Avale, ali ko jo z : dao g.ad, i kad, no fcr.a so. l\i blizu grada stoji grob, za koji Vele, da jc Porčin. Odmah čim so predjo Čukarica viđi 8o Žarkovpi na jednoj strani kose. Tamo ’daljo o.d Žarkova jo Že'eznik. Oko ŽelezBika jo uvek bilo znakova (la jo bl’a r,o'.;ad velika varoš. Leva st'.ana jo puna proplanaka. Parobrođ jo klizio a mi riismo ni primelili kada smo došii do Ostružnfco. Posma i evirka je trajala, giadn put.iiri navališe na jkujnu. Tek ncki obra i> pažnju na Ostružnicu, koji je udaljena 3 sata' iod Beograđa. Tu jb 21. marta 1801. bila iNarodna Skupština. A tu je po'pi-ar.a 12. ja'nuara 1806. i moJb<nica sultanu. 1821. t>ila jo u Ostružniti druga skupština pcd fcnezom Milošem, gde mu jo beogradski ve. Bir poslao skupoceno ođelo. Tek šio smo ostavili Ostružricu h po. javi se Pcćano, malo se’ance na pola sa'a' f»d Ostružnico. Tn u žumaiku vi?b sda

Oforafi

BEOORADSKE NOVINB

đe bila je 1805. skupština, & ovde je Ka. ragjorgje r&nio Teodosija iz Ora'ca. Sunoe jo već bilo granulo oko devet sati. Otpočela je š&'a i pesrna. Glumački bujni život uašao jo l ovdo izraza. Ča. skalo s«, smejalo so. Bilo jo viceva. ,,0đc Brikićeva kapa U Savu‘ s bilo lepe, tiiie pa. sme. Obale su promicale. Za tronutak sve so zaboravilo od juče. Crveno vino, najo. miljonijc glumačko pićc, i ovog pula nij« faliio. Palo mi jo na pamet jedno putova. njo Dunavoin. Uporedivši ga sa ovim, }a se setih' svih otih lopota kdjih Sava noma. Još da nije ono nekol'ko znatnih most-', bx» lo bi sasvitn bez inleresa. Pejzaž ja vrlo oslcudan, običan; ravan sa diumom ko!. skim, po n<‘kd brdo. Obala je mahom prazna ili puna vrba. Oko B'Ograda je ncš!o zanimljivija. Inačo ic otoj doo p'olpuno otvor«n. Z.a nvkoliko časoka trže nas sirena. Bili smo vcć na Umci. Umka Jj malo, sre. sko mcsto. Većinom j< u mirnj dob;t slvžilo za odmor po kom« penzion-ri, koji do vcčeri scdi l poca ribe. Sal j> na Um i sagradjcn štek kao i prc rata. Ubrzo ostavismo Umku i zaplovismo dalje, put Zabrežja. Na dom'aku Zabrež. ja glumci počcše da so sprcmaja za izlc. zak. Tcld što jo ladja prista'a uz št.ek, pristadc i voz iz Valjeva. Zabrcž danas ima đrugi oblik. Ima rlosta lop mali kej, s-a jodnom pamont lokomotivorn-lokiomobilom za vadjenje toških stv r! iz š'ep va i prcnosorl na suvo. Čim ladja sasvim piistade uz obalu, polovina putnika sidjc. Vc’iki prtljag ta. kodjo s© istovarivao. I ma da j; za vtc. m« rata trgovina siala, dosta i opala, ipak po onom« što jo istovareno svaki putnik jo mogao zaključiti koliko je Zab.ežjo živo trgovačko m«slo. Najzad i mi so ktenusmo. Ostavismo Zabrež, naše glumce, zaplirasrno daljo. Opet nastadoše pusto, obtčne obale, kolski drum, okukv i mnogo cde. Kod jcdno adc spazismo grdna velika j:ita divljih piovaka k> jo plivahu p i vcdi. Bo» plašena lađjom bežahu uvek naprcd. Ka» ko jo rat, niko ih ne dira, niti lovi, te so ova vclika jata nastaniše po. ovim gu-tini adama. Od Zabrežja do Šapra prime io sam još dva scla znatna, to »;■ Skela i Deb:e. Oba mesta sti poznata iz kobno 1813. god. Oko tri sata poslo podno bi i smo pr<d Šapcem. Minušc prvo savske vodeni» co. Iz daljine so video toranj crkvo t pa. robrodska sta.nica. Uskoro pristadosmo. Šabac je dosta živo mesto. Ovoga rata je vrlo mnogo postrađao ali ne više od Bocgrađa. Crkva, u sredini varoši goto. vo jo sva imišiena. Radnim danom pazar i pijaca su đosla vclike. Ali U sebi hua dosta, uvtliko, „ćiftinskbg" duha, onog što ga je Čipiko opisivao u „Pav. ma“. Zalenaštvo jo mnogo razv j no. Sam Šabac jc dosta l,p. Ima popločane trotoare, ima clcictrično osvc'l-njo. Na. rod je dosta uredan i bist.u' naročito u Pocerini. Mačvani su vtlo lukavi. Malo su lenji ali su dosla imućni j r je zemlja dobra. Mačva jo žitnica z<a Srbiju a, u Pooerini je cdlično vino. U novijo vrema obmćala sc Sapcu malo vcća pažnja. Naro'd so zariima z mIjoradnjom u okoiini. Mačva ja bila pre rala glavno izvoz.i te bečkin i p š ans'im fabrikama lokomobila, za Srbiju. Sad, kako su nastalo vršidlje, vi vidite nt gum. nima sve mašine sa patentima befkih i peštanskih fabrika. Od zgrada U Šapcu lepa cpiskopija, shara zgrada, b dnica i zgrada gimnazije,u kojoj se ovc godine otvorio i šesti razrod. Inačo zgrađo su malo u prizemljii. Ulice su prave l čis'e. Sad je Šabac mirna, tiha palanka s pojačanim trgovinskim duhom. Elo sve jc to štO možo putrrika da za. nima u Šapcu. To jo dovoljao da ste vidi i sazna za dva sata pa da se idc daljo sa utiscima lcao l bcz utiska, jar Šabac na putnika no ostavija nikad tiaj i u isak. Zato ga ja ostavih kao i dragt joS sutra i pođjosmo u Pocerjo. V. /. K—C. i

