Београдске новине

f Sffafls 2 .'

ĆetvrtaK

BEOORADSKE NOViNE

Rat na moru. ^ DldovanJe njemaike podmornlce v 4 • br. 995. rCb. Rotterdam, 24. jula. Njemačka podmornica br. 995 potopila je u ponedjeljak uveče u blizini rta C od a brod za osvjetljavanje i njej;ove šlepove. Nije bilo ljudskih žrtavj.

Razne brzojavne vijesti. fobožuje ptsuio NieRovog Veličanstva. \etačna vijest američkog < lista. Kb. Beč. 23. jula. Kako iz Haa«a javljaju, donosi new-yorški list „Evening Post“ tekst jednog tobož kralju Ferdinandu rumunjskom upravljcno privatno pismo cara i kralja Karla, kcje jc po tvrdjenju u drtigoj nedjelji mjeseca februara odaslato i koje kao da jc odsudjio uticalo na držanje Rumunjskc tt mirovnom pitanju. Stvar stoji medjutim sa svim drugče. Kad je grof Cz<eTiiin u sporazumu sa saveznicima postavio Rumunjskoj prijcdlog. onda je Njegovo Vcličanstvo naredilo jednom višem časniku, da dostavi kralju rumunjskoin usmeno svoje saopštcnje. Tada je već postajalo primirje. Opunomočeni čas,.iik jc to saopštcnjc dostavlo jednoni Tumunjskom časniku, koji uživa povjerenje kralja runninjskog, da ga ovomc saopšti, izjavivši, da }e time izvršio svoju misiju. a kao što je poznato, rumunjska je vlada odmali kratkim putem izjavila četvornom savezu, da je voljna da pristupi mirovnim prcgo/Ofiinn. Nova objava rata. Kb. Washingtori, 24. jula'. IJržavni departmau javija, da je rcpublika 11 o n d u r a s 19. jula objavila Njemačkoj rat. Diplomatski odnosi prekinuti su 18. maja. (Republika Honduras jc mala državica u srcdnjoj Americi sa svega 398.877 stativonika.) Iz francuske koutore. Kb. Zcneva, 24. jttla. U sutrašnjoj sjcdnici francuskc komorc socijalistički poslanik B a 1 b i c z zalitijevaćc od vlade da odtnalt odgovori na njcgovu današnju intcrpelaciju o nezakonitostima protiv mnogilt radničkih vodj.'k Vjerovatno jc, da će na lo minlstar unutrašnjih djeia odgovoriti. Fz Ukraiine. Kb. Kijcv. 24. jula. Austrougarska komanda stavila jc vladi na raspoložcnje vojno odrcdc, koji ćc scoskont stanovništvu pomagati pri poljskim radovtma oko žetve. Glavrti intendant bečkih dvorskjh pozorlšta. Kb. Beč, 24. jula. U službtaioiu listu objavljuje se postavljanje izvanrednog poslanika dra baruna Wehrburga za glavnog intcndanta dvorskih pozorišta; jcdnovrcmcno mu jc lKidarcno zvanje tajnog savjetnika. Nestašica poijoprivredne radne snagen Francuskoi. Kb. Dublin, 24. jula. Ovamo jc stiglo francusko izaslanstvo, kojcmu je zadatak, da. po Irskoj vrlnije poljoprivrcdnc radniko, u kojinta je tt Francuskoj vclika oskudica. Francuzi izjavljuju. da od sviju njihovih ratnih gubitaka preko 24% otpadaju na scosko stanovništvo, tako da je zemlja izgubila s t o t i n c

