Београдске новине

gtfanfl 3. Subota Dogadjaji ti Rtisiji.

Dr. Ueltiericb — novi njetnačkj poslanik u Moskvi. Kb. Berlin, 26. juia. ' Nasljednikom ubijenoga grofa M i r b a c h a, moskovskog poslanika. irneuovaat je državni ministar dr. H e 1 f f e r i e h. koji će uaskoro otputovati u Moskvu. On je več unao duži razgovor sa Joffeom. ruskim poslanikom na berlinskoni dvoru. RaspuStanfc crvccie garde. UspostavHaoje redovnc vojske. Kb. Moskva. 26. jula. Po predlogu Trockoga odlučio je središnji odbor narodniii savjeta, da orvenu gardu raspusti. i da naanjesto nje tistanovi r e d o v n u v o j s k u. Kraljevina Finska. Monarhijski državni oblik u Fiitskoj dieflnitivno prihvaćen. — Vojvoda Frkdrich Adoff Mecklemburg-Schwerinskl budući kralj Finske. Kb. Hclsingfors, 26. jula. Zbog euergičnog zauzimaoja stanovišta ministra predsjednika odlučetio Je tt sjednici finskog satbora, da se iizme monarhijski državni oblik, što Uaročito vojska traži. izabrano je izaslanstvo, koje će vojvodi F r i e d r iChu Adolfu MecklenburgSchvverinskom, n o n u d i t f S t u n n.

Rat na moru. Nova potapliaaja. Kb. Berlln, 26 . julaWolffov ured javlja: Našc podmornice potopile su u Sredizem* * nom moru ponovo 4 parna broda sa okruglo 13.000 bruto tona. Načelnik admiralskog stožera momarice.

Razne brzojavne vijesti. Junačtta smrt grofa Salina. Kb. Beč, 26. jula. Natporučnik grof Saim poginuo je junačkl na talijanskom bojištu. „Tirnes“ protiv Scheidemanna. Rotterdam, 26. jttla. Na osnovu Scheidemannovili izjava u iistu ,,V o 1 k s b 1 a 11 f ii r K a ss e 1“ hoće engleski listovi, da konstruišu protivnost izmedju vodje njemačke socijalne demokracije i engleskog radničkog vodjc H e n d e t s o n a. NaroČito buškaju ,,T i m e s“ protiv S ch e i đ e m a nn a. Ovaj ga iist žigoše kao lažova.

Grad i okolica Duevni kaletidar D a n a s je subota Z7. jula, po starom 14 . jula. — Rimokatolici: Pantelcou m ; pravoslavni: Ap. Akila. Klnematogratl: C i k. vojnl 1(1nematograf u Kraija Milana ulld br. 56 (Koloseum): U 6 sati poslije podnc . prcdstava za vojnike, a u 8-30 sati uvcče prcdstava za časnikc uz pratnju garnlzouskc muzikc. — C. i kr. g r adjanskt kino na Terazijama br. 27 tParis): U C sati poslijc podnc i u 8 sati ovečc opSte prcdstave. (Posljednja uz pratnju vojnc muzike 409. ctapnog batalljuna). Bcogradski oricum u ijclnoj pozornid tbaSta „HotclTakova" naTcrazijama): Početak prcdstave u 8-30 sati uvcče. Rimokatoličko bogosiužje. Red rim.-katoiičke službc božjc u uedjelju, dne 28. jula: A. U župnoj crkvi: U 8 sati prije