Traže se . Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnOj gubemiji u Srbiji poziva radi primanja novca niže imenovan- lica da sc javo, ako su u Beogradu lično sa legitimacijom (prijavnom iisLom), inač' da pošiju tačnu adrosu i označo najbližu poštu koja prima novac uputnicorn. I. Zastupniku blagajnika društva Crve. noga Krsta u c. i k. vojnoj g'avnoj gubcrniji u Srbiji g. dr. Marku T. Lcku, prof„ Dcograd, Dobračina 16 svakog rad. nog dana od 2 i po do 1 i p j s ita poslijo podn« sa pozivom na broj kcji so prcd svakim dmenom nalazi. Broj 8878 Ajdačić Petar, monop. ra. denik; 8879 Aleksić Duš.on, čin. račun. odcljenja; 8880 Angjeiić Miicva, čin. min. finansija. 8887 Bojičić Jevra, raaniK đrž.avno markarnice. Broj 8892 Deštc Mialn, carin. čin.j 8893 Diinitrijović Dragutin, čin. monop.j 8895 Dimitrijević Jovan, majst r fab: - . du. vana; 8897 Duncjerski Mibailo monop. čm.; 8898 Gjuričić Jevrem, monop. čin. Broj 8959 Filipović Petar, nadzotnifc »nonopola. Broj 8886 Gavrilović Mfloš, carin. reviz. 8890 Gligorijcvić Milosava, čin. uprač va državnih dugova. Broj 8962 Huter Jovan, Č.m cartu. upr&ve.

