Београдске новине

, Str&aa 2. Ukrajinom, kao i sa ostalim susiednim 1 .državama. Mi imamo slagališta ne samo u Odesi nego i na crnomorskoj obali, 1 ona $e nalaze pod zaštitom vlade. Povedeni su pregovori da s© sadržina slagaiišta izda. Prodaja svoiine podanika središiiHh vlasti u Amcrlci. Kb. Paris, 29. jula. Prema jednoj vijestl ..Mancbester Ou a r d ian“-a iz New-Yorka, odrodila je uprava neprijateljske svojine u Sjcdinjenim Državama, da se prcda javnoj prodaji 40 tvornlca ukupne vrijednosti od preko 100 milljuna 'dolara. Prod rascjetmm u francuskoj socija. Ilstičkol strancl. (NaroCltl brzojav „Reograđsklh Novioa“) Ženeva, 29. jula. Dauas počinjc z:isijedanjc narodnoti savjeta francuskiti socijalista. PoSto manjina ima pouzdanili izgleda na pobjedu. to lako možc doći d o k onačnog rascjepa medju soc i j a 1 i s t i m a. U tome bi slučaju upravu strankc preuzeo L o n g u e t. Irci opet u donjem domtt Kb. Bcrlin, 29. jttla. Preko 50 irskili nacijonalističkih poslanika učestvovalo }e 23. jula prvi ptit u sjeđnici đonjeg doma. Straik cngleskih uiuuicijonih radnika. Kb. London, 29. jula. Siužbeno javljaju: Prema vijestima, kojc su stigle ministarstvu municije, znatno se popravio položaj n mumicijonoj industriji, pa će vcćina Štrajkača po svoj pritici od sutra opet nar staviti rad. Skandinavsk? žeJ.iezničarsLi kotiRres. Kb. Stockliolm, 29. jula. 21. augusta održaćc se u Ooteborgn skandinavski željezničarski koriKrcs. Iz amerikanske vojske. Kb. Wasliington. 29. jula. Kako se zvanično javlja, mobilisaCe se jnš dva amerikanska zbora. Ktadja u peštanskoi Zemaiiskoj Banci. Budimpešta, 29. jula. Policiji je uspjelo. da pronadje i uapsi hančinog sIuku, koji je tt Zernaljskoj Banci ukrao K 200.000. To je bio neki G e r o 1 a n, koji je sa lažnom radničkom knjižicom đobio u banci službu. Kođ njega je uadjeno K 23.000. Juče je priznao, da je ostali novac zakopao u jednotn groblju. Danas je nadjeno daljih K 140.000.

Sa Balkana. TURSKA. Egipatski k«div Abbas.Hilmi, o iijcm ćeino boravku u Berlinu suira donijeti jedau članak, izjavio j« tu neki dan bvo : ,,Za 22 gorline ja sam branio prave interese EgipL, — pa kako bih sa onda 'mog.’io sprijateljiti sa mišlju engleskog prc. tektorata? Izgovarajući se potreboni upc. rišta za englesku flotu i vojsku, težila je cngleska politika zji priznanjem cngle. skog protektorala nad Egiptom i suđjo lovanjem Egipla u svjctskom raiu, dak'.o riljevima, kojo je ona za kratko vrijeme i * riigla. Što se mone tiče, ja nijesam mo/.đa kandidovao za cgipatski prijesto, ncgo satn ga primio od mojih pređaka. Zato nij sam Bmatrao, da imam izvršiti izvjesne uslc. ve, koji su bili u vezi sa mojom kandida« turom, nego jc bila moja dužnost, da vla-