podne sv. misa: u 10 sati prije pođne njenučka propovijed i svečana misa; u 3 sata poslije podne blagoslov. B. U konaku: a) za voiništvo: u 8 sati magjarska propovijed i sv. misa; b) za talijanske zarobljenike: ti‘16 sati sv. misa i pripovijed. Evangeiičko bogosinžje. U nedjelju 28. o. rnj. u 9 sati prije podne biće u cvangeličkoj crkvi, Vuka Karadžića ulica, vojničko bogoslužje, a u pol 10 sati bogoslužje za gradjanstvo, oba na magjarskom jeziku. Velika crkvetn svečanost « Zemunu. Od o. Solana M a t k o v i ć a, predstojnika sarnostana u Zemuutt, primarno ovo saopštenje: U petak, dne 2. augttsta o. g. slavi ] franjevački red uspomeuu jgodišnjice posvećenja paj trijarhalne bazilike svete Marije angjeoske od Pociunk u 1 e i ujedrio će se u franjevačkoj crkvi u Zemunu o-baviti proslava 700godišnjice p o r c i u n k u 1 sk o ga 0 p r o s t a i to oviin redom: i. U Četvrtak, dne 1. augusta poslije podne: a) sv. ispovtjed onih pokornika, lcoji žele postići porciunkulski — potpuni — oprost (počam od 2 sata poslije podne); b) pred večer u 6 sati hrvatska propovijed; c) u 7 sati uvečc njemačka propovijed, zatiin blagoslov sa presv. oltarskim sakramentom. II. Na dan same svetkovine u p e t a k, : dne 2. augusta: 1. U 8 sati prije podne: hrvatska propovijed, zatim pjevana sv. misa; 2. U 9 sati njemačka svečana propovijed. potom pontifikahu sv. tnisa; 3. U 3 sata poslije podne trećoredska skupština članova jedne i druge narodnosti iz Zemuna i okolice. Porciunkulski O'prost dobiva se počamši od 12 sati dne 1. augusta, pa sve do polnoći 2. augusta i to svaki ga može dobiti toliko puta, koliko puta pohodi franjevačku crkvu i tu iztnoli kod svakoga pohoda na nakanu sv. Oca pape. Da se dobije ovaj oprost, traži se đakako sv. ispovijed i sv. pričest, jer su to uvjcti za svaki oprost. Pozivlju se vjemici, da u što većem broju prisustvuju ovoj neobičnoj 1 od mnogih nerazutnljenoj svečanosti. Da se jave porodiee. Porodico ov’ih unirlih ratnih z:uoI> ljenika i intemiranih gradjana, potrebno je da se jave sttdskoni odjelenju opštino I grada Bcograda, radi izv-jesnog va.žnog I saop’štcnja: 1, N i k o i e 11 i ć a; Mladena Ilića; 3. Radovana J a n č i ča; i 4. Milivoja Ivkovića. U mjesto pomena — za beogradsku sirotinjti. Jovatt P a n a j o to v i ć priložio je siroiinjskom odjelenju opštine građa Beograda o godišnjici smrti pok. Sofijc D e s p i n i ć. svotu od 30 krrnia, kao svoj prilog za pontnganje sirotinje beogradske. Izložba slika tt Beogradu. 1. scpteinbra otvoriće so u B ogradu umjetnička izložba, na kojoj će bit.i zastu« pani ugarski prvi slikari i vajari. lznics dju umjetničkih imena spominj- mo: S'efana Balogha, Josipa Bato, Robcrta Bercny-a, l’ilipa O. Becka, Wilhelma PeinesBecka, Aloisa Dozsd, Beni Fercncv, Franju Gydngyo, Karla Kornstocka, Iieinricha Majora, Franju Hegv<sy, Edmunda, Marffv, .losipa Sippl-Ronai, Luđtviga Tisanyi, Markusa VedreSa. Izložbu pr ro'dju. je 37. pješadijski puk, a stoji pod protek. toratoni Jv’jegovog c. "i kr. Visoeanstva

BEOORADSKČ NOVINB nađvojvođe Josipa, koji ć#, k«ko 8* Sujo izložbu i of.ToritL U beogradskrm kiugo. vima očbknje 8e ova jzložba sa intereso« vanjern. Cisli prihod upotfebićo fr; u kbrist fonda za udovice i siročad. Geografski scminar bečke unirerze u Beogradu. Po zaključku ljetnog semestra jireBuzcto ]e otprllika 30 članova geogndskog seminara bečkog univerziUta jiod vod. st\ om dosađašnjeg Mmua filozofskog fa. tulteta, prof. dra Eugena Oberhumrnt. ra i buđućeg dekana, prof. đta Eduarda Bruckuera duii naučni put na do. nji Dunav. Pri vraćangu iz Oršavc stiglo je putničko društvo prekjučerašnjo noći u Beograd i provclo ov'djo jučorašnji dan, da bi svojo geografsk« -morfološka ttudijc đopunilo. GospOda su jutros napnsti. ] la Beograd i vrati'a se u Beč. C. i k. vojni l< luentatograt. Novi program, koji će se prikazati u večerašrijoj predstavi za časnike, pro. širićo se u toliko, šte ćo se prikazaii £•*• tiri filma. U drami od tri čina „Grijesi j pčeva“ igra glavnu lilogu čuv<na kiu • ! inatografska glumica Asta Nielsea. Večc će se zavrsiti sa šalfivim filmom „Jeđva jedannut sami“. Prcdstave pnd’ii đ'- i bra glazba. Kalamijetiie boginja. Sva djeca, koja još nisu kaiamjj na protiv boginja, i!i je prošlo-godišnje kalamljenje ostalo bez uspjeha, rnoraju so najdužo do 6. avgr.rta donijeti radt k:'. j lamljenja u građsku ombulantu, Kralj M . i lanova ulica broj 61. Roditelji, Ćija dje. | ca poslije 6 augusttt nc budu imala uvjere. ! nje o kalamljenju, biće kažnjeni. .Javtta prodaja. Danos 27. jula u 9 sati prije podttc po odiuci starateljskog suda izložiće se javnoj prodaji zaostavština poč. Danice Paunović u njenom stanu tt Bregovitoj ulici broj 6. — O ovonie se izvještavaju zainteresovani.