Broj 8903 Ignjatović Ljuba, fcrižafi duvana; 8901 Ivanović Miloš, alužit. min. fin.; 8905 Jovanović Jovanka Nikolo, s a» žit, min. fin.; 8006 Jovanović Ljubomir, elektrotelmićar mia. fin.; 8908 Jovanović Miiica, Čin. držav. računovcdslva, 8909 Jovanović Todor, čin. monop.; 8910 Jo« Vanović Toma, radn. monop. duva.ru; 8901 Jovanović Živka deca, monop. fcočijaša. Broj 8912 Klajić Vladimir, na<iz. mc. ©op. duvana; 8913 Kovačcvić Natalija, prafct. iz Kurnanova; 8914 Krstić Al.-k. sandar, blagajn. iz Kumanova; 8915 Kuz. manović Miian, nadzom. monop. Broj 8915 Laburić Aleksandar, služ. min. fin.; 8916 Lukić Radovan, posluž. min. fio. Broj 8917 Manojlović Miionko, k'iijigov. Uprave držav. dugova; 8918 Maiković Milonij. 1 , radnica fabr. duvana; 8919 Matić Kosta, car. revizor; 8929 Mflraj. lović Dragutin, nadzorn. monop. dtrvana; 8921 Mihajlović Gjorgjc, služit. min. fin.; 8928 Mibajlović Kosta, sliržit. monop.; 8930 Miltajlović Ružjca, monop. prckt. 8927 Mihajlorić Miloje, služit. monop.j 8931 Mihajlović Stana, čin. uprave drž. dugova; 8920 M.laitović Manojlo, rnonop. čin.; 8922 MUomdović Jelena, carin. čin; 8921 Milovanović Milka, služiL min. fin.; 8925 Miljević Obrad, služfl. rnonop.; 8926 Miljković Ve'irair, služit. monop.; 8923 Mitrović Aleksa, nadz. fabr. duvaua; 8932 Mtderović Dragutin, monop. prakl. Broj 8933 Naumović M'leva, dijorn, carim uprave; 8931 Ncgotinac Miltajl ca« rin. Čin.; 8935 Nostorović Dirnitrij -, mc. hop. čin.; 8936 Nešić Araagjei, mcnop. služ.; 8937 Nešić Marija Dragu'iaa, rada. monop.; 8938 Nikolić Vladirair, služ. poTeski; 8939 Novakbvić Pe'ar, ca in. služ.; 8910 Novaković Viđosava, in. držav. računov. Broj 8941 Parczanović Peta'-, ra'dnik labr. duvana; 8942 Petković Stojan, carin. reviz.; 8943 Petrović Miiič, pores. služit; 8944 Petrović Stevan, knjigov. monop. Broj 89-16. RadovanoV.ć Rist’, nadz. Iduvana; _ Broj 8947 Slavkdvić Anka kći M i to, cariti. služit.; 89 !8 Spasojević Sa\'a t adz. fabr. duvana.; 89-19 SlanisaVij vić Mihn, nadzorn. stokrstva; 8960 Sfan šić Svetc. zar, nadzorn. fabr. duvana: 8951 S’cac. Uović 11 ja, oštrač monop. fabr. duvana; 8952 Stojanović M lap, služ. carin. uprr. vc; 8961 Štteng Vladis’av, čin. monop. Broj 8953 Tanasijcvić Filip, mcnop. radnik; 8956 Todorović Miloš kujigovo. zac mrn. fin.; 89ov Todorović Vdja, kn igovođja_ markantio#; 8955 Trajfcović Mi. lan, carin. rcvižor. Broj 8881 V< jinović Stcaan, nadznrri. fabr. dnvana: 8-’85 Vučković M'Iao, čin. monop.; 8889 Vttčković Slojanka Janka', monop. čin. iz Pinosave: 8882 Vujić živorad, monop. čin.; 8883 Vuj : č Liđor. monop. knjigov.; 8881 Vukorić Tom.i, stu. žit. mouop. B oj 8900 Zarić Milcnfco,- ca in ?in.