dam u duhu mojih prodhodnilt'a. Moja j« deviza glasila: Egipat Egipćatiima, u pri. ključcnju Turskoj. Naš odnos prema Turskoj bio je naj. povoljniji, što se možo zamislili. Mi smo stajali pod zaštitom jedne vojno sii", koja nara je pokazala noocjenjivu predusrolljivost odnčući so toga, da Egijiat uzdržava jedau vojsku i jetltiu tlotu. Slobodni od ogromnih ierčia naoružanja drugih zemalja mogli smo naše prihodo upotrijobiti na dizanjc Egipla. Tu su još došh i ptirođnr- pogc'dlK 1 , kojo su nam takodje osigu. ravalo narcčit položaj. Plodnost zernlji. šta i zdrava khma učinili su, da so sta. novništvo za dvadeset gođina podvostruCilo. Jc-dva bi biia još koja država, kojom bi so lakšo moglo vladali: j r čotmaosl milijuna pripadaju skoro sasvim istoj rasi i rcligiji. Jedan i po! milijuna Kopla n'» jcsu Muslimani. No obzirom na svoje ži. votne navikc oni se nipošlo lie ražlikuju od ostalih Egipćana. Ali s njima so t na isti način postujalo. Tako su kod nas vladali mir i tišina. Naš jo položaj bio talco pcvoljan, da je egipatski dug uvijck visoko nblirao na berzama. Ako je dakls postojala kakva Z mlja, koja jo sama sebi bila dovoljna i nikr. me nijo bila nezgodna, omja je to bio Egi. pat. Ovđje nijo ništa opravaavalo uplita« nje jeilno strano s'ile. Englczi su so kod nas učvrstili pod izgovorom, da so javna sigurnost i olplata dugova inostranslvu moruju zajamčiii. Ali Egipat jo svoje dugovo uvijck uredno i tačno plaćao. Za javnu sigurnost staralo so kod nas isto tako, ako no i bolje, kao u rua kojoj evropskoj dr. žavi. Egipćani nijesu nikada bili p’ašlj . vi pred strancima, te su sc sn Evropijanima odlično slagali". Na pitanjo dopisnikovo, zaŠto EngLzimu, uprkos njihovo mnogo hvaljon« diplomatsko vještinc, nijo pošlo za rukom, cta objavo jjrotoktorat, odgovorio je ko. div: . Prije svega, otvoreno da kažem, ja ne inogu dijtliti tako visoko mišljenjo o cngleskoj diplomaciji. Od svih r-gistara dipln d.daju Englezi samo jodtiim: taktikom zastraši vanja. Oni pri. jete i pokušavaju đa imponuju. To ntožo đonekL i polaziti za rukom. Ali kad dc» raste jedna generacija, koja se prijetnja ne boji i koja ne da, da joj se imponuje onda će biti svršono. To je sudbina Engl. za na istoku, a to jo i uzrok, što oni u Egiptu nijcsu mogli koraknuti naprij<d“. U pogledu daljeg razvoja đoga'djaja izjavio je Abbas Hilmi: „Engleska osvc. jenja su na slabim nogama. Njihovo gc. spodstvo ne osniva se na interosima i simpatiji stanovništva. NacijonaJni razvoj no možo više ići unazad, nego će poći lc. gičkin putcm, čak i kad bi se Englezi i ođržali. Ali čak i onda nne to nipošlo svr. šena stvar. Nacijonalna stvar E. gipta solidarna je sa Turskom,t e j o s a s u d b i n o m s r e d i š n j i h v 1 asti u najtješnjoj vezi".

Znanieniti krajevi u Srbiji.* Njihova istcrija. XI. Užički okrug. P o ž e g a. Mrda varošica u okrugu užičkom. na reci Skrapežu, pola sata zapadno od Morave a 3 sata na istok od Užicas u vrlo lepoj ravni, koju gotovo svako jutro, dok ne oslabi sunce, pritiskuje magla. Ovde, gde se sad nahodi Požega, biia je nekad velika rimska varoš; u narodu se pričas da se prostirala uz dolinu Skrapeža i po tom Lužnice svc do sela Karana. Kako jc Srbija u pogledu starinarskome u opšte nedo*) Ostavljeno narječje pišč.-vo