Dnevne vijesti Poštanski saobraćaj iztncdju obadvije zaposjednute obiasti u Srbiji. Odobreno je pošiljanjo privatnih, no preponičcnih pisarna i dopisuih kanita izinedju c. i k. i bugai-sbe zaposjednute oblasti u Srbiji. Pošiljkc. se iinajti frao» kirati prema. tari.i svjotskog f*oštanškog j ugovora: dopisue ifpi’ie sa 10, a pisma | sa 25 hekra za prviii 20 grama, a za j svakili daljih 20 grama — ili marije od j log.i — po 15 helera Višč. Hitua dostava . pisn — je iskijučcna.

Vijesti iz unutrašnjosti Vjenčanje. Javljaju nam iz Užica: 14. juia se vjenčao c. i k. natporučnik Vlatko M i ković sa ćerkotn užičkog predsjeđnika opštine, Veli—I a Jankovića. Razbojnici kao „uhode'*. Pišu tiani iz Šaižca: U mjesecu junu i julu ove godiue na granici okrui ga šabačkog i valjevskog, sreza Vladintirci, Ub i Valjevska Kamenica, češče puta pojavili su sc tri uepoznata lica, u dosta dobrom gradjanskom odijelu. Na nogama su itnali dobre cipele i žute ,,kamašne“. Oni pričaju taniošnjim seijacitna, da su poslati od srpske vlade sa Krfa ti tu svrhu, da tt ovdašnjim krajevima potajno na srpsko pučanstvo paze a naročito na to, da li možda ovaj ii onaj austro-ngarskim vojnim obiastima u njihovitn poslovitna na ruku ide.

27. Jula 1918. Oleđe ovakovih lica vrijedno je narod upozoriti na opTeznost, Jer to nijesu nikakove uhode, nego jeunostavni razbojnici. koji po danu puške sakriju u šutni i bez oružja dodju u sela. te se raspitivaju o imovnom stanju pojedinih ljudi, razgledrtju kako stoje njihove kuće i zgrade, sa koje sc strane k njinia na.ilakše možc doći, a onda kad to sve obave. vrate se u šumu. uztnu oružjc, dodju opct u selo i na seljakć u njihovim kućaina napadnu te ili orobe. Ti isti ljudi već su u prošlom mjesecu nekoliko ziočina u drugim srczovitna počinili i bogatim sel.iacima novcc oteli. Svakog takvog ,,uhcdu“ morao bi narod već u interesu sopstvene sigiunosti sinjesta prijaA’iti v’astf i omogućiti, da se ti zločinci uapsc.