hlljada Ijudi svoje poljopriv r e d n e r a d n e s n a g e. Do sad su, vele, žene nesrazinjemo mnogo radilc. Radnici će biti preveženi o trošku francuske vlade. Odloženi grčki opštinski izbori. I ■ < ■ Ženeva, 24. jula. Listovi javijaju, da su obzirom na zavladale prilike i narodno raspoloženje grčki opštinski izbori, odredjeni za polovinu jula, odloženi na neizvjesno vrijeme. Pogubl.iivan.ie grčkift časnika. Bern, 24. jula. Prema vijestima iz A t e n e pogubIjena su obadva časnika, D e I a m aras i Radisposten. kojc ja ratni sud osudio „zbog špijunaže u korist Nijemaca.** Pogubljenje advokata Jonupesa odgodjeno ie za kasnijc. Špaujolska bolest medju nieniačkim zarobljenicima u Engieskoj. Kb. Amsterdam, 24. jula. Kako jedan ovđašnji list doznaje iz Londona, izbila je mcdju njemačkim zarobljcnicima u logoru Bramleskom kod Hamshirca španjolska bolest. Od 3300 tamo interniranili vojnika razboIjeio se njili 1000. Štrajk u Buenos-Airesu. Koin, 24. jula. Kako ,,K o 1 n i s c h e Z e i t u n g“ doznaje, uzeo je štrajk tt Argentini tako .velike razmjcre, da u samom Bu/ciiios Airesu ne radi 50.000 ljudi. Zemljiotres. Kb. Rotterdam, 24. jula. Kako doznaje ,,N i e u \v e C o ur a n t“ iz Londona, bio je po vijesti ,,Da i 1 y T e 1 e g r a p li“-a u Johanncsburgu jak zcmljotres. Osim rušenja nekih manjili kuča nije bilo većc materijahie štetc. Čini se, da ni ljudski životi nijesu nastradali. Zapljena žetve kruuipira. Budimpešta, 24. jula. Izašla je vladina natedba o zapljeni ovogodišnje žetve kntmpira. Ograničenje kladjenja prilikom trka u Magjarskoi Budimpešta, 24. julu. Ministarstvo zemljoradnjc narcdilo jc ištragu povodoin nekili afera ua konjskim trkama. Čttje se, da če vlada izdati naredbu o ograničenju kladjcnja prilikont trka. Sa Balkana, SRBIJA. Sibija u ratu. U kopenhaškom Hstu „Sozialdeniokratcrt* izašic su ove izjave srpskog poslanika Kaclcrovića: Oiavni uzrok evropskog rata jc inipcrijalizam a fonnalni povod je bila austrougarska nota Srbiji. Srpski narod nije želio rat sa Austro-Ugarskom. On se nijc bio još odmorio ni od balkamskih ratova, kojl su u velikoj injcri zemlju iscrpili. Ali kad je rat buknuo, onda je srpski uarod*bio složan pa je pribrao bio svc svoje snage, da zaštiti svoj opstanak. Mora se prLznati, da jc srpski narod u ovom ratu s .iednoiti velikom siloin pokazao najbolje nurodne osobine, nacijonalnu svijcst, veiiku moralnu i duševmt vrijednost i veliku sposobnost. Ali sa svirn scbi ostavljena, Srbija jc morala ipak propasti, Sporazurani s a v e z j e i z n e v j e r i o Srbiju. On jc tako isto malo shvatio značaj Srbijc kao i uiogu Balkana u ovom ratu. S toga sporazumni savez.

