Београдске општинске новине

скушптине и вжљуба се сз свима, држећи за сво време у руци акга која понозо оевештавају његово суверенско звање, Е сад, по шго смо взд^ли Милоша и у прилици вршења господарске му улоге, и на позорници јавнога жиживота, и пред лицем народа му — време је, управо, тренутак је то, и за изношење онах драгоценах п)д&така који довршују слику вегову. Поезе државника на редује домаћин. Јер, нисте ли ви ради знати како је свакидањи жнвот свој удесио човек од политике? коме су таво велики интерееи поверени, око кога толике опасности вијају, који говери хришћавски, а тако често ради по турски. Вратив се с пута по дунавским земљама г. Тувнел је у години 1839 ове редове написао: „од неког вреаена и Русија и Инглеека а Аустрија имају своје козсуле у Ба ограду, а ево сад је и Француска послала једног свог агетга Д.шломац*ја је дакте, једчд јздан 1у г, празнала Милоша за суверзна! Менл је јажо жло шго осгато а? м >гох допрети до Крагујевца да походим овог књаза — с?љака: желио сам да створим себи мњењо о реФормама које је он еа толико смелоста предузео " *) Но, десет година пре г. Тувнела — дчкле баш ускоро после догађаја које мало чае испричасмо — један пруска официр по имеву Отон Фоп Пирх путовзо ]е но Србији у цсљи потањег изуча вања њеног преображаја под руком Милошевом. Он се тврдо решио био да нађе кч ,азЈ сељака, па ма где га морао тражити. Њему су у Земуну дали саа потребна обавештења — рекли су му: да се обрати Д«ши?рију Давидовићу првом еекретару кнежевом, човеку, иначе врло љубазр^м који говори више етранах језика, и кој ће га радо прелсгавЕти вњазу. Милош је у то време имао две столице: Крагујеваи, као глаано седиште своје владе, и Пожаревац гди је проводио јесен са својсм фзмчлвјом . Г. Фон Пирх вашао га је према томе, у П жаревцу кад га је октобра походио. Сама варош (Пожаревац) је ч»(стаи веседа, а у њо.ј дом кнежев ћерамидом покривен; куће каезова и неколико трговаца дају јој снољну Флзиономију. Ту ее човек више не осећа у средини турскчг варваретва већ у земљи цввилизације. На хоризонту, иза моравских шума, виде се планине Рудника чаје врхове снег тек што беше покрио Путника одведу у канцвларију Димитрија Давидовића. После неколико часова прими га и сам Милош, окружен својим дворјавима миниетрима и војводама, а сутра дан позове га и на ручак. Ништа простије (вели гост) од конака српског шгаза. *) Високо прошће служало јз за ограду простору на коме су биле подигнуте разне зграде госзодарског двора; а овде се сусретамо и са ориђиналнам називима чији је смисао претрпио млогу промену. У првој авлији главно здање је „конак", дрвена зграда саједвим спратом и „чардаком" с зица. Ту је у исгини огњиште, право средиште заједничког жавога. Иза овог подижз се нова и мчсивназ зграда са јевропским распоредом в »,мешена по"лузи. У другој авлији *) Види у „Ееуие Леа Вепх ЛУоиЛе'' од 1а марга 1807 чланак ,Угарека" од Едварда С^внсла етр. 801. *). Конак долави од српске речи. „Конаковаги" вначи пренојдиги Нримењује се на свако велико здаае а иароћхто на владалачке дворце

п»лази се „канцзларија" (такође дрвена зграда при земљи) а иза ње гагале а барутни магацин. Свуда највећа чистота и ред. Пред „конаком" су двоја врата, а шиљбок стоји код барутаве.. . Негс са предстлвљањем смо готови; сад ће се седати за сто; овтавимо с тога реч самоме госту и кнеза Милоша и кнегиње Љубице : „Кнегиња Љ;бица (вели г. Фон Пирх) има ово четрдесет год^на, али је још жена ретке лепоте. Њзне црте пока*ују велизу одлучносг, а њено држање је пуно природног благородсгва. Одело је на њој проетије чак и од одела других жева у вароши — управо — што ју с те стране одлукује јесге једно богато либаде и један дијамант у коси. Сва њена спољагааост приказује нам достојну и вредну домаћицу, која ниги може да сакрије високи ранг који заузима ни ванредност духа којим дише. Она је та шта управља свима домаћвм пословима; а она и преде и плете и надгледа кујну и води бригу о васпитању своје деце, а користи се сваком приликом да сама што год научз. Оза чезто иде у Земуа, где јој је ћсрка удата за једног богатог трговца а иде и у маџарска купагила Мехадије. Ту јс она видела- и јевропзке „моде ," али је ипак осгала при просготи нређагањз јој жгвљзња. Брак кнеза и кнегиње датира из времема када је Милош ратовао још за свог етаријег брата Ми*ана. Она му је била јуначка д? уга у оним страшнкм данима кзда су људа били у нспрестаној онасности да погубе главе а жеве да доживе напаег. Примсрана да мења кров сваког дана да вечн) буде н» стражи за свој образ, она је у исто времз научила и да јаше коња и да влада пиштољима Кзд ме је Днвидовић представио кнегињи , она ми рече на српском језику: „лобро нам дошли! вама је веома драго што сте се до наше Србије потрудили. — Да^ли вам је још жива мајка ила отац, те да се раду)у да вао опет виде . За тим будем предстввљен млађој кћери Јелисавети, од осамнајест година, која беше лепо одгајена, па и нешто јевропски васпитана јер говораше талијански и свираше на киавиру. Предмет хвале билајењена блага нарав, и правична природа као и оштроумље и дар да се користи науком коју јој учитељи улнвају. И оба сина к*екева Милан и Михајло, била су ту; обоје још деца, једном дванајест а другом седам година. Старији која беше слаба састава, тек почињагае да се рачвија, а млађи беше лепо дете пуно жавота и милиае. Учитељ им предаје латиаски и српски као и елементарна знањ?. И они се играју као и сва друга деца. Лупајући у добога онн, на челу пожарсвачких вм другара, подражавају војницима који се од скора у вароши бзху „ексерцирали." Кнез има два брата, гссподар I Јована оберзшеза Бруснице, и господара Јеврема оберкнеза шабачког Око једанаест сати звоно огласи ручак, и свн гости скупише се на чардаку. Слуге донеше воду за умивање руку, а ма уђосмо у једну веома просту трпезарију, где сто беша постављен по јевронзки. „Сад ћете видети један патријархалан ручак" — рече ми Давадовић на прагу трпезарије, и нраву ми је истлну казао! Кнез оде горњем врају стола н стаде. Сви скидосмо капе кад мали Михајло очита молитау. Тада кнегиња принесе внезу чагау ракије која ваздрави гостама и целом народу српском, — и оида сви поседасмо. Кнез бегае у зачељу на векој стодици налаг;.