Maksim Uorkij: Pismo jeđnom nacijonalisti. Ovo pismo jo izižk) sn-dinom soptt-mbra 1914. u iistu „Ruskaja llustrac:ja“, upućcno jcdnom člaim „Saveza pravih ruskih )judi“. Obzirom na današnii po’ožaj na istoku irna ovo pismo skoro prorocanski značaj, t mi ga, danosimo ovdje u prijcvcdu: V’i satni priznajete, da ruski narod „nije jakog duha“, i ja se u tom slažem s vama. Snaga duha stvara se uz pogodbu slobodnog ljudskog djelovattja, ako sc uzmu na oko izvjesni ciljevi za budućnost. Mi oskudijevamo tt prvome, a drugo u večini slučajeva ne priznajemo, da jc za nas neophodtto potrebno, Pošto sam u svoje vrijeme skoro cijelu Rusiju proputovao, da bih zadobio razutnijevanje za duh svoga naroda, i pošto sam niišiju ušao u poiuneznabožačk* predstavc o Bogu, u djelovanje narodnog duha, kako on u svojim pjestnama, pripovijetkama i poslovicama dolazi do izra'za. vidim svuda jedno te isto: slabost volje, nestalnost i nepouzdanost misli, nepostojanje odredjeaiih ciljeva, živih briga za budućnost, žalosnu sklonost rasplinutim sanjarijama i maglovitom filozofiranju na istočnjački način. Sve su to naše sopstvene crte, kojc podjednako imaju ljudi iz svilt staleža. Pazite dobro, pa ćete primjetiti, da Oblomov nije samo tip ruskog gospodina — on je zapravo tip Rusa uopšte. Medju trgovcima, seljacinia, činovnicima, naći ćete lijeuština Oblomovljeva tipa, koliko želite. Vi ste narod bez volje. i zato vas naziva pisac Ljeskov — ne revolucijonarac, nego nacijonalista — „slovcnskim smetlištem" i „domaćim djubretom". Smatrajuči se predstavnicima „pravog ruskog naroda“, vi predstavIjate i jedan dio njegov, u eijoj krvi naročito jako dolazi do izraza azijatski, istočnjački izvor. kojim su Mongoli za vrijeme ruskog ropstva i krv i duh izmiješali. Vi se još nijeste riješili ove mongolske L slovenske krvi, a trebali stc već ipak odavno znati, da je Rusi•ja baš zbog ovog svog opstanka još uvijek polu-azijatska zemlja, da je vaša ruska duša zasičena fanatizmom, štetnom sumnjom u snagu, podredjenjem snage materiji. U srcu ruskog čovjeka bore se od uvijek dvije strtije krvi. Jedna — azijatsko-slovenska — poziva ga na rad, na borbu za pravo ličnosti, za dostojanstvo čovjeka, vuče ga na zapad u budućnost. Druga — turansko - mongolska — tjera ga, da se i>odvrgne pod tudju volju i postane neradin, ulijeva mu vjeru u svetinju prošlosti i ki-

BroJ 19 9. nesko obožavanje predaka. Ona vas vuče na istok u prošlost. Vi stc me zbog mojih knjiga hvalili. Ja sam uvjcren, da ih pri Ćitanju nijestc razumjeli. Ja sam uvijek pisac i pišcm o jednome: kako je štetno pasivno držanje prema životu. kako je za uas neopltodno potreban *dnos pun rada prtma njemu. Pisao sam o tome. da mi Rusi suviše filozofišemo, — al! zato loše i malo radiino, da se protiv toga, šta nam je istok ucijepio u krv. ’ moramo boriti, i da čemo propasti, ako u toj borbi sa sobom ne ostanetno po-, bjednici. Ljeskov. koga sam naveo; kaže: Poslije 50—100 godina, na nas će se u tolikoj tnjcri gaditi, da ćetno imati poslh sa evropskom koalicijom. Doći ćeili Nijemci, iii kakvi god Normani, i mi ćenio potpasti pod njih. GospOdo rodoljubi, razmišljajte a ovint rijećima! Izgieda tako, da ovo unaprijed javijeno vrijeme nije više daleko, šta više: možda je već tu. DoJazi trcnutak, kad će zdravi i na usiljenost nenaviknuti ljudi bez daljeg okolišenja doći k nama i izjavlti: ,,No đjeco, sad je dosta vašeg Iošeg vlada* nja, nii smo ga siti!“ Jasno je. da vi za samostalnost nijeste sposobni, i da trebatc jednu potpuno jaku ekonomsku ruku, koja će biti u stanju. da kod vas odomaći dobar red. U ovom divljem stanju vi ste za evropsktt kulturu opasniji, nego je u svoje vrijeme bio Kitaj. Zato smo odlučili, da vas bratski podijelimo, kao što stc vi prije podijelili nevinu Poljsku. Mi ćemo vas podijeliti i primiti sc vašeg obrazovanja". I oni će dijeliti, kao što Persijri dijele, i kao što zdravi i jaki Ijudi očigledno misle da rade sa narodima, koji zaostaju za evropskom kulturom, ne razumijevajući ili ne želeći da se prisvoje, nego smetaju njeuo prirodno napredovatije i šircnje. Zbog svilt njiliovih grozota fova* jiče svjetska istorija krivicu nai vas, koji ste iz straha pred potrebom, da postanete Evropljani izgubili razum. Zivječo Rusija, koja se već ođrekla pasivnog podvrgavanja pod tudju volju i prošlost, koja se obraća prema zapadu, čija velika iskustva i životne oblike ona pritna. A ovo dokazuje obzir na rad i poštovanje prema ktilturi zapada"...