voljno ispitana, to se nl za ovu varoš nema šta mnogo rećl. Zna se samo to, da u okolini Požege ima mnogo ostataka iz daleke starine; u selima Visibabi, Gorobilju i Prilipcu itna puno rimskih grobalja. Sličnih ostataka ima i dalje, uz dolinu Lužnice. u Karanu, i uz dolinu Skrapeža u Dobrinji, Tudiću, Subjeln. Kosjerićima i Ježevici. U Subjelu, na istoimenome brdu, imaju razvaline od grada, gde se često nailazilo na stare.novce. Na mestu, gdp je od prilike bila ta velika rirnska varoš, a na ime na Skrapežu, uahodi se danas varošica Požega. Osiin ostataka rimskih, koje ^ su pominjali mnogi putnici, ima u Požegi, tia Skrapežu, jedan kamenl most, za koji K a n i t z veli, da je delo srpskc gradjevine; misli se. da je on još iz Neinanjića doba; po kroju i po izradi rnost jc vidjetija vredan. Narodna pesma (knjiga I!, str. 168.) kazuje, da je za vreme Dušana u Požegi sedio ban Milutin, kao upravnik ovog kraja. I u narodu oko Požegc pominjalo se itnc bana Milutina i vezuje se za neke zidine prema Moravi na Guglju. Za vreme srpskih borbi s Turcima (1804.—1815.) požeškom se nahljom zove ono, što je danas čačanski okrug. V u k kaže, da je Požega varoš. koja ima svoju nahiju. Turci su se iselili iz Požcgc 1830. god., a god. 1832. zbog Kurlagine k r a j i n c u Užicu, kao što ranije pomenusmo, svi se Srbi Užičani i sve srpske vlasti, po zapovesti kneza Miloša, preselile n Požegu i tu su svi ostali do 1835. god. Za to vreme Požega je bila glavno mesto svcmu okrugu užičkoni. Požega sc s vojničkog gledišta smatrala kao strategijski važno mesto. za to je ona 1862. bila okružena mnogim šančcvima za svaki slnčaj. I v a n j i c a je takodje varošica u okrugu užičkom. Ona je u onorn delu, koii je bio nekad nahija s e n i č k a. Ivanjica leži opet u malenoj planinskoj dolini a na samoj Moravlci, 9 sati na jugoistok od Užica. Ovo mestance je oživilo od knko je ovaj kraj odvojen od Sjenice i pridan Užicu, upravo od kad je postaio srpsko mesto. Glavno je obeležje ove varošice živa trgovina sa stokom. B a j i n a B a š:t a. Mesto ovo nahodi se u lepoj aii; maienoj ravni, 6 sati na zapad od Užicav na Drini. Nova varošica je podignuta kraj rečice Pilice, gde je nekad bila bašta nekog B a j e. Stanovništvo se zanirna gajenjem duvana, stoke i stočnih proizvoda. Ne daleko od ove varošice, idući na jug, naliodi sc inanastir Rnžn, »n-dužbinn kralja M i 1 u t i n a. A j- i 1 j e. Na jugu od Požege, nešto bliže od Užica a ne daicko od Moravice, leži Arilje, malo mestance, gde je bila stolica jednog od onih 12 episkopija, što iii je sv. Sava ustanovio. Poslednji vlcuiika, ariljski, po pričanju stanovao je tamo još u XVIII. veku. Još i danas stoji u Arilju crkva, zadužbina Nemanjića. koja se smatra kao jedan od najodličnijih spomenika sr.pskog neimarstva i živopisa. — U okolini ariljskoj rode one jabuke (senabije), što ili E re donose na beogradski trg duboko pod jesen i preko zimc. O Ariiju govorićemo malo opširnije medju starinanra. U užičkom okrugu ima ovih ostataka od starina: Kozjak, ispod Rogačice, ne đaleko od Drine, na jednom visu stari građ, koji je sad jako porušen. V i š e s a v a<, vis nad samom Drinom, izmedju Rogačice i Bajine Bašte.

noviitama, i zato je i on ostao u životu. Ostao je netaknut kao i njegove ideje: zdrav, pošten. pun vjere, nade i ljubavi. Kao apostol s misijom, da preostale ljude okupi oko sebe, da nrede tiovi zajednički, pozitivni život, da se preporode za novu budućnost Ijudstva — ušao je Klamin inedju njih, ali njegove ideje, koje su zalitijevale rad, nisu inogle naći odjeka u prezasićenim, blaziranim, pokvarenim i nemoćniin dušatna. Uspio je tek u početku, momentano, a onda je opet sve krenulo starom stazom. Ječlina ga je slijcpa Eliza razumjela i oni zajedno. rukom o ruku, odlaze iz sredine, kojoj više nema spasa. Oni traže gory i kolibicu, da ko novi Adam i Eva proživu prve dane svog braka, a onda đa zadju u polja. Tu ih dočeka dvoje seljaka, koji su takodjer ostali u životu (jer je bankar slučajno čitao o njima u novinama); njihov sinčić i Eiizina kćerka biće prvi od novih ljuJi, Ijudi rada, napretka i — sunca. Tako se sretnim i optimističkim akordima završuje roman. koji je u većem svom dijelu tekao pesimistično. U njem je razasuto i inače dosta liloKifije, koja se poput tankih niti vije to pojedinih lica i dogadjaja. No jše nego filozofija zadivljuje p s iologija tih ijudi. Onih jedanaest hca, prije nego li dodje medju njih Klamm, stoji pred nama jasno u svoj golotinji. u svoj bijedi svojih duša; I sirgnuti iz mase. osamljeni, ostavjeni još se više ističu. Medjusobnim odnosima li se ljudi ne uzđižu već Joane, oni gube od svog individualiteta', od svog ljudskog dostojanstva. Fisac ie iavrstan crtač karaktera, poznavai Jlntštva. pa. makar se kadagod i xi4k