bar što se našeg naroda tiče, nosi na sebi veliku odgovornost. Naša stranka je bila jednoglasno i odlučno protlv rata. Ona je i dalje protivnik rata. Po našem mišijenjtt je ovaj rat skroz na skroz imperijalistički. Nlsu tu ti pitanju ni ntali ni podjarmljeni narodi, ni sloboda, pravičnost ni moral. Sporazutni i smjeri velikih sila to sn nepobitno dokazali. Politika kapitalističkog imperijalizopa ne će ništa da zna o malim državama. Veiiki računi imperijalističkih sila plaćaju se samostaluošću, slobodom i opstankom malih naroda. Tako isto kao što se pljačkaju radničke mase, da bi se samo održala vladaviua kapitalista. GRĆKA, Tlijansko-grčke protivnosti u interesima. Kako ,,C o r r i e r e d‘I t a 1 i a“ razlaže, nijesu talijansko-grčke protivnosti nipošto tako ncsavladljive, da bi opravdalc protiv Grčke orijentisanu talijansku politiku. Talijansko-jadranski zahtjcvi ograničavaju se na arbansko pitanje i uredjenjc odnošaja u krfskom prolazu. ItaJija traži naročit položaj u Valoni i njenoj ppzadini, kao i osiguranje nezavisnosti Arbanijc u granicama, utvrdjenim na londonskoj konfcrcnciji 1913. godine. Grčka se sa svoje strane čvrsto drži svojih nacijonalnih zahtjeva u Epiru, a takodje i u onim krajevima, gdje grčki elemenat dolazi samo pomiješan, i nenia politički nikakvog odredjenog pravca. Daljc lcži u intercsu Grčke, dv Arbanija u buduće nc budc izložena ttplivu jčdnc vclike silc, koja bi time mogia smctati mir na Balkami. Granična veza izmcdju Srbijc i Orčke u dolini Vardara i u srezu Koricc, koji Grčka takodje uzima za sebe kao narodue srcđište, mora se oslgurati. Na završetku Želi Članak grčkotalijanski sporazuni. u komc bi sc imalo utvrditi, da epirska željeznička mrcža svoj prvi priključak na moru inia u Valoni. i da se talijanskoj mornarici odobri upotrcba ma kog malog ostrva u Jonskom Arliipelagu kao uporištc, da bi se plovidba u Otrantskom kanalu mogia nadglcdati. Naravno, da bi u takvom utanačenju imalc i ostale velikc si!c da kažu svoju riječ. Karagjorgjeva smrt.*) Noais, jzmcdjd 12. j 13. jula po starom (24. i 25. jula |k> novom kalomlani) navršujo so sto i jcdna godina od smrti vodjo pnog srpskog ustanka — Karagjorgja. O tom istorijskom dogadjajUj koji jo za Srbiju u ono doba hio sudbonos;in, izncćcmo ncke podatko i jolion dolnm <: n a t, kojim je objašnjcna smrt Karagjoigjeva. Povodom snkoba s Miadenom Milovanovićom, tadanjim ministioin vo'ndn o ratnom 'planu za odbranu u goJiui 1813., Karagjorgjo 'se od iu»lraienja tako r.izboli, da su Jga j>dva živa olucli u TopoluL Tnrci su ftda [udariji na Negotin. — Hajduk Veljko pogine (18. juia 1813., i tim> so otvori široni put Turcima na toj strani Srbije. Huršid paša obidjo Deiigrad, i već je svptembra bio na ušću Moravo^ spram Smcdereva. Tu se Karagjorgje posledeji put pokaz;>o srpskoj vojsci n i dan 20. septcmbra 1813. — Čim so on vratio Beogradu, Turci predju Moraui joŠ isto večcri i srpska vojska prsnc na svc strane. Još iste noći Karagjorgju stignc glas, da jc i bosanska vojska pred Sapcom. Ta jo vest navršila čašu gorčino. Karagjorgjo zažmuri i 21. soptembra — predjo s

*) Ostavljeno narjcčje piščevo.

višc glavu i zaglcda sc u tavanicu, koja je, ovtle - oiulc išarana žutim kolutovima, koji su dokazivaii da krov nijo na svomo mestu, da jc crcp po ncgde razbijcn i da ovde - ondc prokišnjava. Misleći tako, i gicdajući u onc žute kolutove, on nastavi: — Bićc tome, Boga mi, blfeti pedeset godina ... U mehani na jedan put zavlada tišina, presta razgovor i žubor, pa se lcpo čulo kako prcdc mehćmski mačak, ispružen ispod vclikc, plchanc pcći koja je puckarala od toplotc. Sa tiin se još samo mešala i cvrka kojj več dogorele i ispušcnc ltile, medju kojima sc u tomc odlikovala lula Gliše birova. Sve se u mcihanl pretvorilo u uvo. Čak i ona čctvorica, tamo u duu mchane, do „gospodskc sobc“, prcstadoše igrati ,,džandara“ i prcpirati se, kad koji pokuša da patlcom odnese scdmiCti, ili da curom žandariše. pa i oni obratiše pažnjti na reči čika Mladenove. Na licu čika Mladcnovom videlo se zadovoljstvo. Bilo mu jc baš milo što se sve učutalo i šfo ga svi u mdiani šlužaju. A i inialo jc, brate, kod njega nesto, što je privlačilo čoveka sebi. Prvo, onaj njegov bczazl-uni i dobro'ćudni izgled lica, koje sc uvek smeši. Niko njega n selu još nije viđco da so on flia za šta naljuti, da se s kim ma za što pokavži. U životu niti Je on koga tužio niti je ko njega tužio. On sa svaklm lepo. I nialom detctu. kad ga na šoru SR<tnc, ima on po uešto lepo rcči, pbsavetovati, pohvaiiti, pokarati i uputltl... Svagdu je hvalio ono što mu se tlopada. a kudio ono što mu se ne dopada. pa ma kod koga to bilo. Ali, on jc umeo to nekako lepo da kaže, pa baš kad i nekog za našto pokara. ovaj ne može na njega da se naijuti. A i umeo je