Razne vijesti. Ziokobne papuče. Kako se je laltko u vrijeme trancuske revolucije mogao da izgubi život. dokazuje nam ovaj slučaj: U zadnjim godinama vladavine francuskoga kralja Ljudevita XVI. živio je na imanju markiza Lafajeta u Overn.iu cipelar Razuv, koji je bio strastveni štovaoc kraljice Antoanete. da bi se skoro moglo reći, e je blo zaijubljen u nesrećnu kraljicu, a ta je njegova osobita ljubav bila po cijeloj okolici poznata. To je došlo i markizu do ušiju i on si zaželi, da upozna tog čovjeka, te se jednoga dana uputi do njegove kuće da ga potraži. „Što bi ti rekao, Razuve. kad bih ja kod tebe naručio drvene papuče za jednu veliku gospodju, koja sjedi u Trijanovu. te je luda za seoskim svetkovinama?" — reče mu markiz kada je unišao u kuću. „Sigurati sant. da je za svoje pastirske haljine zaželila i iijepe drvene papuče iz Overnja". ,,Ta gospodja je zacijeio kraljica!“ klikne uzbttdjeno obućar, koji je do sada šutio i radoznaJo pronratrao ntarkiza. „Pogodio sii'... Ova je gospodja kraljica!" •— reče dalje tnarkiz. —

zi. Ona se zaprepastila, upiašila, zbttnila i otišla. I kad god bi nie po<sle jvidela, unezvereno bi me pogleđala i Bije smela više da mi prilazi. Cini mi se da ju je to bolclo. Možda je i ona mene volela. Posle sam je sasvim ziiboraviia. Desilo se tako da u tu banju pet godiJta nisam išla. Lekari su hteli da idem « druge banje i na tnore; ali prošloga Jeta ratnc prilikc i slučaj liteli su da S dino u tu banju mogu ići, i otišla sam. anja sc muogo promcnila. Tu je biki i gluvonema. Bio je rat i tifus. i kolera i glad, a ona je ostala živa i zdrav r a. Samo se još više isprljala, poružnela, ostarila, ugojila se, onilitavila. Na oši4anoj giavi imala ic crnu šatniju. Bilo jc nečega tužno-komičnog u tome što * ona kao druge ženc nosi znak žalosti. Ko li joj jc uniro? Možda gluvonema sestra, koja živi u drugom selu. i koja je, kažu mnogo pametnija od nje. Mene nije poznala. I to ini je bilo prijatno. Ali mi jc zato opet prilazila 8« pruženom rukom. Banja mi se i sad tnnogo dopala, i Oj>et sani dobila sobu u istoj kući iz kojc se čuje žubor reke. Siroka zelena poljana po kojoj je bilo razbacano nekoliko grupa novih kuća, kao bulke u ojivatna zelenog žita, sasvim se promenila. Bilo je sad tu ntnogo novih tnođemih vila, suianjtna poljnna pulumJjena i zasadjcna cvećein, a nekoliko zclenih paviljona kao gnezda hladoivine pozivali su na odmor stare i na zabavu mlade. A uveče. kad sc izgubi miris sumporne vode, mirisale su otuda ruže. Samo su stolovi ostajali isti, crni i hladni i kad ih mescčina miiuje, i )moj veseli Ibar ostao je isto tako mlad kao i pre; i isto tako iza moje sobe šumell su u njivama kukuruzi kad Jjudski šum ućuti. I ja sam nalazila rnira i odmora i volela sam banju zbog

