Београдске општинске новине

престо, а са стране му сеђаху децаЈ—Мене посадише де сно од старијег внежевића а до мене Давидоввћа. На левој страни био је млађијсин. са архимандрвтом и госиодар Васом до себе. Даље су додазили остали госги по реду, али кнегиња и њена кћи осташе на ногама једна с десне а друга с леве стране кнежеве. Мени је то тако чудно изгледало да једва смедох и сам сести. Ваше и од тога, оне су аа време ручка служиле кнеза синове јер је такав обичај сраски. Од кад ]е кнегиња жена Ми лошева, она није ни један једгни пут селд за истим столом са својим мужем. НегО| у млогим кућама српским — поименце у браће кнежеве — не држе се тако строго овог обичаја. Ја сам тада тек разумео оно гато ми Давидовић рече на уласку у трапезарзју.... Кад сви гости заузму своја мест, сваксме се послужи по чаша ракије, коју он исаије у здравље госаодара и његова народаШто се чаршава на столу чиче, он је леп као и код нас. Тањири су од цинка, јер је иорцулан тешко заменити кад се разбије. Ножеви и виљушке срабрне су, рађене у Бечу, и носе име кнежево. Сваки имађаше пред собом по један сребрн пехар, на коме беше изрезан грб кнежев, а, при том, лепе чаше кристалне. Једаи другв сто беше постављен на крају трпезарије, — Прво д не ше чорбу. Кнегиња усу чорбу у тањире, даде послужити госте а сама послужа кнеза. Госпођица Јеласавета слу жила је своју браћу и архимандрита, а била је на руци и кад је друго што устребало. За ручком водав се жив и весео разговор. Сви су имади реч, но ни један није заборављао на ранг кнежев. И књегиња је често прилазила столу и мешала се у раз говор. Кнез ме је питао о Финанцијски т установама моје земље, а нарочито о п< љекој привреди; док сам из самог начина стављања његових пвтава могао видети коливо га ствар интересеваше За тим се поведе реч о рату. Тражише да им причам о неким битквма Наполеоновим; по што су неке књиге о твм великим борбама биле и ва српски преведене. Кнез је нарочито желио да чује мој опис личности и спољашности војводе Блихера. Било је говор« и о старим ратоввма између Пруске и Аустрије. Твм приликом ја рекох кнезу како је он (Милош) у очи борбе на Пожаревцу изабрао исти начнн да електрише своје војнике којим се и Фридрих Велики послужио пред битку на Лајтену — а на име : заповедио онима која немају у се поуздања да иду кући за времена Кнез ми на то само одговори: „ и не иде друкчЈ". Затим сам узе да најзанвмљиввје прича о свакојаким мукама и вевољама својим у рату. Мегу рећн да ни један једини тренутак није за ручком прошао а да странца најживље не заинте ресује ,Па како је све то природно! Каква простодушност! н ваква отвореност! Човек се [ту, доиста осећа у средвца људн који су млого видели, много се борили и патила" 1 .. Ова слика патријархалног живота М^лошевог слаже се са нашим описом. Она иружа још и нека неопходне црте броју оних које аећ значо и даје нам могућности да што верније уочимо еву млогострану Физијономију. Г. Фон-Пирх ча тим описује дневни жавот кнежев — н е о) Вида књигу „Ке^ке т 8егћ еп ш 8раЉегђ»}" 1ћ29 ода Огона Фон Пирха првој лајтивнта у краљевс&ој-пруеком првом гардијски пуку. 2. свеокеаВерлин 1830 1 св. стр. 145-166.

гове раденачке навиве, његове односе са секретарима, уредбе његове канцеларије, улогу и ногчињености и оданости кнегиње Љубице /грема своме мужу. Дванајест година доцније, један фраицускч путник обаћиће Милошсв „конак" у Београду. Али Милоша ту бати неће — оборила га револуција. На меето његово наћи ће сина му, кнеза Михајла; а око младог, заседама опкољеног владаоца будну мајку, верну љубу прогнана јунака која ће са оштрим пртлма својиМ ј са заносним и строгим изразом, са племенитим погледом, са црном шамијом оплетеномкосом и сацрном везеном хаљином, личчти више на какву калуђерицу него ли на владајућу кнегињу.Ј Па да л' је потребно да се соггц« г Фон Пирха у 1829, а оној г. Блан кг.ја у 1841, дода још каква живља боја? — Јеот, жена, која је по источном обичају, онако смерно служила свога мужа, кнегиња , која се уподобила калуђерици, она иста, умела једа, на саме очи Малогаеве, даде доказа енергији у чијој се суровости добро огледа дотична хришћавска цивилизација, варварсккм печатом ударена. Није довољно рећи са г. Фон Пирхом, да је квегиња ЈБубица, принуђена да се брани од Турака у Јданима страхоте, научила да влада коњем и пиштољем, јер се за њу грича, да је она и од самога МилЈјша умела да брани част брачног крова. Као и Карађорђе. Малсга је био човек од страсних пожуда; и ако је предање о њој тачно, кнегиња се у више прилика није устручавала да сама себа задовоњењз извојује . Оаа јз у такој прилица умела коња појахати право милосници сеога мужа отићи и куршум јој кроз главу пројурити. Милош, који је погатовао своју жену као јунакињу, није се смео бунити противу ове страховите опомене на ред. Ова је њега нобеђивила самом силом своје верности онје уживао у љу бави коју онв улива његовом нарзду , знајући да је њен жибот њему гатит. Ако се дакле, иосле неког времена ипак у исти грех срљало, сведоџба је ту, да се иста правда одма јављала са извршељем исте крвава и неумитне казне. - ---- МЕСЕЧНА ПИЈАЦА.

Београд 2 Јануара 1887. 481.907 кл. пшенице арос. цена 14.45 303.185 кл. пшен. брагп. леб. 18.90 55.125 кл. пшен. финог. 123.747 кл. кукуруза 9'50 37.939 кл. јечма прос. цена 9 - 50. 77.467 кл. овса 9.50 920 кл. ражи 10, 32.800 кл. мекгња 7. 4.125 кд. криза. 8.397 кл. пасуља корз брезове 975 катрана 20 59.859 кл. креча 450 117.742 кл. сена 7.50 22.890 сламе 5.50 349 535 кил. сувих шљива 30.98 до 19 18.902 кл. лоја 66.40 17.395 кл. ораја 28.50 110.200 лит. раки е меве 20. 4 650 л«т. ракије љуте. 1.200 лит. ракије комове 316.500 лит. вина црна од 37 до 23.60 61.200 лат. вива бела од 37 до 24 69.690 кил. свиња 63.50 969 К5»л. зрпаџиз

х) ВиДи д'до „Уоуа§ еп Ви1^апе решкШ 1 апибе 1841" ад г. Бла-не кија члана „Фравцуског института" 1 кв. Париз 1842 сгр- 69.