tako lcpo govoriti. Kad on govori, usne mu se čisto lepe, kao da su nreidoin namazauc. Čisto ti onc reči godc i slušao bi ga vazdan i gladan i žedan... Bio je puu priča kao neka velika knjiga, a nmeo je lcpo pričati kao malo ko. Sto puta da ga slušaš kad priča, uvek ćeš čuti nešto novo, nešto što dotle nisi ni čuo ni znao. I eto. zbog toga je i zavladala tišina u seoskoj mehani. kad jc čika Alladen, počeo svoju priču. — Ja sam sc onda. tek bio zainomčio — produžava 'čika Mladeu, — a sad ćc mi, o Bogojavljenju, biti sedamdeset manje četiri... — To jc onda kEet i šcst, upade mu u reč, svojim tankim i piskavim glasičcm, maii Mića, sitt Luke kovača. Mića jc prošlc godine svršio u selu osnovnu Školu. Bio je vrlo dobar djak aii slabunjavog zdravlja, pa ga jc otac, zbog.toga, a ne žclcći, da mu Mića buđe ni kovač. ni seljak, dao za prepiščika da besplatuo piše tt opŠtinskoj sudnici, i da sc uz ćatu Jovana sprenii, _a da cLccnije može, u opštiiiskom sttdu. zameniti i samoga glavnoga ćatu... — Tako jo, sinak, potvrdi čika Miadett. Sad o Bc«ojavljeiiju, u ime Boga, baš puni‘ šeset i šast, pa onda produži svoju priču: — U ono vremc. bešc u našem sdu ueki Damnjan Rosić, dcda ovi‘ naši‘ Rosiča. — Paje i Pere? zapita jeđan. — Ja, ja. Aii nije samo nji‘ov, nego, gotovo, svijtt Rosića. Od njegove kuće, docnija deobom namnožilo se sedamosatn kuća i postala čitava Rosića Maia. — Elt, što vam je to bilo zlato od čoveka. 1 sada čisto kao da ga gledam. Beše to povisok čovek, okoščat, sred-

njilt godina. U licu suvonjav, sa živim, vatrenim očinta iiznađ kojih se nadneie gusto obrvc. Brkovi mu ne bebti tako gusti aii dugački da ilt je ra‘t mogao za uvo zadcnuti. Na levom obrazu, scćam sc, baš ispod jagodicc imao jc kao kukuruzno zrno mladež, koji mu je baš Iepo dolikovao. — Svi su mu u selu tcipali i zvaii ga Dakan. •— Stanja jc bio osrcdnjeg, ni bogat, ni siroma. A i zadruga mu nije biia baš tako veiika. U zadruzi beše ih nji‘ tri oženjena brata i nji'hova dcca. Dakan ja bio najstariji i bio je starcšina zadruge. Živeli su nc inože lepše biti. Tck docnijc, mnogo docnije, kad stariji ponireše a mladji nastadošc\ udje neki uk u uji* pa sc izdeliše. — Dakan je bio šalđjija i veseljak kakvi* jc danas malo. Kad on počne ojnačiti i tcrati šaht, i mrtva bi se usta nasmcjala. A i onako bio jc znatan čovek. Umco ti sc taj razgovarati s kim ‘oćeŠ. ne samo sa popom i učiteIjem, nego i sa kapetanom pa i samim gospodinom načalnikom. I oni, kad god bi dolazili u (Hištinu, prizivali bi Dakana u svoja društvo. A u selu ni slava, ni svadba.ni krštcnje, ni proševina, ni onako kakva sedeljka, nije mogla proči bez Dakana. Jer, ako ‘oćeš da se lepo provcdeš i razveseliš, moraš tražiti njega. A on ti jc bio uvek gotov k‘o zapeta ptiška. — Ne zovite me. braćo, samo na oranjc il kopanjc, govorio bi on, a na čast slobodno i uvck, jer, noćetc mi verovati, a volim ti šc i tri dan častiti ncgo jedan dan kopatli... — Bio je natučen djavolstva, pa eto ti. Svi su ga ti selu i poštovaii i voJcli. (Svršiće se.)

