Београдске општинске новине

48

је жива уображења, и наши новинари (нароч јто онж који свз виде у црно 1е) данас се свуда с^ушајуи верују кад г *воре о свеопштем рату. Додајге, сад, овоме п то: да уаутарње стање земљч задаје доста бриге. Још прз три месеца ја сам емло да вам јавим о врењу које је ова јдало по селима и опим месним бувама сељачким о којима је штдмпа добина запозест да ћути. М »лим д а, имате на уму, да ове буне нису нимало управљене противу власти, већ да су, ако се тако смем изразити, просто анти-зоцпјалне. Руски мужик је увек побожн > расположен према своме цару као и преиа прав^славној му цркви. Аии идеје о једназости продрле су за ово двадес^т и пет година и у овчј свет. Руски сељак гледа данас попреко на свакога ко није сељак, У тдко ошптој и дубогсој мржњи он је помешао јеврсјског трговца са московским капигалисгом, и немачког чтновника са својим спахијом, па био тај спахија Рус иј и П >љак. За реопрме поли тичке, може се рећи, да ће и даље остати безопасни сан једне мале мањ ,е не варошке. Али онај валзки друштвени рат, она сељздка буна, она неми лос >дна и крвава војна противу поседника , то је оно о чему сања у колеби, снегом затр таној, Иван Иван!)вич, руски мужак. Шсле првог пораза на граници, пред првом пукотином оне стлре и заплетене машиве адмип'.стративне која тако тешко притискује унутрашњост земље, букнуће социјални рат. Тада ће се вздсти како овца постаје вук, како гњевна МјЖ ик јурише на беле дворе племићске. на паланке и градов \ са се иром и угарком у руци, из гласа вичући: „побимо богаташе —живиоцар." Понављам, ово је опасност за први буд/ћи, а ево опасности и за данашњи ддн. Пихилишм , за ко,'и се мжслило да је сарањен^ ноказује се да је био само ус«иввв. Од посаедњих вешања за убаство цчра Алекса ?дра, та страховита секта изгл даше разбијен«- Полкција д>хну душом а д»вор дође мало себи. Терор који се неко време/ беше надвио над дв рцем Гнчи ле као да беше иш чезао; а и, ево од неколихо месеца, шпијуни, које влада и^држава у Цчриху и Женеви, јављају , да су се нихчлисте реорганизовале и да се могу ишчекивати нови атеатати. У исто време, једкн лист у Манску доноси оз биљну новост; да су лађари извуми из реке Соје мртво тело пуковпика Гриневског, батеријског команданта у гарнизону у Гомелу. Овог оч>шира за кога се није знало да Ема непријатеља , нестало је било још пре месец дана, тако да му се трага ниј <; могло накч. Сад су у затвору неки на које се сумња да су г& убила, а то су три војнига, међу којмма и један његов грдонанц. Новине кажу, да је крађа била нобуда уби т»у, и на прв ] мах изгледа да је тако, али се с друге стране чују са свим »ротивни гласови. По овима, у артилервји више но икикв м другом роду ор^жја, води се ж*ва пропаганда нихилистичка; и на пуковника Гриневског , на кога заве]геницн као да су најпре млого рачунали, пала

је с њихове стране сумња да их је издао. Ме|у тим зна се да су ннхилисте у толико прилика доказали, да не уступају ни пред делом убијства кад треба уклонити какиу сметњу, али иарочито , кад тре')® кч,звит« какво -1 поверника. Што се пљ- ч <е овог оф ицира таче, он* се обја^њава и оним, код ^вхчлиста у оаште прззнатим, иатслом, да је сваки извор добар кад може самој цмбд за сред ство да по лужи. Тако, на пример, они су пре осам година уцетли неколико 4ог ,тих тр оваца у Москви и Петрограду, претсћп им ^а ће вх смаћи ако у то и то време и еа том и том месту не изброје такву и толику суму новца. Ну, било то како му др*го, убиство Гриневског уччнвло је дубок уоечатак. В лца се на је*ан пут осетила окружена невидљквам аепријатељпма, и то, ма да је број њихов мален а оаи сами веома непопударни. Него, ако је нахилизам в ома оиаеан за личнјст " велаквх чиновника, не може се р ћи да он озбиљн) грози и самим установам-1 ц февине. Управо, оа то може бити јершо у с учају каквог несретног ратл, а дотле надајмо се да још нисмо дошли. Најзад, нихииизам и пије о-^де ум >диодвремена велике трагедије к ја стаде главе А.лексанара П-ог. Данас је у Ру вји на гласу слбвеноФидство, И1и доктриаа коју западве нон не по који пут крсте „панелавизмом." Ту ма им >мо пред собом једну склну н нопуларау страчку иза које стоји и велика маса народа, и сво ситно гра!)анство, и по вина војс^е, и готово васколи го православно евештЈПство. СлавеноФИЛ има тројакн идвал. Ол у свегу вади само Русију, у др/1шву само сељака , а у уотчиов N а само ст рину. Н^ западу оп би се могао назвати „апсолчтн 'М раднкалом," со што гаји подједпа&у пошту и према царској лозл и према сеоском мужику. Пгтриот је до белу^ља, равноправавац до нивезације, а правосдаван до Фднатлама. Ка > побожан р дољуб он подједн шо мрзи све друге вере и народе и држи да је свима њима суђено да иш чезну пред „светом Рус» јом бзлога цара." Кчо радикал и нивелаш, оа гура државу у немалосрдну борбу противу и онако већ побеђегога племства; и гледа на ово (племство) од прплпке као јакобвнПи 1793 емигранте у Кобленцу. По укусу и нравима славеноФил је везан за ст «ру прошлост московску, н, по њ°му, све је у Русији дегенерисано од времена кобиих реФорама Нетр \ Велаког. Ниги он може да опрости том великом цару што је унео у Русију за^адне моде и идеје. За мало па ће наш славеноФил почети да носи и тулуп из времена Ивана Грозпог;јер се његова жена већ носи као сељанка н његова вилла прави тако, да личи на мужичку кол»1бу. — Најзад, њему нвје по вољи ви данашње писмо руско — јер му се не чини довољно народно — и он тражи на ме ло његово стар«-словенски.... Доиста, овај потауно сувремени тип руск^ још чека да буде предст«вљен на позорвици ил описан у каквол роману- Један фини књижевнак, по им»'ну Боборикин, већ је тако негптЈ покушао и ""™~* ОВОМ БРОЈУ СЉЕдУЈЕ ДПДАТАК. "