P a b i r c i VESELE I OZBILJNE DEVOJKE. Da ii čovek treba đa se oženi ozbiijnom i obrazovanom ili veseloni i površnom đcvojkom? To je najriovija anketa jeđnog švedskog lista, kome stt već stigfli i mnogobrojni ddbri odgovori. ,,Ja mislim“ — piše jedna mlada đama od osarrmaest godina — ,,da ve:ćina Ijudi više vole da im ie žena skromna i ozbiijna. Ali vcć posle nekoliko godtna bračnoga živo.ta dosadi im njena večita umercinost i ozbiljnost. te traže društvo veselog i površnog žcnskinja. što, liaravno, nije zgotdno po bračnu sreću.“ Jedati sveštenik piše: ,,Po morn mišijenju, Ijudi ozbiljni i zrcili žene se ponajviše žh-ahnim i ne odveč obrazovanim devojkama, zato što ini je potrebno, neka zabava i uveseijavanje posle clana ispunjenog trudoin i radom. Veseli i živi ljndi vole sentimentalne mlade dame, sklone poeziji. Krajnosti se dodiraju. Nojbolje su supruge ove, koje nistt ttvek jcdnc iste, nego šc prilagodjuju svaJcom mužcvJjevoni raspoložicfijti. Ako je on ozbiljan, ona treba da ga razveseli, a ako je obcsan i raskaiašan, nijc škode da ga s v.emena na vreme utiša." Jedan advokat govori u prilog živalmim devojkama: ,,Ja sam uve'ren. da najbolje prolaze živalinc devojke. Ozbiljne devojke r.e umeju da trajno privežu čoveka za sebe i zagorčavaju mu život tragičnim shvatanjem svake sitnicc. Qne su i ijubomomije nego njihove vescle sestre, a to plaši mnoge ljttde“. A jedau leicar misll, da su ozbiljne devo.ike uopšte mnogo nervoznije i prema tome manje podesne za bralc, nego đcvojke vesela temperamenta. Mirnoća i umerenost ponajčešče su samo površinc, i njih uzbudjuju i najsitnije stvairi, preko lcojih vesela devojka prelazi sa osmehom iii sa sleganjem ramena. Jedan trgovac piša: „Ozbiljne i povučene devojke postaju u braku svadjalice i neljubazne. Pred tudjim ljudima izdaju se za mučenice i uveravaju ih da ih njm muž ne razume. U stvari one ga muče svojom hladnokrvnošću, odbijanjcmj i neljiibaznošćii, i otnda se čttđe što on izbegava njihovo društvo i provođi noć vasi kuće.“ A zacelo iz svoga vlastitog iskustva tvrdi jeđan putnik, da ,,ni jedan ‘ čovek ne trcba ni da pomlsli da se ože-

23. Juia 1918. ni ozbiljnom I umerenom devojkom, nego neka traži za ženu veselu i živu devojku, jetr samo ona može da nsreći čoveka." Ova lista odgovora bila bi uepotpuna bez mišljenja jednog humoriste: „Mesii su, pravo da kažem, i jedne i druge mile. Ja voJem Iubendinje. 44 M—.

Ailgust pi. Kotzebiie: Kakve treba da budu djevojke? Prava djovojka treba i mura da bude kao crkveno zvono. na Veliki Petak; Ne treba da se moogo Čujo. Prava djcvojka troba i mora da budo kao orgulje: ćim so dirne, odmah udari u viku. Prava đjev< jlca treba i mora da bnde kao bolnička su» pa, koja nema nmogo okca; lako i dj voj. ka treba 6to mattje da zvjera ofco seho. Pra. va djevojka treba i mora biti fcao sovu. ijaga, koja slabo izlazi na duevtm svje'. lost. Prava đjevojka t'eba i mota da bu» do kao ogledalo: ako mtt suvišo blizu p i» djete, ono se namrgodi. Prava djevojfca treba i mora da budo kao svjetlost, ko.a jo bolje obezbijedjena u f-jiijcru, ncgo napo. lju. Naročito treba djevojkn da bude kao kornjača. Ova je u svakb doba kod kuće, te ovu nosi svuda sobom'; tako i prava cljevojka treba da bude većinom kod ku. ćo, da bi i zbjeg'a zle primjore. Jer kao što jo ono dobro sjome evandj.lskog ora. ča palo na pul, pa ga ptice pozobak, tako ni časne djevojkc, koje sc uvij' k \idjaju t o Ulicama, nijesu sigurne od lukavih ptica.

