Београдске општинске новине

4

<•686 понашАње према преседништву носи несигурност да се он у будуће као нижи орган може односити према преседнику као глави онштинске управе хармонично и искрено и за то нема више разлега да говорим у корист његовог неотпуста из службе. Г. Коота Петровић. 0 самом отпуштању г. Љочића из општинске службе нећу да говорим, јер је то питање, како видим, јасно и већ решена. Ја сам намеран да проговорим неколик® речи в другом једном питању. Два одборника поменуше ново гробље и комисију, коју смо ми одредили да прегледа радове на новом гробљу и да извиди: имали и каквих тамо злоупотреба. Као што знате, ми смо још пре неколвко месеци, а услед праставке гробз.анскога одбора: да, пг ради некаких доправака и оправљања на новоме гробљу треба ошптина да учини издатак у суми око 20.000 динара — одредили поменуту комисиЈу. Као што зпате, одбор је онштински био изненеђен да зграде, које су тек довршене, потребују већ тако огроман издатак за оправку, и одређујући ову комисију, јодбор ^јује ,умвлио да у раду свом похита, те да општински интереси не буду ни у колуко повређени. Према томе ја, господо, немам речи како да назовем поступак комисије, која за шест месеци како је нзабрана. није показалп тако рећи никакве резултаге !? Општина је уложила близу мил. дин., иа гробље. Гробље је предато саобраћају, док међутим и нико није примио од предузимача згр* де и остало што је на гробљ}'. Нарочито поводом овим што се г. Љочић отпушта, ја бих био мишљоња: да комисија што пре дође крају и ако је међу тим пронашла да има злоупотребе да се одмах потражи оснгурање. Сад се као што је мало пре речено чека неки план; а ко зна какве штете може општина претрпа у другим аартијама. За то везујући ово нитање, ма да није на дневном раду, са питањем о одпуштању г. Љочића желео бих да преседпиштво настане да комисија тто пре сврши свој посао; и да извиди: да ли има вакових онштннских ивтереса у опасносгн па ако има онда да се што пре предузму мере како би се оиштина осигурала Г. Ст. Добривојеви!. Лредмет који је изиев г. Петро. вић заслужује пажњу. Заиста комисија заслужује прекор што до сад није посао свршила, но ја нисам устао да браним комисију, пошто она то не заслужује, него сам устао да одбијем прекор олносно мене г. Дучића и Кумануди, који смо чланови те комисије и који нисмо на у колико криви, пошто смо нае троица н с вољом и енергијом свагда долавили да позив предсеУнишгва и радили колко смо могли. Нае смо нас тројица свршили преглед о ва^авци Фуруна у новим зградама, у коме Келу нашли смо сами великог небр&жења и некоретног рада, а злоупотребе није било. После смо прешли на преглед и оцечу рада у откупу земљз за гробље. У овом делу послова наетли смо доста непрвјатвих ствари па смемрећи и злоупотреба и ако још овај посмо нисмо свршили. Тако одбор је решио да општински суд стуни у погодбу са сопственицама земаља и да гледа да гато јевтиније откупљује, а у антвма тога важног погађања нигде иема; већ стоји то: како је Мика Аитоковић, тадашњи кмет

довео са собом гомнлу палилудаца у оаштански суд, па, он први викнуо „тражим 100 дук., за дан орања" а за њим сви остааи почсли се низати и тражити по 100 дука општинси суд место да им даје раздога да је то скунЈ и управ срамота да толико траже, а нарочито што се то тражи за општу ствар — >робље — па чак и да им запрети, а он — еуд — без једне речице одма тога истога дана стави ргшешс, да се одкупи и исплати по 100 дук. дан орања. Шта више кад је ввћ откупљена зе« ља и обележен рејон гробља, тада су иојеиини налилулци долазнли се оваквам прзтиоставкама: у огради гробља налази се мојо парче земље тражим да ми се изда тапија и да ми суд плати и суд му одмч из ^аје тапију без ика каквих доказа или по сведоџби два палилулца и вснлаћује му по 100 дук. дан орања; и ако је то парче могло бити општинска утрина или раније плаћено, суд га опет ис плаћује. И ако је овако плаћено Палилулцима колико су за тражвли, ми смо нашли у актама решење суда са којим суд ослобођава палилулцо од плаћања сваке таксе за тапију и тако је оштећена општина са неколико стотина динара. Ја господо одборници трврдим да су ово очите злоуиотребз. Г. Предоадаик. Хоћете ли да гласате о предлогу з& отпуштање г. Љочића (нећемо) Има ли ко да је протива^ (Нема) Оглашујем да је одбор једноглаено рехххио да се г. Ђура Љочић општински ^инжнњер отпуети из службе и да се то саопшти г. министру ради одобрења. Г. Н. Ззор^еви!. Ја би молие г. преседника да се сва нланови изнађу и да их он преда или да му се узме изјашнење да их није предао. Молим да се на то строго обрати пажња. Г. К. Петровић. Морам и по други пут да говорим с тога што је прва комисија већ нашаа да стоје извесие неуредности, по којнма је како ми се чини, требало још одмих аззесне мере предузети. Јер: ако се буде само извкђало, а међу тим нвгата за рад осигурања општинских интереса не предузимало, лако је могуће: да општина оввм трагањем и протезањем може довести у питање право и сигурност своју коју има по за^ону и уговору према онима који су ошпгину оштетили. Комиеија треба да одваја хитна ствари и да по њима, нреко општ. правозастунника, тража одмах законеких заштита, јер иначе рад комиеије може бити по опшгину у крајнии ноеледицама својим веома штетан. У то име ја бих молио г. Добрнвојевића који се разуме у тим стварима и коме се за његов труд може и награда дати, да он ствар ову што пре и што озбиљније проштудира. Урадимо све што нам је у могућноети, те да нам се после не пребаци да нисмо водили озбиљног рачуиа о општини и осигурању општинских интереса; да нам се^не пр&баци да се висмо умели користити законским заштитама (врло добро) Г. Ст Добривојеви!. г. Петровић се удалио од ствари али то је умесно; заиста треба нохитати са комисијским радом, и видити ко је одговоран и тражити да се осигурају општивски кнтереси. У осталом и ја мислим да не морамо очекивати план за то чиним по иримедбу преседнипиву да сазове чланове комисије да раде даље.