svega toga, zbog čistog zraka i zbog I stmca, koje je grejalo nas bolesnike. U banju sc dolazilo čamcem preko j lbra. Tu kod prelaza bila je jedna šupa koju su takodje zvali paviljon. U njoj i pred njom bila je klupa. Još čfm sam došla, zapazila sam neki nadgrobni spomenik od prostog graiiita. Bio jc obrnut uza zid i pored njega je stajaJa plehana kanta ša crnotn bojoni. Od kuda je on tu zalutao i žašto ga nc nose? Dolazila sant čcsto sa dvema veselim devojkaTna, da se tu odmorimo i sklonimo od sttnca kad bi mesto dobra počelo da čini zlo. Jednom tnladja od njih iskrivi, sažc sc i s mukom pročita natpis sa granitnog krsta. — Živana! — reće pobdonosno. •Ova sirota Živana jo prisiaia da nmro, samo izgleda da ćo dugo č'.-’kati Bpomenik ako on i dalje bude ovde namU snietao. Sestra litedo da budo ozbiljna i rećo joj da no pravi takve ftai«. No pošto sn Ijudi uvck ravnoduSni prema žalostima nepoznatih ljudi, mi snio se ipak svo tri Bmejale. Gospođjica je bila kažnjeno: onom cmom bojom isprljala je svoju nov’u ha. Ljinu. I kada smo je očislili gasom, vra. tila joj se veselost i on reče; — Ab, osvetila mi se Zivana! j tako smo zapamtilo taj spomenik. Sedda satn u malom gaju pred svo. jim stanom u stolici za 6unčanje i predavala sam so uživanju odmo. ra i toplota. Već su sc i posljed. nji bolesnici vratili iz kupatila u kojo se silazilo niz stcpenico i čiji j> krov virio iz zetnljc, jor je Li!o u obronk'u. Iza nje'ga vodio je put na Ibar. Jedna visoka rnlađa dcvojka brala je u obroriku polj. sko cveće, izlazila i gubila 8« iza brda i topola Čiji je šum vctar sa nekim nc. žnim mirisima i najčistijim vazduhom doUOBio meni. ' • * f

Naposietku ona izidjo s punim na. ručjem cvcća. Jcdan mladić, gotovo dečko, naidjo od Ibra, skide gešir još jz dair. ka i pocrvene. Ona ostade hhidna. On joj pridje, rukovaše sc. Odnckud dodj « jeđno plavokoso punačko detencc i upade medju njili. Mladić ga uzc na ruke, zanija ga kao da hoće da ga baci u vis i položi ga gospođjici u ruke na brcm« jKiljskog cveča. Ona se osnichnu i poljubi u obraz đete. On so saže i baš tamo gd« jc ona poijubila, poljubt ga i on. Ona pocrvene i pusli dete. Mali pobcže. I oni bc rasta. doše, ona rumena, a on bled. Neznam dali su što rekli jedno drugom. Mlađić ode. Miniim korakom koji bi pblctro, da ga on nije zauzdao, i ozbiljnog l:ca, i ako bi klicao od radosti da je smco. Oboje su mogii imati po osamnacst godina. I bili su lcpi. Devojka postoja koji treiiuiak, obazre se i on’da pridjc mcni i dađe mi svojc CVeće. Nije joj. višo trcbalo. Ja sam so smcšila. Nj«n j« izraz go. vorio: ja sani vidcla da ste vi viddi, ali to nije ništa ružno — zar nc? A ako ima nečcga što riije trcbalo da bude za to nisam kriva ja. Ne rekoh joj ništa, .omo joj zahvalih za cvećo i ona ođe. A OBinoh' mi ’je o.slao u duši i na licu. Odjednom učini mi so da vidim laj svoj osmeh. Uzdrhtah. Pređa mnom stoji 1 gluvonema. I ona se smcši, i bezazLeno, i rađosno, i strašno gleda u mcno. Ona se rađujc na moj smclx i pruža mi r.ikti, no sa cvećem, praznu ruku. Stadoh da j je gleđam. Zar j« lako brzo ]>rccv«ta]a? ' Zar je lepota ljudskoga tčla najneštalnija lepota? Ili jo tomo kriv pijanički život.? Ni traga od onog mladog tela. Podna. dula, pomodreLa, izglednln jo kio voćka kad poČne da truli. Nogo đebele, a po. kreti u isto vreme i teški i Irapavi, pa ipak im je ostalo i nešto od predjašnjo lakoće i ncusiljenosti. Ostala jo šumsko dete, ali nija više ličila na smu, yeć na mečku kad se diguo na đve nogo, Monc