August pi. Kotzebue: Obmana na obadvije strane. Bio j'tdan ugledan muzičar, kuji je trnao samo jeđnu slabost, i i, ako hoćet'v dobro svojstvo: njegova Jjubav bda je podij' ljena iznudju umjetnosti i ] ića. Jložda je od onda postala poslovica, p.i kojoj, kad boćete da nefcoga označitc kao n'». tornog pijatticu, koji samo prazni čaSe, onda kažrie, da je vj-čito žedan, kao bat.« disLa. EIetrt, ovaj utnjetnik dolazio je fcući svako veče ljucki natreskau. On j; sche znao, zato jo nanedio svome sltizi, da spa. va s njim u isloj sobi, da bi imao u oventualnom slučaju poshtgu odtnalt pri racL Tako i bude. Sluga kao sluga, ughdao se u svoga. gos]K>daia i tradio se, da ga stigne a po mogućnosti i prestigne. Posto se dobio nacvrcao, đodjo sluga kući, to onako besvjesno baci se, umjesto na svoju, na gospodarevu postelju, tako dt su mu t.og; došle na jastuk, a g’ava doljo, t? za pa kao zaklan. Malo kasnijc upađe u sobu i gospodar, takodje pijan. Svuče se, onako U pola, te kao obično, legne u po deiju bližo do i|\ice i zaspa. Siuga je lcžao do ziđa. Otpriiike poslije j dnog sata gosp dar sc, onafco u snu, okrene na drugu stranti,udari u nešto glavom, i, osvjestivši se, praži raku, da vidi, šta. je to. Na svoje liajveće čudo on napipa nečiju nogu. Dugo nijo znao, šla da počne, a onda so od» iuči i poviče: „Joco, evo ncica lopužtc leži pored monei" Sluga se trgno iz-a-sna, pruži ntkn, naidjo na nogu gospotlarevu, i odgovori: „Evo i kod menel" Obojiea opet zaspj.še, Nc potraja du» go, a Joca so protegnu u snu, i motnu nogu gospodaru na lice. Ovaj se opet pro» budi odgumu nogu i razviče se: „Joco, proklcta lopuža j • j iš ovdV*. Joca se probuđi, vidi gospodatevu nogu pored sebe i odgovori: ,,I rnoja je tu“. Opet zaspašo. Medjutinr sluga pouc. vo metnu nogu gospođaru tia i.c-.-, i o\aj so razbjesni: „Jocoi" prodera so* on, ,,ta izbaci mi jedared ovu lopužu iz krevetai" Slttga pokuša da ustano i sjcti se „onoga" porcd sobe. Dolivati ga i gurnu s postdjo na palos. Zatim so opet izvinu l zaspa. Medjutim jo gospcdar još malo prij« u spavanju zbacio sa sebo pokrivač, i sađ, sletivši s poste'jj, pade na pjfcivač i zaspa. Kađ so tokom ttoći opct probudio, sj ;ti se opot svoje „lopuže", pniži ruko i sa zadovoljstvom crjiaž', da j; sam. „Jocol" zovnu on. „Gospod.arul" 4 „Šta si radio s tvojoin JopužomV" ,‘,lzbacio sam je njpcJje". „Moja nije na to čokala, nego je sama otišla", rečo gospođar veselo, okronu se na drugu stranu, i —» zaspa.

KOMERCIALNE BANKE u Beograda — Kaez Hitiojloua br. 58. Spectjaino oc«felen|e ta šižjanje novaca ratnim laroblfenicl« tna i interniranima. Osnovna glavnica I pričuvg 232,000.000 kruna. 1304