kako operira s tim tipovima i koji put ili samovoljno dovodi jedno k drugomu, ipak se čovjek ne inože cteti utisku, da su ti Ijudi živi, da su sazdani od tačnih i sigurnih observacija, a to što pisac te opservacije u promjenjenim prilikama potencira, što ili konzekventno i Iogifki provodi do konca, izđiže ga na visinu majstora i umjctnika. Ma da kombinatorua strana u ronranu previadjuje, ima u njem i spontanih pogiavlja, naročito u Ijubavnim dijelovima koja se s užitkom čitaju i pokazuju iskusna i verzirainog poznavača svih erotskih nijansa. Dijalog je na visini modernog đijaloga, a sav sjaji od biistavosti jakih i označenih riječi. Taikovi su i opisi: kratki. markantni, aliiz nekoliko riječi prosine čitava slika. Moderno je u njima nastojanje, da se bi- ( ranim poredjajem karakterističnih riječi izazovu skupne iinije. Jezik je osobit, sugestivan, izgleda pokatkad i prenatrpan, no to dolazi otud, što je sva gradja romana — iz koje bi stariji romanopisac sačinio pet isto tako debclih svezaka — zbijena na najnužnije, ali je ipak sačuvana mirnoća i otmjenost stila. Oni Srbi, koii njemački čitaju, naći će u ovom romanu malu riznicu njemačkili riječi i izraza. Mnogo je uopšte materijala i sadržaja u toj knjizi, koja je puna i prepuna misli i opažanja, famtazije i zbilje, poezije i proze. Ima još jedan razlog, zašto smo se odulje .pozabavili s ovim romanom. On je napisan u Beogradu. Iako je pisao imao već otprije iđeju i glavni sadržaj, i|»k je beogradski okoliš sa svojim tragovima uništenja dobro doeUsooiicijania, koje je trebao

pisac nakon svoje izmišljene katastrofe, kao što su uopće samio ratni dogadjaji — ma da se u romanu ne spominju — mogli uroditi onakovoin filozofijom, koju pisac razvija, a koja se u ratnoj atmosferi lakše i prima srca. Fantastičnim visiuama jednako harmoniraju etičke dubire. iz kojih prosijevajn zrake za budućnost. Zato će ta knjiga naći vrlo mmgo blagodairnih čitatelja. Or. O.

MAU PODUSTAK Najskuplja opera. Opera u Njujorku imala je pred rat mcdju svojim solistma sedamnaest sopraniskinja, dvanaeit mezosopraniskinja i aitiskinja, oamnaest tenora, dvanaest baritona i tdiko isto basova. Uz to je opera imala još šest šefova orkcstra, seđam pomdćmh dirigenata i korepetitora, stotinu nuzičara u orkestru, i po deset režsera, horovodja i baletskiii učitelja«. Direktor opere Giti Kasaca imao je godišnju platu 10.000 kruna, što sraztnerno uzevši nije iako mnogo. k&da se samo pomisli daje nekoliko njegovih solista bilo angžovano sa platama od 400.000 i 3CKOOO kruna. Istu platu kao direktor imo je i umetnički savetnik i generalni auzički direktor Toskani. Od solista po Svjjim prihodima finansijskim na prvom mestu bio je Karuzo, on je imao f.000 kruna za svako veče i osiguraniminimuni prestava. Skoro toliko ist zaradjivala Je Frida Hempei, koja je lobijala z& svako veče 12.000 krnua.