. 25. jula 1918. nekoliko vojvoda n Zcmun. Ovom je katastrofom završen pni aipski tistanak. Aiistrijska ’vlast je Karagjorgja Iz Zemuoa pivo sprovela u Varajditii a odatle U Graz; otuđa jc> kasnije Karagjorgje otišao u Ruslju i živio jo najvišc u Hotinu. Godinc, 1817. u leto, ne zna so ni za, što 'ni krošto, Karagjorgje do;lje u Srbiju, prcšavši Dunav blizu Raina, 1 javi so smedcnjvskoiu voj\T>dl Vujid Vullčcviću, koji gasklorii u 'Rridovanjskom iugu,, rca trlu nekog Dragića Vojkića, u smederevskoj Jasenici. To je baš okb on 3g inesta gdo jo Gjorgje svoje detinjstvo provodio. Dolazak Karagjorgja u to doba, i u vezi s grčkom hetcrijom, bio je za SrbL ju neki zli ud<'S. Beskrajnja njena stradaw nja i muke svotovale su joj politiku izmirenja s Turcima a dolazak ,,vož. J a“ značio jc novi rat, 5 rat ,,do istrage turbke i'i srpske". Nastupio je bio tronutak gorkog kušanja za svakog rodotjuba. Srbiji je trebao mir, koji sn grčfco licteristi liteii di porcmeto, da bi tako tursku silu pocepali, te da manje na Grčku uđari. Aili jo sudbina neurnitiui svakom onom, ko zeniiju. svoju ostavi, ko narod svoj napuŠti u času najvećo opasnosti... ' Terazijc pretcžo, 1 glava Karagjorgjeva bi oscčena noću izmedju 12. i 13. jula 1817. Glavn Karagjorgjeva je odneta u Bcognid beogra<lskom velikom veziru, a telo je najpie ukopano onde g<le jo poginuo, pa je posie prencto u Topolu i sar.mjono n njegoyoj crkvi. M. Gj. Milićević govoreii o vojvodi Vujici Vulićeviću veli izme<iju ostalog ovo: „1817. noću izmcdju 12. i 13. jida, ti lugu sela Radovanjn, Vujica je m spavanju nbio K.uagjorgja. — Na mes<tu gde jo ■„vožd“ poginuo Vujica jo posle naćiuio Ci kvu i nazvao je „Po k a' j n i ca“, — a govoreći o sainoj crkvi Milićević kažc: „Ne daleko ol Ikjkajnice ono jo nusto na komo je baš ubijen Karagj-orgje. Najda/je da ima ođ Pokajnice V« sata. Mesto je to pro bilo pokriveno čestom ogradom, a sad so zove Dragićeva livada, lia kosi Kruščid, 3 sata jugoistočno od Palanke. Tri stotiae koraka od planinsbog vcnca bila je koliba Dragića Vojkića, u kojoj jc noću izmodju 12. i 13. jula uhij«n Karagjorgjc, K;io što so priča ubistvo ja to izvrŠio neki Nikola Novaković, koji je žalio na Ivaragjorgja što rnu jo ubio brata, dok jc zapovcdao u Srbiji. Ali celirn d lom upravljao jo VujiCa. Vulićević. O smrti Karagjorgja jc najvažniji a u isto vreme i najvemi.i d,okumenat, loji nnlazi u ,-,KXI. Spomeniku srpske kraljcvske akadernije“ od 1893. godine, u korno jo za štampu priredio M. Gj. Milićević, akademik, delo pod naslovom: „Knez IMiloš priča o sebi“. Dokumenat taj u originalu giasi ovako: „Sad ja najveću brigu i popečcnijo imarn o tomo: kako da otečestvu stub sta!nosti ukorenim, i načinim dobrim bez prolivanja Kr\i temelj zeinlji postavhn i ntvrđim. 