Straaa 3. T Razne vijesti. Zagreb danas j prije stotidu godyia. Kako „Novine" donose, stanov« ništvo grada Zagreba baš se je pode* seterostručilo za stotiuu godiua (1807< —1910.). To pokazuju ove brojke; Oodme 1807. imao je Zagreb 7306 gradj, stanovnika; god. 1817. imao jc 9056 stanovnika; godiae 1837. imao je 15.156 stanovnika; godine 1842. imao je 15.906 stanovnika; godine 1857. imao je 17.202 stanovnika; god. 1860. imao je 20.402 stanovnika; god. 1880. imao je 29.218 stanovnika; god. 1890. imao je 38.742 stanovnika; godine 1900. imao je 57.690 stanovuika; god. 1910. imao je 74.703 stanovnika. Potonje godirna 1910. iinao jc Zagreb još 4335 vojničkih žitelja, tako da je čitavo stanovništvo brojilo 79-038 ili okruglo 80.000 duša. Oodine 1913. računalo se, da Zagreb (zajulno s vojništvom) ima 82.000 stanovnika. Kako ja iza toga 1914.—18. stanovništvo raslo, ne da se ustanoviti, Običuo se misli, da Zagreb datias (zajedno sa strancima) broji oko 100.000 stanovnika. » Najveći slikar ruski — uiuii'e od gladi. Največi ruski slikar I'ja Petro\ić Rjepin — umiro od gladi. Njemu j« sad 74 godine. Iz svog prebivslišta na ruskc-finskoj granici javio s; oviu dana Rjepin sa ovim pismom: „Umirem od giadi. Noge rr.c više n« držc. Straliovito sam omršavio i n« mogu od uemoći daj ostavim postelju. Očekujem svaki tre .u ak fcraj...“ Rjepin živi posv® osamljen i za. boravijen, te nema nikoga uza se. Revo', iucija ga je natjcra'a u osamri, gdjo jšče<’ kuje smiini čas. Kako se vidi, nije rovc« lucija uništavala samo posjedi.ike i kapila« liste,nego i cvijct inVigcr.cija, k.ji je]K' čf« tavorn svij 1u pronio slavom nisko iine. Koiiko vrijedj supruga. Engleski satirički list ,,Ti t :.E i t s‘‘ đonosi: > f’ Dakio vi ste hrabri čov'j<k, koji ja uz cijcnu viastitog života spasio život moje supruge. Uzmito ovo jednu krunu, kao ziuk moje zahvalnostL ' >»t i — Hvala, — vi najlolj« Zuadete, kc%liko za vas vrijedi vaša gospođja'. II. ,

S a 1 a. Opomena. Prvi pomoćnik (u svadji prema drugom pomočniku): Vi, vi ste najbedastiji kiipan, kojega sam do sada vidio na svijetu! Poslodavac (stupivši niedju njei): Gospodo, moJim vas, da ne za-, boravite na moju prisutnost!... x U b^nji. • i \ Žena: No, dragi Jovane, kako tt' ss ovdje u toj banji svidja? . Muž: Oh, prekrasno! Ali da nis 1 ti fcod mene, mislio bih, da se nalazim u raju! x Mali lukavac. Otac (smu): Reci rrri, Milutine, što bi voli-o, da ti fcupim za tvoj imeni dam? Milutin: Ja bih najradije, dragi oče, da mi kupiš dva bubnja, dvij« puške, dvijo trube... Otac: A zašto, Milutine, od svakoga po dva komada? Milutin: Znadeš, dragi oče, jer se jedan komad odmah razbije. x

PAŽNJA PUTNICiAU. U vlastitom iutercsu obraća S; pažnja’ puhijućsm svijetu, d a u b u d u ć o n o primanikakva pismaradipre.no« sa a tako isto da ni vlastita pi« sinazadrugalicanenosi sobom. Ko budo protivno postupio, bić; kaž. njon kao krijumčar pisama i cduzeć; mu s o p a s o š. Odgovori uredništva. O. Andj-ć, Obrenovac. — Pošaijh i te nam svoje feljtone. Ako nam se uistinu dopadnu, primićemo ib sa zahvalom. Šta se houorara tiče, to jc Vaša stvar, da ih. ako novac nećete zadržati za sebe, privedcte bilo kojoj humanoj svrsi. Pozdrav!

Mnje DrzojavRe vljestl. UKRAJINSKA VOJSKA. Naredba o reg r utaciji i formirauju prvih vojuih jeđinica. Kb. Kijev, 22. jula. Učhijeu je prvi korak za fiprmira« nje ukrajinske vojske. Hetmaa’je naredio, da se regrutuju 5000 mladićri

kao osnovice za nove divizije, koje se formiraju u Kijevu. Dobrovoljci izmedju 18 i 25 godina neće se prrmati. RoK službe za pješadiju i artiljeriju biće 2 godine, a za ostale rodove oružja 3. godine. JAPAN I KITAJ. Ekonomsko prodiranjc Japauaca u Kitaju. Kb. Lcndon, 22. jula. , Javljaju iz P e fc i n g a: Jedan ja» pansfci sindikat zakijučio je ugovor ssf ikitajskom vladom. na osuovu fcojega ova posljednja ostavlja rudnikc u po« krajini K i r o n u ovome sindikatu, a if nafcnadu dobija zajam od 20 m 11 i j «»’ n a j e n a. -

rodjeuih 1S99. godine, koji čc poslužiti

EKSPOZITURA PESTANSKE-UGARSKE