Београдске општинске новине

47

Према миииетарско] и преЈепгљско] удипи нивелета 107,120 се издиг/а за 1ог..: п О ео наспање иде у корисг мквистар1,189 т чкој улици која добкја повољни водоток . — Пријеиољсаа улица добија истина блаашји скок али се у неколико затрпавају оаолне зграде. Сл лаљим одмвцањем ово затрпавање поступно игачезава, П оштј би пркродви тгрет л^жао знатио нкже иснод нивелате, то сем мигпљења : уа нивелата од почетка внез Милошеве улице од нск^г сучеља са краљ Мнлановсм в Крагујегачком угицсм до грвог олука споменичке улице преставља висвву шосе-планума и тако би се, у коликс за свод шосе а буде, умањило мсгшаше у прије пољкој и другим побсчвим улицама. Иепред Возпесенске улвце иагипа се 101»1 т. Тиме 7/. 1892 в(»зссенска улица добија место садањега успона 5,7°/о (17,991:330,77=Х:10О) 6,4о/ 0 (18,99+2,179):330,88=а::100) Ма да. доОије већи скок, ена ео за толико мора жрттв<вати далеЕО главнијој улици. Од тачке 13 испред вознесенске улице до ирвпг олука (помевичке улице положсна је нввелета са бо/ 0 . Са насипањем раскршћа кнез Милошевз и споменичке улице ишао сам до вгсине, са којом ћу постићи равномерне скокове у оба гравца споменичке улице и што шовољвији скок кнез Милошевом удицсм. Варијенту, коју сам повукао у односу аа други краа спомевичке улице, који нде ка пиеарској улици, повучвна је у блажијвм скоку са 4,бо/о али претпосЈ-авља садању шириу споменичке улице и више ^се иасипу, на раскрпћу, што не иде у прилог краку ка жељезничв< ј улици и академијској згради, а поаучена јејединоако се не биаасолутнодозволало никакв > даље проширење споленичке улице Преко спомевичке улице између олука повучена је виврлета хгризонтаино. Од овог раскршћа, одвосно од тачке 21, до осовине цветае улвцо полокенс су наиеле тини зривци, као шго се аз плана јасао види, са благим « врло повољним нагибима, нигде не оштсћавају побочне улице, увек претпостављајући ову као главно саобраћајно бмло. Од цветне улице нисам даљз повлачио нивелету што |е она Фунација већег правца топчидерскога друма. И вад сс усполаже стална нивелета за овај друм, онда се ова има наставити од исаред осовине цветис лице. Лслагање, нивелете у сиоменичкој улици. Од исред станице, до жељезничке улице положена је вивелета са 4,10о/о. Трудио сам се да изједначзм у скоку оба ова правцз, али то апсолутно није доззољаввла железничка улица, која би се тога ради морала преко два метра насипати. Сздааи је скок правца од жељешичко до Кне! Мигапеве улице ок< 6о/о. Дакле ублажеи је за 2о о. Одкнез лошеве до Сарајеиске улице цоложена је невелта са 4,5а/И таки, од станице до сарајевеке улице она игра између 4 и 5о/о в тиме је уједначен и ублажен скок. Од сарајевске до писарске улице повучена је нивеаета са 2, 5 о/о, Посматрањсм и проучавааем како теренских тако и иовучеавх нивелетинвх екокова у сп,меничкој и кнез Милошевој улилн, којима би со једвно могаЈв трамвај извести на вододеоницу, јасно је увидети, да је једино могуће прулгити трамвај од станмце та спомевичком улицом. Тако, ваљало би без прекида удвојити теглећу снагу од станице до сарајевске улице, а одавде, било да се пружа уз спомевичку, било да скрене сарајевском улицом , била би довољна једна запрега. Сматр«о сам за дужност да, ма и у кратко, објасним го :учеве нввелете у напред споменутим олуцима, за то, што ове долазе у ред најглавнијих вардиналних сао(»раћајних враваца.

У осталим улицама, које су више мањс секуадарпе природе, а кгје се понајвише сучељавају са напред поменутим улицама, повлачене су нввелете или спајањем већ повуч?них праваца, или еамостално, обично повлачећи скокове у дозвољееим границама техничких правила, и прилагођавајуђи исте према тевенским и саобраћајвим приликама и потребама. С тога је кзлишно свако њихово даље објасњаваље Том приликом молим представништво, да поради код госнодина мвнистра граћевина да би се потписати увек саслушао кад би где потребовало ваквог сбјаснења одно сно нивелета. (Сврпшће [се). НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париском ,,Солеј".у) Петроград 15/27 јан. 1887. Ратни вихор као да хоће да завије и ону Јевропу, која је од ово петнајест ини шеснајест го^ина била прглично мирна. Нико неће'рап а, и опет цео свет срља у рат. Свакоме се срце у грудима стеже, и опет сваки гледа ва сам догађзј као на нешто веизбежно ш блиско. Изгледа, доиста, као да је овом бедном деветнајст м веку — што се роди у крви и сузама, између страхота Француске револуције и гробних разбојишта Наполеонсве царевине — велим — изгледа да мј је суђено да завршн кло што је и попео: са крвавим иотоиом! Та^ав је бар, најопштији упечатак у руском свету. Да-богда, да се тај свет превари, али моја је дужност као верног дописника да сам а>акт констатујем. И узаман ће се ту тражити, шта и која сила има у таквсш сукобу да добиј ? То не може бити Немачка која би у схучају несреће дожавела да јој се сруши све оно што су за ово двадесет и пет година, ђеније Бизмарков и Молткеов подигли. То не може бити нн Русија, којој, у саучају поразе, црети двојака опа вост: геволуцзја и бавкротство. Још мање могу бити за рат Француска, Аустрвја и!и Турска које тиме стављају на једну карту не С8мо своју будућаост него и сам опстанак свој. И, при свем том, као што рекох, рат се чини свакоме и неизбежан и близак, са том још отежавајућом околношћу, гато се сваки осећа усамљен ибојаизненадаа напада какве подмукле коалиције. Паника која последњих дана, обузе све берзе на Западу дот&кла се и Петрогј ада. Маса света овде предвиђа вла бар нредосећа, двојаки сукоб: између Француске и Н^мачке с једне, а Русије и Аустрије с друге стране. Па да ли могу овака два рата остати локалисава? Зар неће Аустрија бити силом нагнана да се б»ц« у наручја Немачке , а Француска да нређе на страпу. Русије? И ко ту овда можз сто> јати добар еа неутрааност Италије, Турске или и саме Шпаније? Рус, као Рус, није брзе руке, али