1 tek što sarn o tome priležno raditi počoo, aJi sc svirepa prepona ukaza, i to takva, koja sav moj tmd osnjcd, i začeto ustanovljenje za. magnovenje oka ■uništiti i npropastiti preti. Prepona je ta evo ova: tih dana mi dodj; pisar ud Vujice, poglavicc moga iz Palankc, Asita po imenni, sekrctar njegov, i doticso mi pismo, n komc mi javlja, da je KaragjoiV gje rz Ajrstrijc prešato i s njime sc sastao, i da se u Baničini, u selu Košarni naUizi! Dalje, da on i meno tamo k scbi <’ozivlj". Pisar Amtn, porvd pistna, i usmono mi tnj pozdrav o<l Karagjorgja izruči. Karagjorgje, vcli, pozdravio tc ovako: Neka dcdjo k meni; sad je vrcine 'da narod dižomo i Ida Tnrke sa svim izgonimo. Pozdmvi ga, velj, da ja i nalog imam da tako rr.dim, no neka odmali <lodje. Ja o\-o čujući i pismo glcdajući prcnerazim se i odmah pomislim: Evo sad zla, komo se ni nad.io nisain! Tek ja začeo lepiti i praviti, a sad sain gonjon da opct svo kvarim. A što veli da nalog ima? Ovu rec uzmein na rasudjivanje,- i znajući kakvo snošenje i kakvo upustvo s dvo I rom ruskim ja imam, ne dopusti mi o\x> njcgovim rečima verovati, da on ma od koga taj nalog ima. No sudim da so jo iz svoje glavc zaletio i doš;io sad di uprotpasti ono, kojo ja s velikim trudom ustiu noviti priležavam. Mislim se s&đ podugo, i ovu namcru njegovu ua teraziju postavim. Vidim, da oviin načinom, kako oa zovc i zahteva nikakvo dobro ispasti ne može, no samo to, da ću s tim pozlediti rauo one, koje sam s velikim trudom jedva malo zalcčio. Po mnogom ovde rasiiž<bii : ju,najposlo naiunim, da se svojega prvoga puta krepko držim i ovu njogovu nameru oPrti da objavim, a tim ću jamačno bolji n-ipred;ik u mojoj nameri imatž, I tako o<lcm veziru i svo po rodu predstavim. Vezrr, kad ovo ču, preznu se i reČe: — Pa sad šta misliš? Ti si obećao cam vernost i đa će verna raja biii), a sad kako misliš? Hoćeš li reč svoja održati, ili ncćeš? Na to ja odgovorim: <— Ja pri mojoj reči ostajom i sada! 1 — 'A lioćo li Vujioi održati reč? upita vezir, I < — Boz sumrije će i on održati, odgovorih ja. i j , — AJco vi reč ne bi ođržoli, veli vozir dalje, ja bili odmah' morao raspisati po svoj 'Rumeliji da so vojska sakupi sa svih strana, j]a onda kako nam Bog da... Pri tom joošlji mi bar ono ljudo (musd;ine)y što Su po nahijama; nemoj da ili izgubiš. Na to mu ja rekoh: — Molim, oestiti vezire, imaj strp. ljenja za pet dana; no čiui to. Kroz to