| nije poznala. Pomislih đa ona ne pamti i prošlost, ona se samo radujc sadašnjem trcnutku. Nisam htela da upustim dobro rar« položenjc. Osjnchnuli se i na nju i ona pc. kaza bcle zuIm i crvcnc desni. Neznam šta rni bi, te jo pok'rctom i pogledom upitah zašto nosi cmu šamiju. Njen se izraz odjednom promeni. Noka divLja, besomučna tuga izrazi so u očima. 1 oua poče, mUmlajući i pokazujuei ru. kama, nešlo da priča. Pokazivaia rni kako se nija i uspavljujo dcte, [tosle, uplašcno i piačuči, nešto što nisatn razunrela, za. tim kako se kopa i naposietku od dva prsta načini krst i pokaza kako su ga : zabpli u zendju. Plakala jo očajno, teklo ! joj je iz očiju, iz nosa i iz usla; ja se | zgrozih na njenu žalost. Dadoh joj brzo ‘ groš i mahnuh rukom da ide. Ona se osmehnu opet radosno i ode. Pet soba u jednom redff i pred njiina otvoren hodnik. To je naša ,,vila“, a hodnik zajeđnička sala. Cim sam došla kući, upitah staru jednu gospodju, susetku: — Zašto li ona gluvonetna nosi crnu šamiju? Nešto mi je dokazivala. ali nisaan razumela. Umrlo j«j dete, nesrećniđ, upravo nije umrlo, već izgorelo na ognjišttt. Ona, pijana, spavala, gluva, nije čula vrisak. A krasno žensko detence. Larne ga donosila u banju. Bilo mn skoro dve godine. — A, je li stara tnajka — javi sc gospojina desetogodišnja unuk» — a zar se ona udala. zar jc hteo neki čovek đa uzme nju? — Ne pleti se, kad stariji govore! — oseče se baba na nju. — Neki slepac, neka pijana nalcaza. kao i ona, učinio ziočin, tek da je više nevolje i grijeha na svetu. Zar je za nju bilo dete? Al, eto, i Bog ne da onome ko želi... govorila je stara i pokaza jed-

nu mladu zdravu gospodju koja je sedcla u duu hodnika. Alt. zašto da se to mette tako rmtogo tiče! Ja sam đošla da se lečim, ovde jc tako lepo. I zašto meni uvek nešto najlepše mora da pokvari! nešto najružnije? Neću da mislim na nju! Neću da me se tlče. Ona ima svoje radosti i svoje bole, a tnenj se ni jedna radost neda. Poslcdnji dani u banji. Došlc su devojke i šeta'la. sam do Ibra. Volim Ibar, volim ustalasano zeleniio brda u vodi kad izgleda da cela jetlna šuma pliva. Volim ce-lu prirodu u ovoj banji, sanio ne volitn vruće kupatilo koje je toliko Ijudi iziečilo, a mene samo muči. Aii najviše volim kad uveče legnem u postelju i kroz otvoren prozor gledam i vidim sve što volim. I pošumljenu poljanicu koja se ogrnula u tamu i hoće da spava. i staTe kućice, i nove vile, celtt banju, i stolove koji su mi preprečili vidik. na mi pogled gone u visinu mesto u aaljinu. Oore u udoljici izmedju brda načinilo se srebrno jezero, pa zlatno: sad će da izidje mesec, a u crnoj padini planine svetlucaju zvezde. To su zvezde na kojima ima života: raštrkane svetiljke obližnjega sela. Ncbo je seđefasto plavo, crne ivicc planina se pozlaćuju, mesec izlazi i svet postaje drukčiji: več postaje noć. noć sc deli u svetlost i senku. Sad iniču i zvczde, ne da obasjaju svet. več da gledaju mesečev sjaj. Zemlja već spava i u snu miriše i zri. A čovečija duša se širi i raste, razumna duša čovekova i puca ncšto u njoj od miline i bola. I miri se sa životom t slatko joj je. Jer lepota je uteha, lepota jc skoro srcća. Eno, moja jc duša odlctela tamo više stolova. gdc je srcbrno ! zlatno jezero poplavilo plavo, duboko more — nebo...