3 0. juia 1918. Tu je starl.grad a bio Je i šanac u vremenu prvog ustanka. U letopislnra se pominjc grad višesa/va, koji je oteo Malimud paša 1459. zajedno s Oolupcetn. Resavom. Zrnovom i Beloin Stenoin. Ali po jednoin zapisu na evandjelju iz doba Dcspota Stevana i Gjurdja izgleda da je grad Viševac ili Višesava bio negde u Zviždu ili I Iomoiju, tek ne daleko od Goiupca (St. Novakovič: Sa etnografske izložbe, str. 17). Ravna Stijena, stari grad na zapadnoj strani Rzava. i 3 od gradom se zove jedno mesto c r k v i š t e, gde vele da je bila crkva tog grada. U narodu se priča, da jc pletnić tog grada bio otišao na vojsku, ostavivši u gradu ženu kojir tmi preijubi njegov sluga. Vraćajući se plemić u svoj grad, udari putem od Ivice niz N e v ol j a n, ali ne mogne proći, jer mu je put bio zasečen. S toga se planina ta prozovo N e v o 1 j a n. On udari drugorn kosom, aii je žena bila naredila te se i tu zasekKPgora pa vatrom potpaJiia. Za to se ta kosa sad zove O p š j e k (opsjek). i goia je i đanas kako je, vele, tada sagorela; čovek udari niz treću kosu, koja je opet bila zalontljena goronr. I ova se prozove Polom. Zena. vidcći, da on već prodre, obesi se o jednom drenu koji je bio nekako kod grada. Piemić dodje, zapali sam svoje puste dvore, i ode u svet. Mučanj, veliko brđo, kao prirodni grad, na jug od Požego, a scverozapadno od Javora. Na Mučnju kažu da je bila kuia S trahin j i ća Bana. Ima tu i r. zvaline jedne staro crkvc. Herčega, scio u raoravičkom sr<zu, 6 sati na jug od Iv-anjice. Tu 3U rušovine Starog grada Horcoga Stjcpana. Od Hercoga jo i soio đobilo datiašnjc :nae. Grob Boška Jugovića. Krajom prošlog veka, priča se u na<odu, đošao je u Stari Vlah od nekud jcdan čovek koji jo našao jodan grobni karnen i razvaline od crkVe u planini više Ivanjice, i kazao ltuđima: ,.Ovo ja grob Boška Jugovića; ranjen, veli, na polju Kosovu, došao je ovde i tu uraro, pa mu je ova '•rkva ]>;ia podignula za dušu. M (Glasnik 37., str. 10). Drtnanovina, severno od Užica, 3—4 sata, slari grad koga se zapov dnik, vele soljaci, zvao Rvanj, pa bi trebalo, misle oni, i brđo i građ dn so zovu Rrva« novina, a no Drmanovina. I srp?k<“ su se vojsko tu utvrđjivale za vrerno prvog ustanka i kneza Miloša. Manastir Rujno. Pod planinom Ponikvama, niže sela Bioske i se!a Vru» taka, iraa jeđno jako vrelo, po kome je jajuačno i selo dobilo ime Vrutci. Kod samog vrela razvaline su jedne crkve i drugih zgrada, a okolo je đosta grobnih karnenova. •— Misli se, da je tu bio onaj manasfir Rujno, u kome ]e bila štaru. parija za srpske knjige. Od tog manastira, može biti, prozvala se i ce’a okolir.a Rujno ili Rujna, le se tato taj srez zvao do 1856. godine. Arilje, velika stara crkva, rta desnoj obali rečic« Rzava, blizu njenog uloka u Moravicu, u iepom mestu, dva sata na jug od Požege. — Crkva ja gradjena od tesanog kamcna, visoka je 8 metara a đugačka 14 metara. — Arilje ja de!o po. božnosti Nemanjića. Priča vel : , da je po. dignuut na grobu mučenika A h i I i j a, koji je tu, propoveđajući Ilristovu vera. rnuče. nički umro. Grobnica ovog svelit Ija po, kazuje se i danas u sieđnjoj c:k\'i, pokr'. vena izrezanom kanrcnom pločom. Živolc. pis crkve ariljskc, kao i njena arhitektura, već su u prošlom veku obratili pažnju umctnika i stranih i domaćih, te tako o njima ima pouzđanih ocena oviu t s a.aka nekađanje umetnosti u srpskim zemljama, S poija, baš prema grobnici sv. Ahi. lija, koja je unutra, iraa druga divno sr •