Broj 197. A* Vi'eme Vidićeš, šta ću ja uraditi. Onda ja' najposle ovako Romislim, što srpsVa poslovica yo!i: „Pr,ema glavi i oca pa gl,avi!“ Vidim da drugo biti no može, no 'mora sada: ili on jodan, ili rai svi'žrtva biti. Boljo jo, velim, da se on jedan ži+vuje, neželi na nj'govo Saizvotetiije 'da so ceo narod žrtvnj". I tako sad pošljcm iitog Antu, jos s jednim mojim čoveJoom, jtmnom Tomom Vučićein, sa ovirn pozdr.avom ka Vujici: 'd n ako so glava K.aragjoi;gjeva 'sad u Bcograd ne dones"; to [neka znate, da će moja i vaša izgubljcna biti, i celog iii* roda propast iz toga slcdovati!“ Ovo moje rcči Vujicu podraže, kojo i 'on suđeći ila za spasenje celog narcrla Srpskog, jednog ma i najglavrii.'eg čovi ka^ žrtvovati pogroška nije, toko i učini: Jv aragjorgja pogubi i glavu mu veziru ri Beograd pošlje. Večna mu b.udi pamct!“ s.—r.

Grad i okolica Duevui kaleudar D a n a s jc četvrtak 25. jula, po staroir12. jula. — Rlmokatollcl: Jakov apostol pravoslavni: Muč. l’roklo i Uarije. Klnematograti: C. 1 k. vojnl kl» nematograf u Kralja Mllana ullcl br. 5G (Koloseum): U 6 satl poslije podn« predstava za vojnlke, a u 8'30 sati uveče opšta prcdstava. — C. i kr. gradja n s k I kino na Terazljama br. 27. (Parls): l) 6 sati poslije podne i u 8 sati uveč« opšte predstavc. )3eogradski orfeum u Ijetnoj pozomlcl jbašta „Hotel Takova" naTerazijama): Počctak prcdštavc u 8'30 satl uveče. Veliba crkvena svečanost u Zeintiuu. Od o. Solaaia M a t k o v i ć a. ]>re<l< sto.jnika samostana u Zemtinu, prim;\ino ovo saopštenje: U petak, dne 2. augusta o. g. slavi franjevački red uspomenu godišnjice posvećenja pat r i j a r li a 1 n e b a z i 1 i k e s v e t e Marijc angjeoske od Pociunk u 1 e i ujedaio će se u franjevačko; crkvi u Zemuiut obaviti proslava 700godišnjice porciunkulskoga 0 p r o s t a i to ovim redom: I. U četvrtak, dne 1. augusta poslije podne: a) sv. ispovijed onili pokornika, koji žele postići porciunkulsk; — potpuni — oprost (počam od 2 satz poslije podnc); b) pred večer u 6 sati hrvatska propovijed; c) u 7 sati uveče njemačka propovijed, zatim blagoslov sa presv. oltarskim sakramentom. 11. Na dan same svetkovine u p e t a k. dne 2. augusta: 1. U 8 sati prije podne; hrvatska propovijed, zatim pjevaaa sv misa; 2. U 9 sati ujemačka svečana propovijcd. potom pontifikalna sv. misa; 3. U 3 sata poslije podne trećoredska skupština Članova jedne i drugc liarodnosti iz Zemuna i okolice. Porciunkulski oprost dobiva se počamši od 12 sati dne 1. augusta, pa svc do polnoći 2. augusta i to svaki ga može dobiti toliko puta, koliko putd; pohodi fraaijcvačku crkvu i tu rzmolj' kod svukoga pohoda na nakanu sv. Oca pape. Da se dobije ovaj oprost, traži sc dakako sv. ispoviied i sv. pričest, jer sti to uvjeti za svaki oprost. Pozivlju se vjernici, da u što većem broju prisustvuju ovoj neobičnoj 1 od mnogih nerazumljenoj svečanosti, Traži se. Porodica Blagoja Teodorovl ća. vojnika 7. peš. puka. I. bat. 2. čete, rodjenog u Beograđu 1873, koji se kao ratni zarobljenik nalazio u logoru Parczim. Pomenuta porodica traži so radi saopštcnja vijesti iz Parczimskog logora. Gostovanje bečke pučke opere. („T r a v i a t a“) A-^eć r „Rigoietto“ je pokezao, kak\i su be’k'. g s i m js'nri ne s'.rau u ,b<l ca tu“ kao tako\T>ni, nego i u izradbi svakc nijanse, svake mođulacije glasa, svake «oto. „iTraviala“ jo to sjajno potvrdila. lvoloratura gdjico Gerhart prelijevata s« ko razasuti bisor, lco žubor slapa. U tom j<: pjcvanju bilo i boli i čežnjc,- uopšto ]>ravog umjctničkog osjcčan'a, pa je zatc njena Viol'?tta bila lionorirana bumim. pljcskom razdragano publiko. Dostojiiii joj je drug bio g. Kubla kao Alfi-eti. Taj mladi, 'simpatični pjevač — za kojega ?o možc 'već danas reći, da je čovjek bvdićnosti — divnim timbrom svoga glasa iiio ra očarati; potpunom uspjahu dopiitKisi mnogo njcgova lijepa pojava i tempenu mcntna igra. Staroga Germonta, AJfr dova oca, otpjevao je s poznatom toplinom svog roeoruog Ivaritona g. M a i n a u, y gg. Hagcn i Frischler (baron Doiphal i Ije.kar) u manjim partijama izvršili su solidno i savjosno s\x>je zadaće. Ostali kao i režija vrlo dobri. Dirigenta g. S,iegera Valja naročrtD istaknnti, jer je naš vojnički orkestar nastojao prilagoditi duhu opere. Cijela je predstava bila i ostala sasvim u stilu kompozi o;ovu, pa S' i izvadjači redom zaslužuju najveću hvalu. Večeras Gounodov „Faust'* (,Margareta), Promenadni konccrat na Kalemegdanu. Danas poslije podne od 6 do 7 sati biće na Kelemegdanu promenadni koncerat sa ovim programom: 1. Uvertira u opcri ,,Ciganka“, od Balfea; 2. „Rudolfovi zvuci“, valcer od S t ra u ssa; 3. II. Finale iz opcre „Lucija Lamcnnoorska“, cd Donizetti-a; 4. Fragnienti iz baleta ,,Exce!sior“, od Marcucea; 5. „Razni oglasi“, potpourri od Dreschera. — Ulazna ci*