Toliko isto plaćalo se i poznatoj koioraturnoj pevačici Lujzi Tetracini. Soliskinje Johana Gadski i Žeraldina Faror dobija'ie su po 6000 kruna za svako veče. Za iijima su dolazili po prihodima Ema Bestin sa 5000, Oliva Fremetot. Berta Morena, Marija Mar cenajer i Lujza Homer sa po 4000 kruna svako veče. Od pređstave su dobijali tenoristi Jadlovkor, Karlo Burijan, Leon Slezar, Karlo Jeri i Karlo Calmorcs izmedju 6000 i 4000 kruna, a baritonisti Amato, Skoti i Beno dobijali su za svako veče u korae su igrali po 3000 kruna. U skladti sa velikim platama bila su učestvovanja I gostovanja, koja su plaćana mnogo skuplje nego po evropskim operama. Ali za to su prihodi amerikanskih opera daleko veći. Da za jedno veče pa<ine na kasi po 50.000 do 65.000 krtina nije nikakva retkost; prosečno dnevno padalo je na. kasi po 40.000 krtina, a kađa priliod na kasi đonese 30.000, oncla se računalo da ie ta predstaiva podbacila. Pa ipak, u prkos svih tih velikili prihoda. koji izgledaju prosto neverovatni, i opera u Njujorku ne može da se osiobcdi opšte operske nevolje, da su joj izdavanja veća nego primanja. Njeni akcionari, sve sami amerikanski arhinriiionari, potpuno su zadovoljni kada godišnji deficit ne predje suniu od milijotn kruna. Ti ljudi troše taj novac mnogo matvje u slavu i hvalu umetnosti. nego jcdino iz bogataške gordosti i ponositostL M. —

BroJ 7 -ma grobnica. Kanitz j« m*će u vrstu davnijih stari: a, Im. iii itna vi:e ti ' kaLni sve do iza Požege. Iz Arilja, kažu, l>io jo rodom ottaj starac Stojadin, koji 6e botij na Kc« sovn, a Dcte Lauš bilo je iz s <a Loj.asa, u Dragačev u, gde i danas ima Lul. ševića. Anlje J«, Kao sto vec pommu.uno, bilo cpiskopska sto’ica, počinjući od sv. Save. Poslednji episkop ari'jski živitt jo u XVIII. vcku. Turci su ga bili ucenili pa kad nijo mogao dafi ucono, oni su ga isprobijali :a mrtvo itt-o. V au.kr, tako isprebijan, podjo, u Užico na lužbu, ali', u Selu Scvojnu utnre, i tu buđ’ i.kopan. Užičani bu tada išli sevojnačkoj c kvi. Docnijc su Turci zapalilt tu crkvu, pa kad su Srhi gradili sadanju, ond.i j' gcob vladičin ostao poia u cltaru a poia na polju. * Ariljo jo palio Ordaga 1806., ukopao je ’ bučuk sa 14 oka baiula i uni p . stio sveštilo pa ostavio, aii se to nijo, upalilo. Polazcći odatle on je porekflo pmo, go Srbc i njihovim glavama okitio kol;o oko crkve. Sao je Anijc svetovna crkva Njoj se ido na veliki sabor svake gođine na „Ariljev dan" 15. maja. < Manastir Rača, na reci Rači, je« dan sat od Drine, a gotovo toliko i od Bajino Bašie. * Manastir ]e ovaj zrđužbina k'alja. Dragutina, koji je u kaludierstvu na.' zvan Tcoktist. Rača je bilr opnsiola i porušena, pa su jo krajem prošlog v-ka obnovili kaludjeri manastira Tronoš'’. Sađanja crkva je načinjena na staV rom temelju i misli se da j< baš ooakva,kakva jo bila stara. Ova Jo crkva biia kosi u grlu smomo Fočiću-Mohmed agi, koji jc »nako besno idovikinuo: „Kađ zapali J ukraj Drine'* „1 pogubim Hadži M'Lnti;a!“ Osim toga što pomeuustuo, na mno'i go mesta u ovom okrugu nahodi s rin> skih groblja, ili odclitih giobnili kau; . nova, što su svo svedoci rimskog živo» ta na ovitn krajevima i rimsice kuilure.iOvakvih ostataka bila je puna okoiina jjozeška. Zatim tili spomenika i grohnih belega ima u mnogim selima užičkog c« kruga. Jedan takav karnen u Arilju opi'. sao je Kanitz sa osobitom pažnjom. U kratko, užički je okrug vt 1 > bogat ostacima iz slaiine, svedocima nekadaŠ. njeg života i rada u ovom kraju Srbi,e, ali na žalost ni do đauas ti ostaci n>su d> voljira proučeDi. „ D o b r i n j a, selo u užičkom oktugu', u požarevačkom srezu, na granici ruđ-« ničkt nahije. Ima tri Dobrinje: gnrnja, srednja i donja Dobrinja. U srednjoj D « brinji rodio se oko 1780. Miioš Obrenovićv. p<otonji knez srpski. U gornjoj Dol'rinji. Knez Miloš je podigao crkvu, porei koje* s desno strane, ima ploča, na kojoj piš < „Ovđe Ježi tjelo poč. Teođora, OC4t' Njegove svellosti Gospodara i kneza Miloša Obrenovića, koji mu ovu pr tstoje. ću crkru za upokojenije đuše srzida. —» Postavi se rneseca novembra 15. 180'i' | godine". > Neboliko korafca oa cmve šiba točaJc žive krasne vode, nad njom je čardak...’ Na mramornoj ploči, s lica česme, piše ovo: „Ovti vodu i čardak p-odiže Svetil Gospodar Miloš Obrenović I, kn z srpskr, 15. avgnsta 1860. svome ocu Gospc« đaru Teodoru za dušu". Malo preko potoka velika je i lepa škola koju su opet gradiii knezovi Mdoš i Mihajlo. t

Grad i okoiica Diievnf kaleudar v D a n a s je itfoiak 30. jula, po s'.arom 17. jula. — Rimokatolfci: Abdon i Sencn; pravoslavni: Muč. Marina (Og. Marija.) Kinematografi: C i k. vojni klnematograt u Kralja MUana ul!ci br. 56 (Koloscum): L' fi satl poslije podne i u 8 30 sati uvečc predstave za gradjanstvo. _ C i kr. gradjanskt klno na Terazljama br. 57 (Paris): U 6 satl poslije podne i u 8 sati uveče opštc predstave. hcogradski orfeum n Ijclnoj po-' zornlci iba?ta „Hotel Takova" naTerazljama); Početak predstave u 8-30 sati uveče. Nočna služba u ijekarnama: C-d -8- jula do uključivo 3. augusts 191S. vrjiče nočnu sluibu u Beogradu ove ijekarne (aptv teke): Mlchl, Stara Crkvena ui. 8; Kušakov i č, Knežev spomenik 2; S e k u 1 i ć, Takovska ul. 37, i ljekarn.i „Crvertoe Krsta“ Beogradska ul. 2. Traže se porodiee. Porodice ovih uimlih ratuih zarobIjenika i iuterniranih potrebno je, da so jave sudskom odjelenju opštinc gtada građa, radi izvjesnog hi nog saopštmja:! 1. Dobrivoja Ilića; t~. S,\ e.ozara Jankovića; 3. Uroša Jankovića; i 4. Svetislava Ilića. Zdravstvcno stanje u Beogradu. Iz sanitetskog izvještaja c. i lrJ okružnog zapovjedništva za mjcsec, juni saopšteni su nam ovi po-daci, koif; se tiču građa Beograda: Broj smrtnifi slučajeva 140, od tih od za-raznih bolesti 3, i to trbušni tifus 1, dysenterija i Tetanus 1, dalje staračka iznemoglost 7, arteriasklerosa II. tuberkula pluća 55, zapaljcnja mozga 5, zapaljeuja pluća 5, mane srca 12, zapaljenje bubrcgai 3, katara crijeva 6, kapije mozga 4,' opaki izraštaji 4 I sanioubijstvo 1. —, Porodjaja 26 (14 mnšklh. 12 ženskih). — Biačnlh veza 19. Prijavljeni zarazni slučaji 48. — Broj izvršenih knnač-! nih desinfekcija 45. Ljekarska pomoČ sirotinji fznijeia ie broj 243,